Malo ostrvo u sredini Egejskog mora, obeleženo u modernoj grčkoj političkoj istoriji kao mesto izgnanstva, Ajos Efstratios – Aj Stratis, kako ga zovu meštani – obdareno je lepotom pejzaža i, prevashodno, hrabrošću svojih stanovnika. Ajos Efstratios je vulkansko ostrvo sa retkim geološkim formacijama, netaknutom morskom obalom i hrastovim šumama.
Geografija
Ajos Efstratios (grčki Αγιος Ευστράτιος, άγιος [agios = sveti]) je ostrvo koje leži u severnom delu Egejskog mora, oko 30 km jugozapadno od Limnosa i 200 km severoistočno od Atine.
Ovo ostrvo je veoma mirno, tiho i izolovano ostrvo. Iako leži gotovo u centru Egejskog mora, razdaljine do drugih ostrva su veoma velike.
Agios Efstratios ima oblik trougla. Severozapadna obala dugačka je 6 km, jugoistočna 9,5 km, dok je najduža zapadna obala sa 12 km. Ostrvo je slabo razuđeno, bez većih zaliva. Dužina obale je skromnih 37 km, što daje koeficijent razuđenosti od samo 1,59. Pored toga ostrvo je prilično nisko, a najviša tačka je vrh Simadi sa 298 m. Površina Ajos Efstratiosa je 43,3 km2, tako da među grčkim ostrvima zauzima 46. mesto (odmah iza Skijatosa).
Klima je pretežno suva, sa malo kiše tokom zimskih meseci i dugim i toplim letima. Na ostrvu ima dosta stenja sa niskom vegetacijom. I dok su usevi neznatni, okolno more je bogato ribom koju love lokalni ribari.
Autor sajta angefire je ovako opisao Ajos Efstratios: “Jednom sam preleteo ostrvo Ajos Efstratios, što je bilo čudno iskustvo. Bilo ga je tako lako prepoznati, jer sva okolna ostrva su zelena i prekrivena drvećem. A kada avion preleće Ajos Efstratios odjednom se vidi samo sivi kamen na kome skoro ništa ne raste. Izgleda da ima samo nisko žbunje i nešto hrastove šume koja raste na njemu”.
Posle svega ovoga začuđuje vest da je 4. juna 2009. godine, na dvodnevnoj međunarodnoj konferenciji u Atini “Klimatske promene i izazovi za buduće generacije” pod pokroviteljstvom UNESCO-a, grčki ministar za razvoj Kostis Hatzidakis rekao da će Ajos Efstratios uskoro postati prvo grčko zeleno ostrvo, u smislu potpunog korišćenja obnovljivih izvora energije. Njegovi stanovnici će se oslanjatiu na sunce i vetar za proizvodnju električne energije i kretaće se po ostrvu na biciklima i električnim automobilima. Rečeno je da projekat košta 10 miliona € i da će se sprovesti do 2010. godine. Ajos Efstratios je uključen u program Evropske unije Natura 2000, koji predstavlja mrežu zaštićenih prirodnih područja. Nema informacija da li je gore navedeno sprovedeno u delo, ali imajući u vidu krizu koja je potresla poslednjih godina Grčku, verovatno da program nije realizovan.
Istorija
Ostrvo je dobilo ime po Svetom Efstratiju koji je živeo isposnički na ostrvu u IX veku. Pretpostavljeno mesto njegovog groba stanovnici još uvek pokazuju.
Ostrvo u drevna vremena zvalo Alonisos. Bilo je naseljeno već od praistorije, a na istočnoj obali ostrva je mnogo otkrića ljudskog prisustva koji datiraju iz mikenskog perioda. Drevni Alonisos je imao važan geografski položaj u komercijalnim morskim putevima antike. U XV veku ostrvo se obnavlja posle dva veka degradacije. U istom periodu su izgrađeni tvrđava i selo. 1540. godine tvrđava je obnovljena. Od XVI veka pa nadalje, ostrvo se ekonomski razvijalo prikupljanjem žira i stočarstvom.
Tokom Prvog balkanskog rata brod grčke mornarice “Kanaris” je u jutarnjim satima 18. oktobra 1912. godine osvojio ostrvo Ajos Efstratios bez ikakvog borbe, jer nije bilo Turaka na ostrvu i stanovništvo ostrva je uvek bilo isključivo grčko. Grčki suverenitet nad ostrvima severoistočnog Egeja zvanično je priznat od strane velikih sila 31. januara 1914. godine.
