Menorka (španski i katalonski Menorca; od latinskog Balearis Minor, kasnije Minorica “manje ostrvo”) je dobila ime jer je manja od susednog ostrva Majorka.
Geografija
Menorka je sedmo po veličini špansko ostrvo. Nalazi se 37 km severoistočno od Majorke, a skoro 200 km od kontinentalnog dela Španije. Njena najistočnija tačka je ujedno i najistočnija tačka Španije. Ostrvo je dugačko 48 km, najveća širina je 19 km, a površina je 694,39 km2. Najviša tačka, zvana El Toro ili Monte Toro, je na nadmorskoj visini od 358 m.
Kao i veći deo Balearskih ostrva, Menorka ima mediteransku klimu, sa blagim zimama i toplim letima. Menorka je generalno vlažnija od Majorke sa kišom pretežno krajem jeseni. Prosečne godišnje temperature se kreću od 14ºC zimi, do 29ºC leti. Zbog udaljenosti od kopna i male površine ostrva, temperature su generalno prilično stabilne. Po podacima sa meteorološke stanice na aerodromu, apsolutni zabeležen maksimum od 1965. godine je 39,6ºC, a apsolutni zabeleženi minimum je -2,4ºC. More je pogodno za kupanje od juna do novembra, a najtoplije je u avgustu (25,8ºC).
Menorka je bogata divljim cvećem sa preko 900 zabeleženih vrsta cvetnih biljaka. Mnoge vrste su tipične za Mediteran, ali neke su endemske. Pronađeno je 24 ili 25 vrsta orhideja, od kojih većina cveta krajem marta, u aprilu i maju.
Na Menorki je zabeleženo 30 vrsta leptira, a većina se pojavljuje od marta do kraja septembra. Uprkos tome što nema mnogo velikih močvara, na Menorki obiluju vilini konjici, a zabeleženo je sedamnaest vrsta.
Postoje tri vrste vodozemaca i to su žabe. Uobičajeni gušter koji se može videti na celom ostrvu je italijanski zidni gušter (Podarcis siculus), mada se takođe pojavljuje i marokanski kameni gušter (Scelaris perspicillata). Balearski endemski Lilfordov zidni gušter (Podarcis lilfordi) može se naći na mnogim priobalnim ostrvima. Dve vrste gekona se mogu naći na Menorki. Javljaju se četiri vrste zmija. Hermanova kornjača (Testudo hermanni) je prilično česta i može se naći širom ostrva.
Život ptica Menorke je veoma poznat. Menorka je dobro posmatrano ostrvo koje je na migracionoj ruti mnogih vrsta i u proleće se može videti dobar broj prolaznih migranata. Menorka nema velikih autohtonih sisara. Postoje neki mali sisari, zečevi, slepi miševi, pacovi, miševi, kune i podvrsta severnoafričkog ježa.
Istorija
Ostrvo je poznato po velikom broju megalitskih kamenih spomenika: navetes, taules i talaiot, koji potvrđuju da je ostrvo bilo naseljeno u ranoj praistoriji.
Kraj Punskih ratova obeležen je piratstvom na zapadnom Mediteranu. Rimsko osvajanje Hispanije označilo je rast pomorske trgovine između Iberijskog i Apeninskog poluostrva. Gusari su iskoristili prednost Balearskih ostrva kao strateške tačke za napade na rimsku trgovinu, koristeći i Menorku i Majorku kao svoje baze. Kao odgovor, Rimljani su poslali vojsku na ostrva da bi ih onemogućili. Do 121. godine p. n. e. oba ostrva su osvojena, da bi kasnije bila pripojena provinciji Hispanija Citerior. Oktavijan Avgust je 13. godine p. n. e. reorganizovao provincijski sistem pa su Balearska ostrva postala deo kraljevske provincije Tarraconensis.
Pismo o preobraćanju Jevreja biskupa Severusa iz V veka govori o probraćanju jevrejske zajednice na ostrvu u vreme vandalskog osvajanja 418. godine. Posle mavarskog osvajanja Iberijskog poluostrva, Menorka je pridodata Kordopskom halifatu 903. godine i dobila arabizovan naziv Manurka (arapski Manûrqa). Posle ponovnog hrišćanskog osvajanja Majorke, 1231. godine, Menorka je ostala nezavisna islamska država, ali je morala da plaća danak kralju Đaumeu I od Aragona. Ostrvom je prvo vladao Abû ‘Uthmân Sa’îd Hakam al Qurashi (1234-1282), a posle njegove smrti njegov sin Abû ‘Umar ibn Sa’îd (1282-1287). Aragonska invazija pod kraljem Alfonsom III 17. januara 1287. godine, proslavlja se kao nacionalni dan Menorke. Većina muslimanskog stanovništva je pretvorena u roblje i prodata na pijacama robova na Ibici, Valensiji i Barseloni. Do 1344. godine ostrvo je bilo deo Kraljevine Majorka, aragonske vazalne države, kada je pripojena Aragonu, a potom i ujedinjenoj kraljevini Španiji. U XVI veku, turski pomorski napadi uništili su grad Mahon, a potom i glavni grad, Ciutadellu.
Menorka je bila pod britanskom vlašću skoro ceo XVIII vek.
