Površina: 4,95 ha

Dužina obale: 1.097 m

Koeficijent razuđenosti: 1,39

Najviši vrh:  (30 m)

Broj stanovnika: –

Brusnik se nalazi 23 km u smeru zapad-jugozapad od Komiže. Najbliže ostrvo je Svetac, koje se nalazi oko 3,5 km prema severozapadu. Brusnik je nenaseljeno ostrvo, smešteno daleko na pučini, u području dubokog i ribom bogatog mora.

Samo ostrvo dugačko je oko 320 m, a široko 205 m. Istočni grebeni Brusnika se strmo obrušavaju u more, a na zapadnoj strani nalazi se mala uvala u kojoj je ribarski brodić moguće izvući na obalu.

Brusnik je dobio ime po tome što ga more ne samo grize, već upravo brusi žestokim talasima i čestim vetrovima, čineći ga teško pristupačnim.

Brusnik je sa Jabukom jedno od dva jadranska ostrva, koja su u potpunosti izgrađena od lave. Zajedno sa trećim ostrvom, Palagružom, koja je tek mestimično eruptivnog porekla, pripadaju Viškom arhipelagu i čine područje “jadranskog vulkanskog trougla”. Prema geološkim teorijama, Brusnik i Jabuka sa delovima Komiške uvale na Visu i Palagruže nastali su izlivanjem magme u more do čega je došlo razlamanjem prakontinenta Pangea pre oko 200 miliona godina, čemu imaju zahvaliti svoju prirodnu izuzetnost.

Kako do ostrva ne postoji organizovan transport, za dolazak je potrebno imati sopstveni brod ili posetu Brusniku dogovoriti na Visu. Ostrvo je zakonom zaštićeno područje još od 1951, pa je prilikom posete zabranjeno na bilo koji način ugrožavati biljni i životinjski svet koji tamo postoji. Usamljen i prepušten vetrovima koji na pučini nemilice duvaju, Brusnik nudi vrlo surove uslove za život. Ovo ostrvo mesečevog reljefa, pruža vrlo oskudne uslove za život koji usprkos tome cveta i buja na sebi svojstven način. Na Brusniku raste endemska biljka brusnička zečina (podvrstu dubrovačke zečine), ima obilje kapara, koji se od maja kiti prelepim, nežnim cvetovima, raste tamaris, ali i druge biljne vrste donesene, pretežno, ptičjim izmetom ili vetrom. Od faune je najinteresantniji, a ujedno i najpoznatiji predstavnik, endemski brusnički crni gušter čiji mužjak duž bokova ima pege predivne tirkizno-modre boje, koje iz daljine liče na pruge. Ima na Brusniku i zečeva dopremljenih pre nekoliko godina, najverojatnije iz nečijeg hira. Ove brze i plašljive životinje prilagodile su se novom staništu i vrlo ih je teško primetiti. Ipak, najbrojniji stanovnici ovog, po svemu jedinstvenog ostrva, su galebovi, koji se na njemu i gnezde.

Zanimljivo je da zbog velike količine gvozdene rude, konkretno magnetita, koji se nalazi u steni ostrva, kompasi brodova koji plove uz Brusnik postaju potpuno neupotrebljivi jer magnetske igle prestaju pokazivati pravi smer. Vode oko Brusnika odavno su poznate su kao bogato lovište, pa su ih viški ribari redovno posećivali.

Uz Brusnik su vezane priče iz vremena kad se na Visu živelo samo od ribe i mora. One kažu da su u zimskim mesecima zbog lova na jastoge na Brusnik redovno dolazili ribari koji su zbog surovih klimatskih uslova bili prinuđeni da žive na način pećinskih ljudi, a jastoge su čuvali u takozvanim “jastožarama” odnosno čuvalištima za jastoge koji se na Brusniku još uvek mogu videti. Jastožare se nalaze u prirodnom sedlu kojim je ostrvo podeljeno na dva dela. Zimi tokom jakih vetrova more ispuni raspuklinu, pa se čini kao da se usred velike nemirne vode nalaze dva mala talasima prepuštena ostrvca.

“Jastožare”, odnosno čuvališta, nalikuju na mala, kamenom ograđena jezera ispunjena morskom vodom u kojima se ulovljeni rakovi čuvaju. More je u jastožarama uvek sveže jer voda lako prodire kroz porozno žalo u kome su bazeni izdubljeni, pa se retko zagreva preko mere. To je bitno iz razloga što jastozi borave na dubinama od 100 do 130 m, pa velika razlika u temperaturi vode između staništa i jastožare može za njih biti pogubna. Stoga su ribari u staro doba, ako bi videli da u jastožarama preti zagrevanje mora, gradili improvizovane tende nad bazenima kako bi jastozi ostali sveži i živi.

