Granice Laptevskog mora po definiciji Međunarodne hidrografske organizacije.

U zavisnosti od metode merenja površina Laptevskog mora iznosi 502.000 km², dok po drugoj metodi iznosi 672.000 km².

Laptevsko more je deo Severnog ledenog okeana. Nalazi se između Sibira, poluostrva Tajmir, Novosibirskih ostrva i ostrva Severna zemlja. Na zapadu se graniči sa Karskim morem preko moreuza Vilkickog, a na istoku sa Istočnosibirskim morem preko moreuza Sannikova i Dimitrija Lapteva. Ime je dobilo po dvojici istraživača Dimitriju Laptevu i Haritonu Laptevu, rođacima koji su u osamnaestom veku istraživali i kartografisali njegove obale. Plovno je samo tokom avgusta i septembra. Prosečna dubina je 50 m, a maksimalna iznosi 3.385 m. Najveća reka koja se uliva u Laptevsko more je Lena koja formira veliku deltu. Nešto zapadnije se nalazi dugi estuar reke Hatanga. Pored njih najveće reke koje se ulivaju u more su Anabar, Olenjok i Jana. Laptevsko more je prekriveno ledom tokom većeg dela godine, međutim ledolomciomogućavaju da se njegova glavna luka Tiksi oslobodi leda. Lokalnu faunu čine morževi, bradate foke i morske krave.

Skoro sva ostrva u Laptevskom moru nalaze se uz obalu, izuzeci su ostrva Pesčanij i Lejkina. Najveće ostrvo je Veliki Begičev sa 1.764 km² površine, a jedino je još Severno ostrvo u grupi ostrva Petra sa 175,2 km² površine veće 100 km² (od ostrva za koje postoje podaci o površini).

O S T R V O   Z O R E

Ostrvo Zore (Зари) nalazi se 6 km jugoistočno od rta Čeljuskina, ispred ušća reke Kunar, pored obale poluostrva Čeljuskin. Južno od ostrva je Istočna uvala (бухта Восточная). Administrativno pripadaju Krasnojarskom kraju. Najviša tačka ostrva je 18 m. Klima je arktička, morska. Ostrvo zauzima polarna pustinja. Nije naseljeno.

Ukoliko se produži dalje duž obale prema istoku, nailazi se na još nekoliko ostrva, ali bez pronađenog opisa. To su ostrva Čižik (Чижик), ostrvo Sverdrupa (остров Свердрупа) i ostrva Lokvuda (острова Локвуда). Dalje istočno se nalazi ostrvo Fram (Фрам), severno od rta Amundsena. Iza rta Prončiščeva, na udaljenosti od 16,5 km jugoistočno nalazi se ostrvo Dežnjov, koje pripada grupi ostrva Komsomolske pravde. Najviša tačka ostrva Fram iznosi 10 m. Ostrvo Fram je dobilo ime po brodu norveškog istraživača Fridtjofa Nansena. Na priloženoj karti se vide sva nabrojana ostrva.

OSTRVA KOMSOMOLSKE PRAVDE

Ostrva Komsomolske pravde (Острова́ Комсомо́льской Пра́вды) su grupa od devet ostrva u zapadnom delu Laptevskog mora, u sastavu Krasnojarskog kraja. Nalaze se između zaliva Fadeja i rta Prončiščeva, severoistočno od zaliva Tereze Klavenes i Simsa. Protežu se približno 40 km duž severoistočne obale poluostrva Tajmir. Od obale ih deli moreuz Slobodne Kube, čija širina u najužem delu iznosi 5,6 km. Najveća ostrva grupe su Veliko ostrvo i Samuila. Na Velikom ostrvu je i najviši vrh grupe Žoltaja gorbuška (68 m). Reljef je brdovit, izgrađeni su pretežno od šljunka i peska. Biljni pokrivač predstavlja tundra. Ima nekoliko sezonskih potoka, dužine do 4 km i desetak jezera. Klima ovih ostrva i okolnih voda je izuzetno surova sa čestim olujama i mećava u zimskom periodu. More koje okružuje arhipelag je prekriveno debelim slojem leda tokom većeg dela godine, koji se ponegde zadržava čak i leti.

Na istoku ostrva Samuila, na obali moreuza Diksonskih hidrografa, nalazi se napuštena polarna stanica. Ostrvo Samuila još nekoliko otkrio je 1736. godine ruski pomorski oficir i istraživač Arktika Vasilij Prončiščev. Do Oktobarske revolucije 1917. godine zvali su se Samuilska ostrva, a kasnije su dobili ime po novinama “Komsomoljskaja Pravda“, osnovanim 1925. godine. Bili su jedina ostrvska grupa nazvana po novinama, do pojave ostrva Izvestij CIK. Originalno ime je ostalo kao naziv samo jednog ostrva grupe.

1933. godine novoformirana uprava “Glavsevmorput” (Severni morski put) poslala je prvi konvoj teretnih brodova Severnim morskim putem do ušća Lene, kako bi isporučila teret za Jakutiju. Konvoj se sastojao od tri teretna broda u pratnji ledolomca “Krasin”. Uprkos teških uslova zbog leda u Karskom moru, dva brodova su stigla na odredište do luke Tiksi. Treći brod, “Pravda” je ostao luci Nordvik sa ekspedicijom za istraživanje nafte.

Teški uslovi za plovidbu moreuzom Vilkickog (između Severne zemlje i rta Čeljuskina) u povratku, prisilili su tri teretna broda da prezime na ostrovu Samuila. Na njemu je izgrađena polarna stanica i kompletan naučni program su proveli tokom zime Urvancev i njegova supruga. Urvancev je iskoristio bazu i za istraživanje poluostrva Tajmir.

Brodove je oslobodio naredne godine ledolomac “Fjodor Litke”. Bilo mu je potrebno nedelju dana da razbije debeo led oko ostrva Komsomolske Pravde, i napravi slobodan prolaz dužine 10 km, pri čemu je trup ledolomca pretrpeo veliku štetu.

Ostrva grupe (od severa prema jugu):

(1) Ostrvo Dežnjov (Дежнёв)

Ostrvo Dežnjov je najzapadnije i najsevernije ostrvo arhipelaga. Nalazi se 11 km severozapadno od ostrva Samuile i na isto tolikoj udaljenosti jugoistočno od rta Prončiščeva. Ima nepravilan izduženi oblik u smeru sever-jug. Maksimalna visina ostrva je 12 m, a u sredini ostrva je malo jezero. 

(2) Skala (Скала) 

Skala je vrlo malo stenovito ostrvo koje se nalazi između ostrva Dežnjova i Samuile. Maksimalna visina je samo 3 m.

(3) Samuila (Самуила)

Samuila je drugo po veličini ostrvo i nalazi se 15 km severozapadno od Velikog ostrva. Ima izduženi oblik od severoistoka prema jugozapadu. Ostrvo je dugačko 14 km i široko je 5,6 km. Po  merenjima sa Google Eartha površina ostrva je 47 km². U južnom delu ima maksimalnu visinu od 51 m. Samuila je brdovito ostrvo, sa terasama koje su formirane solifukcijom (klizanje, lagano spuštanje rastresitog pokrovnog sloja ili stenovite mase niz padinu). Obala je razuđena: najvažnije uvale su Istočna na istoku i Severna na severu. Ima sezonskih potoka, četiri jezera duž obale i dve lagune. 

Na karti se vide ostrva (3) Samuila i (4) Mogiljnij

(4) Mogilјnij (Могильный)

Mogiljnij je malo ostrvo 1,5 km istočno od ostrva Samuila, u blizini Istočne uvale. Maksimalna visina je 8 m.

(5) Veliko ostrvo (Большой)

Veliko ostrvo je, kako mu sugeriše naziv, najveće u arhipelagu, a takođe i sa najvišom visinom. Dugo je 20 km i široko 11 km, a po merenjima sa Google Eartha površina iznosi 86 km². Od najbliže tačke na kopnu udaljeno je 21 km.  Obala je razuđena, sa brojnim uvalama; među njima najveća je Lvimu na jugozapadu, u kojoj se nalaze tri bezimena ostrva. Na ostrvu ima nekoliko malih sezonskih potoka i pet malih jezera. Na karti arhipelaga za ovo ostrvo dat je naziv Stolovidnij, a u zagradi Boljšoj. Međutim, Stolovidnij je zasebno ostrvce u blizini Velikog ostrva i nije prikazano na toj karti.

GPS koordinate: 77°17’00” N, 107°32’13” E.

Na karti se vide ostrva (5) Veliko ostrvo, (6) Volodarskij i (9) Stolovidnij

(6) Volodarskij (Володарский)

Volodarskij je izduženo ostrvo u smeru zapad-istok koji se nalazi 3,8 km severozapadno od rta Sputnjik na Velikom ostrvu. Dužina ostrva je 2,3 km. Maksimalna visina je 26 m.

(7) Oval (Овал)

Kako što mu ime kaže, ostrvo je ovalnog oblika, najseverniji od ostrva koja okružuju Veliko ostrvo, a od njega je udaljeno 5,5 km. Ostrvo je dugačko 1,9 km. Najveća nadmorska visina je 13 m.

(8) Promislovij (Промысловый)

Promislovij se nalazi između ostrva Oval i Velikog ostrva, od koga ga odvoja Sudohodnij moreuz. Od Velikog rta na Velikom ostrvu do ostrva Promislovij udaljenost je manja od 2 km. Ostrvo je dugačko 2,2 km. Maksimalna visina je 19 m.

(9) Stolovidnij (Столовидный)

Stolovidnij je vrlo malo ostrvo koji je udaljeno oko 1 km od jugoistočne obale Velikog ostrva. Na Google Earthu ga je nemoguće uočiti.

GPS koordinate: 77°14′13.63″ N, 107°37′31.908″ E.

