Maleno ostrvo Sifnos se potpuno razlikuje od nekih drugih ostrva Kiklada koje posećuju kruzeri. Sela sa kućama okrečenim u belo i starinske crkve u kontrastu sa pozadinom koju čini fantastična plava voda Egejskog mora je suština grčkog šarma. Sifnos je savršeno mesto da se uživa u sporom ritmu mediteranskog života. Ostrvo kombinuje prirodne lepote sa elementima intenzivne kikladske kulture nudeći nezaboravan odmor.

Geografija

Sifnos (grčki Σίφνος) pripada zapadnim Kikladima. Okružen je drugim ostrvima Kiklada, od kojih je najbliži Kimolos (12 km prema jugozapadu), nešto dalje je Serifos (14 km prema severozapadu), prema istoku je Paros (bliži je Antiparos udaljen 23 km), a nije mnogo daleko Milos. Od luke Pirej udaljen je oko 130 km.

U antici ostrvo je poznato pod imenom Akis, jer ima oblik blago izduženog ovala. U pravcu sever-jug rastojanje distiže 15 km, dok u pravcu istok-zapad najveća širina ostrva je 7,5 km. Ostrvo se prostire na površini od 74 km², dok je dužina obale 70 km. Koeficijent razuđenosti 2,30 je sličan većem broju kikladskih ostrva.

Središte ostrva – gradić Apolonija

Reljef Sifnosa je neravan, sa najvišim vrhom koji ima isto ime kao najviši vrhovi na mnogim drugim ostrvima, odnosno Profitis Ilias (Prorok Ilija) sa 682 m visine. Spominje se i ime Ai Niyias. Nedaleko od naselja Platis Gialos na jugoistočnoj obali, nalazi se nenaseljeno ostrvo Kitriani sa jedinstvenom malom crkvom Panagia Kipriani sagrađena u X-XI veku. Kitriani administrativno pripada Sifnosu.

Istorija

Ljudi su naselili Sifnos pre nekoliko hiljada godina (spominje se 4000. godina p.n.e). Na ostrvu su pronađeni dokazi da su na njemu živeli feničani. U II veku p.n.e. na ostrvu je postojala minojska kultura i ostrvo je bilo tesno povezano sa Kritom. Verovatno u to vreme su počeli da rade na ostrvu rudnici srebra i zlata. U VI veku p.n.e. Sifnos je doživeo procvat, uglavnom zahvaljujući svom zlatu i srebru. Ostrvo je bilo toliko bogato da je posvetilo hramu Apolona u Delfima celu riznicu. O tome piše i Herodot u svojoj “Istoriji”: “Sifnos je tada procvetao i bio je najbogatije ostrvo. Na ostrvu su bili rudnici srebra i zlata, toliko bogati, da su za samo desetinu prihoda od njih sifnijci podigli u Delfima jednu od najraskošnijih riznica. Svake godine stanovnici ostrva delili su zaradu između sebe”. Ali postepeno je vađenje zlata i srebra na ostrvu prestalo. O tome je napisano sledeće: “Kada su zbog sebičnosti prestali da daju desetinu prihoda u riznicu u Delfima, more se razlilo i potopilo je njihova nalazišta”. Ove reči su potvrđene istraživanjima na ostrvu. Britanski arheolog Bent je na dva mesta na obali mora pronašao tragove starih građevina, a osim toga, takođe na obali mora pronašao je dovoljno dugačku galeriju. U njenim zidovima su bile iskopane niše za lampe rudara. Pronađen je takođe alat i tragovi od alata na zidovima galerije. Bent je istražio morsko dno i pronašao je ostatke šljake. To je potvrdilo podatke o zemljotresu na ostrvu, a posledica je bila da je veći deo rudnika bio potopljen.

Osim zlata i srebra na ostrvu se vadila i ruda gvožđa. Nalazišta su se očuvala do današnjih dana (najviše oko naselja Agios Sostis). Zahvaljujući posebnoj glini Sifnos je bio čuven u celoj Grčkoj po proizvodima grnčarstva i keramike. U antici je to bilo glavno zanimanje stanovnika ostrva.