Tokom tridesetih godina prošlog veka Ajos Efstratios je bilo mesto gde su držani politički zatvorenici.
To je naročito bilo izraženo u periodu od 1936-1941. godine, kada je raseljeno na stotine protivnika režima, naročito komunista, sindikalaca, demokrata i antifašista. 26. aprila 1941. godine, neposredno pre nego što su Nemci zauzeli ostrvo, došlo je do sukoba zatvorenika i komandira garnizona, pri čemu su ubijena tri zatvorenika, dok je ranjeno dvoje ljudi. Tokom nemačke okupacije zatvorenici su dosta propatili zbog oskudice u hrani, lekovima i nezi, i od gladi je umrlo 33 zatvorenika.
19. februara 1968. godine katastrofalan zemljotres jačine 7,1 stepeni po Rihterovoj skali uništio je većinu kuća, koje su kasnije zamenjene montažnim betonskim kućama, a zbog njihovog rasporeda čitavo mesto je dobilo izgled vojne kasarne. Uprkos tome, okolina glavnog grada je sačuvala gotovo netaknutu mediteransku prirodu, uz potpuno očuvane plaže. Tokom sedamdesetih godina prošlog veka na ostrvo su ponovo proterivani politički zatvorenici, a najpoznatiji zatvorenik na ovom ostrvu bio je proslavljeni grčki kompozitor Mikis Teodorakis.
26. februara 2007. godine ostrvo je predstavljalo razlog za incident između Turske i Grčke povodom predviđene vojne vežbe NATO u severnom delu Egejskog mora. Politički konfilkt se ticao razmeštaja vojnih struktura NATO u demilitarizovanoj zoni, kojom se smatra ostrvo.
Stanovništvo
Ostrvo je veoma slabo naseljeno i ima gustinu naseljenosti od svega 6 stanovnika/km2. Svi stanovnici, a po poslednjem popisu bilo ih je 270, žive u istoimenom lučkom mestu. U odnoisu na popis iz 2001. godine, broj stanovnika se znatno smanjio, za blizu 30% (bilo ih je 371, 101 više nego deset godina kasnije).
Jedino naselje na ostrvu leži u plodnoj dolini koju su formirala dva isušena rečna korita Paradisi i Tenedioti. Meštani su tu dolinu do razarajućeg zemljotresa 1968. godine obrađivali za uzgoj voća i povrća. Staro selo je bilo sagrađeno na brdu i imalo je autentični karakter sa dvospratnim kućama, dok nije napušteno posle zemljotresa na zahtev tadašnje vojne hunte. Međutim, pojedine stare betonske kuće vlasnici su renovirali.
Privreda
Na jednom ovakvom ostrvu koje je loše saobraćajno umreženo, turizam skoro da ne igra nikakvu ulogu. Glavne privredne grane koje su zastupljene su ribarstvo i poljoprivreda.
Saobraćaj
Ajos Efstratios i generalno Istočnoegejska ostrva povezana su sa lukom u Pireju. Sa Ajos Efstratiosa mogu se posetiti susedna ostrva Sporada Skopelos, Alonisosi Skiros. Pored toga, sa Ajos Efstratiosa moguće se prebaciti do drugih ostrva u severnom delu Egejskog mora preko trećih luka (Solun, Kavala i Alexandroupoli).
Do Ajos Efstratiosa moguće je doći jedino konvencionalnim trajektima. Najbliži aerdrom nalazi se na Limnosu.
Putovanje do ostrva je izuzetno dugo i traje 5-10,5 sati u zavisnosti od toga u koliko se usputnih luka zaustavlja trajekt. Trajektne linije koje se povezuju ostrvo:
1. Pirej – Andros – Skiros – Ajos Efstratios – Mytilini (Lezbos)
2. Volos – Skijatos – Skopelos – Ajos Efstratios – Limnos
3. Solun – Limnos – Ajos Efstratios – Mytilini (Lezbos)
4. Kavala – Tasos – Ajos Efstratios – Skiros
5. Kavala – Tasos – Ajos Efstratios – Mytilini (Lezbos)
Trajektne linije u ovom delu Egejskog mora održava kompanija “Hellenic Seaways”.