Naveta des Tudons
Britanska Kraljevska mornarica je 1708. godine, tokom Rata za špansko nasleđe, osvojila Menorku, i ona je bila pod britanskom vlašću. Glavni grad se preselio u Mahon, a u gradskoj luci je ustanovljena pomorska baza. Za vreme Sedmogodišnjeg rata Britanci nisu uspeli da se odupru francuskoj opsadi Menorke, 20. maja 1756. godine koji su uveli vanredno stanje. Ovo vojno angažovanje, Bitka za Majorku, označila je preokret u Sedmogodišnjem ratu na teritoriji Evrope. Uprkos poraza, Britanci su i dalje pružali otpor u Mahonu, ali su konačno bili prinuđeni da kapituliraju pod časnim uslovima, uključujući slobodan povratak u Britaniju, juna iste godine. Sporazumom iz Pariza (1763), međutim, britanska vladavina je obnovljena, jer su Britanci i njihovi saveznici prevladali u ratu. Za vreme Američkog rata za nezavisnost, Britanci su ponovo poraženi od ujedinjenih francuskih i španskih snaga, koji su osvojili ostrvo posle dugotrajne opsade tvrđave St. Filip 5. februara, 1782. godine. Britanci su još jednom osvojili Menorku 1798. godine za vreme Francuskih revolucionarnih ratova, ali je Sporazumom iz Amiena iz 1802. godine ona konačno prešla u španske ruke. Britansku uticaj još je vidljiv u lokalnoj arhitekturi na engleskim prozorima na zgradama.
Za vreme Španskog građanskog rata, Menorka je ostala lojalna španskoj republikanskoj vladi, dok je ostatak Balearskih ostrva podržavao nacionaliste. Na ostrvu nije bilo borbi, izuzev italijanskog vazdušnog bombardovanja. Mnogi stanovnici Menorke su poginuli u neuspešnoj invaziji na Majorku. Posle pobede nacionalista 1939. godine britanska mornarica je pomagala u mirnom prenosu vlasti na Menorki i u evakuaciji nekih političkih izbeglica.
U oktobru 1993. Majorka je stavljena na listu UNESCO kao rezervat biosfere.
U julu 2005. godine ostrvo je postalo 25. član Međunarodnog udruženja ostrvskih igara.
Cala Trebalúger
Stanovništvo
Stanovništvo Menorke se između popisa 2001. i 2011. godine uvećalo za preko 30%, sa 71.500 na preko 94.000. Menorka možda već sada ima preko 100.000 stanovnika, što znači da je gustina naseljenosti oko 140 stanovnika/km2. Administrativno je podeljena na osam opština (od zapada prema istoku):
- Ciutadella de Menorca (ili samo Ciutadella lokalno) – bivši glavni grad ostrva do 1722. godine
- Ferreries
- Es Mercadal
- Fornells, pripada ovoj opštini. Poznat po paprikašu od jastoga (caldereta).
- Es Migjorn Gran (ili Es Mitjorn Gran)
- Alaior
- Cala En Porter – turističko i rezidencijalno područje
- Port Mahon (zvanično Maó na katalonskom, Mahón na španskom) – postao je glavni grad tokom britanske vladavine 1722. godine zbog svoje strateške prirodne luke.
- Llucmassanes – zaselak koji pripada ovoj opštini.
- Sant Climent, pripada Opštini Maó.
- Es Castell – osnovali su ga Britanci pod imenom Georgetown.
- Sant Lluís – osnovali su ga Francuzi pod imenom Saint-Louis.
Zastava Menorke
Najviše stanovnika imaju opštine Ciutadella i Maó, oko 30.000, a najmanje Es Migjorn Gran, samo 1.500.
Istorijski centar Mahona
Većina lokalnog stanovništva govori španski i dijalektom katalonskog zvanom Menorquí. Između menorkinskog i zvaničnog katalonskog, kao i kod većine balearskih dijalekata, najznačajnija razlika je u različitim rečima koje se koriste za određeni član. U menorkinskom se koristi “es” za muški i “sa” za ženski rod, katalonski koristi “el” i “la”, oblik koji se istorijski upotrebljava duž Divlje obale (Costa Brava) u Kataloniji, odakle su Balearska ostrva nastanjena posle osvajanja Mavara. Menorquí ima i nešto engleskih pozajmica koje datiraju iz perioda britanske okupacije.
Britanski uticaj vidan je i u menorkanskom običaju pijenja džina, koji se za vreme lokalnih festes (praznika posvećenih gradskom svecu zaštitniku), ostrvljani mešaju sa biter lemonom i to piće se zove popularno pomada. Takođe je čuven tipični ostrvski sir, Formatge de Maó.
Vojvoda od Rišeljea, vešt vojskovođa i diplomata, 28. juna 1756. godine, pobedonosno se iskrcao na ostrvo Menorku. Čime je stigao u luku Mahon, svi su se razleteli da ga što bolje dočekaju. Na posebnoj muci bili su kuvari jer je izbor namirnica kojima su raspolagali bio prilično oskudan, a trebalo je ugostiti velikog vojskovođu. Veštinom su nadoknadili nemaštinu: od jaja, ulja, sirćeta i svežih začinskih trava napravili su fini sos koji bi se dopao vojvodi i da nije bio tako gladan. Sos je dobio naziv mahonez, po luci u kojoj je prvi put napravljen, ali je kasnije postao poznat širom sveta po nešto izmenjenom nazivu – majonez.
Kao malo ostrvo, Menorka nudi ograničene mogućnosti za razvoj vrhunskog sporta. Fudbal na Menorki igra se na petom nivou španske fudbalske piramide. Trenutno se 11 klubova takmiči u ostrvskoj ligi (Regional Preferente de Menorca), čiji šampion igra plej-of za plasman u Tercera Division Grupa XI. Poslednji klub sa Menorke kome je to uspelo bio je CF Sporting Mahones 2009. godine.
CV Ciutadella je profesionalni ženski odbojkaški klub koji igra u Superligi Španije, osvojivši titule prvaka 2011. i 2012. godine.
Poluprofesionalni košarkaški klub CB Menorca igra u trećem rangu španske košarke.
