Ibica (španski Ibiza, službeni katalonski naziv Eivissa) je ostrvo najpoznatije po letnjim klupskim zabavama koje privlače veliki broj mladih turista, ali u poslednje vreme teži da odbaci reputaciju isključive destinacije za zabavljanje mladih. Iako je najpoznatiji po zabavama, veliki ostrva su na UNESCO-voj listi Svetske baštine pod nazivom “Bioraznolikost i kultura Ibice”.
Geografija
Ibica se nalazi 82 km jugozapadno od Majorke, a 87 km od najbliže tačke na španskom kopnu (Cap de la Nau). Ostrva Ibica i Formentera, sa okolnim ostrvcima čine arhipelag Illes Pitiüses (ostrva borova).
Ostrvo se proteže u pravcu severoistok-jugozapad. Dužina ostrva je 40 km, najveća širina je 20 km, a površina je 571 km2. Najviša tačka na ostrvu je Sa Talaiassa visine 475 m.
Ibica ima toplu polupustinjsku klimu, koja je topla i blaga tokom cele godine. Prosečna godišnja temperatura na Ibici iznosi 18,3°C. Klima Ibice je tipično topla, sunčana i suva, sa malim temperaturnim razlikama između najviših i najnižih vrednosti. Broj sunčanih sati godišnje iznosi 2700-2800, dok padavina tokom godine ima 400-450 mm. Prosečna najviša temperatura je 22,2°C, dok je prosečna najniža temperatura 14,3°C. Zime su sa neznatno više padavina. Od novembra do aprila uobičajeno je da je celo ostrvo postane zeleno zbog sezonskih kiša. Leta su topla i prilično vlažna, ali sa vrlo malo padavina. Nekoliko kišovitih dana često prati grmljavina. U najhladnijem januaru prosečna najviša temperatura je 15,7°C, dok je tada prosečna najniža temperatura 8,1°C. U najtoplijem avgustu prosečna najviša temperatura je 30,3°C, dok je tada prosečna najniža temperatura 22,2°C. Ekstremne temperature su retke zbog uticaja mora. Najviša ikada zabeležena temperatura na Ibici bila je 13. avgusta 2022. godine, kada je na Aerodromu zabeleženo 40,7°C. Prosečna temperatura mora na Ibici je 19,7°C, a sezona kupanja traje sedam meseci, od maja do novembra.
Port de Sant Miquel, u daljini se vidi ostrvce Murada
Istorija
654. godine p.n.e. Feničani su na ovom ostrvu osnovali luku koju su prema egiatskom bogu muzike i plesa Besu, nazvali Ibossim ili Ibošim. Rimljani su je kasnije zvali Ebusus ili Ebysos. Nakon što je Fenikija pala pod najezdom Asiraca, Ibica je pala pod vlast Kartagine, takođe feničanske kolonije. Na ostrvu su se proizvodile boje za tkanine, so, riblji sos (garum) i vuna. Oko 400. godine p.n.e. izgrađen je hram boginji Tanit u pećini Es Culleram i ostala balearska ostrva su se priključila trgovini koja se vodila sa Ibice. Ibica je postala vodeća trgovačka luka na zapadnom Sredozemlju i počela je sa osnivanjem svojih ispostava kao što je Na Guardis na Majorki.
Starogrčke vaze pronađene u nekropoli Puig des Molins
Tokom Drugog punskog rata, 209. godine p.n.e, ostrvo su napala dva brata porodice Scipio, ali je ostrvo ostalo verno Kartagini. Kako su Kartaginjani gubili Iberijsko poluostrvo, Ibica je poslužila generalu Magou kao stanica za obnavljanje zaliha pre bega na Menorku i kasnije u Ligurniju. Ibica je uspela da osigura povoljan sporazum sa Rimskom republikom i tako je pošteđena stradanja i sačuvala je punske institucije sve do uspostavljanja Rimskog carstva kada je postala rimskim sačuvala je punske institucije sve do uspostavljanja Rimskog carstva kada je postala municipiumom (opštinom). Tokom Rimskog carstva Ibica je ostala mirnom carskom lukom, daleko od važnijih trgovačkih puteva.