OSTRVA VILKICKOG

Ostrva Vilkickog (Острова́ Вильки́цкого) je grupa ostrva na ulazu u zaliv Tereze Klavenes na udaljenosti 1-4 km od istočne obale poluostrva Tajmir. Ime zalivu dao je Amundsen u čast svoje prijateljice, o kojoj ne postoje nikakvi podaci. Ova ostrva neki svrstavaju u ostrva Komsomolske pravde, odnosno smatraju ih podgrupom tih ostrva. Ukupna površina svih ostrva je oko 39 km² (na ruskoj wikipediji pogrešno piše 0,39 km²). Najviša tačka grupe je 47 m, a nalazi se na ostrvu Udobnij. Administrativno pripadaju Krasnojarskom kraju.

Ukupno postoji devet većih ostrva:

(1) Kazahstan (Казахстан)

Kazahstan je nazvan po bivšoj sovjetskoj republici, a sada samostalnoj državi. To je malo ostrvo, najsevernije u grupi. Nalazi se između rta Nezametnij na kopnu (800 m) i ostrva Uzbekistan (1 km).

(2) Uzbekistan (Узбекистан)

Uzbekistan je takođe nazvan po bivšoj sovjetskoj republici, a sada samostalnoj državi. Drugo je po veličini ostrvo grupe, sa najvećom visinom 37 m. 6 km severoistočno nalazi se ostrvo Samuila u ostrvima Komsomolske pravde. Zauzima položaj između ostrva Vilkickog i ostrva Komsomolske pravde. Po merenjima sa Google Eartha površina ostrva je oko 8 km².

(3) Udobnij (Удобный, udobno ostrvo)

Nalazi se zapadno od ostrva Uzbekistan, 1 km severno od Srednjeg ostrva i oko 3 km od obale. Treće je po veličini ostrvo grupe. Po merenjima sa Google Eartha površina ostrva je oko 7 km². Udobnij je najviše ostrvo grupe sa visinom od 47 m.

(4) Srednje ostrvo (Средний)

Srednje ostrvo je najveće ostrvo grupe. Po merenjima sa Google Eartha površina ostrva je oko 15 km². Udaljeno je 4 km od obale. Ima najveću visinu od 39 m i nekoliko vodenih tokova. Na karti kod ostrva Komsomolske pravde obeleženo je i pod nazivom ostrvo Vilkickog. Nisam pronašao potvrdu tog podatka.

(5) Slijanije (Слияние)

Slijanije

Slijanije je malo izduženo ostrvo 2 km istočno od Srednjeg ostrva. U blizini se nalazi više bezimenih ostrvaca. Maksimalna visina ostrva je 18 m.

(6) Krajnjij (Крайний, krajnje ostrvo)

Shodno nazivu, ostrvo Krajnjij je najjužnije ostrvo grupe. Nalazi se 2,2 km južno od Srednjeg ostrva. Izduženoig je oblika, dugačko je 4 km, a najveća širina je 1,2 km. Najviša tačka ostrva dostiže 35 m. Na karti kod ostrva Komsomolske pravde ovo ostrvo je obeleženo kao Krajnjij (Slijanije), mada se radi o dva potpuno različita ostrva. To je samo jedna od nekoliko grešaka na toj karti.

(7-9) Kuropačij (Куропачий), Forpost (Форпост) i minijaturni Avanpost (Аванпост) nalaze se jugozapadno od Srednjeg ostrva, u neposrednoj blizini poluostrva Tajmir. Na karti kod ostrva Komsomolske pravde ostrvo Kuropačij je obeleženo i kao Avanpost, a u engleskom izvoru piše da se zove i Forpost, ne shvatajući da se radi o tri ostrva.

Susedna ostrva:

Zaliv Simsa (Залив Симса) je deo Laptevskog mora pored obale poluostrva Tajmir.

Dužina zaliva je oko 40 km računajući od ušća reke Goljcovaja na zapadu do otvorenog mora na istoku. Prosečna širina zaliva je 14 km.

Grupa ostrva koja se nalaze duboko unutar zaliva poznata je pod imenom Zalivnije (zalivska ostrva). Najveće ostrvo u grupi dugačko je 4 km.

Zahvaljujući ekstremnoj severnoj lokaciji, klima u području zaliva Simsa je izuzetno teška, sa produženom zimom. Zaliv je pokriven ledom tokom većeg dela godine, ponekad ostane zamrznut i u kratkom letnjem periodu.

Ostrva Vilkickog i Komsomolske pravde leže na kraju zaliva Simsa.

GPS koordinate: 77°05′ N, 104°21′ E.

O S T R V A   F A D E J A

Ostrva Fadeja (Острова́ Фадде́я) nalaze se pored istočne obale Tajmirskog poluostrva, u predelu zaliva Fadeja, severoistočno od rta Fadeja.

Zaliv, rt i ostrva su nazvani u čast svetog Faddeja, pošto su uneta na kartu na njegov dan (21. januar po Julijanskom kalendaru). Uradio je to poručnik Hariton Laptev 1739. godine. Postoji neutemeljena verzija da su ostrva nazvana po Faddeju Bellingshauzenu, ruskom moreplovcu i admiralu, ali on se rodio tek 40 godina kasnije, 1778. godine. Administrativno pripadaju Krasnojarskom kraju.

Tri najveća ostrva zovu se Severno, Istočno i Južno. Ukupna površina svih ostrva je oko 12 km² (na ruskoj wikipediji pogrešno piše 0,12 km²). Najveće je Južno (oko 6 km²), a zatim Severno ostrvo (oko 4,5 km²). Južno ostrvo je dugačko 4,5 km, a Severno nešto manje od 4 km. Ova tri ostrva su međusobno udaljena 1,5-3 km. Obali je najbliže Južno ostrvo, rastojanje iznosi 10 km. Tu je i ostrvce Kapitanskij, smešteno dalje od ova tri ostrva, ali zato znatno bliže kopnu.

1940. godine grupa sovjetskih mornara, koji su vršili hidrogeografska istraživanja, iskrcala se na ostrva Fadeja i pronašla je posuđe, instrumente i druge predmete. U proleće 1941. godine na obali zaliva Simsa, 100 km jugoistočno od rta Čeljuskina i 60 km zapadno od ostrva Fadeja, pronađeni su ostaci drevne kolibe napravljene od drveta koje je izbacilo more sa krevetom i peći, a takođe ukrasi izrađeni približno u XV-XVI veku. Takođe su pronađeni bure sa barutom, cev od puške, sekira, makaze, zvonce, plava staklena bižuterija, krstići, olovni tanjiri, srebrni novac, kazani, kompas, kresivo, sunčani sat, futrola za strele. 1945. godine na mestu pronalaska radila je specijalna arheološka ekspedicija, koja je dokazala da svi predmeti pripadaju grupi ruskih moreplovaca XVII veka i da su ležali u Arktiku više od 300 godina.

Po jednoj verziji artefakti pripadaju nepoznatoj ekspediciji ruskih moreplovaca, koji su krajem prve decenije XVII veka uspeli da oplove sa severne strane poluostrvo Tajmir. Po drugoj veruiji, koju je izneo poznati polarni istraživač M. Belov, pronađeni su ostaci zimovnika učesnika ekspedicije Ivana Tolstouhova oko 1680. godine.

1736. godine ostrva je ponovo otkrio Prončiščev.

Doći na ostrva Fadeja je veoma komplikovano. Najpre je potrebno doleteti helikopterom do rta Čeljuskin, gde se nalazi polarna baza i heliodrom. Specijalni letovi se organizuju sa aerodroma u Hatangi – najsevernijem naselju Rusije, udaljenom 650 km. Pošto je vreme u tim krajevima nepredvidivo, poletanje helikoptera može da se odlaže dan za danom sve do trenutka kada let bude moguć. Od rta do ostrva Fadeja se u određenim delovima godine može doći na skijama. Na Internetu se mogu pronaći utisci o skijaškim sportskim pohodima šeste kategorije složenosti. Njihovi učesnici, koji posle ekspedicije dobijaju zvanje Majstora sporta Rusije, opisuju deonice sa ledom, jakim vetrom i maglom.

O S T R V A   P E T R A

Ostrva Petra (Острова́ Петра́) su grupa ostrva pored severoistočne obale poluostrva Tajmir, odnosno njegovog dela koji se zove obala Prončiščeva (Бе́рег Про́нчищева) između uvale Marije Prončiščeve i zaliva Faddeja. Ukupna površina svih ostrva je oko 300 km². Administrativno pripadaju Krasnojarskom kraju. Ostrva je otkrio Prončiščev 1736. godine.

Najveće ostrvo grupe je Severno ostrvo, koje zauzima skoro 60% površine cele grupe. Drugo po veličini je Južno ostrvo, odovojeno od Severnog ostrva moreuzom Mod. Pored njih postoji još oko 20 ostrva, ostrvaca i peščanih kosa. Ostrva su niska, najveće uzvišenje na Severnom ostrvu je 32 m.

Klima na ostrvima je arktička. More oko ostrva većim delom godine je pod ledom, ponekad u letnjem periodu u blizini ostrva plutaju debele naslage leda. Zahvaljujući tome životinje sa kopna posećuju ostrva.

Ostrva grupe od severa prema jugu:

(1) Doždevoj (Дождевой)

Nalazi se 3 km severozapadno od Severnog ostrva. Od kopna, udaljenog 1,5 km, razdvaja ga moreuz Šljupočnij. Nepravilnog je oblika. Rastojanje od najsevernije do najjužnije tačke (rt Perekatnij) iznosi 3,2 km, dok je u smeru zapad-istok rastojanje 3 km. Maksimalna visina ostrva je samo 8 m. U severnom delu otvara se široka uvala Drovjanaja. Ostrva je pokriveno mahovinom.

