1. Rodos (1, 10, 13, 14, 15)
2. Agathonisi
3. Astypalaia, pripada i ostrvo Syrna
4. Kalymnos (2, 3, 4, 8, 9, 12), pripadaju i ostrva Pserimos i Telendos
5. Karpathos (5, 6), pripada i ostrvo Saria
6. Kasos
7. Kos (7, 11)
8. Leipsoi
9. Leros, pripadaju i ostrva Levitha, Kinaros i Farmakonisi
10. Kastellorizo (Megisti)
11. Nisyros, pripada i ostrvo Giali
12. Patmos, pripada i ostrvo Arkoi
13. Symi, pripada i ostrvo Nimos
14. Tilos
15. Chalki, pripada i ostrvo Alimia

Dodekanez ili Dodekani (grčki Δωδεκάνησα, eng. Dodecanese) je arhipelag u jugoistočnom delu Egejskog mora, veoma udaljen od obale grčkog kopna ka jugoistoku, a u blizini istočne (turske) obale Egeja. Dodekanez čini veliki broj ostrva – oko 160, od čega je najveći broj mali i nenaseljen (oko 80%). Po podacima iz 2006. godine naseljenih ostrva bilo je 27, a po novijim podacima taj broj je smanjen i sada iznosi 26.

Reč “Dodekanez” je sintagma od grčkih reči – Δωδεκά (dodeka)= dvanaest i νησα (nisa)= ostrvo, pa znači dvanaest ostrva, a to odgovara činjeničnom stanju u arhipelagu. Tih 12 ostrva su: Astipalea, Kalimnos, Karpatos, Kasos, Kos, Leros, Megisti (ili Kastolerizo, jedini smešten u Sredozemnom moru), Nisiros, Patmos, Rodos, Simi i Tilos.

Izuzimajući ostrvo Kastelorizo (ili Megisti) ostalih 11 ostrva i jesu najveća ostrva arhipelaga, dok je ovo ostrvo tek 18. po veličini. Kastelorizo (na slici) je izuzetak i po svemu ostalom. Jedino se ne nalazi u Egejskom, već u Sredozemnom moru. Udaljeno je čak 125 km istočno od Rodosa, skoro na sredini između Rodosa i Antalije, samo 2 km od južne obale Turske, 570 km jugoistočno od Atine, a 280 km od Kipra.

Po najnovijoj administrativno-političkoj podeli, nekadašnja Prefektura Dodekanez je ukinuta, a njena teritorija je podeljena na četiri okruga u okviru Južnoegejske regije:

• Kalymnos
• Karpathos
• Kos
• Rhodes

Glavni grad regije je Ermoupoli na ostrvu Siros.

Geografske karakteristike

Sva ostrva su planinska, često kamenita i sušna.

Klima na Dodekanezu je sredozemna. Ostrva spadaju u sušniji deo Grčke, gde su leta duga i žarka, bez većih padavina, dok su zime blage. Bogatsvo podzemnih voda zavisi od blizine kopna, pa su ostrva bliža kopnu (Maloj Aziji) bogatija vodom i pogodnija za život, dok se na drugim, udaljenijim od kopna, oseća veliki nedostatak vode.

Biljni i životinjski svet je onaj tipičan za Sredozemlje. Zbog ograničene dostupnosti vode, dominira uzgajanje masline i vinove loze. U navodnjavanim područjima gaje se agrumi i duvan.

Istorija

Dodekanez je prvo važno razdoblje doba kasne praistorije, kada se na ostrvima javlja uticaj Kritske civilizacije. Posle propasti ove civilizacije na ostrvima se naseljavaju Dorcii ostrva ostaju poznata po ovom grčkom plemenu tokom cele antike.

Tokom stare Grčke Dodekanez je bio organizovan u niz malih, ali važnih polisa. Svi oni su bili privremeno okupirani tokom Grčko-persijskih ratova, a zatim su pali pod uticaj antičke Atine (tzv. Delski savez). Krajem razdoblja stare Grčke počinje razvoj Rodosa, koji će potom biti jedan od najvažnijih središta helenističke kulture.

Arhipelag 164. godine pada pod stari Rim, a zatim dolazi pod okrilje Vizantije. 1204. godine posle osvajanja Carigrada od strane krstaša, Dodekanez ostaje u rukama vizantijaca u okviru Nikejskog carstva, ali slabljenjem Vizantije već početkom XIII veka Rodos i bliska ostrva potpadaju pod vlast Zapada, tačnije viteza Malteškog reda, pod kojima ostaju dugo, do kraja XV veka.