Nakon pada Zapadnog rimskog carstva, ostrvom su nakratko zavladali Vandali, pa zatim Vizantijsko carstvo, da bi je 902. godine osvojili Mavri. Tokom islamske vlasti Ibica je administrativno bila spojena sa najbližim gradom na iberijskoj obali, Déniom, u tzv. taifu Denia.
U proleće 1110. godine Ibicu, zajedno sa ostrvima Formentera i Menorka, napao je norveški kralj Sigurd I na svom putu u krstaški pohod na Jerusalim. To je učinio kako bi oslabio muslimansku vlast na Iberskom poluostrvu. Ibicu je naposletku osvojio aragonski kralj Đaume I od Aragona 1235. godine i od tada je ostrvo imalo svoju samoupravu. No, Filip V, kralj Španije, je ukinuo lokalnu vladu i autonomiju ostrva, što je potrajalo sve do sedamdesetih godina XX veka kada je usvojen ustav Baleara kojim im je zagarantovana autonomija.
Stanovništvo
Po proceni na dan 1. januar 2023. godine na ostrvu je živelo 159.180 stanovnika ili blizu 280 stanovnika/km2. Ibica je najgušće naseljeno ostrvo Baleara.
Administrativno je Ibica podeljena na pet opština: Vila d’Eivissa (španski Ibiza), Santa Eulària des Riu (Santa Eularia del Rio), Sant Antoni de Portmany (San Antonio Abad), Sant Joan de Labritja (San Juan Bautista) i Sant Josep de sa Talaia (San José).
Demografski, Ibica pokazuje veoma čudnu konfiguraciju, pošto se popisne agencije razlikuju u tačnim brojkama. Prema nacionalnom popisu iz 2001. godine, Ibica je imala 88.076 stanovnika (nasuprot 76.000 1991, 64.000 1981, 45.000 1971. i 38.000 1961. godine). Međutim, do nacionalnog popisa 2011. godine, broj stanovnika je narastao na 133.594, a prema popisu iz 2021. godine dostigao je 154.186. Ovaj brzi rast proizilazi iz amnestije koja je uključila jedan broj do tada neregistrovanih stranih migranata. U pogledu porekla, oko 55% stanovnika ostrva je rođeno na Ibici, 35% su domaći migranti iz kopnene Španije (uglavnom radničke porodice iz Andaluzije, a ostatak iz Katalonije, Valensije i Kastilje), a preostalih 10-15% su strani, dvojni i višenacionalni državljani EU i inostranstva.
Zastava Ibice
Eivissenc je domaći dijalekt katalonskog jezika koji se govori na Ibici i susednoj Formenteri. Katalonski deli su-zvanični status sa španskim jezikom. Pored toga, zbog uticaja turizma i imigranata koji žive na ostrvu ili imaju prebivalište na ostrvu, drugi jezici, kao što su engleski, francuski, nemački i italijanski, se široko govore.
Na Ibici je rođen političar i bivši ministar spoljnih poslova Španije Abel Matutes.
Privreda
Ibica se smatra popularnom turističkom destinacijom, posebno zbog svog dobro poznatog i povremeno burnog noćnog života u noćnim klubovima usredsređenog na dve oblasti: glavni grad ostrva na južnoj obali i Sant Antoni na zapadnoj obali. Ibica je stekla reputaciju "svetske prestonice partija".
Noćni život na Ibici je prošao kroz nekoliko promena od otvaranja ostrva za međunarodni turizam kasnih pedesetih godina XX veka. Poreklo današnje kulture klubova može se pratiti do hipi okupljanjima održanih tokom šezdesetih i sedamdesetih godina. U tom periodu, ljudi različitih nacionalnosti koji su delili hipijevski pokret bi se pregrupisali, razgovarali, puštali muziku i povremeno uzimali rekreativne droge. To bi se najčešće dešavalo na plažama tokom dana, sa nudističkim kupanjem kao uobičajenim prizorom, a na iznajmljenim seoskim imanjima uveče ili noću. Osim ovih scena, koja je ipak privlačila brojne strance na ostrvo, lokalna mesta tokom šezdesetih godina sastojala su se uglavnom od barova, koji su bili mesta susreta lokalaca, pomoraca i turista. Bar "Estrella" u luci i "La Tierra" u starom gradu Eivissa bili su omiljeni.