(2) Severno ostrvo (Северный) ili ostrvo Pjotr-Severnij (Пётр-Северный)

Već je rečeno da je ovo najveće ostrvo arhipelaga. Površina iznosi 175,2 km2, dužina obale je 100,6 km, a koeficijent razuđenosti je 2,14. Nalazi se veoma blizu severoistočne obale poluostrva Tajmir i odvojen je od njega moreuzom Petra, čija širina na najužem mestu iznosi 1,2 km. Severno od njega nalazi se ostrvo Vstreč, severozapadno je Doždevoj, a južno je Bezimeno ostrvo. Kako bi se razlikovalo od drugih istoimenih ostrva, ima i naziv Pjotr-Severnij. Sem što je najveće ostrvo, na njemu se nalazi i najviša tačka arhipelaga 32 m (na severozapadu ostrva). Ostrvo je nepravilnog oblika, izduženo od severozapada prema jugoistoku. Severni deo ostrva je raširen, dok je južni deo ostrva sužen. Krajnje tačke ostrva su rt Majačnij (sever), rt Košek (istok), rt Osušnoj (jug) i rt Startovij (zapad). U severnom delu ostrva nalaze se dve uvale (Jermak i Dvojnaja), nastale položajem ostrva Vstreč; severozapadno se otvara uvala Asjamova, između rtova Startovij i Finiš; istočnije su uvale Studenaja i Omuljovaja, zaštićene ostrvcima od otvorenog mora. Brojni su mali sezonski potoci, ali nema jezera. Ostrvo je močvarno i okruženo plitkim morem.

Na karti se vide ostrva (1) Doždevoj, (3) Vstreč, (4) Barjernaja kosa, (5) Serpastij i severni deo (2) Severnog ostrva

(3) Vstreč (Встреч, ostrvo susreta)

Nalazi se severno od Severnog ostrva i sa njim stvara dve velike uvale Jermak (na zapadu) i Dvojnaja (na istoku). U zapadnom delu prve uvale nalaze se dva bezimena izdužena ostrvca; u drugoj se nalaze još dva okrugla. Maksimalna visina ostrva je samo 7 m.

(4) Barijerna kosa (Барье́рная коса́)

Nalazi se oko istočne obale Severnog ostrva. Barijerna kosa je 6 km dugačka uska peščana kosa, produžetak istočnog kraja ostrva Vstreč. Sa istoka zatvara južni deo uvale Dvojnaja.

(5) Serpastij (Серпастый, srpasto ostrvo)

Serpastij je smešten je uz istočnu obalu Severnog ostrva, južno od Barijerne kose, čiji, na neki način, predstavlja produžetak. Dugačak je oko 3,5 km. 

(6) Volnolomnij (Волноло́мный)

Nalazi se uz jugoistočnu obalu Severnog ostrva i zatvara uvalu Omuljovaja na istoku. To je uska peščana kosa dugačka 1,5 km, izdužena u smeru sever-jug. Sa zapadne i istočne strana okružena je plitkim morem. Naziv ostrva u prevodu znači koji lomi talase.

(7) Bezimeno ostrvo (Безымянный)

Nalazi se 400 m južno i jugoistočno od Severnog ostrva, od koga ga razdvaja moreuz Omuljovij, a 1 km od kopna od koga ga razdvaja moreuz Petra. Po veličini je treće ostrvo arhipelaga; merenja urađena na Google Earthu daju površinu od oko 19 km². Visoko je 11 m i ima dva sezonska potoka.

Na karti se vide ostrva (6) Volnolomnij, (7) Bezimeno ostrvo, (8) Klešnja, (9) Mnogomisnij, (10) Barijerna ostrva,

(11) Južno ostrvo i (12) Gola kosa

(8) Klešnja (Клешня, klešta)

Nalazi se 2,5 km severozapadno od Južnog ostrva i 17 km od kopna, od koga ga razdvaja moreuz Mod. Kao što i samo ime kaže, ostrvo ima oblik klešta raka. Dužine ostrva je oko 6 km, a na severozapadnom delu je kosa Locmanov dugačka 2,5 km. Klešnja je peščano ostrvo maksimalne visine 7 m. Opisao ga je Hariton Laptev.

(9) Mnogomisnij (Многомысный)

Mnogomisnij je malo ostrvo koje se nalazi između Klešnje i Južnog ostrva. Ostrvo je otkrila 16. avgusta 1739. godine ekspedicija Haritona Lapteva. U dnevniku ekspedicije je zapisano: “Došli smo do uvale, koja se zove Petrovskaja, i u njoj ostrvo koje se zove Svetog Petra” Primećena su i dva mala ostrva pored severne obale ostrva Petra, koje je Hariton Laptev uneo na svoju kartu. U tekstu “Opis…” Laptev je proširio naziv Petra i na njih: “Ostrva Petra, njih je tri” (na savremenim kartama ta dva ostrvca su dobila svoje nazive Klešnja i Mnogomisnij – po njihovoj konfiguraciji, naziv ovog drugog ostrva u prevodu bi glasio koji ima mnogo rtova). Na ostrvu su dva mala jezera.

(10) Barijerna ostrva (Барье́рные острова)

Pored Barijerne kosa, u arhipelagu Petra postoje i Barijerna ostrva! To su dva izdužena ostrva pored severoistočne obale Južnog ostrva i u blizini severoistočnog kraja uvale Nord. Dužina severne kose je 4,65 km, a južne 1,5 km.

(11) Južno ostrvo (Южный) ili ostrvo Pjotr-Južnij (Пётр-Южный)

Južno ostrvo je drugo najveće ostrvo (po merenjima sa Google Eartha površina je 35 km²), ali je znatno manje od Severnog ostrva. Nalazi se oko 9 km jugoistočno od Severnog ostrva i na istom tolikom rastojanju od obale. Ima oblik slova “C” (neki kažu da je nepravilnog trouglastog oblika) sa uvalom Nord koja se otvara prema severoistoku. Zaštićeno je od otvorenog mora malim Barijernim ostrvima i Golom kosom. Okruženo je i sa još nekoliko bezimenih ostrva koja se nalaze se duž severozapadne i jugozapadne obale. Krajnje tačke ostrva su rt Ožidanija (jugozapad) i Južni rt (jugoistok). Najviša tačka ostrva ima visinu 13 m (u južnom delu ostrva). Ostrvo je pretežno močvarno; u severnom delu ostrva nalazi se jezero (ili močvara). Ima desetak manjih sezonskih potoka. Ostrvo je otkrio Prončiščev 1736. godine.

(12) Gola kosa (Голая Коса)

Gola kosa je uska peščana kosa jugoistočno od Barijernih ostrva, koja zatvara južni deo uvale Nord. Dugačka je blizu 3 km. Proteže se od severozapada prema jugoistoku, okružena plićacima. Poput Južnog ostrva otkrio ga je Prončiščev 1736. godine.

Sledeća tri ostrva neki takođe smatraju delom ostrva Petra, iako se nalaze oko 40 km severozapadno od glavne grupe; međutim, oni se ponekad smatraju posebnom grupom (ostrva Andreja):

(1) Ostrvo Andreja (Андрея)

Najzapadnije ostrvo u grupi, koje se nalazi zapadno od poluostrva Povorotnij i severno od zaliva  Andreja. Udaljenost od kopna iznosi 2,5 km. Maksimalna visina ostrva je 12 m. Na ostrvu su tri mala jezera. Nešto južnije je manje bezimeno ostrvo. 

(2) Ostrvo Pavla (Остров Павла)

Nalazi se 500 m istočno od ostrva Andreja. 

GPS koordinate: 76°46′15.49″N, 110°51′21.67″E.

(3) Koška (Кошка, mačka)

Koška je neverovatno duga peščana kosa (12,6 km) koja okružuje kraj poluostrva Povorotnij i odvojena je od njega moreuzom Katernij. Ima dva mala jezera, a u moreuzu je malo bezimeno ostrvo. 

GPS koordinate: 76°45′54.86″N, 111°12′22.06″E.

U nekim izvorima ostrva Petra, Pavla i Andreja se zovu Svetog Petra, Sv. Pavla i Sv. Andreja.

Na potpuno drugoj strani su još dva ostrva. Ostrvo Osmog marta (Остров Восьмого Марта) nalazi se neposredno do poluostrva Borisovskij, 8,5 km južno od jugozapadnog kraja Južnog ostrva, razdvojeno moreuzom Murmanec. Dugačko je 3,8 km, a najviša tačka ostrva je 16 m.

Psov (Остров Псов) je ostrvo dugačko 4 km i široko 3 km. Leži malo dalje duž obale, 43 km južno od krajnje jugoistočne tačke Južnog ostrva.

V E L I K I   B E G I Č E V

Veliki Begičev (Большо́й Бе́гичев) se nalazi u jugozapadnom delu Laptevskog mora na izlazu iz Hatangskog zaliva, deleći ga na dva moreuza, Severni i Istočni. Administrativno pripada Jakutiji, odnosno Republici Saha, najvećoj administrativno-teritorijalnoj jedinici na svetu površine preko tri miliona km².

Ostrvo je dugačko 61 km, široko 57 km, a površina je 1.763,7 km². Dužina obale je 194,5 km, tako da je koeficijent razuđenosti 1,31. Ostrvo je slabo razuđeno, a jedini bitan zaliv je uvala Geologa na zapadu ostrva. Veliki Begičev je najveće ostrvo u Laptevskom moru, ukoliko se ne računaju ostrva u sastavu Severne zemlje i Novosibirskih ostrva. Među ruskim ostrvima zauzima 21. mesto po veličini. Zapadno od Velikog Begičeva, odvojen moreuzom Pionir (širine 8,5 km) nalazi se ostrvo Mali Begičev. 14 km severno je ostrvo Preobraženja. Od najjužnije tačke ostrva Veliki Begičev do matičnog kopna (rt Paska na poluostrvu Nordvik) ima 9 km.