I dok je na Svecu ili Palagruži bilo moguće makar površno i retko oprati sebe i odeću ili se obrijati, na Brusniku takvog luksuza nije bilo: voda je svetinja i koristila se samo za piće, a nije se smela trošiti ni za umivanje. Ukoliko se neko zapita zašto ribari nisu napravili kućicu u koju bi se sklonili ili vodospremu za kišnicu koja bi im omogućila bar malo lagodniji život, odgovor je da su znali kako bi izgradnja takvog zaklona omogućila i drugima, manje sposobnima, dolazak na Brusnik, pa su radije svake zime na tom mestu živeli pećinskim životom rizikujući da ostanu bez pitke vode i umru od žeđi, plaćajući samo svojom hrabrošću i odvažnošću cenu za svakog ulovljenog raka.

BRUSNIK,  USAMLJENA VULKANSKA HRID

Vulkansko ostrvo Brusnik kada ima dosta talasa teško uočava, a konture mu se gube u njihovoj peni. Udaljenost Brusnika od Komiže je 13, a od Sveca dve nautičke milje. Silueta Brusnika vidljiva je iz daljine samo kada je vedro vreme, kada je more potpuno mirno. Širi akvatorij Brusnika dobro je ribolovno područje, pa su tu oduvek dolazile ribarske družine sa Visa i sa kopna. Brusnik je veći broj dana u godini teško dostupan zbog snažnih zapadnih i južnih vetrova koji su česta pojava u ovome delu Viškog akvatorija.

Osim zakržljalih stabala divlje smokve, obrastao je tek niskom grmolikom vegetacijom, među kojom je posebno zanimljiva endemska biljka dubrovačka zečina. Čudno je kako tu uopšte uspeva vegetacija, bez zemlje i humusa. Plićaci i podmorski grebeni u neposrednoj blizini Brusnika zahtevaju poseban oprez u plovidbi. Zbog geografskog položaja i meteoroloških prilika poseta Brusniku preporučljiva je samo tokom juna i u prvoj polovini julaa, kao i u jesen, u danima kada je vreme stabilno i bez vetra. Brusnik je suvo ostrvo. Porozno tlo proguta sve padavine, tako da se kišnica ni zimi nema gde zadržati.

Brusnik, u pozadini se vidi Svetac

Izbliza, pogotovo kada je oblačno, Brusnik nalikuje čudu. Njegove tamne hridi kao da su izronile iz nekog mističnog, vanzemaljskog sveta. Nalikuje ostacima gigantskog meteora koji je doleteo iz svemirskog prostranstva i tu se zabio u more. Kada u blizini nema ribarskih brodova samoća dodatno pojačava neprijatan osećaj, a u vazduhu se oseća neka čudna uznemirenost. Čak i galebovi izbegavaju Brusnik, pa umesto na njegove sive hridi, sleću na morsku površinu.

Brusnik je sačinjen od kamenih gudura, malih pećina i klisura, a slična konfiguracija je i u podmorju. U tamnim stenama je visok procenat gvozdene rude koja svojim magnetnim silama uzrokuje  odstupanja brodskog kompasa.

Od životinjskih vrsta koje su se uspele održati u negostoljubivom okruženju posebno je neobičan endemski crni gušter. Ova brza i plaha životinjica se iznenada pojavljuje iz kamenih raseda. Kada se menja vreme, crni gušter misteriozno nestaje u kamenim lavirintima u podzemlju ostrva. U davna vremena, kada se u ribarenje sa Visa plovilo na vesla i jedra, ribari su svakodnevno pratili ponašanje crnog guštera, i po tome su odlučivali kada će krenuti kući.

Ostrvo je dugo 200 m, a na najširem delu ima 150 m. Na vrhovima ostrva u stenama se vide ljušture okamenjenih školjaka. Prema tim nalazima geolozi smatraju da je nekada davno Brusnik bio potpuno pod morem, nakon čega je u novije geološko doba erupcijom izronio na površinu. Legenda koju stari ribari prenose s kolena na koleno pominje stravičnu tutnjavu iz podmorja i uzavrelu morsku površinu. Sunce se zamračilo, a mesec je prestao da sija. More je dobilo crnu boju, nakon čega je iz morske dubine prema nebu poletela kiša vatrene lave i užarenog kamenja, koje je padalo i gomilalo se dok nije nastao Brusnik. Prema verovanju starih ribara kod Brusnika je počinjalo tzv. zeleno more prokletstva. 

U akvatoriju Brusnika razbacano je mnoštvo grebena sa kojima hrid čini jedinstvenu podmorsku celinu. Kada se Brusnik posmatra iz daljine, grebeni u njegovoj blizini nalikuju ribarskim brodićima. Kako se udaljenost do ostrvca smanjuje, siluete brodova postaju tamno sive hridi, a nautiče obuzima sve izraženiji osećaj pučinske samoće.

