Površina: 18.303 m² (1,83 ha)

Dužina obale: 567 m

Koeficijent razuđenosti: 1,18

Najviši vrh: (21 m)

Broj stanovnika: –

Tri nautičke milje južno od Žirja, nalazi se niz ostrvaca i hridi. Najveće ostrvce, Kosmerku (površina 36.870 m², dužina obale 787 m), okružuju hridi Balkun i Prokladnica, i nešto udaljeniji Vrtlac (površina 18.216 m², dužina obale 531 m) i Babuljak. Izdvojena iz te perle je usamljena Blitvenica, prepoznatljiva po visokoj kamenoj kuli svetionika. Ovaj mali pučinski arhipelag sa mnoštvom podmorskih grebena čini jedinstvenu i specifičnu ostrvsku perlu koja je oduvek bila dobro lovište ribe i posebno zanimljiva roniocima zbog atraktivnih podmorskih pejzaža.

Hrid Balkun

Udaljenost malog arhipelaga od obale i njegova izloženost iznenadnim promenama snažnih vetrova, koji su učestali u ovom akvatoriju, predstavljaju istinski izazov, ali i teraju na oprez u plovidbi.

Podmorski bezdani, južno od Blitvenice, dostižu i do 200 m. U potrazi za hranom ovom arhipelagu se približavaju i najveći morski predatori koji žive u Jadranu: tune, gofovi, palamide, morski psi, veliki morski golubovi, velike raže i dr.

Podmorje je sporadično gusto obraslo morskom travom, a preovladava hridinasto morsko dno koje karakterišu brojne grote i procepi. Na većim dubinama su staništa crvenog jadranskog korala, tako da se još i danas mogu sresti posljednji koraljari sa Krapnja. Mnogi podmorski grebeni u širem akvatoriju Blitvenice su još nedovoljno istraženi, a možda upravo na njima rastu kolonije posebno vrednog crvenog jadranskog korala.

Ostrvce Blitvenica je najisturenije u grupi i nalazi se pre morskog ponora, koji se prostire sa njegove južne strane. Bogato je ribolovno područje koje privlači brojne profesionalne i sportske ribolovce. U akvatoriju Blitvenice se i danas susreću kapitalni primerci ugora i murine, gofa i zubaca. Landovina se ponekad, u predvečerje približi stenovitim obalama Blitvenice progoneći brojna jata ušata i modraka, koja se pokušavaju sakriti u kamenim procepima pod obalom ostrva.

Nekada je u podmorju bila česta i kirnja, ali se poslednjih decenija povukla prema većim dubinama. Morsko dno oko Blitvenice relativno strmo ponire, a nešto blaži podmorski greben je sa jugoistočne strane ostrva. Tu je česta trlja, lumbrak, vrana, fratar i pic. Kako dubine rastu, povećava se i broj ribljih vrsta u podmorju. Sve je češća škarpina i tabinja, a pojavljuju se šarag i kavala. Kavale su učestale van  zapadnog ostrvskog rta, a ugori su najčešći u uzdužnim procepima sa severne strane ostrva dublje od 20 m. Tu su i procepi u kojima se često susreće fratra i šarga. Prema pričama i iskustvima starih svetioničara koji su bili u službi na svetioniku Blitvenica, upravo na toj poziciji su se fratar i šarga uspešno lovili samolovkama.

Zgrada svetionika na Blitvenici izgrađena je davne 1872. godine. Izgradnja je tekla sporo i često je bila prekidana zbog loših vremenskih uslova. Svetlo na kuli postavljeno je 38 m nad morem, i lako se uočava iz svih pravaca plovidbe. Svetionik poseduje sopstvenu cisternu za vodu, a agregatnica je danas samo uspomena kako se nekada obezbeđivala energija. Bučne agregate danas su zamenili solarni paneli i akumulatori.

Na Blitvenicu se nije moguće iskrcati kada se to poželi, već samo kada su povoljni pomorsko- meteorološki uslovi. Na ostrvu su izgrađena dva manja pristaništa, koja se nalaze na suprotnim stranama, ali mogućnost sidrenja je zbog strmo položenog dna bitno otežana. Glavno, veće, pristanište je na severnoj strani ostrvca i prepoznaje se već iz daljine po uređenoj visokoj kamenoj rivi.

Morske struje oko Blitvenice izuzetno su snažne, a često se dešava da menjaju smer dva puta dnevno. Na severnoj strani ostrvca jednolične sure stene prošarane su retkim tamarisima. Talasi koji prilikom snažnog juga natapaju tlo gotovo do polovine ostrva onemogućuju rast i škrte mediteranske vegetacije na toj strani ostrva. Južni i zapadni vetrovi takođe su orkanske snage, pa se dobija utisak kako će naprosto da oduvaju ostrvce koje će se strmoglaviti u neki od okolnih podmorskih ponora.