Poslednjih godina pojedini sportski događaji koji okupljaju stotine učesnika uspešno se održavaju na godišnjem nivou, poput triatlonske trke Exreme Man Menorca i jednoetapne ultramaratonske trke Trail Menorca Cami de Cavalls. 2014. godine najavljeno je da će ostrvo biti domaćin 18. ostrvskih igara 2019. godine; međutim, Menorka je kasnije odustala od održavanja događaja, navodeći promenu vlade kao glavni razlog.
Privreda
Iako je Menorka turistički manje razvijena od ostalih poznatih Balearskih ostrva kao što su Majorka i Ibica, ona i dalje ostvaruje najveći deo svog prihoda od turizma. Ostali važni sektori su rukotvorine, kostimski nakit, obuća, keramičke saksije, nameštaj i odeća.
Mnogi posetioci biraju Menorku jer nije prevelika gužva i stoga je idealna za opuštajući odmor. Iako privredna aktivnost Menorke uglavnom zavisi od turizma, ona nije išla na ekstremne mere da bi se smestila masa turista, jer to nije namera ovog ostrva. Primarni fokus lokalnog stanovništva je očuvanje svoje kulture, tradicije, očuvanje prirodnih uvala, pejzaža ostrva Menorka. Pored turizma, žitarice, vino, maslinovo ulje, lan, obuća i džin su važni proizvodi koji doprinose privredi. Prehrambena industrija je čvrsto koncentrisana na proizvodnju mlečnih proizvoda. Ribolov jastoga, izvoz stoke i lokalna laka industrija takođe imaju uticaj na privredu.
Menorka je dom nekoliko dizajnera i brendova u poslovanju za proizvodnju cipela koji se izvozi širom sveta. Trgovina kožom i bižuterijem razvija se od XVIII veka, a takođe je jedan od važnih sektora privrede ostrva. Menorka je domaćin dva velika sajma godišnje, koje posećuje većina evropskih proizvođača.
Saobraćaj
Do Menorke se može doći avionom ili brodom.
Aerodrom Menorka je 2019. godine opslužio 3,5 miliona putnika. Uglavnom se radi o čarter ili sezonskim letovima, koji su u periodu od aprila do oktobra. Letova ima iz skoro svih zemalja Zapadne Evrope (ne i iz Srbije). Postoje letovi do drugih Balearskih ostrva (Majorka i Ibica), do većeg broja španskih gradova, pa i do ostrva Gran Kanarija. Najpoznatije avio kompanije čiji avioni lete na Menorku su British Airways, Iberia, Lufthansa, Scandinavian Airlines (leti iz Osla), TUI Airways, Ryanair itd. Aerodrom se nalazi 4,5 km jugozapadno od Mahona.
Menorka ima dve luke. Jedna je Ciutadella, a druga je Mahón, koja prima i kruzere. Iz kontinentalnog dela Španije prevoz postoji iz luke Barcelona. Do Ciutadelle plovi 3,5-9,5 sati (rastojanje je oko 200 km), a do Mahóna devet sati (oko 240 km). Takođe postoje veze i sa Majorkom: Alcúdia – Ciutadella (65 km, 1:15-2:30 h), Alcúdia – Mahón (100 km, 3,5 sata) i Palma de Mallorca – Mahón (145 km, 6 sati). Postoji i trajekt iz francuskog grada Toulona. Povratna karta za dve osobe i kola košta oko 400 €.
Glavna saobraćajnica na ostrvu je put 721 ili Me-1, koja spaja Mahón i Ciutadellu, dužine 45 km. Prolazi kroz gotovo sve opštine, izuzev Es Castella i Sant Lluísa.
Kada se dođe na ostrvo, najlakši način putovanja je autobusom. Postoje tri prevoznika. Takođe se mogu iznajmiti kola ili koristiti taksi. Postoje dobre autobuske veze između naselja (Bus Illa) i većine odmarališta (Bus Platges). U letnjim mesecima broj polazaka prema odmaralištima je povećan. Takođe postoji autobuska linija koja povezuje aerodrom i autobusku stanicu u Mahónu (Bus Aeroport) i direktna linija do plaže Macarella i Favàritxa. Postoji i noćni prevoz (Bus Nit), kao i noćni autobus koji saobraća tokom lokalnih festivala (Jaleo autobus); oba prevoza su veoma zgodna za noćni izlazak.
Deljeni transfer (shuttle buses) je podesan jer omogućava prevoz od aerodroma do hotela tokom letnje sezone.
Znamenitosti
Ostrvo Menorka je Rezervat biosfere od 1993. godine, što na neki način ukazuje na to koliko se Menorka može pohvaliti prirodnim bogatstvom. Raznovrsnost mediteranskih staništa, zajedno sa ekskluzivnim za ovo ostrvo, jedan je od zaštitnih znakova Menorke. To je takođe posvećenost odgovornoj održivosti, maksimalnom iskorišćenju resursa i očuvanju životne sredine za buduće generacije.
Bele peščane uvale sa tirkiznom vodom koja je toliko intenzivna da ponekad ne može da se shvati gde počinje nebo, jedna je od najvećih atrakcija ostrva. Za one koji vole aktivni turizam, izuzetni pejzaži i prirodni parkovi su takođe među atrakcijama koje se moraju videti. A pored svega ovoga je i ogromna lepeza nasleđa ostrva, koja je bila dom više kultura. Ukusna gastronomija, divna morska dna za ronioce… Čitajte dalje da biste saznali sve razloge zašto će odmor na Menorki biti ostvarenje snova.