Centralni deo ostrva zauzima prostrana visoravan Kirjaka, na kojoj se nalazi najviša tačka ostrva na koti 198 m. Približno radijalno od nje polaze reke, koje na severu presecaju Krutuju gredu (visine do 120 m), a na istoku kratku Meridiannuju gredu (visine do 80 m). Na ostrvu su široko razvijeni procesi večnog leda i povezani sa njima oblici reljefa. Na značajnim delovima obale rasprostranjene su peščane kose, a severoistočni kraj ostrva zauzima rasuti pesak (objekat Keter-Kumak). Nizije, pokrivene mnoštvom malih jezera, nalaze se na severozapadu, severoistoku ostrva, a takođe na jugozapadu, na Jelenskom poluostrvu (полуостров Олений).

Najduža reka je Ilistaja (34 km). Ukupno ima pet reka dužih od 20 km.

Ostrvo je pokriveno vegetacijom tipičnom za tundru.

Od životinja na ostrvu ima mošusnog govečeta, arktičke lisice, jelena, a u priobalnim vodama morževa. Ponekad na ostrvo preko leda dolaze beli medvedi.

Ostrvo je otkrio Nikifor Begičev (1874-1927), ruski mornar i polarni putnik i nazvano je po njemu.

Južna obala ostrva

Na ušću reke Bulunnjahtah nalazi se nekoliko drvenih brvnara. U njima žive porodice koje se bave uzgojem jelena. Leti je broj stanovnika veći (preko 10), pošto na jesen deca odlaze u 150 km udaljeno naselje Jurjung-Haja, ali od odraslih neko mora da ostane sve vreme, čak i zimi.

M A L I   B E G I Č E V

Mali Begičev (Ма́лый Бе́гичев) se nalazi u Hatangskom zalivu, zapadno od ostrva Veliki Begičev. Razdvaja ih moreuz Pionir širine 8,5 km.

Ostrvo je dugačko 5,2 km, široko 4 km i ima 15 km² površine. Severoistočno od ostrva nalazi se Severni moreuz koji razdvaja ostrvo od Laptevskog mora. Od krajnje južne tačke Malog Begičeva do kopna (poluostrvo Urjung-Tumus) ima 25 km.

U istočnom delu ostrva nalazi se kosa.

Površina ostrva pokrivena je brojnim malim jezerima.

Najviši vrh ostrva je 23 m.

Nazvan je u čast ruskog mornara-putnika Nikifora Begičeva, koji ga je otkrio 1908. godine.

Ruševine nekadašnjeg svetionika

Administrativno pripada Republici Saha-Jakutija, iako je udaljeno samo nekoliko kilometara od teritorije (obale) Krasnojarskog kraja. Na engleskoj wikipediji pogrešno piše da pripada Krasnojarskom kraju i da granica dve teritorijalne jedinice prolazi između Velikog i Malog Begičeva. Na karti kod Velikog Begičeva vidi se da ta granica prolazi zapadno od Malog Begičeva.

OSTRVO PREOBRAŽENJA

14 km severno od Velikog Begičeva leži malo ostrvo Preobraženja (Остров Преображения). Ovo izduženo granitno ostrvo bilo je važna orijentaciona tačka za brodove koji su u prošlosti plovili Severnim morskim putem. Potpuno je atipično u odnosu na sva okolna ostrva i deluje nestvarno.

Ostrvo je izduženo u smeru sever-jug. Južni kraj ostrva se sužava i prelazi u peščanu kosu. Zapadna krivina te kose formira uvalu Neupokojeva. Ostrvo je dugačko 7 km, široko 2,5 km, a površina je oko 12 km².

Visina ostrva je 77 m. Istočna obala je stenovita i strma. Ostrvo pokrivaju močvare, a postoje i četiri manja jezera. Najsevernija tačka je rt Nord, a najjužnija je rt Južna kosa.

Ostrvo Preobraženja pronašao je u avgustu 1736. godine poručnik Vasilij Prončiščev tokom Velike severne ekspedicije. Nakon tri godine Hariton Laptev, koji je posle smrti Prončiščeva postao kapetan broda, dao je ostrvu sadašnje ime. Ranije se zvao Vstrečnij (susret), verovatno zbog orijentacije.

1878. godine ostrvo je posetila ekspedicija Adolfa Nordenskiölda. Oskar Nordkvist je tom prilikom izmerio visinu istočne obale koja je iznosila 300 stopa (oko 91,4 m).

1913. godine ostrvo su istraživali oficiri parobroda-ledolomaca “Tajmir” i “Vajgač”, a kasnije hidrografi ekspedicije uprave Severnog morskog puta, koji su na ostrvu 1934. godine osnovali polarnu stanicu “Preobraženje”.

Od avgusta 1947. godine do avgusta 1950. godine na ostrvu je radila ekipa od šest ljudi (meteorolozi, mehaničar, radista i kuvar), a boravilo je još i jedno dete (ćerka bračnog para meteorologa koja je imala samo tri godine). Prikupljanje meteoroloških podataka na stanici se vršilo šest puta dnevno, a ponekad zbog potreba navigacije i svakog sata. Podaci su se prenosili dalje putem radio-veze, koja se ostvarivala i sa brodovima i avionima, koji su vršili osmatranje situacije sa ledom. Na ostrvo je jednom godišnje dolazio brod koji je dovozio pisma, namirnice (brašno, krupica, ulje, šećer, riblje i mesne konzerve i drugo) i ugalj za grejanje. Kao transportno sredstvo koristile su se dve pseće zaprege, na kojima su se dovozila drva koje je izbacilo more na obalu, led koji se otapao za potrebe vodosnabdevanja, a odlazilo se i do radio-centra “Rt Nordvik” i polarne stanice “Uvala Prončiščeva”.

Nekadašnja polarna stanica

U to vreme ostrvo su posećivali beli medvedi, a na kosi su morževi imali stanište. U proleće su doletale i gnezdile su se guske, patke, bele jarebice. Lov (morževi, jarebice, guske, patke), ribolov i sakupljanje ptičjih jaja bili su bitan dodatak ishrani posade polarne stanice.

P E S Č A N I J

Pesčanij (Песча́ный о́стров, peščano ostrvo) je manje ostrvo u Laptevskom moru, koje teritorijalno pripada Jakutiji. Nalazi se 74 km istočno od ostrva Veliki Begičev, a 62 km severno od matičnog kopna. Već sam u uvodu napomenuo da je u Laptevskom moru ovo jedno od dva pučinska ostrva. I ovo ostrvo je atipično na svoj način, pošto ima oblik atola izduženog od severa prema jugu. Dugačko je oko 12 km, ali je peščana kosa izlomljena sa istočne i jugoistočne strane. U centru se nalazi velika plitka laguna. Ostrvo je neplodno i nenaseljeno.

More koje okružuje ostrvo Pesčanij, pokriveno je zimi debelim slojem leda. Klima se odlikuje surovim arktičkim vremenom sa čestim burama i niskim temperaturama, čak i u kratkoj letnjoj sezoni, koja traje samo dva meseca. Na ostrvu boravi kolonija morževa, zbog kojih je zabranjeno zaustavljanje na ostrvu.

Iz brodskog dnevnika jahte “Apostol Andrej” (1. avgust 1999. godine): “Tri dana nakon što smo isplovili iz luke Tiksi sa povoljnim vetrom stigli smo do ostrva Pesčanij. Ostrvo Pesčanij liči na pacifički atol, samo potpuno ogoljen. Prstenasto ostrvo oko pet milja u prečniku sa lagunom u centru i tri moreuza, koji spajaju lagunu sa morem. Nedostaju palme i papagaji, ali zato u izobilju ima leda i morževa”.

O S T R V O   L E J K I N A

Ostrvo Lejkina (Остров Лейкина) je sićušno ostrvo severozapadno od delte reke Lene. Nalazi se van Olenjokskog zaliva, približno na pola puta između ostrva Pesčanij i grupe ostrva Dunaj. Udaljeno je 80 km od matičnog kopna. Administrativno pripada Jakutiji.

Do 1978. godine ostrvo se zvalo Osušnoj (i pod tim imenom je na Google Earthu). Tada je preimenovano u spomen na preminulog te godine polarnog istraživača Borisa Lejkina (1914-1978).

Iako se ostrvo Lejkina pojavljuje na ruskim kartama, nema ga na karti Britanskog admiraliteta. Piloti Admiraliteta opisuju položaj ostrva kao “sumnjiv”. Britanski navigator koji je posetio područje 2007. godine nije uspeo da pronađe ovo ostrvo, nego samo nekoliko malih komada kopna u moru gde bi ostrvo verojatno trebalo biti. Moguće je da je ostrvo poslednjih godina erodiralo i nestalo, možda kao posledica globalnog zagrevanja.

GPS koordinate: 74°05′ N, 120°28′ E.

OSTRVA U OLENJOKSKOM ZALIVU

Olenjokski zaliv (Оленёкский залив) je zaliv Laptevskog mora koji je dugačak 65 km, širok 130 km i sa dubinama do 15 m. Administrativno pripada Jakutiji. Nalazi se zapadno od delte reke Lene. Veći deo godine pokriven je ledom, od koga se u potpunosti oslobađa tek u avgustu-septembru. Voda nije mnogo slana, što omogućava i slatkovodnim vrstama ribe da žive u njemu.

U zaliv se uliva reka Olenjok (Оленёк), koja formira deltu površine 475 km². Olenjok je jedna od najdužih reka Rusije. Dugačka je 2.270 km, a površina sliva je 219.000 km² (otprilike 2,5 puta veća od površine Srbije).

Istočna obala zaliva je kraj delte Lene, tačnije u njega se uliva jedan od tri glavna rukavca Olenjokskaja.