U V veku p.n.e. ostrvo je bilo u sastavu Atinskog saveza, a zatim u sastavu Rimskog carstva. Malo se zna o Sifnosu tokom rimskog i vizantijskog perioda, mada tri rimska sarkofaga pronađena u naselju Kastro i zbirka od 80 vizantijskih novčića u muzeju svedoče o kontinuitetu naseljenosti tokom tih vremena. Istorija je potom ista kao i za druge Kiklade, jedino se ralikuje u tome što je Sifnos za razliku od drugih Kiklada ušao u sastav Osmanskog carstva tek 1607. godine. Takođe ima vrlo malo podataka o Sifnosu za vreme turske vladavine. Čini se da je, kao i na većini ostrva Kiklada, turska vladavina na Sifnosu bila prilično labava, i uglavnom se sastojala od naplate poreza, a ostrvljani su uglavnom upravljali sami svojim poslovima. Do početka XVII veka Sifnos je bio značajan trgovački centar, a od 1821. godine ostrvo je igralo važnu ulogu u grčkoj nacionalnoj revoluciji.

Ostrvo je bogato glinom; sunčano vreme i pogodna klima napravili su Sifnos glavnim gradom keramike u Egejskom moru, sa jedinstvenim teglama i saksijama koje su neka vrsta zaštitnog znaka ostrva. Predmeti su česti u svakodnevnoj upotrebi, kao što su pepeljare, posude za kuvanje i čuvanje hrane, masteles, foufoudes (vrsta dimnjaka) itd. Lokalno, “Sifnios” je drugi naziv za grnčara. Najstarije grnčarije pronađeni su u centralnim delovima ostrva, kao što su Artemon i Ano Petali, da bi se izbegli napadi gusara.

Stanovništvo

Kastro

Sifnos spada u ostrva sa srednjom gustinom naseljenosti među značajinijim ostrvima Kiklada, ali je razvoj turizma proteklih dvadesetak godina doprineo naglom prosperitetu ostrva i rastu broja stanovnika za oko 25%. Više od trećine stanovništva Sifnosa živi u naselju Apolonija (869 stanovnika), glavnom središtu ostrva, gde se nalaze Etnografski muzej i biblioteka. Smatra se da je naselje dobilo ime po drevnom hramu posvećenom Apolonu na mestu današnje crkve Panagia Yeraniofora. Drugo po veličini naselje na ostrvu je Artemonas (800 stanovnika), za koji se pretpostavlja da je ime dobio po hramu posvećenom Apolonovoj sestri boginji Artemidi, lociranom na mestu crkve Panagia Kokhi. Artemonas je danas središte turističke privrede na Sifniosu. Selo Kastro (118 stanovnika) nalazi se na visokoj litici na istočnoj obali ostrva i locirano je na mestu starog grada Sifnosa. Danas obiluje srednjevekovnim ruševinama i sedište je ostrvskog Arheološkog muzeja. Luka na zapadnoj obali Sifnosa je Kamares (245 stanovnika).

Stanovnici, njih 2.625, popisani su u 12 naselja, a pored gore pomenutih naselja još postoje Platis Gialos (199), Kato Petali (109), Faros (105), Agia Marina (70), Vathi (40), Cheronissos (37), Troulaki (27) i Chrissopigi (6).

Privreda

Osnovna delatnost stanovnika je grnčarstvo. Stanovnici ostrva se smatraju najboljim zanatlijama Kiklada. Poljoprivreda, stočarstvo i ribarstvo takođe su zanimanja stanovnika ostrva. Veliki broj muškaraca je zaposlen u trgovačkoj mornarici, a i u turizmu je zaposlen deo stanovništva.