Počinjemo sa najočiglednijom atrakcijom ostrva: njenim uvalama, koje izgledaju kao nešto pravo sa razglednice. Nije iznenađujuće što postoje uvale koje odgovaraju svim ukusima i potrebama. Cala Galdana je savršena za porodice, jer ima sve usluge i sadržaje koji se mogu poželeti. Nalazi se na jugu ostrva, u opštini Ferrerías, a do nje se može brzo doći automobilom ili autobusom.
Tu su ležaljke, suncobrani, prodavnice, barovi na plaži i tuševi. Još jedna od njenih prednosti je mogućnost iznajmljivanja pedalina ili kajaka za posetu obližnjim uvalama ili ronjenje. Takođe na plaži se može obaviti niz aktivnosti na bazi vode, kao što je paraglajding.
U blizini se nalaze brojni restorani, kao što je "Delit" specijalizovan za paelju sa morskim plodovima i "Cape Nao" Beach Club gde se može lagano prezalogajiti. Ne bi trebalo zaboraviti na Cami de Cavalls, više od 180 km dugu pešačku stazu koja obilazi celu Menorku. Staza povezuje različite uvale i mesta. Obavezno bi trebalo iskoristiti priliku da se prošeta ovom istorijskom stazom prošaranom prekrasnim vidikovcima.
Cala Mitjana je okružena liticama i borovim šumarcima, u potpunoj tišini. Ova idilična uvala na jugu ostrva savršena je za potpunu izolaciju. Da bi se stiglo do nje, može se parkirati na besplatnom parkingu ili prošetati od plaže Cala Galdana, ali pešačenje nije baš kratko. Najbolje vreme za posetu je ujutru, jer popodne ima manje sunca. Može se skočiti sa stene visoke 6 m ili se uputite do susedne male uvale Cala Mitjaneta, savršenog mesta za parove. Uvala potpuno netaknuta, tako da nema usluga i mora se poneti hrana i piće. Ljubitelji šetnje mogu da prošetaju stazama kroz borovu šumu ili duž staze Cami de Cavalls.
Cala Turqueta je još jedna od najistaknutijih uvala na jugu ostrva.
Intenzivna plava Cala Turqueta je jedan od bisera Menorke. Plaža je jedna od najtraženijih na ostrvu, smeštena između Tamborsa i Na Forade. Prostor je ograničen i samo oni srećnici koji dolaze peške mogu da uživaju u njemu. Ponovo je plaža, koja je stenama podeljena na dve, obrubljena borovim šumarcima i stenovitim izbočinama. Uprkos tome što je netaknuta, u blizini se nalazi parking, toalet i prostor za piknik. Nakon što se parkira automobil ili motor, mora se da hodati oko 15 minuta do uvale (rastojanje je oko 1 km). Leti možete stići i autobusom iz Ciutadelle. Za ljubitelje aktivnog turizma, u uvali počinju dve etape staze Camí de Cavalls.
Iako se većina uvala nalazi na jugu ostrva, sever je takođe ima plaže različitih karakteristika. Cala Pregonda ima veoma poseban divlji izgled. Crvenkasta boja peska čini je da izgleda kao da je na Marsu. To je zbog prisustva pedra vermele, vrste crvenog kamena.
Cala Pregonda je netaknuta i potpuno izolovana, što znači da je jedna od najspektakularnijih plaža na celom ostrvu. Ako se traži utočište mira, ovo je ona najbolji izbor, jer nema gužve i plaža je zaštićena od jakih talasa. Postoje različiti delovi uključujući kamenite uvale savršene za ronjenje, opsežniju plažu i još jednu plažu na jednom od susednih ostrva sa prirodnim bazenima za ronjenje.
Do plaže se može doći samo peške, a u Binimel-là postoji besplatan parking. Nakon toga morate hodati pola sata duž staze Cami de Cavalls sa nekoliko strmih deonica. Pogledi sa pešačke staze su veličanstveni i vredni truda.
Smeštena na severnoj obali Menorke, koju nadgleda svetionik Cavallería, plaža Cavallería je jedna od najvećih plaža u toj oblasti. Praktično netaknuta, plaža je okružena divljom prirodom i stoga nema nikakvih sadržaja. Plaža je duga 500 m, ima crvenkasto-zlatni pesak i podeljena je na dva dela grebenom Ferragut. Deo koji je bliži parkingu (udaljen oko 500 m od plaže) je peskovitiji od drugog, ali su oba odlična mesta za ronjenje zbog bogatstva morskog dna. Kupanje u blatu koje se nakuplja pored stepenica koje vode do plaže postalo je veoma popularno, iako se čini da nije od koristi za očuvanje prirode plaže.
Plaža Cavallería je veoma izložena vetru i sklona meduzama, pa bi obavezno trebalo proveriti vremenske prilike pre nego što se planira opuštajući dan na plaži. Jedna od njenih velikih prirodnih dobara je sistem dina, koji se proteže kilometar prema jugu.
Nedaleko od plaže Cavallería nalazi se Cala Roja, mala plaža koja je i peščana i kamenita i zaštićena od vetra. Ređe je posećuju turisti.
Plaža Cavallería je udaljena 30 km od Mahona duž puta Fornels i do nje se ne može doći javnim prevozom.
Naselja
Nemoguće je ne zaljubiti se u uske ulice i stari grad Ciutadellu, odličan primer kulturnog nasleđa ostrva. Najbolje je da se parkira automobil i istraži grad pešice. Dobro mesto za početak obilaska je luka za šetnju transformisanim srednjovekovnim kejom. Zatim se nastavlja preko trga Plaça des Born, ulicama sa zanatskim radnjama i punim života. Obelisk Born je simbol sećanja na poraz Turaka. Trebalo bi se zaustaviti u Gradskoj kući ili zamku San Nicolas na putu do katedrale Santa Maria, najistaknutijeg gotskog spomenika na Menorki i vodećeg primera katalonske gotike izgrađene u XIII veku. U blizini se nalazi i nekoliko uvala i plaža, kao što je Cala El Pilar. Kuhinja Menorke je najbolje zastupljena u restoranima Ciutadelle, kao što su “Café Balear”, “Tast de na Silvia” i “S’Amarador”, gde možete probati ukusni paprikaš od jastoga.
