Površina: 36.259 m2 (3,6 ha, 0,036 km2)
Dužina obale: 1,214 km
Koeficijent razuđenosti: 1,80
Najviši vrh: 57 m
Broj stanovnika: –
Postoje tri ostrva u Jadranskom moru koja se zovu Sveti Andrija. Sveti Andrija kod Rovinja zove se i Crveni otok, dok je najveći Sveti Andrija ustvari Svetac i nalazi se kod Visa.
Sveti Andrija o kome je ovde reč je ostrvce iz grupe Elafitskih ostrva, udaljen je od kopna (Dubrovnika) 8,8 km, Lopuda 3 km, Koločepa 4,5 km, a od Šipana 6,6 km. Dužina Svetog Andrije je 475 m, a najveća širina 130 m. Centar ostrvca nalazi se na koordinatama 42°38.677′ N, 17°57.052′ E. Dubina mora kod južne obale (ispod litice) je 44-45 m, dok se pored severne obale ostrva kreće od 15-27 m.
Obala ostrvca je kamenita, kao i podmorje. Na njegovom zapadnom delu raste borova šuma i razno mediteransko rastinje. Ostatak ostrva nema šume, nego samo grmoliko bilje, a tu je i stanište raznih vrsta ptica, zbog čega je proglašen ornitološkim rezervatom. Prvi stanovnici Svetog Andrije su bili benediktinci, za koje je dubrovačka porodica Crijević izgradila samostan i crkvu. U samostan se dolazilo mahom po kazni Dubrovačke republike, jer je bio izolovan i nepristupačan. Neko je vreme ostrvce bilo karantin za stanovnike Lopuda. U zemljotresu 1667. godine samostan je uništen i nikada kasnije nije obnovljen. O izgledu samostana zna se tek ponešto, jer se izvorni nacrti čuvaju u britanskom muzeju. Obnova zgrada na Sv. Andriji započinje 1872. godine kada se po odluci Austrougarske vlade počeo graditi svetionik. Izgrađena je jednospratnica, koja je u sredini imala kulu. Sama zgrada je površine 210 m2, a na kuli je izgrađen svetionik. Svetlo je na 69 m iznad mora i vidljivo je na 24 nautičke milje, što je jedno od najjačih na Jadranu. Izgradnja svetionika završena je 1873. godine.
Kao redovnik-pustinjak na Svetom Andriji je u šesnaestom veku živeo dubrovački književnik Mavro Vetranić Čavčić (1482-1576). Svoj boravak je opisao u spevu “Remeta“.
Legenda vezana uz Sv. Andriju (jedna od nekoliko)
Ova legenda ima svoju potvrdu u dokumentu iz 1483. godine, koji se čuva u dubrovačkom arhivu.
To je priča o Mari, koja je živela na Lopudu s trojicom braće ribara. Mare je imala prijateljicu Cvijetu čiji je brat Niko bio zainteresovan za Maru. Jedne noći su braća iz olujnog mora spasila žrtvu brodoloma, mladog gospara Ivana, sina jednog od uticajnijih vlastelina iz Dubrovnika. Mare ga je negovala i između dvoje mladih se rodila ljubav. Međutim, to je bilo nespojivo; on vlastelin, a ona – obična seljanka. Kako Ivan nije mogao kod oca da dobije odobrenje za brak, ostavio je svetovni život i otišao je u samostan na Svetog Andriju. Mare je to doznala i otišla je do ostrvca. Ponavljala je svoje odlaske sve češće, ponekad i plivajući sa Lopuda. Sa izmakom leta, dan je postajao sve kraći i Sveti Andrija se više nije dobro video. Da bi Mare mogla pronaći Ivana, dogovorili su se da će on zapaliti fenjer na steni i da će čekati Maru, koja će plivati po signalu. Niko i braća su doznali za sve ovo i odlučili su se na osvetu. Jednog tmurnog dana, Mare je plivala na Sv. Andriju, a Niko i braća su je pratili. Kad je pao mrak, zapalili su u čamcu fenjer i udaljavali se prema pučini. Mare ih je pratila, sve dalje i dalje… Ivan ju je čekao te noći, sledeću, i sledeću, i treću noć ju je more izbacilo na stene. Nakon toga Ivan je zauvek ostao u samostanu.
SVETI ANDRIJA, OSTRVO ZABRANJENIH LJUBAVI
Šest nautičkih milja jugozapadno od Dubrovnika, tri nautičke milje od Koločepa, a dve nautičke milje pred Lopudom, Sveti Andrija dominira dubrovačkim akvatorijem. Visok, strm i obrastao crnogoricom, od ostalih Elafita se razlikuje velikom kamenom zgradom svetionika, čiji svetlosni snop navodi brodove u noćnoj navigaciji prema Dubrovniku bližim svetionicima Grebeni i Daksa.