Lokalni proizvodi su med, vino, sir, kapar, smokve, slatkiši od badema, bourekia (ručno rađena pita, pečena ili pržena sa slatkim ili slanim dodacima), pastelli (orasnica), pita od meda i, naravno, grnčarija i proizvodi tkanja.

Saobraćaj

Glavni način dolaska na Sifnos je trajekt na liniji Pirej – Kitnos – Serifos – Sifnos – Milos – Kimolos. Sifnos je prilično slabo povezan sa ostalim ostrvima Kiklada. Pojedine linije za Paros i Naksos se takođe zaustavljaju na ostrvu. Sa klasičnim trajektom od Pireja do Sifnosa potrebno je oko pet sati, dok brzi trajekti stižu i za 2,5 sata, što zavisi od broja usputnih luka.

Spominju se i sledeće trajektne linije:

1. Piraeus – Kitnos – Serifos – Sifnos – Kimolos – Sikinos – Santorini – Anafi
2. Sifnos – Serifos – Siros – Tinos
3. Sifnos – Serifos – Paros – Naksos
4. Sifnos – Kimolos – Milos

Putna mreža Sifnosa se smatra jednom od najgušćih i najbolje očuvanih na Kikladima. Većina puteva je asfaltirana i dobro obeležena, tako da vožnja pruža apsolutnu sigurnost.

Do dvanaest sela Sifnosa se može doći javnim prevozom, koji se sastoji od 4 autobusa i 10 taksi vozila. Polasci autobusa su dosta česti, pogotovo u letnjem periodu zbog većeg broja putnika. Mora se napomenuti da u svim mestima Sifnosa postoji parking prostor, koji ima za cilj da smanji zakrčenost ulica unutar sela.

Kada se pogleda mapa puteva Sifnosa, uočava se da se od glavnog grada Apolonije putevi pružaju zvezdasto u pet pravaca. Najveće rastojanje je prema severu do Cheronissosa (14 km), a severozapadni krak vodi do luke Kamares (5 km). Ova dva kraka se spajaju u selu Troulaki (na slici), udaljenom 8 km od Kamaresa. Jugozapadni krak vodi do naselja Vathi (10 km), a istočni do Kastra (3 km). Put prema jugu se račva posle 3 km prema Farosu (4 km), odnosno naseljima Platis Gialos i Chrissopigi (6 km). Ukupna dužina svih asfaltnih puteva je 60 km.

Znamenitosti

Po nekim podacima na ostrvu ima 360 crkava, približno koliko ima dana u godini. Drugi izvori spominju oko 220 crkava, ali je broj crkava veći nego na bilo kom ostrvu Kiklada. Veliki broj crkvenih svečanosti se održava na ostrvu gotovo svakog meseca. Mnoge od crkava i manastira na ostrvu imaju istorijsku vrednost sa velikim religioznim i istorijskim značajem. Najvažniji manstir je Panagia Chryssopigi. Jedna od “najpopularnijih” crkvi na ostrvu je Eptamartyros, koju mnogi parovi biraju za venčanje. Panagia Poulati je poznata po lepoti i predelu koji je okružuje.

Manastir Panagia Chrissopigi:

Manastir Panagia Chrissopigi nalazi se na vrhu malog stenovitog ostrvca, koji je povezan sa ostatkom ostrva mostićem. Osnovan je 1650. godine i smatra se zaštitnikom ostrva.

Manastir Panagia Chrissopigi se nalazi bukvalno iznad mora. Manastir je izgrađen na temeljima jedne starije crkve. U manastiru se čuva ikona Bogorodice koju je, navodno, pronašao ribar kako pluta na moru. Ikona se smatra čudotvornom i meštani veruju da je spasila ostrvo od mnogih opasnosti.

Iako bi crkva trebalo da slavi prvi petak posle Uskrsa, ona slavi Spasovdan, 40 dana posle Uskrsa, pošto je toga dana 1676. godine ikona spasila ostrvo od epidemije kuge, koja je već odnela 100 života.