Ukupno ima 11 polazaka nedeljno sa Ajos Efstratiosa, a najkraća vožnja traje 1:19 sati.
Za putnike iz Srbije, ukoliko neko ima želju da poseti Ajos Efstratios, najkraća je veza iz luke Kavala.
Trajekt saobraća tri puta nedeljno, trajanje plovidbe je 6:20 sati, a povratna karta za dve osobe i vozilo je oko 210 €. Od Limnosa trajekt saobraća četiri puta nedeljno, putovanje traje do 1,5 sat. Za dve osobe i kola povratna karta je oko 60 €, a samo za putnike je 7,50 €. Do luke Lavrio trajekt saobraća četiri puta nedeljno, a putovanje traje 7,5 sati.
Što se tiče saobraćaja po samom ostrvu, najbolje je imati vozilo sa pogonom na sva četiri točka (terenac), pošto mrežu puteva čine pretežno zemljani putevi, a samo mali deo puteva je asfaltiran. Taksi služba ne postoji na ostrvu, kola se ne mogu rentirati (jedino na Limnosu), ali postoji benzinska stanica. Preporučuje se vožnja biciklom, mada nema posebnih biciklističkih staza, već biciklisti moraju da koriste postojeću mrežu zemljanih puteva. Pojedini putevi su relativno ravni, ali postoje i strmi delovi.
Znamenitosti
Obavezno bi trebalo posetiti ruševine drevnog grada na brdu Agios Minas, crkve Christos, Agios Nikolaos i Agios Vasilios (izgrađena 1727. godine) i zadovoljiti se svežim jastogom. Vredi istaći da jastozi sa Ai Stratisa nisu samo ukusni, već i izuzetno “lagani” za novčanik; nisu preskupi kao što je slučaj u ostalom delu kosmopolitskog Egejskog mora.
Muzej demokratije je prvi grčki javni muzej o periodu nedavne grčke istorije od presudnog političkog i društvenog značaja. Za lokaciju muzeja izabrano je ostrvo Ajos Efstratios, jer je dugi niz godina – od ranih tridesetih godina prošlog veka do 1943. godine i ponovo od 1948. do 1963. godine – bilo mesto interniranja političkih protivnika.
Sadašnja zgrada muzeja je prvobitno bila škola – prva na ostrvu. U periodima kada je Ajos Efstratios bio mesto izgnanstva objekat je korišćen kao ambulanta. U zemljotresu 1968. godine zgrada je bila toliko oštećena da je morala biti napuštena. 2005. godine Ministrastvo kulture je pokrenulo restauraciju zgrade i radovi su završeni u novembru 2007. godine.
Prikupljanje eksponata i organizovanje muzeja je sprovedeno od strane Ministarstva kulture.
Pećina Agios Efstratios
Pećina u kojoj je Agios Efstratios našao utočište od progona nalazi se u steni blizu plaže Alonitsi. Takođe se može posetiti grob sveca koji se nalazi u crkvi Agios Efstratios.
Spomenik Nikolaosu Sialmasu
18. juna 1992. godine grčki vojni avion Mirage srušio se u Egejsko more u blizini ostrva Ajos Efstratios, nakon vazdušne borbe sa dva turska vojna aviona F-16. Grčki pilot Nikolaos Sialmas je poginuo u nesreći, a od pronađenih ostataka aviona na krajnjem jugu ostrva podignut je spomenik. Rt Tripiti, gde se nalazi spomenik, u njegovu čast je preimenovan u rt Nikolaos Sialmas. Spomenik je vidljiv sa velike udaljenosti i na njemu su ispisane čuvene reči Leonidasa Molon lave (dođi i uzmi), fraza koja od antike inspiriše i daje primer svim Grcima koji brane svoju zemlju. Molon lave je bio odgovor Leonidasa persijskom caru Kserksu I na predlog njegovih emisara da preda oružje pre bitke na Termopilima. Spomenik je udaljen od grada 13 km.
Arma 3
Ajos Efstratios je poslužio kao lokacija za hardcore military simulator kompjutersku igricu Arma 3.
PLAŽE
Ajos Efstratios ima brojne plaže od kojih su najpoznatije Agios Antonios, Lemonies i Avlakia, do većine se dolazi čamcem.