Strme i visoke litice ostavljaju utisak mnogo većeg ostrva, pogotovo kada ga se posmatra iz ptičje perspektive. Čitavo ostrvo je gusto obraslo vekovnom borovom šumom i bujnom mediteranskom vegetacijom. Kroz ovaj prirodni botanički vrt, od velikog uređenog pristaništa na severnoj obali ostrva, do zgrade svetionika vodi kameno stepenište. U gustoj borovoj šumi tokom jeseni i zime odmaraju se brojne vrste ptica selica kojima je Sveti Andrija oduvek odmorište pri odlasku i pri povratku sa dugog puta do južnih krajeva. Posmatran sa morske strane, posebno su živopisni strme kamene litice na južnoj obali ostrva. Na jednoj poziciji litice se ruše u morsko plavetnilo do dubine od 125 m.
Sveti Andrija je blizu civilizacije, pa sportski ribolovci i nautičari često borave u njegovom akvatoriju. Bogatstvo podmorja privlači jedne, a neobična kopnena konfiguracija ostrva, druge.
Svetionik je izgrađen 1873. godine na jedinom platou na samom vrhu ostrva. Nad velikom zgradom svetionika dominira četvorostrana kamena kula. Svetlo u kuli se nalazi na 69 m nadmorske visine. Unutrašnjost zgrade, koja se sastoji od prizemlja i sprata, danas je potpuno obnovljena.
Podmorje Svetog Andrije karakterišu velike dubine i strmi podmorski zidovi. Neki od njih su gusto obrasli podmorskom vegetacijom, a drugi, u senci, su potpuno goli. Uz zidove se sreću razne vrste riba. U gornjim, plićim delovima zadržavaju se brojna jata ušata i salpi. Nešto dublje su fratri, a još dublje šargi i kavale. Naizgled trome kirnje vrebaju sa dubljih pozicija, a iz plavetnila se učestalo pojavljuju palamide, a uz ostrvske rtove i gof. Istočno od ostrva je veći podmorski plićak na dubini od dvadesetak metara. Tu je carstvo zubaca i kantara, a po strmim zidovima se sreće kirnja i murina. Riba je u akvatoriju ostrva stalno u pokretu, a najviše je ima kada su morske struje najizraženije. Morska struja je po pravilu najsnažnija uz severnu obalu ostrva, u pravcu severoistok-jugozapad. Tada se uz ostrvo može naići na gofa i zubaca.
Jato ušata
Gof
Uz ovo ostrvce vezane su dve intrigantno slične priče, koje su se desile u razmaku od oko 300 godina, a razlikuju se od one opisane u prvom delu. Prva priča vraća nas u vreme kada je na Svetom Andriji bio dominikanski samostan. Devojka sa Lopuda zaljubila se u mladog redovnika, koji je služio u tom samostanu. Leti je devojka često noću plivala do Svetog Andrije na sastanke sa svojim dragim. Kada je njena porodica otkrila tajnu dvoje mladih, kako bi sprečili porodičnu sramotu spremili su joj otrovni napitak.
Druga priča datira iz razdoblja nakon što je na ostrvu izgrađen svetionik. Krajem XIX veka mladi ribar sa Lopuda zaljubio se u prelepu ćerku službujućeg svetioničara na Svetom Andriji. Svetioničarsko zanimanje je tada bilo posebno cenjeno u državnoj službi, pa su otac i braća devojke smatrali da siromašni mladić nije dobar mladoženja. Ljubav dvoje mladih bila je jača od zabrana, pa je hrabri mladić leti noću često plivao sa dve nautičke milje udaljenog Lopuda do Svetog Andrije. Zaljubljeni su provodili duge noći sakriveni u gustoj borovoj šumi. Prvog leta devojka se oprezno iskradala i vraćala u svetionik, i niko od ukućana nije znao za noćne sastanke dvoje mladih. Drugog leta pažnja je popustila, pa su otac i braća devojke primetili jedne večeri kako se iskrala u mrak. Isto se ponovilo i naredne večeri, pa su je pratili da vide kuda odlazi. Videvši da ljubav sa neželjenim zetom nije prestala smislili su zao plan, kako da se mladića zauvek reše. Sledeće večeri braća su isplovila sa čamcem, a otac je sačekao da se devojka iskrade iz svetionika. Nakon toga ugasio je svetlo svetionika, a braća su na čamcu upalila fenjer. Veslajući prema otvorenom moru zavarali su nesrećnog mladića, koji je plivao za svetlom verujući da pliva prema ostrvu. Nakon nekoliko sati veslanja braća su ugasila fenjer i krenula su nazad, prema svetioniku. Mladić se našao okružen tamom, potpuno dezorijentisan. Plivajući u različitim smerovima iscrpljen je klonuo i nestao pod morskom površinom. Nesrećna devojka se od žalosti bacila niz litice ostrva, a telo joj, kao ni mladićevo, nikada nije pronađeno. Ronioci pričaju kako se ponekad na ivicama podmorskog zida južno od ostrva mogu uočiti senke dve velike kirnje koje, netipično za odrasle primerke, plivaju jedna pored druge, i na pojavu ronioca hitro zamiču u dubinu. Da li su to duše nesrećnih ljubavnika konačno pronašle svoj mir?