Zaliv je otkrio 1633-1634. godine odred jenisejskih kozaka pod vođstvom Ivana Rebrova. Prvi put ga je opisala i kartirala ekspedicija Prončiščeva 1735-1736. godine. Ekspedicija je provela zimu na obali zaliva, na povratku u septembru 1736. godine vođa ekspedicije Vasilij Prončiščev i njegova supruga Tatjana (prva žena polarni istraživač) su umrli i sahranjeni su na obali zaliva kod ušća reke Olenjok.

U zalivu postoji niz ostrva, od kojih je najveće Džangilah. Područje u kome se nalaze ova ostrva podložno je oštroj arktičkoj klimi, sa čestom pojavom oluja i nevremena. More oko ovih ostrva zaleđeno je oko devet meseci godišnje, tako da su ostrva (preko leda) spojena sa kopnom.

OSTRVA U ZAPADNOM DELU OLENJOKSKOG ZALIVA

Za razliku od ostrva u ušćima reka Olenjok i Lena, za ova tri ostrva nema dileme da su morska.

(1) Dagdalah (Дагдала́х)

Dagdalah je manje ostrvo u zapadnom delu Olenjokskog zaliva. Na severu je odvojen od poluostrva Terpjaj-Tumus kanalom Bollohtoh, a na jugu od ostrva Orto-Ari istoimenim moreuzom. Ostrvo je ovalnog oblika sa malom peščanom kosom na istoku. Dužina ostrva je 5,5 km, dok je najveća širina 3,3 km. Visina ostrva je samo 1 m i to na njegovom jugu. Zapadni deo ostrva zauzimaju močvare i jezera, dok je istočni deo pokriven peskom. Na jugu je ostrvo okruženo plitkim morem.

(2) Orto-Ari (Орто-Ары́)

Orto-Ari je još jedno malo ostrvo u zapadnom delu Olenjokskog zaliva. Nalazi se između ostrva Dagdalah koje je severno i Salhaj, koje se nalazi južno od njega. Ostrvo je ovalnog oblika, izduženo od severa prema jugu. Dugačko je 5 km, a široko 2,7 km. U sredini ostrva je najviša kota od 11 m. Na ostrvu preovlađuju močvare, a ima i nekoliko manjih jezera. Okruženo je plitkim morem.

(3) Salhaj (Салхай)

Salhaj je treće ostrvo u nizu u zapadnom delu Olenjokskog zaliva, 40 km severozapadno od ušća reke Olenjok. Nalazi se 1,5 km južno od ostrva Orto-Ari, od koga je razdvojeno moreuzom Čugas. Ostrvo je dugačko 6,7 km, a široko je 3 km. Najviša tačka ostrva je na 18 m nadmorske visine. Ima mnogo malih jezera i močvara. Dubina mora oko ostrva je do 2 m, a široki peščani plićak okružuje ostrvo. More oko ostrva je pokriveno ledom oko devet meseci godišnje, tako da je ostrvo na taj način povezano sa kopnom većim delom godine.

OSTRVA U DELTI REKE OLENJOK

Zaliv Ogonnjor-Kubata i ostrva opisana pod brojevima (1) – (21)

U delti reke Olenjok ima na stotine ostrva, neka su veća, neka su manja, a mnoga su bezimena i sva ona zapravo čine deltu reke. Manji deo njih se nalazi u zalivu Ogonnjor-Kubata (залив Огоннёр-Кубата) u zapadnom delu delte. Kod ovih ostrva je velika dilema da li su to rečna ili morska ostrva. Najveća ostrva su Džangilah, Kugun-Arita i Ulahan-Ari.

Niže su navedena ostrva od zapada prema istoku:

(1) Alahan-Eppet-Arita (Алахан-Эппет-Арыта) je najzapadnije ostrvo u grupi.

(2) Oččuguj-Eppet-Arita (Оччугуй-Эппет-Арыта) zapadno od ostrva Ulahan-Ari i južno od ostrva Ogonnjor-Arita, na ostrvu je šest jezera.

(3) Epet-Beljkej (Эппет-Белькей) nalazi se istočno od ostrva Oččuguj-Eppet-Arita.

(4) Ogonnjor-Arita (Огоннёр-Арыта) nalazi se zapadno od ostrva Ulahan-Ari, na ostrvu ima 14 jezera.

(5) Ogonnjor-Beljkjojdere (Огоннёр-Белькёйдере) grupa od tri ostrvca smeštena u zalivu Ogonnjor-Kubata, između ostrva Ogonnjor-Arita i Ulahan-Ari.

(6) Oččuguj-Ari (Оччугуй-Ары)

(7) Šved-Majaktah-Arita (Швед-Маяктах-Арыта). Naziv ostrva u prevodu sa jakutskog glasi ostrvo sa švedskim svetionikom. Udaljeno je 9 km od kopna. Južnu obalu ostrva zapljuskuju vode zaliva Ogonnjor-Kubata. Susedna ostrva su Ilin-Golub-Tjorjur-Arita i Golub-Tjorjur-Arita.

(8) Golub-Tjorjur-Arita (Голуб-Тëрюр-Арыта)

(9) Ulahan-Ari (Улахан-Ары). Naziv ostrva u prevodu sa jakutskog glasi veliko ostrvo. Radi se o nenaseljenom sprudu u zalivu Ogonnjor-Kubata, koji formiraju rukavci delte reke Olenjok. Na zapadu teče rukavac Ulahan-Ues, a na istoku Kubalah-Uesja. Susedna ostrva su Kjursese-Arita (istočno), Oččuguj-Ari i Ogonnjor-Arita (zapadno), Ot-Ari i Bolder-Arita (severno). Maksimalna visina ostrva je 4 m, a na severu ostrva 3 m. Na ostrvu se nalazi manje jezero Ulahan-Ari-Kjuele.

(10) Ot-Ari (От-Ары́) je manje ostrvo u centralnom delu zaliva. Nalazi se između rukavaca Boldjor-Tjobjulege na istoku, Kubalah-Uesja na jugu i zaliva Ogonnjor-Kubata na zapadu. Na severu je uskim kanalom razdvojen od susednog ostrva Ilin-Golub-Tjorjur-Arita, a na severoistoku od Boldjor-Arite. Ostrvo je izduženog oblika, od severoistoka prema jugozapadu. Na severu ostrva visina dostiže 3 m. Ostrvo je pokriveno peskom i blatom, a ima i sedam manjih jezera. Sa svih strana (osim severoistočne obale) okružen je veoma plitkim morem.

(11) Ilin-Golub-Tjorjur-Arita (Илин-Голуб-Тёрюр-Арыта) je nenaseljeno peščano ostrvo  između Olenjokskog i zaliva Ogonnjor-Kubata. Ostrvo se nalazi u sredini severnog dela delte Olenjka. Susedna ostrva su Šved-Majaktah-Arita i Golub-Tjorjur-Arita. Ostrvo je izduženog oblika od severoistoka prema jugozapadu. Pokriveno je peskom i blatom i ima dva manja jezera. Osim sa zapadne strane, okružen je plićakom.

(12) Boldjor-Arita (Болдёр-Арыта́) je još jedno malo ostrvo u centralnom delu zaliva. Nalazi se između rukavaca Boldjor-Tjobjulege na istoku i Kubalah-Uesja na jugu. Na zapadu je uskim kanalom razdvojen od susednog ostrva Ot-Ari. Ostrvo je elipsastog oblika, izduženo od severozapada prema jugoistoku. Pokriveno je blatom i ima osam malih jezera. Na jugozapadu je okružen plićakom.

(13) Sjugjuldjor-Arita (Сюгюлдёр-Арыта)

(14) Oljote-Arita (Олёте-Арыта)

(15) Okuollah-Arita (Окуоллах-Арыта)

(16) Kjorsjuse-Arita (Кёрсюсе-Арыта)

(17) Kugun-Arita (Кугу́н-Арыта́) se nalazi između rukavaca Kjorsjuse-Tjobjulege na zapadu i Kugun-Tjobjulege na istoku ili između ostrva Ulahan-Ari (zapadno) i Džangilah (istočno). Na severu je uskim kanalom razdvojen od susednog ostrva Kasjan-Arita, a na jugu od ostrva Kjorsjuse-Kumaga. Ostrvo je izduženog oblika od severoistoka prema jugozapadu. Pokriveno je blatom i ima gomilu malih jezera.

(18) Hobuoh-Arita (Хобуох-Арыта) smešten je u severnom delu grupe, istočno od ostrva Okuollah-Arita i zapadno od ostrva Kasjan-Bettimete.

(19) Kasjan-Bettimete (Касьян-Беттимете) je jedno od najsevernijih ostrva. Nalazi se između rukavca Kjorsuse-Tjobjulege na jugoistoku i ostrva Hobuoh-Arita na zapadu. Ostrvo je izduženog oblika od severozapada prema jugoistoku i jugu. Pokriven je peskom i ima jezerce. Sa severne strane okruženo je plićakom.

(20) Kasjan-Arita (Касья́н-Арыта) se nalazi između rukavaca Kjorsjuse-Tjobjulege na istoku i severu i Kugun-Tjobjulege na jugu. Na jugu je uskim kanalom razdvojen od susednog ostrva Kugun-Arita, a na jugoistoku od ostrva Oinniges-Ari. Ostrvo je izduženog oblika od severoistoka prema jugozapadu. Maksimalna visina ostrva je 5 m i nalazi se u njegovom istočnom delu.  Ostrvo je pokriveno blatom i ima nekoliko malih jezera. U centralnom delu je kanal koji ostrvo deli na dva dela. Sa severoistočne strane ostrvo je okruženo plićakom.