Za one koji imaju čamac predlaže se da se provozaju oko ostrva i pronađu lepe nešpristupačne plaže, sakrivene iza litica.
Štaviše, ljubitelji podvodnog ribolova mogu da posete susedne hridi Daskalio, Dodeka Apostoloi (12 apostola) i Velia.
Veoma teško je pronaći fotografije plaža, a pogotovo da na nekoj ima kupača! Očigledan znak da je ostrvo izuzetno slabo posećeno.
Limani:
Ko ne želi da se pomera iz sela, može da se okupa na plaži u samom selu.
To i nije tako loša ideja, budući da je ovo jedina uređena plaža na ostrvu, sa suncobranima, tuševima i kabinama za presvlačenje.
Agios Antonios:
Prva plaža južno od naselja je Agios Antonios. Iako je vazdušnom linijom udaljena samo jedan kilometar od sela, kolima je potrebno voziti po zemljanim putevima oko 6 km zbog konfiguracije putne mreže na ostrvu.
Plaža Agios Antonios je sa peskom, šljunkom, dubokom plavom vodom i hrastovim stablima, koji pružaju posetiocima preko potreban hlad. To je izolovana plaža, idealna za one koji traže odmor.
Ime je verovatno dobila po obližnjoj istoimenoj crkvici.
Agios Dimitrios:
Sledeća plaža na zapadnoj obali je Agios Dimitrios. Iako je fizički dalje od sela, opet zbog konfiguracije puteva potrebno je voziti nešto kraće do ove plaže, oko 5,5 km.
Plaža je duga i peščana i privlači veći broj posetilaca, jer je lakše doći do nje. I oko ove plaže ima hrastova.
Sa obe strane plaže su stene, idealne za podvodni ribolov.
Trigari (Trygari):
Nema opisa plaže Trigari. Nalazi se oko 400 m južno od plaže Agios Dimitrios, a sudeći po fotografiji radi se o peščanoj plaži. Ne postoji put do plaže.
Lidario:
Lidario je ljupka dugačka i šoroka peščana plaža. Ova jedna od najlepših plaža na ostrvu ima duboku plavu vodu i idealna je za osobe koje traže skokojstvo.
Kada se dolazi kolima na plažu, potrebno je parkirati na kraju puta, kod potoka, i pešačiti oko 5 minuta do plaže. Rastojanje od naselja do plaže iznosi 9 km.
Ftelio (Ftelia):
Ftelio je prilično duga i široka plaža sa dubokom plavom vodom. Plaža je idealna za podvodni ribolov.
Put do plaže Ftelio istovetan je sa putem za plažu Lidario. Jedino je potrebno na raskrsnici 1300 m pre plaže krenuti putem koji vodi levo, dok je desn put za plažu Lidario. Put se završava na severnom kraju plaže.
Fragou (Fragkou):
Fragkou je mala peščana plažana jugozapadu ostrva. Ima mirno more, nalazi se u malom zalivu i lako je dostupna putem. Od naselja je udaljena oko 10 km.
Nije pronađena nijedna fotografija ove plaže, zato prilažem fotografiju interesantne stenovite formacije Rodhokali (ili Rodokali), koja se nalazi oko dva kilometra južno, blizu rta Nikolaos Salmias.
Karavotsakisma:
Istočna (odnosno jugoistočna) obala Ajos Efstratiosa je uglavnom nepristupačna i na tom delu obale praktično i nema plaža. Ipak, izdvaja se plaža Karavotsakisma sa raznobojnim šljunkom i impresivnim stenama, a dostupna je samo sa mora.
Alonitsi:
Alonitsi je najduža plaža na ostrvu. Nalazi se na severoistoku ostrva, 7 km od luke. Moguće joj je prići i sa kopna, ali se put završava 200 m pre plaže.
Plaža je peščana plaža sa veoma čistom plitkom vodom. Blizu polaže je i pećina u kojoj je boravio Agios Efstratios.
Put prema plaži Alonitsi
Kalami:
Kalami je najsevernija plaža na ostrvu, do koje se malo teže dolazi, pošto nema puta.
Marouli (Mouroulia):
Postoje dve plaže i obe se vidi na donjoj slici. Zovu se, a kako bi moglo drugačije, Megalo i Mikro Marouli. Nalaze se oko 1 km severno od sela, a do plaža vodi staza, po kojoj je moguće voziti bicikl.