Novi gospodar Dodekaneza bilo je osmansko carstvo od 1480. godine. Vlast osmanlija zbog posebnog položaja Dodekaneza nije bila preterano kruta i imala je osobine mesne autonomije. Postojanje autonomije i velika povezanost, poslovna umešnost i spregnutost mesnih trgovaca sa vlašću u osmanskom carstvu bili su glavni činioci nevelikog učestvovanja mesnog stanivništva u grčkom ustanku dvadesetih godina XIX veka, što je ostrva spasilo većeg razaranja, ali i doprinelo dugoj osmanskoj valadavini nad Dodekanezom. Može se čak reći i da je XIX vek doneo mnoge blagodeti stanovništvu Dodekaneza, koji je tada bio jedan od najbogatijih delova osmanskog carstva.

1912. godine Dodekanez su okupirali Italijani i u njihovim rukama ostao je do 1945. godine, odnosno do kraja Drugog svetskog rata. Tokom ovog razdoblja vršena je italijanizacija, što je doprinelo masovnom iseljavanju i propadanju privrede. Posle povraćaja ostrvlja u sastav Grčke ovaj proces je zaustavljen, pre svega zahvaljujući razvoju turizma.

Stanovništvo

Dodekanez kao važna turistička oblast u Grčkoj imaju visok rast stanovništva, čime se polako popravlja demografsko stanje napravljeno u prvoj polovini XX veka, kada se veliki broj ostrvljana odselio na kopno (najviše u Atinu) ili u inostranstvo. Dominira gradsko stanovništvo. Na Rodosu živi 60% stanovništva Dodekaneza.

Privreda

Danas Dodekanez spada u najprivlačnija turistička odredišta na Sredozemlju, a neka su postala statusni simboli (Rodos, Kos). Zbot toga turizam poslednjih decenija čini najvažniju privrednu delatnost.

Tradicionalno pomorstvo je i dalje je razvojeno, ali se sve više okreće ka potrebama turista. Slično je i sa tradicionalnim zanatima, koji su sve više vezani za izradu suvenira.

Zbog nedostatka vode poljoprivreda nikada nije bila važnija od pomorstva, ali je uzgajanje maslina i vinove loze bilo i ostalo tradicionalno. U navodnjavanim područjima gaje se i agrumi i duvan.

	OSTRVO	POVR.	BROJ STAN.	GUS. NAS.	NAJVIŠI VRH		DUŽ. OB.	KOEF. RAZU.	GLAVNI GRAD
		(KM2)	(2011 GOD)		(NAZIV)	(M)	(KM)
1	Rodos	1.401,46	115.490	82	Attavyros	1.215	253	1,91	Rodos
2	Karpatos	300,152	6.181	21	Lastos	1.220	160	2,61	Pigadia (Karpathos)
3	Kos	287,611	33.388	116	Dikaio	846	112	1,86	Kos
4	Kalimnos	110,581	16.001	145	Prorok Ilija	760	96	2,58	Pothia
5	Astipalaja	96,420	1.334	14	Vardia	482	110	3,16	Astypalaia
6	Kasos	66,419	1.084	16	Prionas	601	59	2,04	Fri
7	Tilos	61,487	780	13	Prorok Ilija	650	63	2,27	Megalo Horio
8	Simi	57,865	2.590	45	Vigla	550	85	3,15	Simi
9	Leros	54,052	7.907	146	Kleidi	320	71	2,72	Agia Marina
10	Nisiros	41,263	987	24	Prorok Ilija	698	24	1,05	Mandraki
11	Patmos	34,142	2.998	88	Prorok Ilija	270	63	3,04	Patmos
12	Halki	26,988	478	18	Merovigli	593	34	1,85	Chalki
13	Sarija	20,429	45	2	Pachy Vouno	631
14	Lipsi	15,842	790	50	Skafi	277	35	2,48	Leipsoi
15	Pserimos	14,615	80	5		268			Pserimos
16	Agatonisi	13,410	185	14		209	32	2,47	Megalo Horio
17	Levita	9,121	0	0	Vardia	130	34	3,18
18	Kastelorizo	9,113	492	54	Oros Vigla	273	19,5	1,82	Kastellorizo
19	Sirna	7,868	0	0		322
20	Alimija	7,427	0	0		274	21	2,17
21	Arki	6,697	44	7	Botos	114	25	2,73	Arkoi
22	Nimos	4,648	0	0
23	Telendos	4,648	94	20	Rahi	460			Telendos
24	Kinaros	4,577	0	0	Papas	296
25	Jali	4,558	21	5
26	Farmakonisi	3,866	10	3		106			Farmakonisi