(21) Džangilah (Джангылáх) je najveće ostrvo grupe, dugačko 21 km, a široko 16 km. Nalazi se istočno od ostrva Kugun-Arita, između rukavaca Džangilah-Tjobjulege na severu, Kugun-Tjobjulege na zapadu i Bitiktah-Tjobjulege na jugu. Na istoku ga uski kanal razdvaja od susednog ostrva Hastah-Ari. Džangilah je elipsastog oblika, izdužen od severoistoka prema jugozapadu. Visina se smanjuje od 37 m na severu do 34 m na jugu i 29 m na zapadu. Jugoistočna obala je strma. Ostrvo je pokriveno blatom, ima brojna mala jezera, od kojih je najveće Bulgunnjahtah-Kjuele. Sa istočne strane okružen je plićakom. Ranije je ostrvo bilo naseljeno, o čemu svedoče ruševine u severnom i istočnom delu ostrva.

(22) Oinniges-Ari (Оинни́гес-Ары́) je malo ostrvo između rukavca Kugun-Tjobjulege na jugu, ostrva Kasjan-Arita na zapadu i ostrvima Ujbakan-Pastah-Ari na istoku. Ima izdužen oblik u smeru sever-jug. Pokriveno je blatom, ima nekoliko manjih jezera, a u severozapadnom delu je pesak. Sa severne strane okruženo je plićakom.

(23) Hahis-Bjoljkjojo (Хахыс-Бёлькёё) nalazi se severozapadno od ostrva Džangilah.

(24) Boris-Arita (Бори́с-Арыта́) se nalazi između rukavaca Kugun-Tjobjulege na severu i Džangilah-Tjobjulege na jugu. Na istoku je uskim rukavcem razdvojeno od susednog ostrva Boris-Bjoljkjojo. Ostrvo je izduženog oblika u smeru severoistok-jugozapad. Na zapadnom delu se uzdiže do 3 m visine. Jugoistočna obala je strma. Ostrvo je pokriveno močvarama i ima sedam manjih jezera. Sa severne strane okruženo je plićakom.

(25) Boris-Bjoljkjojo (Бори́с-Бёлькёё) se kao i sotrvo Boris-Arita nalazi između rukavaca Kugun-Tjobjulege na severu i Džangilah-Tjobjulege na jugu. Trouglastog je oblika, izduženo od severoistoka prema jugozapadu. Sa severoistočne strane okruženo je plićakom.

(26) Biliktah-Arita (Былыктах-Арыта) je udaljen 2,4 km od kopna. Sa severne strane odvojen je rukavcem Bitiktah-Tjobjulege, a sa južne rukavcem Tigjan-Tjobjulege. Najviša tačka ostrva dostiže 4 m. Ostrvo je izuzetno močvarno, odatle mu i naziv, koji u prevodu sa jakutskog glasi blatnjavo ostrvo.

(27) Tigjan-Arita (Тигян-Арыта) nalazi se južno od ostrva Biliktah-Arita, između njega i kopna.

(28) Tigjan-Bjoljkjojdjorjo (Тигян-Бёлькёйдёрё)

(29) Hastah-Ari (Хаста́х-Ары́) je manje ostrvo istočno od ostrva Džangilah, od koga ga razdvaja uski kanal. Nedaleko od jugoistočne obale ostrva Hastah-Ari nalazi se ostrvo Isaj-Bjolkjojo. Ostrvo je trouglastog oblika, izduženo od severa prema jugu. Na istoku dostiže 2 m visine. Ostrvo je pokriveno blatom, ima devet manjih jezera, a na istoku je pesak. Istočna i južna obala okružena je plićakom.

(30) Isaj-Bjoljkjojo (Исай-Бёлькёё) nalazi se 6,7 km od kopna, južno od ostrva Hastah-Ari od koga je razdvojen uskim kanalom.

(31) Tigjan-Bettiemete (Тигян-Беттиемете)

(32) Tongoloh-Bjoljkjojo (Тонголох-Бёлькёё) manje ostrvo, koje je okruženo ostrvima Isaj-Bjoljkjojo na severu, Tigjan-Bettiemete na zapadu i Kjurkjur-Ari na jugoistoku. Pored severoistočnog kraja ostrva nalazi se ostrvo Muora-Bjoljkjojo. Ostrvo je pokriveno močvarama i peskom, ima pet malih jezera, a kanal ga deli na dva dela. Okružen je plićakom.

(33) Kjurjur-Ari ili Mjorelis-Bjoljkjojo (Кюрюр-Ары ili Мёрелис-Бёлькёё) nalazi se između ostrva Tongoloh-Bjoljkjojo na severozapadu i Haritka-Bjoljkjojo na jugoistoku. Visina ne prelazi jedan metar. Ostrvo je elipsastog oblika, pokriveno močvarama, ima dva manja jezera i okruženo je plićakom.

(34) Haritka-Bjoljkjojo (Харытка-Бёлькёё) je najistočnije ostrvo grupe.

OSTRVA U DELTI REKE LENE

U delti reke Lene postoji mnoštvo niskih ostrva. Deo njih nalazi se u Olenjokskom zalivu, u koji se uliva Olenjokskaja (Оленёкская), jedan od tri glavna rukavca Lene. 

Ostrva (od zapada prema istoku):

• Ulahan-Ues-Arita (Улахан-Уэс-Арыта) visine 5 m
• Čičas-Arita (Чычас-Арыта) visine 6 m
• Petruška (Петрушка) visine 5 m
• Džangilah-Arita (Джангылах-Арыта)
• Samah-Ari (Самах-Ары)
• Džahsadah-Arita (Джахсадах-Арыта)
• Basirgastah-Arita (Басыргастах-Арыта)
• Beljkjoj-Arita (Белькёй-Арыта)
• Tialir-Mengnjah-Arita (Тыалыр-Менгнях-Арыта)
• Soduom-Arita (Содуом-Арыта)
• Homo-Arita (Хомо-Арыта)
• Kjurjuljgen-Arita (Кюрюльген-Арыта)
• Ulahan-Arita (Улахан-Арыта)

O S T R V A   D U N A J

Ostrva Dunaj (Острова Дунай) nalaze se u severnom delu delte Lene i administrativno pripadaju Jakutiji. Od kopna ih razdvaja moreuz Dieljligestjah-Oburuosa širine 3 km.

Ovoj grupi pripadaju ostrva Jegorša (Егорша), Lepjoškalabit-Bjoljkjojo (Лепёшкалабыт-Бёлькёё) i Dunaj-Arita (Дунай-Арыта), koje je najveće i najviše (11 m). Na priloženoj karti se vidi da ima bar još desetak ostrva u grupi, ali se ona nigde ne pominju, moguće je da su bezimena.

Na ruskom jeziku reka Dunav se naziva Dunaj, ali su ostrva dobila ime po jenisejskom kozaku Konstantinu Dunaju. U sovjetsko vreme na ostrvu Dunaj-Arita radila je polarna stanica.

Susedna ostrva:

(1) Ostrva Bulgunnjahtah-Bjoljkjoj (о-ва Булгунняхтах-Бёлькёй)

Nalaze se 15 km zapadno-jugozapadno od ostrva Dunaj. To je niz od 5 malih ostrva, od kojih je najveće dugačko oko 4 km. Maksimalna visina ostrva je 11 m. Iako se nalaze malo dalje od obale, smatraju se nastavkom ostrva u delti Lene.

(2) Ostrvo Samaljota (Самолёта)

Ostrvo Samaljota (ostrvo aviona) nalazi se 33 km zapadno od ostrva Dunaj-Arita. Ostrvo je veoma usko i ima oblik slova “C” otvorenog prema istoku. Dugačko je preko 10 km, a široko nekoliko stotina metara.

(3) Ostrva Aerosjomki (Oстрова Аэросъёмки)

Ostrva Aerosjomki (ostrva aerosnimanja) nalaze se 1,5 km severno od ostrva Samaljota. Po obliku je gotovo prekopirano ostrvo Samaljota, pošto takođe ima oblik slova “C” otvorenog prema istoku. Za razliku od ostrva Samaljota, kopno nije u kontinuitetu već je razdvojeno kanalima na bar tri mesta, tako da postoje četiri mala ostrva.

OSTRVA U DELTI LENE

Satelitski snimak delte reke Lene

Delta Lene je jedna od najvećih rečnih delti na svetu, ukupne površine 45.000 km². Počinje približno 150 km od Laptevskog mora. Na njenom početku nalazi se usamljeno strmo ostrvo Stolb (stub). Bezbrojna ostrva i ostrvca (po nekim podacima ima ih oko 1.600!), rukavci i jezera, niski, preplavljeni tokom plime, neprestano menjaju konture. Samo tri glavna rukavca dolaze, bez prekida, do mora: najzapadniji Olenjokskaja, srednji Trofimovskaja i istočni Bikovskaja. Sva tri rukavca su plovna, ali najznačajniji je Bikovskaja dugačak 106 km, po kome brodovi dolaze do uvale Tiksi, na čijoj obali se nalaze morska vrata Jakutije luka Tiksi.

U delti Lene nalazi se Ust-Lenskij rezervat, površine 14.330 km², od čega na deltu Lene otpada 13.000 km². Takođe se nalazi i najveći ruski rezervat biosfere Lena-Delta površine preko 60.000 km². U rezervatu živi ogroman broj plovki, guski, labudova, patki, galebova i drugih.

Delta Lene prvi put je opisao i kartirao Lensko-Jenisejski odred Velike severne ekspedicije kojom je rukovodio Vasilij Pročinščev u avgustu 1735. godine.

Ostrvo Stolb

Dugi i uski pojas zemlje u Olenjokskom zalivu, predstavlja prepreku zapadno od severozapadnog dela delte Lene i proteže se od severa prema jugu na oko 60 km. Linija je razbijena na nekoliko mesta i formira sledeća ostrva (od severa prema jugu):

• Ari-Otto-Stan-Kumaga (Ары-Отто-Стан-Кумага)
• Babarina-Kumaga (Бабарына-Кумага)
• Sanga-Džije-Kumaga (Санга-Джие-Кумага)
• Kjurjues-Kumaga (Кюрюэс-Кумага)
• Turukannah-Kumaga (Туруканнах-Кумага)
• Čerkannah-Kumaga (Черканнах-Кумага)

Većina ovih ostrva vidi se na karti kod ostrva Dunaj.

