Kikladi (grčki: Κυκλάδες, eng. Cyclades) su grupa ostrva centralnom delu Egejskog mora, jugoistočno od obale grčkog kopna, a u blizini većeg ostrva Evbeje i obale Atike. Južno od Kiklada nalazi se Krit.

U administrativnom pogledu, Kikladi su ustrojeni u okviru jednog okruga – periferija Kikladi, koja pripada Periferiji Južni Egej. Upravno središte prefekture i najvažniji grad Kiklada je Ermoupolis na ostrvu Siros.

Kiklade čini veliki broj relativno malih ostrva – čak 220, od čega je veliki broj ostrva nenaseljen.

Najznačajnija ostrva su: Amorgos, Anafi, Andros, Antiparos, Delos, Eshati, Ios, Kea, Kimolos, Kitnos, Milos, Mikonos, Naksos, Paros, Santorini, Serifos, Siros, Tinos i Folegandros. Najveće ostrvo Kiklada je Naksos, a slede Andros, Paros, Tinos i Milos.

Kikladi su dobili ime po grčkoj reči “oko” ili “okolo” (grčki κυκλάς), a koja je označavala sva ostrva “oko” ostrva Delos, svetog ostrva u doba antike.

Sva ostrva su planinska, često kamenita i sušna. Jedino su manje kotline i doline plodne i zelene tokom cele godine.

Klima na Kikladima je sredozemna. Ostrva spadaju u sušni deo Grčke, gde su leta duga i žarka, bez većih padavina, dok su zime blage. Bogatstvo podzemnih voda zavisi od blizine kopna, pa se ka jugu oseća sve veći nedostatak vode.

Biljni i životinjski svet je tipičan za Sredozemlje. Zbog ograničene dostupnosti vode, dominira uzgajanje masline i vinove loze. U navodnjavanim područjima gaje se i agrumi, krompir i duvan.

Statua iz vremena Kikladske civilizacije

Za Kiklade je neobično važno razdoblje kasne praistorije, tzv. Kikladska civilizacija, zavisna i bliska Kritskoj. Obe civilizacije propale su posle velike erupcije vulkana na Santoriniju, koja je uništila veći deo tog ostrva. Iza Kikladske civilizacije su danas ostale brojne figurine-idoli, vezane za zagrobni život. Ove figurine, nađene u XIX veku, imale su veliki uticaj na moderno vajarstvo (Brankuši).

Tokom stare Grčke Kikladi su bili organizovani u niz malih, ali važnih polisa. Za pojedina ostrva vezani su i važni pojmovi, poput Delskog saveza. Posle toga ostrvima vlada stari Rim, a zatim i Vizantija. 1204. godine, posle osvajanja Carigrada od strane Krstaša, Kikladi potpadaju pod vlast Mlečana, pod kojima ostaju vekovima, do sredine XVI veka. Duga vladavina Mlečana ostavila je jednu posebnost mesnog stanovništva, a to je veliki postotak Grka-katolika i dan-danas na nekim ostrvima (Siros, Tinos).

Novi gospodar Kikiladima bilo je osmansko carstvo. Vlast osmanlija zbog posebnog položaja Kiklada nije bila preterano kruta i imala je osobine mesne autonomije. Postojanje autonomije i katolički element u stanovništvu bili su glavni činilac nevelikog učestvovanja mesnog stanovništva u grčkom ustanku dvadesetih godina XIX veka, što je ostrva spasilo većeg razaranja. Zahvaljujući tome, posle stvaranja savremene grčke države, Kikladi, kao njegov deo, bili su veoma privlačni za nove grčke doseljenike i brzo su se razvijali zahvaljući svom položaju “pomorskih vrata ka Istoku”. Međutim, u XX veku, posle širenja Grčke i gubljenja ove pogodnosti, Kikladi gube na značaju i polako dolazi do iseljavanja, mahom seoskog stanovništva. Veliki broj ostrvljana odselio se na kopno (najviše u Atinu) ili u inostranstvo. Poslednjih decenija Kikladi, kao važna turistička oblast u Grčkoj, imaju visok rast stanovništva, čime se polako popravlja demografsko stanje napravljeno u prvoj polovini XX veka. Dominira gradsko stanovništvo. Nekoliko velikih ostrva je najgušće naseljeno i tu živi najveći deo stanovništva prefekture.

Danas Kikladi spadaju u najprivlačnija turistička odredišta na Sredozemlju, a neka su postala statusni simboli (Mikonos, Santorini). Zbog toga turizam poslednjih decenija čini najvažniju privrednu delatnost.

Tradicionalno pomorsto je i dalje je razvojeno, ali se sve više okreće ka potrebama turista. Slično je i sa tradicionalnim zanatima, koji su sve više vezani za izradu suvenira.

Zbog ograničene dostupnosti vode i golog reljefa poljoprivreda nikada nije bila dominantno zanimanje ostrvljana, ali je uzgajanje masline i vinove loze bilo i ostalo tradicinalno. U navodnjavanim područjima gaje se i agrumi i duvan.