Prema legendi, u srednjem veku su u manstiru živele monahinje. Nakon jednog upada gusara, monahinje su potrčale da se sakriju, ali jedna to nije uspela da uradi na vreme. Gonjena od gusara, monahinja se molila Presvetoj Bogorodici da je spase i tada se stena na kojoj je izgrađen manastira raspala na dva dela i gusari su pali u more. Ovo je objašnjenje zašto je ostrvce na kome je izgrađen manastir odvojeno od ostatka ostrva uskim pojasom mora.

Ime Chrissopigi je dato manastiru u čast monaha Partenija, koji je zabeležio 1677. godine sva čuda Device Marije. Bio je kritskog porekla i nazvan je po manastira Chrissopigi u gradu Chania, gdje je Partenije boravio pre dolaska na Sifnos.

Eptamartyros:

Kastro, stara prestonica Sifnos, je verovatno najživopisnije selo na ostrvu. Njegov simbol je mala crkva na steni neposredno pre ulaza u Kastro. Danas, ona je postala simbol celog ostrva.

Mala crkva Eptamartyros (sedam mučenika) je verovatno najviše fotografisana lokacija na Sifnosu. Kada duva jak vetar, snažnim talasi udaraju u crkvu i stvaraju divlju slikovitu scenu. Crkva Eptamartyros je izgrađen u skladu sa tradicionalnom kikladskom arhitekturom, okrečena je u belu boju i ima okruglu plavu kupolu.

Sa ostatkom ostrva povezana je stepenicama. Neki ljudi plivaju blizu crkve, ali to može biti jako opasno zbog iznenadnih stena i vetrova koji često duvaju. Crkva je obično zatvorena i otvorena je za hodočasnike samo u posebnim prilikama i verskim proslavama.

Agios Andreas:

Agios Andreas se nalazi se južno od Apollonije, na putu za Vathi. Posle 4 km od Apollonije odvaja se desno asfaltni put za ovu crkvu i potrebno je voziti još 1,7 km.

Manastir Prophet Elias:

Manastir Proroka Ilije Ipsilos se nalazi na najvišoj tački ostrva, na nadmorskoj visini od 680 m. Sagrađen je oko 1650. godine, na ruševinama stare akropole. Kompleks je okružena zidinama, ima podzemne galerije, ćelije i sobe za smeštaj posetilaca.

Staza kojom se penje do manastira je povremeno uska i strma. Potrebno je najmanje jedan sat hoda do vrha, tako da je tokom vrelih letnjih dana potrebno poneti dovoljno vode.

Prekrasan pogled na Sifnos i druga egejska ostrva sa vrha će biti jedinstvena nagrada za penjanje uzbrdo, ali vidljivost zavisi od vremenskih uslova. Godišnja proslava je 19. jula.

Agios Sostis:

Nalazi se na severoistočnoj obali blizu mora. Do ove crkve nema puta.

Agios Simeon (463 m nadmorske visine):

Sama crkva je inspirativna, a pogled je najbolji na Sifnosu. Mogu se jasno videti Naksos, Paros, Antiparos, Serifos, Milos, kao i Apolonija, Kamares, Profitis Elias, Agios Andreas i još mnogo toga.

Put za crkvu se odvaja od puta Kamares – Troulaki, gde postoji putokaz. Za samo dva minuta vožnje (oko 900 m) put će dovesti do crkve na vrhu brda iznad luke Kamares i koja ima najlepši pogled koji se ikada mogao zamisliti! Put je dobar, ali je poslednji deo veoma strm bez ivičnjaka.

Panagia Poulati:

PLAŽE

Plaže Sifnosa su poznate po netaknutoj lepoti i opuštajućoj porodičnoj atmosferi. Smeštene su prekrasnom pejzažu i imaju kristalnu vodu. Platis Gialos i Kamares su među najpopularnijim plažama i spadaju među retke plaže na Kikladima koje imaju plavu zastavu.

Kamares:

Lokacija: 5 km severozapadno od Apollonije.