Ostala ostrva u delti (po abecednom redu):

(1) Alhan-Bjoljkjojo (Алхан-Бёлькёё) razdvojen od ostrva Amerika-Kuba-Arita uskim kanalom, leži zapadno od njega.

(2) Allara-Majak (Аллара-Маяк) nalazi se u istočnom delu Tumatskog zaliva, istočno od većeg ostrva Sagastir. Ostrvo ima približan oblik trapeza, a najveća širina iznosi 3,7 km. Na južnoj obali je veća uvala.

(3) Amerika-Kuba-Arita (Аме́рика-Ку́ба-Ары́та) je najinteresantnije ostrvo u delti Lene. Nalazi se u severnom (ili severoistočnom) delu delte, 20 km istočno od Tumatskog zaliva, nešto istočnije od mesta gde se rukavac Osohtoh-Uese uliva u more. Severno od ostrva počinje otvoreno more. Od susednih ostrva, koja se nalaze zapadno, istočno i južno od njega, razdvojen je istoimenim rukavcem širine 450-500 m. Susedna ostrva (od istoka u smeru kretanja kazaljke na satu): Faddej-Arita (Фаддей-Арыта), Džjukah-Arita (Джюках-Арыта), Beljoh-Arita (Белёх-Арыта), Nagij-Arita (Нагый-Арыта) i Alhan-Belkjojo (Алхан-Белкёё). Osim toga, nekoliko peščano-močvarnih ostrva skoro da je spojeno sa istočnim delom ostrva Amerika-Kuba-Arita, dok se nekoliko sićušnih ostrva nalazi u rukavcu na jugu. Ostrvo je blago izduženo od zapada prema istoku, dugačko je oko 8 km, a najveća širina je 6 km. Veći deo olstrva je pokriven močvarno-jezerskim kompleksom. Mali suvi delovi nalaze se kod severoistočne i jugozapadne obale. Dubina močvara ne prelazi 0,5 m, a jezera 1 m. Jezera nisu duža od 700 m, deo njih nema otoku, dok je deo spojen sa morem potocima. Visina ostrva iznad nivoa mora kreće se svega 10-40 cm. Pored nekih delova severne obale su plićaci. Obale ostrva su ravne i niske. Zapadna i jugozapadna linija obale nije postojana.

Na karti se vide ostrva (1) Alhan-Bjoljkjojo i (3) Amerika-Kuba-Arita

Interesantan je naziv ostrva, koji u prevodu sa jakutskog jezika znači Američko labudovo ostrvo. Kuba na jakutskom jeziku znači veliki labud, ptica koja je rasprostranjena u tim krajevima. Ta reč se često sreće u nazivima jakutskih ostrva, naprimer u delti Lene postoje ostrva Kuba-Arita i Kuba-Muoratagi-Kumah. A Američko je povezano sa tim da su se upravo na ovo ostrvo 1882. godine iskrcali preživeli učesnici ekspedicije američkog moreplovca Georga DeLonga. 5. septembra 1879. godine jedrenjak ekspedicije DeLonga “Jeanette” razorio je led u blizini ostrva Heralda u Čukotskom moru (ostrvo Herald udaljeno je blizu 2.000 km!), posle čega je posada jedrenjaka morala da se spašava na čamcima. Pretpostavljeno mesto iskrcavanja na ostrvo Amerika-Kuba-Arita tri godine nakon brodoloma obeleženo je spomenikom (takođe i na priloženoj karti).

(4) Arangastah-Arita (Арангастах-Арыта) je izduženog oblika, dugačko je oko 3,3 km. Nalazi se severozapadno od ostrva Arangastah-Bjoljkjojo. Na topografskoj karti prikazano je naselje (Arangastah) u zapadnom delu ostrva.

(5) Ostrva Arangastah-Bjoljkjojo (о-ва Арангастах-Бёлькёё) su dva ostrva razdvojena uskim kanalom, maksimalne visine 2 m. Nalaze se u istočnom delu delte, severozapadno od ostrva Čjomčjorjos-Arita i omeđuju zaliv Arangastah-Kubata na jugu.

(6) Babarina-Bjoljkjojo (Бабарына-Бёлькёё) nalazi se istočno od ostrva Babarina-Kumaga u Olenjokskom zalivu, dugačko je oko 3,4 km i visoko 18 m.

(7) Čjomčjorjos-Arita (Чёмчёрёс-Арыта) iako razdvojena morskim kanalom od ostrva Čjomčjorjos-Bjoljkjojo, izgleda kao da sa njim čini celinu; ostrvo je dugačko oko 3,8 km. Nalazi se na ušću rukavca Sardahskaja koji teče prema istoku, severno od rukavca Bikovskaja. Dva ostrva se nalaze između zaliva Arangastah-Kubata severno i Killah-Kubata južno od njih.

(8) Čjomčjorjos-Bjoljkjojo (Чёмчёрёс-Бёлькёё) nalazi se jugoistočno od ostrva Čjomčjorjos-Arita; ostrvo je zapravo podeljeno na nekoliko manjih delova uskim morskim kanalima i okruženo je peščanim obalama.

Na karti se vide ostrva (4) Arangastah-Arita, (5) Ostrva Arangastah-Bjoljkjojo, (7) Čjomčjoros-Arita i (8) Čjomčjoros-Bjoljkjojo

(9) Džer-Bajdah-Bјоlјkјоj (Джер-Байдах-Бёлькёй) nalazi se severno od ostrva Orto-Uеs-Arita, podeljen je na dva dela.

(10) Ostrva Grigorij-Arita (о-ва Григорий-Арыта) dva ostrva smeštena jedan pored drugog, dužine oko 4,2 km i 3 km i razdvojeni uskim kanalom; leže na istoku, na ušću Velike Trofimovskaje, glavnoj grani jednog od tri glavna rukavca delte Lene. Dva ostrva nalaze se u jugozapadnom delu velike grupe ostrva, koju još čine ostrva Grigorij-Džieljah-Bjoljkjojo, Grigorij-Muoratagi- Bjoljkjojo i Grigorij-Oččuguj-Arita.

(11) Hardirgastah (Хардыргастах) se nalazi severoistočno od ostrva Sagastir, razdvojeno od njega uskim kanalom i okruženo peščanim sprudovima.

(12) Hastir-Bulgunnjaha (Хастыр-Булгунняха) je ostrvo male veličine i maksimalne visine 2 m, nalazi se u istočnom delu delte okruženo peščanim sprudovima.

(13) Ostrva Kedej-Bjoljkjojdjorjo (о-ва Кедей-Бёлькёйдёрё) je kompaktna grupa od dvadesetak ostrva, jedno pored drugog, čija je maksimalna visina 3 m. Nalaze se na istoku, na ušću Male Trofimovskaje, manje grane jednog od tri glavna rukavca delte Lene.

(14) Kjurjues-Bjoljkjojo (Кюрюэс-Бёлькёё) ostrvce istočno od ostrva Kjurjues-Kumaga, izduženog oblika, dugačko oko 1,3 km sa dva mala ostrva na jugoistoku.

(15) Kuba-Arita (Куба-Арыта) proteže se u smeru sever-jug u dužini od čak 19 km i graniči se sa Kubanskim zalivom na istoku. Ostrvo se vidi na karti kod ostrva Dunaj.

(16) Kuba-Muoratagi-Kumah (Куба-Муоратагы-Кумах) usko i dugačko ostrvo severoistočno od ostrva Kuba-Arita. Ostrvo se vidi na karti kod ostrva Dunaj, ali ne i na Google Earthu.

(17) Kurguja-Bjoljkjojo (Кургуя-Бёлькёё) je malo ostrvo okruglog oblika, visine 5 m. Nalazi se u blizini obale, istočno od ostrva Kuba-Arita.

(18) Mača-Miška-Bjoljkjojo (Мача-Мишка-Бёлькёё) ostrvo dugačko oko 3 km, nalazi se u severoistočnom delu delte, gde teče jedan od rukavaca delte Lene, Mača-Uese.

(19) Mača-Muoratagi-Bettiemete (Мача-Муоратагы-Беттиемете) nalazi se istočno od ostrva Mača-Miška-Bjoljkjojo, ostrvo je dugačko oko 2,5 km i okruženo je peščanim sprudovima.

(20) Obuča (Обуча) je gotovo severni nastavak ostrva Ari-Otto-Stan-Kumaga, ali se nalazi malo istočnije.

Na karti se vide ostrva (20) Obuča, (21) Obuča-Bjoljkjojo, (22) Obuča-Kumaga, (29) Ostrva Singasa-Bjoljkjojdjorjo,

(31) Soto-Ari i delimično (30) Sjureh-Ari

(21) Obuča-Bjoljkjojo (Обуча-Бёлькёё) nalazi se jugoistočno od ostrva Obuča i Obuča-Kumaga. Zaobljenog je oblika sa zalivom na istočnoj obali i jezerom u zapadnom delu. Visoko je 15 m.

(22) Obuča-Kumaga (Обуча-Кумага) je smešten istočno od ostrva Obuča, okruglog je oblika sa dva ostrvceta u blizini, prema severu i jugoistoku; visoko je 8 m.

(23) Orto-Uеs-Arita (Орто-Уэс-Арыта), nalazi se u jugoistočnom delu delte, na ušću Ispolatove, jednog od dva rukavca na koju je podeljena Bikovskaja. Ostrvo se nalazi istočno od krajnjeg rta poluostrva Bikovskij, rta Bikov, gde se nalazi mala luka Bikovskij. Otok je podeljeno uskim morskim kanalom.