Opštine i komune Kiklada

Ostrvo Siros: 1-Ermoupoli, 4-Ano Syros (pripada i ostrvo Gyaros), 16-Posidonia.

Ostrvo Amorgos: 2-Amorgos.

Ostrvo Andros: 3-Andros, 10-Korthio, 20-Ydrousa.

Ostrvo Naksos: 5-Drymalia, 14-Naxos.

Ostrvo Tinos: 6-Exomvourgo, 19-Tinos, 28-Panormos.

Ostrvo Santorini: 7-Thira, 27-Ia.

Ostrvo Ios: 8-Ios.

Ostrvo Kea: 9-Kea (pripada i ostrvo Makronisi).

Ostrvo Kitnos: 11-Kythnos.

Ostrvo Milos: 12-Milos (pripada i ostrvo Antimilos).

Ostrvo Mikonos: 13-Mykonos (pripadaju i ostrva Delos i Rineja).

Ostrvo Paros: 15-Paros.

Ostrvo Serifos: 17-Serifos.

Ostrvo Sifnos: 18-Sifnos.

Ostrvo Anafi: 21-Anafi.

Ostrvo Antiparos: 22-Antiparos (pripadaju i ostrva Despotiko i Strongyli).

Ostrvo Donousa: 23-Donousa.

Ostrvo Iraklija: 24-Iraklia.

Ostrvo Kimolos: 25-Kimolos (pripada i ostrvo Polyaigos).

Ostrva Kufonisi: 26-Koufonisi (sastoji od ostrva Kato i Pano Koufonisi, pripada i ostrvo Keros).

Ostrvo Sikinos: 29-Sikinos (pripada i ostrvo Kardiotissa).

Ostrvo Skinusa: 30-Schinoussa.

Ostrvo Folegandros: 31-Folegandros.

Prizor sa Milosa

	OSTRVO	POVR ŠINA	BROJ STAN.	GUST. NAS.	NAJVIŠI VRH		OBALA	KOF. RAZ.	GLAVNI GRAD
		(KM2)	(2011 GOD)		(NAZIV)	(M)	(KM)
1	Naksos	429.785	21,143	49	Zas	1001	148	2,01	Naxos
2	Andros	379.210	9,221	24	Petalos	997	177	2,56	Andros
3	Paros	196.308	13,715	70	Marpiza	724	118,5	2,39	Parikia
4	Tinos	194.590	8,636	44	Tsikinias	726	114	2,31	Tinos
5	Milos	158.403	4,977	31	Prorok Ilija	748	125	2,80	Plaka
6	Kea	131.693	2,455	19	Prorok Ilija	560	81	1,99	Ioulida
7	Amorgos	121.464	1,973	16	Krikello	826	112	2,87	Amorgos
8	Ios	108.713	2,024	19	Pyrgos	732	87	2,35	Ios
9	Kitnos	99.432	1,456	15	Kakovolo	356	111	3,14	Kythnos
10	Mikonos	86.125	10,134	118	Prorok Ilija	341	89	2,71	Mykonos
11	Siros	84.069	21,505	256	Pyrgos	442	87	2,68	Ermoupoli
12	Santorini (Tira)	76.190	15,231	200		567	69	2,23	Fira
13	Serifos	75.207	1,420	19	Tourlos	583	81	2,64	Serifos
14	Sifnos	73.942	2,625	36	Prorok Ilija	682	70	2,30	Apollonia
15	Sikinos	41.676	273	7	Troulos	553	41	1,79	Sikinos
16	Anafi	38.636	271	7	Vigla	581	32	1,45	Anafi
17	Kimolos	37.426	908	24	Kastro	365	38	1,76	Kimolos
18	Antiparos	35.090	1,211	35	Prorok Ilija	301	57	2,72	Antiparos
19	Folegandros	32.384	765	24	Agios Eleftherios	414	40	1,98	Folegandros
20	Makronisos	18.427	9	0	Tripiti	280	28	1,84
21	Poliajgos	18.146	2	0	Ksaplovouni	354	27	1,79
22	Iraklija	18.078	141	8	Papas	419	30	1,99	Iraklija
23	Jaros	17.574	0	0	Prorok Ilija	490	33	2,22
24	Keros	15.042	0	0	Papas	434	27	1,96
25	Rineja	13.904	0	0		137	43	3,25
26	Donusa	13.652	167	12	Papas	385			Donoussa (Stavros)
27	Tirasija	9.246	319	29	Vigla	295			Manolas
28	Šinusa	8.144	256	31	Milos	133			Shinousa
29	Antimilos	8.801	0	0	Antimilos	671
30	Despotiko	7.754	0	0	Chontro Vouno	189
31	Pano Kufonisi	5.770	399	63	Varia	113			Koufonisi
32	Kato Kufonisi	3.898	0	0		121
33	Delos	3.536	14	4	Kynthos	112