Opis: Kamares je peščana plaža sa kristalnom vodom, okružena lepim hotelima i tavernama sa popločanim dvorištima odmah pored mora.

Plaža Kamares nalazi se na zapadnoj obali Sifnosa, u neposrednoj blizini ostrvske luke. To je jedna od najčistijih i najdužih plaža na Sifnosu sa plitkom vodom i divnim okruženjem. Ko voli da se sunča, za njega je ova plaža sa zlatnim peskom idealna destinacija, jer nudi brojna mesta za opuštanje u mekom pesku.

Blizu plaže su taverne i barovi u kojima se može ručati ili samo popiti osvežavajuće piće. Na plaži postoji ponuda zabave na vodi za odrasle i decu, a tu su ležaljke i suncobrani. Važno je napomenuti da je plaža Kamares povezana sa malom i prilično živopisnom plažom Agia Marina koja se preporučuje za one koji žele da pobegnu od gužve.

Vroulidia:

Lokacija: 12 km severozapadno od Apollonije.

Opis: Vroulida je mala izolovana plaža na putu za Heronissos, najseverniju tačku ostrva. Obezbeđuje savršeno mesto za uživanje u privatnosti.

Vroulidia je jedna od mirnijih i najlepših plaža Sifnosa, a nalazi 6 km (putem) južno od Heronissos. Na plaži Vroulidia posetioca će zadiviti devičanski pejzaž sa okruglim kamenjem koje se nalazi na celoj plaži, ali je morsko dno peščano. Plaža je sa plitkom kristalnom vodom i preporučuje za porodice. Loša strana plaže leži u tome da je često na udaru jakih vetrova i tokom tih dana trebalo bi izbegavati plivanje, posebno to važi za decu. Na plaži su dva restorana-kafane u kojima se može pojesti pita sa sirom ili jela sa roštilja! Ovi restorani su postavili suncobrane i ležaljke.

Vroulidia nije mnogo popularna i posećena plaža. Međutim, ko dođe, jednostavno se zaljubi u plažu i posećuje je ponovo i ponovo.

Postoji samo jedan način da se dođe do plaže Vroulidia (osim čamcem). Vozi se prema Heronissosu i 2 km posle raskrsnice u selu Troulaki skrene se levo, prateći putokaze. Tih 2 km do plaže je zemljani put, koji se dobro održava, tako da neće biti problema.

Heronissos:

Lokacija: 14 km severozapadno od Apollonije.

Opis: Heronissos je lepo ribarsko selo, netaknuto turizmom. Nalazi se na najsevernijoj tački ostrva i ima dugu tradiciju izrade grnčarije. U selu je mala plaža je sa mekim peskom i kristalnom vodom.

Plaža Heronissos nalazi se u malom ribarskom selu na krajnjem severu Sifnosa. To je jedno od najlepših mesta na ostrvu, poznato po netaknutoj i divljoj lepoti.

Plaža sa zlatnim peskom dugačka je samo pedesetak metara i ima drveće. Zaliv sa kristalnom vodom nudi mogućnost jedinstvenog iskustva plivanja i ronjenja za svakog posetioca i u kombinaciji sa mirom i bujnim zelenilom čini savršenu destinaciju daleko od kosmopolitske gužve.

Drveće pruža dovoljno hlada u slučaju da nema ležaljki i suncobrana. Heronissos je idealno kikladsko mesto za miran odmor i potpunog opuštanja sa jedinstvenom lepotom koju hvataju čula.

Odmah do peščane plaže su lepe taverne sa grčkim specijalitetima, mini market i mala prodavnica grnčarije sa lepom ručno rađenom keramikom.

Seralia (Gialos):

Lokacija: 3 km istočno od Apollonije.

Opis: Minijaturna (samo 30 m dužine) šljunkovita plaža Gialos (u prevodu sa grčkog plaža) ili Seralia se nalazi odmah ispod naselja Kastro, upravo na mestu antičke luke Sifnosa.