Tokom sedamdesetih godina, decenije u kojoj se pojavio savremeni noćni klub, otvorilo se nekoliko mesta i ostavilo trajan uticaj na noćni život Ibice. Tri od ovih originalnih klubova i danas rade: "Pacha", "Amnesia" i "Es Paradis". Ovi klubovi uglavnom su definisali noćni život na Belom ostrvu, koji je evoluirao i razvio se iz nekoliko karakterističnih elemenata: žurke na otvorenom ("Es Paradis", "Privilege", "Amnesia"), koje se održavaju na izolovanim mestima, koje se mešaju u golotinji i kostimiranim zabavama ("Es Paradis", "Privilege", "Pacha") i omogućio ljudima iz različitih sredina da se spoje. Hipijevski pokret poslužio je kao zajednički faktor koji se ulio u sva ova mesta i dao iskustvo određene vrste slobode.
Tokom osamdesetih godina, muzika koja se svirala u ovim klubovima stekla je reputaciju i postala poznata kao Balearski ritam, preteča britanske house scene. Dok su rejv žurke cvetale širom Evrope, kultura klubova vođena DJ-evima zavladala je noćnim životom Ibice. Upravo u to vreme se otvara "Space", koji je našao svoju nišu u zabavama posle zatvaranja noćnih klubova (after-hour party). Klub bi se zatvorio u 18 h i ponovo otvorio u 07 h, kada su svi ostali klubovi i dalje bili zatvoreni, što bi omogućilo posetiocima žurke da pohrle iz drugih klubova u "Space" i nastave da plešu usred bela dana.
Krajem devedesetih godina, after-hour zabave su se čvrsto ukorenile na ostrvu. 1999. godine circoloco žurke (elektronska, haus i tehno muzika) su debitovale u klubu "DC10", sa nekim od originalnih elemenata noćnog života Ibice na čelu.
Poslednjih godina, tokom leta, vrhunski producenti i DJ-evi u plesnoj muzici dolaze na ostrvo i sviraju po raznim klubovima, između turneja po drugim međunarodnim destinacijama. Neki od najpoznatijih DJ-eva imaju svoje nedeljne večeri širom ostrva. Mnogi od ovih DJ-eva koriste Ibizu za predstavljanje novih pesama haus, trance i tehno žanrova elektronske plesne muzike. Ostrvo je steklo slavu kao kulturni centar posebno za haus i trance, a njegovo ime se često koristi kao delimični metonim za poseban ukus elektronske muzike.
Od 2005. godine, muzički događaj uživo Ibica Rocks promenio je percepciju žurke na Ibici. Bendovi poput "Arctic Monkeys", "Kasabian", "The Prodigy" i "Kaiser Chiefs" svirali su u dvorištu hotela "Ibiza Rocks".
Sezona sada tradicionalno počinje krajem aprila, kada se tokom tronedeljnog perioda otvaraju klubovi. Otvaranje se obično poklapa sa kulminacijom Međunarodnog muzičkog samita, trodnevne konferencije koja promoviše industriju elektronske muzike. Ovaj samit se održava na ostrvu počev od 2007. godine. Prvi klubovi koji organizuju žurke otvaranja su obično "Ushuaïa", "Hï", "Amnesia" i "Pacha". Poslednje žurke zatvaranja se održavaju sredinom oktobra, obično u klubovima "Amnesia" i "Pacha". Ibica je nedavno osvojila brojne nagrade širom sveta za svoje prostore za noćni život svetske klase.
U opadajućem redosledu, turisti koji najčešće posećuju Ibicu su nemački, britanski, latinoamerički, francuski, italijanski i holandski.
Ostrvska vlada je u procesu izmena politike kako bi podstakla turističku scenu koja je pogodnija za porodice i mirnija. To uključuje pravila kao što su zatvaranje svih noćnih klubova najkasnije do 6 h i zahtev da svi novi hoteli imaju 5 zvezdica. Administracija želi da privuče više inostranih turista.