Ribarsko selo Binibeca, gde bela boja zauzima centralno mesto, ističe se po svojoj jednostavnosti. Jedna od njegovih najvećih čari je tišina. Selo je izgrađeno u jedinstvenom stilu da privuče umetnike i intelektualce i poziva posetioce da se opuste i uživaju u laganoj šetnji u tišini, poštujući privatnost meštana. Binibeca je veoma blizu Mahóna, udaljena je manje od 10 km, što olakšava dolazak automobilom. Na ovom veoma prepoznatljivom mestu, interesantne su njegove bele kuće sa drvenim balkonima, crkva, glavni trg i šetalište uz more. Prelepi kej je još jedno od najfotografisanijih mesta. Za uživanje u autentičnim ukusima ovog kraja, najbolje je otići u restoran “El Faro”, koji je specijalizovan za jela od pirinča i ima neverovatan pogled na more. U neposrednoj blizini su plaže Binibeca i Cala Torret, koja je savršena za ronjenje.
Fornells je primorski grad u kome se život još uvek vrti oko luke koja ima prirodni zaliv. Grad se nalazi na severu ostrva, oko 30 km od Mahóna.
Iako je gastronomija jedna od jačih strana ovog grada, on ima mnogo više da ponudi, jer je jedno od najšarmantnijih mesta na ostrvu. U gradu se može posetiti zamak San Antonio ili rt Cavallería, prirodno područje između litica koje je bez sumnje jedno od najjedinstvenijih prirodnih mesta na severu ostrva. Takođe možete videti toranj Fornells iz XIX veka ili posetiti jednu od obližnjih uvala. Glavna atrakcija grada, međutim, su restorani specijalizovani za jedno od zvezda menorkanske gastronomije, paprikaš od jastoga. Restorani kao što su "Es Cranc", "Sa Llagosta", "Can Tanu" i "Sa Proa" služe različite verzije ove poslastice.
Obavezno posetiti
Toranj Fornells, kao što je ranije pomenuto, jedna je od najzanimljivijih atrakcija Fornellsa. Veliki odbrambeni bastion, bio je poslednji koji su izgradili Englezi pre nego što su napustili Menorku. Osim što je jedna od najbolje očuvanih kula, ona je i jedna od najvećih. Obnovljen nakon godina zanemarivanja, danas se u njemu nalazi muzej i terasa koja ima impresivan panoramski pogled na zaliv Fornells. Toranj je istinski svedok prošlosti, vremena u kome se trebalo braniti od spoljašnjih napada i upada. U kuli će posebno uživati deca, koja će moći da upoznaju njenu istoriju uz dobar provod. Kula je obavezna poseta na severu ostrva.
La Mola je poluostrvo koje se nalazi u najistočnijem delu ostrva Menorke i cele Španije.
Tvrđava Isabela II iz XIX veka koja se tu nalazi je jedna od najvećih u Evropi. Jedna od njenih najupečatljivijih karakteristika je odlično stanje očuvanosti. Pored spektakularnog pogleda na luku Mahón, La Mola je posebno zaštićeno područje za ptice. To znači da se može uživati i u pejzažu i u odbrambenim konstrukcijama koje se tu nalaze. Odbrambena tvrđava koju je izgradila Isabela II ima neverovatne zidove i vidikovce, koji će oduševiti najmlađe članove porodice. Podzemne galerije će takođe hraniti maštu dece i odraslih. Preporučuje se obilazak sa vodičem. Takođe je moguće obavljati noćne ture ili obilaske električnim vozilima, pod uslovom da se unapred rezervišu.
O K O L N A O S T R V A
Najveće satelitsko ostrvo Menorke je Colom (59,5 ha), a slede Isla del Aire (34,4 ha) i Lazareto (29,4 ha) to su jedina ostrva površine preko 10 ha. Najviše ostrvce je de ses Bledes (61,5 m).