(24) Sagastir (Сагастыр) je jedno od većih ostrva, dugačko oko 8,2 km i široko 4,5 km. Ostrvo ima potoke i nekoliko jezera. Nalazi se u severnom delu delte, u Tumatskom zalivu, u kojmi se ulivaju dva rukavca delte Lene, Velika i Mala Tumatskaја.

(25) Samah-Bettiemete (Самах-Беттиемете) je ostrvo dugačko oko 5,8 km, a nalazi se u severoistočnom delu delte, gde teče jedan od rukavaca Lene, Barčah-Uesja. Na jugozapadnoj obali ostrva, na topografskoj karti naznačena je polarna stanica “Sagillah-Ari”.

(26) Sanga-Džije (Санга-Джие) mali ostrvo elipsastog oblika i visoko samo 2 m, smešteno je istočno od ostrva Sanga-Džije-Kumaga.

(27) Sanga-Tongoloh-Arita (Санга-Тонголох-Арыта) proteže se u dužini od oko 15 km u smeru sever-jug i ograničava na severoistoku zaliv Sanga-Tongoloh.

(28) Siargalah-Bjoljkjoj (Сыаргалах-Бёлькёй) smešteno je severoistočno od ostrva Babarina-Kumaga, dugačko je oko 3,9 km i visoko 16 m.

(29) Ostrva Singasa-Bjoljkjojdjorjo (о-ва Сынгаса-Бёлькёйдёрё) su dva ostrva istočno od ostrva Ari-Otto-Stan-Kumaga, okružena peščanim sprudovima. Glavno ostrvo dugačko je oko 3,5 km i ima maksimalnu visinu od 16 m; manje ostrvo, koje se nalazi severoistočno od glavnog ostrva, dugačko je oko 2 km i visoko 13 m.

(30) Sjureh-Ari (Сюрех-Ары) na zapadu graniči sa zalivom Sanga-Tongoloh i nalazi se južno od ostrva Soto-Ari. Ostrvo je dugačko oko 12,5 km.

Na karti se vide ostrva (2) Allara-Majak, (11) Hardirgastah, (24) Sagastir

(31) Soto-Ari (Сото-Ары) nalazi se zapadno od severnog dela ostrva Sanga-Tongoloh-Arita i južno od grupe ostrva Bulgunnjahtah-Bjoljkjoj. Ostrvo je dugačko oko 8 km i ima visinu od 15 m; veoma je nepravilnog oblika sa brojnim uvalama i poluostrvima.

(32) Šestakov-Bjoljkjojo (Шестаков-Бёлькёё) nalazi se severno od severnog kraja ostrva Sanga-Tongoloh-Arita, ima maksimalnu visinu od 6 m.

(33) Ues-Kumah (Уэс-Кумах) je malo izduženo ostrvo, dugačko oko 1 km. Nalazi se između ostrva Orto-Ues-Arita i rta Bikova na kopnu. Delimično se vidi na donjoj karti.

Na karti se vide ostrva (9) Džer-Bajdah-Bјоlјkјоj, (23) Orto-Ues-Arita

OSTRVO BRUSNJEVA

Ostrvo Brusnjeva (Остров Бруснева) je malo ostrvo u uvali Tiksi. Od luke Tiksi udaljeno je 5 km, a od najbliže tačke na kopnu 3 km.

Dimenzije ostrva su 1×2 km. Po topografskoj karti maksimalna visina ostrva je 26 m.

1903. godine kapetan jedrenjaka “Zora” Matisen dao je ime ostrvu u čast učesnika Ruske polarne ekspedicije inženjera Mihaila Brusnjeva, koji je sastavio detaljnu kartu ostrva Novi Sibir. Na ostrvu mu je podignut spomenik (slika dole).

Na zapadnom kraju ostrva, na dugoj peščanoj kosi, nalazi se groblje brodova, na kome se po jednoj verziji nalaze i ostaci “Zore”. Ima ukupno sedam brodova, a pored njih i dva aviona koja su se tu srušila.

M U O S T A H

Muostah (Муостах)  je manje ostrvo u jugoistočnom delu Laptevskog mora. Nalazi se 37 km istočno od luke Tiksi, odnosno 25 km od najbliže tačke na kopnu. U prevodu sa jakutskog naziv ostrva znači rogat. Administrativno pripada Jakutiji.

Muostah se nalazi u zalivu Buor-Haja (Borhaja), jugoistočno od delte reke Lene. Na zapadnoj obali ovog zaliva nalaze se uvala Tiksi i poluostrvo Bikovskij. Od većih reka u zaliv se uliva samo Omoloj i to na njegovoj istočnoj obali. More u zalivu zaleđeno je oko devet meseci godišnje.

Ostrvo je dugačko 7 km, a široko samo 500 m i predstavlja masivno ledeno telo debljine 25 m. Debljina površinskog sloja zemljišta je samo 80 cm.

U XX veku ostrvo je bila stalna baza za polarne istraživače. Tridesetih godina izgrađena je polarna stanica, a pedesetih i šezdesetih godina radila je ekspedicija Akademije nauka SSSR. U septembru 2006. godine na ostrvu su istraživanja vršili naučnici Tihookeanskog okeanološkog instituta.

Globalno zagrevanje ugrožava opstanak ostrva oko severnih obala istočnog Sibira. Do takvog zaključka došli su naučnici koji su analizirali eroziju ostrva Muostah. Izvršena je analiza satelitskih i aerografskih snimaka Laptevskog i Istočnosibirskog mora, a takođe su vršena merenja i na samom ostrvu. Period 1951-2012. godine bio je upoređen sa izmenama u poslednje četiri godine.

U istraživanju koje je objavljeno u nekoliko časopisa, primećen je porast temperature u regiji u poslednjih nekoliko godina. Iz tog razloga more duži period vremena nije pokriveno ledom, što omogućava talasima da potkopavaju obalu dve nedelje duže. To dovodi do urušavanja ostrva, pošto je njegova osnova led. Po tim podacima, ostrvu Muostah preti nestanak: u toku narednih 100 godina podeliće se na nekoliko delova, a zatim će potpuno nestati. Kako su naglasili naučnici u poslednjih 60 godina već je izgubio četvrtinu svoje površine, što je ilustrovano slikom dole.

GPS koordinate: 71°34′22″ N, 130°00′08″ E.

OSTRVA U JANSKOM ZALIVU

(1) Jarok (Ярок) je ostrvo u Janskom zalivu u ušću reke Jane u Laptevsko more. Reka Jana je dugačka 872 km i ima površinu sliva 238.000 km², što je oko 2,7 puta više od površine Srbije. Ostrvo je veoma veliko, dugačko je 38 km, a široko 26 km. Nažalost, nema podataka o površini, a sa Google Eartha teško je izračunati (zbog nejanih kontura ostrva), ali bi se moglo reći da je preko 400 km². Severoistočno od ostrva Jarok nalaze Šelonska ostrva i ostrvo Makar. Istočno od ostrva od kopna ga razdvaja moreuz Jarok, širine tek nešto više od 2 km. Južno od ostrva je Čondonska uvala. Ostrvo je nisko i ima mnogo malih jezera, močvara i peščanih obala. Zimi su ostrvo i okolne vode pokrivene ledom i tako je Jarok spojen sa kopnom.

1712. godine Jakov Permjakov i njegov pratilac Merkurij Vagin bili su prvi registrovani ruski istraživači koji su putovali ovim područjem. Prešli su Janski zaliv preko leda, od ušća reke Jane do ostrva Veliki Ljahovski i istražili su tada nepoznati Jarok. Nažalost, Permjakov i Vagin su ubijeni a povratku u pobuni članova ekspedicije.

1892-1894. godine baron Eduard von Toll učestvovao je u ekspediciji koju je prevodio Aleksandr Bunge i vršio je geološka istraživanja na području delte Jane u ime Ruske carske akademije nauka iz Sankt Peterburga.

(2) Šelonska ostrva (Шелонские острова) su manji arhipelag u priobalnom delu Janskog zaliva, istočno od delte reke Jane. Kao i kontinentalna Jano-Indigirska nizija, od koje ostrva razdvaja uski moreuz širine 1,5 km, imaju ravan, nizijski i veoma močvaran reljef. Razdvojeni su uskim i plitkim moreuzima. Neka manja ostrva su bezimena, nastala pretežnom nanosima reka Jana, Sjurjuktjah, Čandan i Muksunuoha. Administrativno arhipelag pripada Republici Saha (Jakutija).

Najveće ostrvo arhipelaga je Istočno Šelonsko ostrvo, koje se nalazi u blizini severne obale poluostrva Maniko. Dugačko je 17 km, a široko 7,2 km. Na ostrvu je mnogo malih jezera i postepeno se sužava prema istočnom kraju. Istočno od ostrva je prilično duboka Šeljahska uvala (na priloženoj topografskoj karti je označena kao Selljahska uvala).

Zapadno Šelonsko ostrvo je znatno manjih dimenzija i ima oko 2,5 km u prečniku. Od Istočnog Šelonskog ostrva udaljeno je oko 2 km.

Južno Šelonsko ostrvo uopšte nije u blizini prethodna dva ostrva, već se nalazi desetak kilometara zapadno, odnosno severoistočno od ostrva Jarok. Dužina ovog ostrva je 3 km, a širina 700 m.

Delta Jane, u čijoj blizini se nalaze ova ostrva, predstavlja opširnu močvarnu zonu. Tu su česte arktičke oluje i mećave. Pošto su okolna ostrva okovana ledom tokom osam meseci, veći deo godine su preko leda spojena sa kopnom.

(3) Makar (Макар) se nalazi 30 km od kopna, odnosno 21 km od najbližeg Šelonskog ostrva. Makar je nisko i močvarno ostrvo, dugačko 11 km i široko 6 km; ima dosta malih jezera i poluostrvo koji se proteže prema istoku. Poput ostrva Muoktah, podložan je eroziji. 1985. godine na ostrvu su pronađene kosti bizona iz pleistocena.

Janski zaliv