Ostrvski turizam ne karakteriše samo noćni život. Posetioci mogu da se provozaju balonom, surfuju, posete pećinu Can Marçà ili akvarijum Cap Blanc.
Pećina Can Marçà
Povećana popularnost Ibice dovela je do problema sa nestašicom vode za piće i prekoračenjem infrastrukture. Ovo je dovelo do nametanja "održive turističke takse" koja je stupila na snagu 1. jula 2016. godine. Ministar turizma Vincente Torres izjavio je u intervjuu 2016. godine da je vlada uvela moratorijum na gradnju u određenim oblastima. On je rekao da se sa skoro 100.000 legalnih turističkih ležajeva i oko 132.000 stanovnika na 572 km2 ostrva ne može mnogo više podržati turizam.
Saobraćaj
Ibica ima aerodrom, koji ima mnogo međunarodnih letova tokom letnje turističke sezone, posebno iz Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva. 2023. godine kroz aerodrom je prošlo blizu devet miliona putnika, a broj dolazaka i polazaka aviona iznosio je 82.800. Broj od pet miliona putnika nadmašen je 2010. godine.
Sa četiri londonska aerodrona stiglo je 736.000 putnika, a slede Amsterdam (330.000), Pariz (240.000), Milano (200.000), Eindhoven (188.000), Bergamo (175.000) i Rim (174.000). Od domaćih letova najviše putnika je bilo na letovima iz Barcelone (1,2 miliona), Madrida (990.000), Palma de Mallorce (554.000) i Valencije (357.000).
Zgrada aerodroma
Postoje brodovi i trajekti iz luke Sant Antoni i grada Ibice do Barselone, Majorke, Dénije i Valensije. Postoje i trajekti do Formentere koji polaze iz luke Sant Antoni (obično svake srede) i svakodnevno iz grada Ibice, Santa Eulàrije i Figueretesa-Platja d'en Bossa.
Nekoliko javnih autobusa saobraća između Sant Antonija i grada Ibice, svakih 15 minuta leti i svakih pola sata zimi. Pored toga, postoje autobusi od Sant Antonija do Cala Basse, Cala Conte i Cala Taride, kao i do aerodroma. Iz grada Ibice postoje autobusi za Platja d'en Bosse, Ses Salinesa, aerodroma i Santa Eulàrije. Noćni autobus koji staje u više klubova lokalno je poznat kao Disco Bus.
Znamenitosti
Gornji grad Ibice, koji je ujedno i najstariji, je primer utvrđenog akropolja koji je izvanredno sačuvan u načinu na koji njegovi zidovi i urbano tkivo uspešno odražavaju najranije feničko naselje, sa arapskim i katalonskim renesansnim tornjevima. Dugogodišnja izgradnja zidina nije uništila nacrte ulica, već ih je uklopila u poslednjim fazama. Nedirnuta renesansna utvrđenja iz XVI veka su izgrađena u italijanskom stilu koji se može naći širom Novog sveta.
Gornji grad
Na jugozapadnoj padini Gornjeg grada nalazi se feničko-punsko groblje Puig des Molins koje je korišćeno do kraja rimskog razdoblja. U njemu je otkriven običaj spremanja pepela pokojnika u prirodne niše u stenama (grotto) iz VI veka p.n.e, dok su kasnije kopane veštačke niše i grobne komore. U nekima su pronađeni porodični monolitni sarkofazi, grobne figure i drugi kultni predmeti. Na terasama groblja su čak posađeni maslinjaci kako bi se iskoristila vlažnost podzemnih prostorija.
Arheološkim iskopavanjima otkriveni su arapski uticaji na izgled grada. Naime, otkriven je zemljani zid medine (središte grada) sa uskim ulicama koje su povezivale kuće sa prozorima okrenutim prema privatnom dvorištu, dok su ostale tri strane bile zatvorene zidovima. Katalonski uticaj je očitiji sa dvorcem iz XIII veka koji je dograđen u XVI veku i gotičkom katedralom u središtu grada.