Tabela satelitskih ostrva Menorke (ima ih 35):
| Opština | Naziv | Površina (m2) | Duž. obale (m) | Visina (m) |
| Ciutadela | Cala Fontanelles | 2.500 | 200 | 18.4 |
| Mahón | Plana ili Quarantena | 10.000 | 500 | .. |
| Mahón | Isla del Lazareto (veštačko) | 293.750 | 2.700 | .. |
| Mahón | Isla del Rey | 42.500 | 900 | 14.5 |
| Mahón | de las Águilas | 4.475 | 550 | 23.5 |
| Mahón | de sa Mesquida | .. | 450 | .. |
| Mahón | d’en Colom | 595.000 | 4.350 | 40.0 |
| Mahón | Esculls ili illots de sa Cudia (dva) | 12.480 | 650 | 22.7 |
| Mahón | Esculler del Colomar | .. | 180 | .. |
| Mahón | Escullets | .. | 500 | .. |
| Mahón | de las Águilas (dva) | 2.500 | 250 | 13.3 |
| Mahón | Grande de Addaia | 75.500 | 1.850 | 22.1 |
| Mahón | Pequeña de Addaia | 50.000 | 1.300 | 7.8 |
| Mercadal | Esculls de Cala Pregonda | 18.875 | 900 | 10.2 |
| Mercadal | Bleda pequeña | 7.500 | .. | 21.5 |
| Mercadal | de na Ponça | .. | 250 | .. |
| Mercadal | Escullets d’Addaia | .. | 500 | .. |
| Mercadal | d’en Tosqueta | 6.250 | 300 | 6.1 |
| Mercadal | de ses Mones | 6.250 | 300 | 16.7 |
| Mercadal | Sargantana ili de ses Sargantanes | 25.700 | 700 | 14.5 |
| Mercadal | Ravells | 3.125 | 300 | 6.3 |
| Mercadal | de los Porros de Fornells | 1.600 | 100 | 1.4 |
| Mercadal | Esculls de Fornells | .. | 300 | .. |
| Mercadal | Es Cobrombol | .. | 450 | .. |
| Mercadal | de los Porros ili sa Nitja | 82.500 | 1.150 | 18.5 |
| Mercadal | Llosa na Macaret/Illetes des Carbó | 5.000 | .. | 3.6 |
| Mercadal | de ses Bledes | 37.500 | 1.320 | 61.5 |
| Mercadal | Escull de Binicodrell | 5.000 | 380 | 6.1 |
| Mercadal | de na Joanassa | .. | 400 | .. |
| Es Migjorn Gran | Islote de Binicodrell | .. | .. | .. |
| San Luis | Escull de Cala Alcalfar | .. | 150 | .. |
| San Luis | Islotes de Binibèquer | .. | 190 | .. |
| San Luis | Escull de Binissafúller | 16.250 | 850 | 3.5 |
| San Luis | Esculls d’en Marçal | 3.750 | 250 | 2.5 |
| San Luis | Isla del Aire | 343.750 | 3.300 | 15.0 |
I S L A D E L R E Y
Isla del Rey (katalonski L’Illa del Rei, “ostrvo kralja”), takođe na engleskom jeziku Hospital Island, je malo ostrvo u sredini glavnog plovnog puta za Mahón, 200 m od obale Menorke. Ostrvo ima oblik kruške, dugačko je 289 m, široko 235 m i zahvata površinu od 4,24 ha. Kamenito je sa prilično strmim stranama oko većeg dela obale i dostiže visinu od 14,5 m. Danas je ostrvo nenaseljeno i prvenstveno je turistička atrakcija. Njime dominira bivša bolnica koja leži na jugozapadnoj strani i jasno vidljiva sa obale sa obe strane luke.
Ime ostrva potiče od legende da je kralj Alfonso III od Aragona prvi put izašao na obalu ostrva tokom hrišćanskog ponovnog osvajanja Menorke 1287. godine. Ranije ime ostrva, Illa dels Conills (ostrvo zeca), promenjeno je u čast osvajača.
Na ostrvu se nalaze i ostaci ranohrišćanske bazilike iz VI veka. Ostaci su prvi put otkriveni 1888. godine, kada je pronađen mozaik koji je imao sličnosti sa onim u sinagogi u Hammam-Lifu u Severnoj Africi, koja je otkrivena nekoliko godina ranije. Sistematska iskopavanja su počela tek 1964. godine, kada su otkriveni puni otisak bazilike i dodatnih zgrada, možda manastirskih, kao i dodatnih mozaika. Mozaici su premešteni u Muzej Menorke radi čuvanja i izlaganja.
Bolnicu na ostrvu su prvi izgradili Britanci 1711. godine. Ostrvo su Britanci zvali Bloody Island (krvavo ostrvo) ili Hospital Island po bolnici. Ostrvo je nastavilo da se koristi kao bolnica, kao i povremeno kao skladište za ugalj i pomorske zalihe španske, francuske, britanske, italijanske i američke mornarice tokom XIX i XX veka. 1964. godine izgrađena je nova bolnica u Mahónu i ostrvska bolnica je napuštena zbog problema sa transportom pacijenata.
1979. godine bolnica i susedne zgrade, kao i bazilika, stavljene su pod zaštitu.
1993. godine Illa del Rei je proglašena rezervatom biosfere jer je, između ostalog, ostrvo jedino stanište Podarcis lilfordi balearica, endemske podvrste Lilfordovog zidnog guštera (Podarcis lilfordi) iz porodice pravih guštera.
2004. godine osnovana je Fundación Hospital de la Isla del Rey sa ciljem restauracije i održavanja objekata. Fondacija je uspela da obnovi spoljašnjost glavne zgrade 2011. godine, na 300. godišnjicu izgradnje bolnice, i nastavlja da unapređuje objekte i omogućava turističke posete ostrvu. "Hauser & Wirth" je zakupio deo ostrva od fondacije kako bi stvorio umetnički centar od 1.500 m2, nakon projekta konzervacije.
GPS koordinate: 39°53′12″ N, 4°17′14″E.
Q U A R A N T E N A
Illa de la Quarantena (Illa Plana, na katalonskom Llatzaret de Maó, karantinsko ostrvo) je ostrvo koje se nalazi unutar luke Maó sa površinom od 1 ha i dužinom obale od 500 m. Dimenzije ostrva su 200×70 m.
Ovo ostrvo je bilo prvi lazaret na Menorki. Ovaj prvi lazaret se ranije zvao Illeta, a trenutno je poznat i kao Illa Plana. Od 1490. godine nazvan Illa de la Quarantena jer je počeo da bude predodređen da spaljuje odeću putnika, prihvata posadu sa zaraženih brodova, i da se na njemu deponuje roba pre iskrcavanja u Maó.
Ova bolnica je izgrađena u englesko doba, kada su se gradile vrlo jednostavne i privremene konstrukcije. Ove privremene konstrukcije su zamenjene na kraju engleske okupacije za dvospratne ili jednospratne konstrukcije, koje su sačuvane do duboko u XX vek, kada su srušene radi izgradnje vojnih objekata.