Iz Kastra se do plaže dolazi pešice, stepenicama koje vode do mora. Od Kamaresa ili Apollonije može se doći u Kastro javnim prevozom, taksijem i sopstvenim prevozom (automobil ili motor).

Faros:

Lokacija: 7 km jugoistočno od Apollonije.

Opis: Faros se nalazi se na južnoj obali ostrva i ima tri male peščane plaže. Nekoliko hotela i ribljih taverni okružuje centralnu plažu.

Faros je ribarsko selo sa lukom koja je zaštićena od vetra. Do 1883. godine Faros je bio luka Sifnosa. Ime je dobio po svetioniku koji je bio smešten na plaži (na mestu gde danas počinje staza koja povezuje Faros sa plažom Glipho).

Faros tri male peščane plaže:

Centralna plaža Farosa nalazi se na kraju asfaltnog puta kojim se dolazi u selo i ima predivan pogled na Chrissopigi. Prozračna i mirna voda je idealna za kupanje, ali nije toliko bezbedna za decu, jer voda postaje duboka veoma brzo. Međutim, sa pravim nadzorom deca će uživati u najboljem kupanju i u dosta aktivnosti u mekom pesku. U blizini se nalaze apartmani, restorani, taverne, piljara, kafići, snek barovi i slično.

Plaža Glipho (Glypo ili Vlyho) je udaljena samo stotinak metara, a do nje se stiže stazom koja počinje na desnoj strani plaže Faros. Od ove plaže počinje predivna, nedavno obnovljena staza (sa noćnim svetiljkama, vidi se na slici) do plaže Apokoftos udaljene 800 m i naselja Chrissopigi.

Plaža Fassolou se nalazi levoj strani plaže Faros i do nje se može doći putem koji počinje u Farosu, pored autobuske stanice ili malo zaobilazno asfaltnim putem. Na ovoj plaži se nalazi restoran. Kao i Faros i Fassolou je mirna plaža pogodna za opuštajući plivanje

Apokoftos:

Lokacija: 8 km jugoistočno od Apollonije.

Opis: Apokftos je mala plaža odmah pored naselja Chrissopigi. Sa plaže je lep pogled na manastir Chrissopigi sagrađena na stenovitom ostrvcu.

Plaža Apokoftos smeštena je u slikovitom zalivu koji se nalazi na levoj (severnoj) strani naselja Chrissopigi. Plaža se sastoji od peska i belog šljunka, dok stene i tirkizna voda komponuju idilično okruženje koje privlači mnoge posetioce.

Apokoftos je idealno mesto za bekstvo od gužve i obezbeđuje jedinstvene trenutke opuštanja i spokoja. Iza plaže se nalazi nekoliko taverni sa pogledom na čuveno ostrvce sa manastirom Chrissopigi. U širem području Chrissopigi, postoji piljara, hotel i nekoliko apartmana za najam.

Zapadno od ovog rajskog zaliva je šljunkovita uvala Saoures, idealna za ribolov.

Pored ove plaže, omiljeno mesto mnogih plivača tokom leta su i stene Chrissopigi.

Među znamenitosti u oblasti je Bela kula (Aspros Pirgos), koja se nalazi blizu raskrsnice puteva za Platis Gialos i Chrissopigi i koja je najpoznatija i najbolja očuvana kula od 76 drevnih kula na ostrvu.

Platys Gialos (Platis Gialos):

Lokacija: 9 km južno od Apollonije.

Opis: Platis Gialos je dobro posećeno turističko mesto sa dugom peščanom plažom i mnogim sadržajima, kao što je zabava na vodi. Riblje taverne okružuju plažu.