Fenički arheološki lokalitet Sa Caleta je zapravo je naselje pored mesta ekstrakcije soli koje je napušteno 590. godine p.n.e. kako bi se osnovao grad Ibica, a kasnije je erodiralo u more. Njegove razbacane kvadratne kuće su bile povezane nepravilnim ulicama i trouglastim trgovima. U njima je živelo oko 800 stanovnika koji su imali pravednu društvenu strukturu i privredu zasnovanu na poljoprivredi, metalurgiji, soli i ribarstvu.
U blizini se nalaze i drugi fenički spomenici poput drevne cisterne, ali i muslimansko groblje, kao i ruševine hrišćanske kapele. U području Ses Feixes, nasuprot Gornjeg grada, nalazi se originalni sistem navodnjavanja koji se sastoji od podele parcela na kvadrate mrežom kanala koji su ujedno i skupljali vodu i navodnjavali polja.
Na kraju, na južnom kraju ostrva nalazi se kulturni krajolik Las Salinas koji se sastoji od stoletnih sistema kanala, nasipa i brana kojima je stvoreno vlažno područje izuzetne lepote i ekološke važnosti za bioraznolikost sa karakterističnom florom i faunom.
Takođe, evolucija morske obale Ibice je jedan od najboljih primjera uticaja posidonije i njene interakcije sa obalnim i morskim ekosistemima.
Plaže
Ibica je destinacija koja je sinonim za celonoćne zabave i obiljem klubova na plaži, ali na ostrvu ima mnogo više nego što se na prvi pogled čini. Ibica je takođe mesto i za ležerniji odmor, koji se sastoji u obilasku većeg broja plaža. Najbolje plaže na Ibici se kreću od netaknutih zaliva do uvala sa belim peskom nalik dragulju, a ako se i dalje traži zabava, postoji mnogo barova na plaži da se utoliti žeđ. Sledi prikaz plaža Ibice, tako da posetilac može unapred odrediti koje će posetiti.
Plaže su prikazane od grada Ibice duž obale u smeru kretanja kazaljke na satu.
Figueretas (Platja de ses Figueretes)
Nalazi se u centru južnog predgrađa grada Ibice Figueretasu. Od centra Ibice potrebno je 15 minuta pešačenja do ove plaže, a može se doći autobusom ili brodićem. Plaža je dugačka 100 m i široka je 50 m. Plaža raspolaže ležaljkama i suncobranima, tuševima, spasiocima, restoranima, barovima, prodavnicama, bankomatom, u ponudi je masaža itd. Parking je dozvoljen u okolnim ulicama, mada zbog gužve nije lako pronaći mesto za parkiranje.
Plaža je podeljena na manje zone stenovitim pristaništima. More je plitko i uglavnom je zaštićeno od talasa, što ga čini idealnim za bezbedno plivanje i igru dece.
Iza plaže nalazi se promenada sa palmama.
Playa d’en Bossa
Najduža plaža na ostrvu nudi plitku vodu i široku traku peska koja je obložena raznim barovima i klubovima na plaži. Plaža je dugačka 4 km, a široka je 20-30 m. Od grada Ibice udaljena je 4 km. Može se doći kolima, gradskim prevozom, na biciklu ili brodićem.
Es Cavallet
Plaža se nalazi 6 km južno od plaže Bossa, odnosno 10 km od grada Ibice. Dugačka je 1,1 km, a široka je 30-40 m. Zvanično se vodi kao nudistička plaža, ali na svim fotografijama plaže su posetioci u kupaćim kostimima. Parking je na krajnjem severu plaže, ali je suviše mali da pimi sva vozila. Plaža je zanimljiva zbog belog peska i peščanih dina.
Las Salinas (Ses Salines)
Nadaleko se smatra jednom od najboljih plaža na Ibici. Nalazi se na zapadnoj strani južnog poluostrva Ibice, prekoputa plaže Es Cavallet. Od grada Ibice udaljena je desetak kilometara. Plaža je dugačka 1,5 km. Las Salinas posećuje gomila mladih ljudi, posebno razigranih kada se začuje muzika iz nekog od barova na plaži. "Jockey klub" je omiljen za doručak (za one koji su budni celu noć), dok su zabave u baru "Sa Trinxi" raj za hedoniste.