Llatzaret de Maó je imao namenu da dočeka brodove ili čamce namenjene bilo kojoj španskoj obali, za koje se sumnjalo da su opasni po zdravlje i koji su stigli sa bilo koje tačke. Čak su i brodovi koji su dolazili iz Amerike i bili namenjeni kantabrijskoj obali takođe morali da prolaze kroz Illa de la Quarantena. Ovo je bio izuzetak, jer brodovi koji su dolazili iz Amerike nisu bili viđeni kao pretnja zbog dugog putovanja i stoga su provodili kratki karantin za posmatranje koji su se sastojali samo od napuštanja broda pre ulaska u luku i iskrcavanja, sve dok nije bio bilo kakav zdravstveni incident. Međutim, postojali su sve rigorozniji međunarodni zdravstveni propisi, koji su 1842. godine doveli do inauguracije nove opšte bolnice kako bi se zadovoljile zdravstvene potrebe koje su dolazile sa Atlantika.
John Armstrong tokom prve engleske dominacije na ostrvu Menorka (1708-1756) napisao je knjigu pod naslovom “Istorija ostrva Menorka” objavljenu u Londonu 1752. i 1756. godine. U toj knjizi Armstrong već naziva Illa de la Quarantena kao ostrvo sa sanitarnim aktivnostima u luci Maó tokom XVIII veka.
GPS koordinate: 39°52′55″ N, 4°17′55″E.
L A Z A R E T O
Isla sel Lazareto (na katalanskom Illa del Llatzeret) je veštačko ostrvo koje se nalazi unutar luke Mahón, gde je 1793. godine izgrađen lazaret po nalogu grofa Floridablance. Zbog dolaska bubonske kuge na brodovima iz istočne i severne Afrike na obalu Menorke, grof Floridablanca, ministar kralja Karlosa III, naredio je izgradnju lazareta.
Ostrvo je kanalom širine dvadesetak metara odvojeno od Menorke. Dugačko je 1,2 km, najveća širina je 420 m, a površina je 29,4 ha.
To je jedinstven, istorijski i sanitarni arhitektonski kompleks, prvobitno dizajniran da služi kao karantin stalnih epidemija kuge. Prethodno je britanska vlada izgradila mali ograđeni prostor na ostrvu Quarantena, koji je u XIX veku korišćen samo u vremenima velike gužve u luci.
Lazaret je bio i jeste solidno i veličanstveno delo, a za njegovu izgradnju korišćen je porušeni materijal iz zamka San Felipe. Radovi su zaustavljeni 1798. godine i nastavljeni su 1803. godine.
Zid dužine oko 1.300 m okruživao je ovu zgradu, koja je imala osam spoljnih vrata, kružnu kapelu u centru lazareta, pet stražarskih kula, 141 prostoriju, 7 magacina, 2 obične ambulante, a 5 za zaražene, 49 kuhinja itd.
U potpunosti je lazaret završen tek 1817. godine, kada su njeni objekti pušteni u rad, a prestali su sa radom posle jednog veka. Godinama kasnije i posle izvesnih renoviranja, objekti su postali ambijent za sastanke, nacionalne i međunarodne konferencije, kao i mesto za posetu.
Ostrvo je proglašeno za dobro od kulturnog interesa 1993. godine.
GPS koordinate: 39°52′38″ N, 4°18′13″E.
C O L O M
Colom (katalonski Illa d'en Colom) je najveće od ostrva koja okružuju Menorku. Udaljeno je oko 280 m od severoistočne obale Menorke. Dužina ostrva je 1,13 km, najveća širina je 1 km, a površina je 58 ha. Najviša tačka ostrva je na 40 m. Administrativno pripada Opštini Mahón.
U prošlosti je korišćeno za smeštaj bolesnika od zaraznih bolesti, kao što su tuberkuloza, kolera, male boginje i tifus, a kasnije kao poljoprivredno zemljište. Pripadao je porodici Roca iz Mahóna od 1904. godine, kada ga je kupio Antonio Roca Varez. Na ostrvu postoji samo jedna kuća od 100 m2. Trenutno je deo prirodnog parka Albufera Es Grau.
U oktobru 2010. godine objavljeno je da se ostrvo prodaje za oko 6 miliona evra. Prodato je za 2018. godine za 3,2 miliona evra američkom milijarderu Alexu Meruelu.
GPS koordinate: 39°57′37″ N, 4°16′40″E.
A D D A I A
Addaia su grupa od dva mala ostrva i tri ostrvca koja zatvaraju luku Port d’Addaia na severoistoku Menorke. Nalaze se na granici opština Mahón i Es Mercadal, pa nije jasno kojoj tačno opštini pripadaju (podaci sa Interneta se međusobno razlikuju).
Na ostrvima Addaia postoji podvrsta Podarcis lilfordi ayaddae. Od ptica su tu galeb i čaplja.
Opis ostrva:
• Gran d’Addaia: Najveće ostrvo sa površinom od 7,02 ha. Dugačko je blizu 600 m. Od Menorke je udaljeno 145 m, maksimalna nadmorska visina je 20,8 m.
• Petita d’Addaia: Nalazi se 35 m severozapadno od ostrva Gran d’Addaia, a 515 m od Menorke. Prostire se na 3,97 ha. Maksimalna nadmorska visina je 9,65 m.
• ses Aligues: Nalazi se oko 200 m istočno od ostrva Gran d’Addaia, a 341 m od Menorke. Površine 0,27 hektara. Maksimalna nadmorska visina je 17,5 m.
• Carbo: Prostire se na 0,20 ha, udaljeno je 160 m od Menorke i njegova maksimalna nadmorska visina je 5 m.