Platis Gialos je najpopularnija plaža Sifnosa, a jedna je od dve plaže na ostrvu sa plavom zastavom. Plaža sa zlatnim peskom koja se proteže u dužini od blizu hiljadu metara pokrivena je brojnim ležaljkama i suncobranima, ima barove i druge sadržaje. Okružena je drvećem koje pruža dovoljno hlada, a njena kristalna voda predstavlja pravi užitak. Platis Gialos je idealna za porodice zbog brojnih aktivnosti i ponudom zabave na vodi za decu i odrasle. U barovima i restoranima oko plaže može se popiti hladno piće i probati specijalitete domaće kuhinje.

Na putu do Platis Gialos ima nekoliko zanimljivih mesta koje svakako treba posetiti. Na vrhu brda nalazi se crkva Panagia tou Vounou sa prekrasnim panoramskim pogledom na plavo more, dok je na južnoj strani Aspros Pyrgos (Bela kula), jedna od najbolje očuvanih antičkih kula Sifnosa, već pomenuta kod opisa plaže Apokoftos.

Lazaros (Lazarus, Lazarou):

Lokacija: 500 m od plaže Platis Gialos.

Opis: Beach bar Lazarou, koji se nalazi se u istoimenom živopisnom zalivu, u neposrednoj blizini Platis Gialos, drugačiji je i jedinstven predlog za one koji posete ostrvo Sifnos.

Vlasnik Menelaus Karavos je kreirao veoma interesantan restoran u zalivu Lazarus sa čistom tirkiznom vodom.

Na plaži se može uživati u kafi, koktelima, sokovima i drugim pićima, dok muzika pruža živost i ritam. Iznad šanka se nalazi restoran sa prelepom terasom i izuzetnom kuhinjom. Predlog je da se probaju ukusna jela sa Sifnosa, dobro poznati mastelo (jagnjetina u vinu sa mirođijom) i čuvena revythada (supa od leblebija). Takođe se preporučuje sveža riba i bogato predjelo. Jela su većinom napravljena u tradicionalnoj rerni. Posebna preporuka je omlet od nojevih jaja. Gosti su prijatno iznenađeni kada vide farmu sa jelenima, nojevima, svinjama i patkama, odmah pored parking prostora. Restoran takođe organizuje venčanja, krštenja i druge društvene događaje.

Fikiada (Fykiada):

Lokacija: Na jugozapadnoj obali ostrva.

Opis: Uživanje u suncu i moru kada se konačno dođe do ove peščane plaže biće nagrada!

Put od Platis Gialosa prema plaži

Da bi se stiglo pešice do plaže Fikiada, doživeće se mala, ali prijatna avantura dužeg hodanja! Na putu do plaže je priroda ekstremne lepote. Trebalo bi imati na umu da je potrebno više vremena za povratak sa plaže zbog strmog terena.

Lokacija do koje se kolima može najbliže prići plaži je otprilike na udaljenosti od 1,7 km, a stiže se iz naselja Vathi (što je bolja varijanta) ili Platis Gialosa (znatno duža vožnja po putu na slici).

Drugi način da poseti plaža Fikiada je brodom iz Platis Gialosa (organizuje agencija Chrissopigi Travel).

Vathy:

Lokacija: 10 km jugozapadno od Apollonije.

Opis: Vathy je zaliv sa peščanom obalom i kristalnom vodom. Okružen je zelenilom koje kreira lepo mesto za opuštanje.

Plaža Vathy se nalazi u slikovitom zalivu na jugozapadnoj obali Sifnosa. To je još jedna plaža sa zlatnim peskom na Sifnosu. Dugačka je skoro 1 km. Svakako je jedna od najlepših lokacija Sifnosa sa kristalnom plitkom vodom.

Duž plaže su raspoređeni brojni sadržaji, drveće koje pruža hlad, kao i kao mnoštvo barova i restorana. Do plaže Vathy se iz Apollonije veoma jednostavno dolazi asfaltnim putem. Jedinstvena karakteristika naselja Vathy je crkva Taxiarches koja se nalazi pored male luke.

U istom zalivu nalazi se i plaža Tsopos.

Vlichada:

Lokacija: Na zapadnoj obali ostrva.

Opis: Peščana plaža do koje se može doći samo čamcem.