Es Codolar (Platja des Codolar)
Ova šljunkovita plaža u neposrednoj blizini aerodroma dugačka je čak 3,2 km. Nema sadržaja, pa je zato slabo posećena. Od grada je udaljena oko 15 minuta vožnje kolima.
Sa Caleta (Es Bol Nou)
Sa Caleta se nalazi na južnoj obali Ibice u apsolutno prelepom okruženju. Interesantan je prilaz plaži kroz razlomljenu liticu. Plaža je dugačka 100 m i široka svega 10 m.
Cala Jondal
Okružena borovima i strmim liticama, ova prelepa, moderna plaža je veoma popularna među vlasnicima jahti i jet set-om. To je šljunkovita plaža dugačka 225 m. Može se doći samo kolima (i privatnim čamcima!). Cala Jondal je jedna od najskupljih plaža na Ibici, sa fantastičnim izborom restorana i klubova na plaži koji su posebno popularni kod bogatih i slavnih. Pojedini barovi su napravili lakši ulaz u more nasipanjem peska ili izgradnjom mostića.
Cala d’Hort
Sa plaže Cala d’Hort je najbolji pogled na 3 km udaljeno mistično ostrvce Es Vedrà – navodno treće najmagnetnije mesto na zemlji. Mala plaža dužine 150 m takođe privlači prekrasnim zlatnim peskom i senzacionalnim morskim plodovima u obližnjem restoranu “Es Boldado” na vrhu litice.
Cala Carbó
Prozirna voda i šljunak u nijansama žute boje, ostriga i cimeta čine temelje ove idilične uvale na jugozapadnoj obali, ali to je nepretenciozna atmosfera koja tera meštane da joj se vraćaju. Plaža je dugačka samo 50 m.
Cala Vadella
Vijugavi putevi kroz brda obrasla borovima vode do ovog mirnog zaliva. Dok se put uspinje na poslednji rt, plaža se iznenada pojavljuje ispod, a njen srebrnasti pesak i blistava voda pozivaju. Plaža dužine 275 m se nalazi u istoimenom malom odmaralištu. Plaža je pogodna za plivanje i ronjenje, a kako je zaštićena liticama more je uglavnom mirno. Od grada San Josep de sa Talaia asfaltnim putem je udaljena oko 7 km.
Cala Molí
Cala Molí je mali zaliv između odmarališta Cala Vadella i Cala Tarida. Šljunkovita plaža dugačka je samo 70 m. Plaža je odlična za ronjenje. Postoji klub na plaži “El Silencio” sa sopstvenim bazenom. Do plaže je potrebno 15 minuta vožnje od San Josep de sa Talaje ili San Antonija.
Cala Tarida
Na zapadnoj strani ostrva Cala Tarida je najduža (900 m) i najšira plaža sa belim peskom. Postoji više restorana, barova i klubova na plaži. Odmaralište “San Antonio Bay” udaljeno je 5 km. Do plaže se pored kolima može doći autobusom ili brodićem, što je odlična prilika da se upozna obala Ibice.
Cala Codolar
Ne bi trebalo brkati ovu plažu sa plažom Es Codolar. Radi se o maloj uvali sa plažom dužine 40 m. Do plaže se može doći samo kolima strmim zemljanim putem.
Cala Conta (Platges de Comte)
Postoje dva mala pojasa peska, jedan sa stenovitom obalom, a dugi sa peščanim dinama. Plaža je dugačka 800 m i spada među najbolje na ostrvu. Do plaže se iz grada San Antonio može doći izletničkim brodićem. Sa plaže je divan pogled na ostrvce des Bosc. More je tirkizne boje. Potreban je oprez prilikom kupanja zbog jake morske struje.
Cala Bassa
Potrebno je 15 minuta vožnje kolima do ove plaže dužine 300 m. Veoma je popularna plaža koja svakodnevno privlači turiste i lokalno stanovništvo vikendom i nudi ponešto za svakoga. Plaža je sa zlatnim peskom, a more je tirkizne boje i neverovatno čisto.
Port d’es Torrent
Prelepa mirna plaža na zapadnom kraju odmarališta San Antonio Bay, u zaštićenom zalivu sa tirkiznom vodom i okružena borovom šumom. Plaža je dugačka 110 m. More je kristalno čisto i bezbedno je za kupanje. Direktno na plaži je klub.