• Carbonet: Prostire se na 0,16 ha, udaljen je 145 m od Menorke i njegova maksimalna nadmorska visina je 5 m.
GPS koordinate (Gran d'Addaia): 40°01′00″ N, 4°12′35″E.
T U S Q U E T A
Illa d’en Tusqueta je ostrvce udaljeno 70 m od severne obale Menorke, ispred istoimene uvale Cala Tusquete, u istočnom uglu poluostrva Mola de Fornelsa. Dugačko je 100 m, površina je oko 0,52 ha, a najviša tačka je na 6 m.
Ističe se prisustvo endemskog guštera Podarcis lilfordi sargantanae.
Administrativno pripada Opštini Es Mercadal.
GPS koordinate: 40°03′26″ N, 4°10′05″E.
S A R G A N T A N A
Illa de sa Sargantana je ostrvce koje se nalazi u sredini zaliva Fornells, 260 m od najbliže tačke na ostrvu Menorka. Ostrvce je dugačko 300m, a najveća širina je 135 m. Ima površinu od 2,5 ha i maksimalnu visinu od 14,5 m.
Na ostrvcu se nalazi kuća sa molom i ostacima tvrđave i odbrambene kule iz XVIII veka.
Ističe se prisustvo endemskog guštera Podarcis lilfordi sargantanae, koji je i dao ime ostrvcu.
Administrativno pripada Opštini Es Mercadal.
GPS koordinate: 40°02′47″ N, 4°08′13″E.
R A V E L L S
Illa des Ravells se nalazi u zalivu Fornels, 50 m južno od ostrvca Sargantana, a 245 m od najbliže tačke na ostrvu Menorka. Dužina ostrvca je 120 m, a prostire se na površini od 0,40 ha. Njegova maksimalna nadmorska visina je 7,83 m.
Na Google Earthu obeleženo je kao Rovells.
Administrativno pripada Opštini Es Mercadal.
GPS koordinate: 40°02′40″ N, 4°08′15″E.
P O R R O S
Illa des Porros ili Sanitja (na Google Earthu Illa de Sanitja ili Isla d’els Porros) je malo ostrvo koje se nalazi u blizini rta Cavalleria na Menorki. Ne treba ga brkati sa ostrvom des Porros koje se nalazi u opštini Santa Margalida na severu Majorke i koje je deo nekropole Son Real.
Ovo ostrvo je najsevernija tačka Balearskog arhipelaga, sa koordinatom: 40°05′40″ N. Proglašeno je za ZEPA zonu (područje posebne zaštite za ptice).
Ima površinu od 8,4 ha, visoko je (do 18,5 m) na severnoj strani i nisko na južnoj strani. Građeno je od krečnjaka i na njemu šipražje ne raste zbog erozije, jakog vetra i prskanja sa mora. Postoje kolonije morskih ptica, posebno korzikanskog galeba i ćelavog orla, drugi sa najvećom populacijom u Španiji.
Tu je i balearski endemski gušter Podarcis lilfordi: Podarcis lilfordi fenni.
Administrativno pripada Opštini Es Mercadal.
GPS koordinate: 40°05′33″ N, 4°04′31″E.
B L E D E S
Ostrvo Bledes je u pozadini, a u prvom planu je ostrvo Coloms
Illa de ses Bledes ili illes Bledes (ostrva Bledes) nalazi se pored rta s'Alairo, u opštini Es Mercadal, područje je od posebnog interesa za zaštitu ptica. Tačno ispred ostrva, nalazi se uvala Cala Barril.
Takođe postoje istoimena ostrva ses Bledes u arhipelagu Cabrera (kod Majorke) i još jedno ostrvo ses Bledes kod Ibice.
Ostrvo Ses Bledes de Menorca prostire se na 3,67 ha, udaljeno je 163 m od Menorke i njegova maksimalna nadmorska visina je 60,7 m. Po tom podatku je najviše okolno ostrvo Menorke.
Podvrsta guštera koja zauzima ovo ostrvo je Podarcis lilfordi sargantanae.
GPS koordinate: 40°04′05″ N, 4°01′54″E.
B I N I C O D R E L L
Illot de Binicodrell je ostrvce koje se nalazi ispred plaže Binigaus, u opštini Es Migjorn Gran. Udaljeno je 110 m od južne obale Menorke, dugačko je 130 m i zahvata površinu od 0,4 ha.
Ističe se prisustvo endemskog guštera Podarcis lilfordi codrellensis.
GPS koordinate: 39°49′19″ N, 4°13′14″E.
A I R E
Illa de l'Aire je nenaseljeno ostrvo na jugoistoku Menorke, ispred Punta Prime, u opštini Sant Lluis. Od Menorke je udaljeno 1 km. Dužina ostrva Aire je 1,2 km, površina je 34 ha, a dužina obale je 3,3 km. Maksimalna visina je 14,92 m. U privatnom je vlasništvu.
Jedini objekti na ostrvu su su svetionik, stari magacin, štala i mala kuća, kao i put i malo pristanište.
Jedna od karakteristika ostrva je mali gmizavac koji na njemu živi, endemski crni gušter (Podarcis lilfordi lilfordi), podvrsta guštera sargantana gimnèsia. Takođe predstavlja migratorni prolaz prvog reda i na njemu se nalaze kolonije za razmnožavanje svih morskih ptica Menorke. Lepota morskog područja, punog potopljenih pećina ispod njegovih litica i velikih livada morskih algi, motivisala je stvaranje nekoliko ronilačkih klubova. Tu su i brojna arheološka nalazišta.
Godinama se pokušava da se Illa de l'Aire i okolina proglase rezervatom prirode.
GPS koordinate: 39°48′05″ N, 4°17′25″E.