Tamno sivi koloriti brusničkih stena preslikani su i u podmorju. Na morskom dnu su gomile  okamenjene lave sa mnoštvom raseda i pećina u kojima  se skrivaju mnoge plemenite ribe. Dalje od ostrva, dno strmo ponire do peščanih oaza, na stotinak i više metara dubine. Iz tih peščanih oaza štrče kameni brakovi visoki i dvadesetak metara. Tu su staništa najcenjenijih vrsta bele ribe i jastoga.

Na zapadnoj strani ostrva je živopisna šljunkovita plaža jedinstvene lepote. Veliki obluci na plaži su neobične, svetlo sive boje. Ove oblutke more stalno kotrlja i oblikuje u specifične i neobične forme. Brusnička plaža je neobična po još jednom detalju, hridi koja izvirujući iz mora plažu deli na dva dela. Severno od te hridi u moru buja život, morski ježevi, vlasulje, pužići i mnoštvo sitnih ribica koje se tu hrane. S druge strane hridi, na južnom delu plaže, u moru je samo golo kamenje, bez tragova života. Čak ni najmanjeg morskog ježa… Kada se sa plaže krene puteljkom u pravcu istoka, stiže se do uskih kanjona na sredini ostrvca. Uski prolazi se šire poput lavirinta. Upravo tu, na sredini ostrva, u tlu je nekoliko prirodnih bazena u koje se uleva more kroz porozno tlo. U ovim bazenima su nekada ribari sa Visa i Biševa čuvali ulovljene jastoge tokom boravka na ribarenju oko Sveca i Brusnika. Bazeni su se pregrađivali po ribarskim družinama, a praznili su se pre povratka kući. Kako je jastog vrlo osjetljiv na temperaturu mora, u toplim mesecima su se iznad jastožera postavljala jedra radi hladovine. Za vreme višednevnih letnjih bonaca, jastozi bi se sabili na jednoj strani, bliže moru, čime bi onemogućili cirkulaciju mora, pa su često ginuli. Zbog njihove osetljivosti nekada su se lovili pretežno u zimskom periodu godine. Jastožere se odavno više ne koriste, jer je nekontrolisanim izlovom hiljadama vrša jastog gotovo potpuno izlovljen iz akvatorija Brusnika.

Drugi puteljak od plaže vodi u pravcu juga i njime se stiže do malog vidikovca, na dvadesetak  metara nadmorske visine. Savladavanje puteljka do te stene ne predstavlja veći problem, ali ukoliko se penjanje nastavi do najviše tačke Brusnika, treba biti oprezniji. Glatko kamenje je klizavo i lako se odronjava. Sa ovog vidikovca se pruža prekrasan pogled na Biševo, Vis i Svetac. Zanimljiv je i pogled na okolno podmorje Brusnika. Bistro i prozirno more  poziva na istraživanje…

U podmorju Brusnika život buja, ali, kao i na drugim pučinskim ostrvima, riba je u stalnom  kretanju i ređe se zadržava uz morsko dno, po rupama i procepima. Oko ostrva se susreće gof, palamida i zubatac, a malo dublje šarag, kirnja i škarpina. Nad okolnim podmorskim plićacima moguće je u jesen zapaziti i hitru senku tune. Po brojnim plićacima oko Brusnika mnoštvo je cipala i salpi, a susreću se i veliki picevi. Kada se ostrvu približe velika jata ušata, plićaci ožive na jedan poseban način. Tada se šargi i picevi povuku u dublje.

U pretraživanju podmorja posebno su zanimljivi duboki uski procepi, formirani u gomilama okamenjene lave. Ovi mračni procepi, naizgled beskrajni, ulivaju određeno strahopoštovanje  roniocima koji se nerado u njih zavlače.

Na Brusniku je poseban doživljaj boraviti tokom nevremena, naravno pod pretpostavkom da ne treba brinuti o čamcu, koji je izvučen na žalo. Kada duva snažni fortunal,more preskače Brusnik, kao da ga želi razdvojiti na dva dela. Talasi, koji se razbijaju na oštrim hridima, stvaraju stotine vodopada i vodoskokova širom ostrva. Kada grmljavina počne, stiče se utisak kao da će se se čitavo ostrvce raspasti u kamene deliće i nestati pod morem. Vibracije su snažne, adrenalin raste i gubi se osećaj stvarnosti. Tada oči treba držati širom otvorene i upamtiti nezaboravne slike ovog, i u oluji, nestvarnog  pučinskog ostrva za čitav život. Čudan je osećaj koji tada obuzima. Iako se stoji na čvrstom tlu, na kopnu, oseća se nesigurnost kao da se oluja doživljava na brodu nošenom podivljalim morem, koje se peni i preti da sve proguta. Kada se kasno popodne nakon nevremena  razvedri sa zapada, more dobije neku neobičnu purpurnu boju, kao da  Brusnik krvari iz rana koje su mu zadali gromovi. Čak i tada, u eksploziji boja, Brusnik ostaje siv i tmuran, i podstiče želju da se otplovi što pre i što dalje odatle…