Najveće ostrvo u ovom malom arhipelagu, Kosmerka, je sa obližnjom hridi Balkun povezana podmorskim plićakom. Atraktivno kameno podmorje sa mnoštvom procepa dubljih od petnaestak metara krije škarpine i šarge, a ni tabinja nije retka. Uzduž istočne obale Kosmerke zadržavaju se fratri i kavale, a na pozicijama severozapadno od ostrva su šargi i picevi. Jugoistočno od hridi Balkun vrh  podmorskog plićaka je na dubini od desetak metara. Dobre pozicije sa ribom su na njegovom južnom delu. Kavala, vrana, murina i tabinja česti su stanovnici procepa u grebenu pod ovim plićakom.

Kosmerka je levo na slici

Obližnja Prokladnica takođe je bogata ribom, posebno na poziciji istočnog rta. Ostrvca Vrtlac i Babuljak nalaze se pola milje jugoistočno. Njihovo podmorje blažeg je nagiba, a u okruženju je više podmorskih grebenova. Na širokom prostoru čest je pic, salpa, gof i cipal, a uz dno se skrivaju vrane i po neka kavala. Kada se dođe do ruba plićaka, stiže se na područje gde caruju šargi i kantari. Severni deo ove pozicije karakterišu sporadične livade posidonije koje kriju retke procepe sa fratrima.

Babuljak je ostrvce neobičnog oblika, najistočnije u ovom malom arhipelagu. Na ostrvcu nema vegetacije, jer ga ispire more, ali je u podmorju mnoštvo procepa u kojima dremaju lenji ugori. Ovi procepi stepenasto se nastavljaju prateći liniju dna. Na istočnom rtu ostrvca dno se strmo obrušava. Na toj poziciji često se susreću kantari. Snažne morske struje na toj poziciji  zahtevaju mnogo spretnosti i umeća ukoliko se želi zaputiti u istraživanje podmorja.

Podvodnim fotografima su posebno zanimljive tri podmorska plićaka koja se nalaze istočno od Babuljka. Vrh najdubljeg od njih je 22 m ispod morske površine. Plićak se nalazi na 0,5 nautičke milje jugoistočno od Babuljka. Na toj poziciji se susreće šarag, kavala, kantar, fratar, pic, pagar, tabinja i škarpina. Retko se može naići i na kirnju u senci strmog zida, ili u rano jutro, kada se podiže na pliće pozicije u potrazi za hobotnicama. Takođe u pravcu istoka, nautičku milju dalje, nalazi se plići podmorski greben (takozvani brak) čiji je vrh desetak metara ispod morske površine. Nešto je širi od prvog, a na njegovom vrhu se zadržavaju trlje, picevi i salpe. Dno strmo pada u pravcu severa. Tamo su pozicije škarpine i kirnje. Severnije od ova dva braka, najbliže Babuljku je najplići brak, čiji je vrh svega 2 m ispod površine mora. Kada je lepo vreme i mirno more poseban je doživljaj na tom mestu spustiti sidro i okupati se u kristalno bistrom moru.

U rano leto, kada se u predvečerje vetar smiri, a morska površina se odslikava neobičnim spektrom boja, izuzetan doživljaj je posmatranje zalaska sunca za Blitvenicom. Posmatran sa nekog od susednih ostrvaca stiče se utisak kao da sunčevi zraci stvaraju posebnu zlatnu krunu oko ostrva i zgrade svetionika.

U slučaju da se nautičari zateknu u akvatoriju Blitvenice u trenutku kada se iznenada pojača zapadni vetar, zaklon mogu potražiti sa istočne strane najvećeg i najvišeg ostrvca u grupi, Kosmerke. Naoko mala udaljenost od tri nautičke milje od Blitvenice do Žirja može biti pogubna zbog visokih talasa koje zapadni vetrovi razvijaju u Samogradskim vratima. Pre nego što se smrači, u letnjem periodu zapadni vetar oslabi, i tada je vreme za plovidbu do zaklonjenih južnih uvala Žirja. Tokom noći ostane mrtvo more, a vetar često okrene na buru. Mirnog zakloništa u malom arhipelagu Blitvenice tada više nema. Samo  talasi sa belim krestama i snažan fijuk vetra koji para noć…

Udaljenosti: Blitvenica – Žirje 5,2 km, Kosmerka – Žirje 3,1 km, Kosmerka – Blitvenica 2,3 km, Kosmerka – Vrtlac 1 km.