Playa Xinxo (Cala de Bou)
Nalazi se oko 35 minuta hoda od centra San Antonija, ali se može doći taksi brodićem ili autobusom. To je pojas zlatnog peska koji se lagano spušta u more; odlično za decu ili izležavanje.
Cala Pinet
Nalazi se oko 30 minuta hoda od centra San Antonija, ali se može doći taksi brodićem ili autobusom. Prelepu plažu prate manji hoteli i stambeni blokovi. Nudi meki pesak i plitku vodu. Direktno na plaži ima nekoliko restorana i lepih barova u karipskom stilu, sa latino muzikom i živom atmosferom.
Playa Es Pouet
Dok se šeta zalivom iz San Antonija, prva mala plaža na koju se nailazi je Es Pouet. To je pojas finog zlatnog peska i plitke vode koji je savršen za bezbednu igru dece. Dobro služe tri snek bara, a preko puta ima još niz barova i prodavnica.
Platja de S’Arenal
Podre užurbanog šetališta, vlasti San Antonija stvorile su dugačku, široku plažu od sitnog, belog peska izvučenog iz mora. Zbog toga što je laka za pešačenje i uz pomoć smeštaja za odmor, ova plaža je popularna, ali nikada ne izgleda prepuna. Vode su plitke, bezbedne i odlične za zezanje – savršene za plažu koja je u velikoj meri namenjena mladima tokom leta.
Cala Gració
Veća od dve uvale u malom zalivu u San Antoniju, Cala Gració, je porodična plaža sa belim peskom, mirnom vodom i ribarskim kućicama. Plaža je takođe pristupna tačka mnogim šetnjama uz obalu, gde posetioci mogu uživati u prelepom pogledu na Balearsko more. U susednom zalivu, udaljenom stotinak metara, je plaža Cala Gracioneta sa dobrim restoranom “El Chiringuito”.
Cala Salada
Do plaže se može doći automobilom, autobusom ili taksi brodićem. Ukoliko se dolazi automobilom, postoje putokazi severno od San Antonija. Put vijuga niz strm nagib do malog parkinga u senci borova i pešačkom stazom do plaže. Od početka maja do sredine oktobra put je zatvoren od 9:30 do 17 h, pa je potrebno doći ranije. Postoji mini-bus linija na svakih 30 minuta od 10-20 h sa autobuske stanice San Antonio. Preko klizavih stena dolazi se do susedne plaže Cala Saladeta.
Puerto de San Miguel (Platja de Port de San Miquel)
Peščana plaža srednje veličine, zaštićena brdima prekrivenim borovima i strmim liticama. Plaža je dugačka 100 m, a široka čak 80 m. Ovo mesto je ranije bila ribarska luka naselja Sant Miquel de Balansat, koje se nalazi oko 5 km južnije. Iako su tu dva velika hotelska kompleksa, na plaži ima mesta za sve posetioce i u špicu sezone.
Cala Benirràs
Cala Benirrás se nalazi 1,5 km severoistočno od Port de San Miquela, a 10 minuta vožnje kolima od naselja Sant Miquel de Balansat. Plaža je od sitnog šljunka i ima sve potrebne sadržaje. Dužina plaže je 160 m. Zaštićeni zaliv je popularno sidrište za jahte.
Cala Xarraca
Do plaže se dolazi nakon petominutne vožnje iz naselja San Joan de Labritja ili Portinatxa. Prelepi mali zaliv omiljen je kod fotografa. Jedan je od izolovanijih na Ibici. Peščana plaža je okružena bujnom zelenom borovom šumom prošaranim belim kućama, krševitim crvenim liticama i stenovitim stazama, što je čini idealnom za avanturističke šetnje i istraživanje.
Cala Portinatx
Portinatx se nalazi na krajnjem severu ostrva, na kraju vijugavog puta kroz prelepi pejzaž. To je malo, popularno odmaralište za one koji žele da iskuse Ibicu u mirnijem okruženju. Posebno porodice i parovi uživaju u porodičnoj atmosferi i dobrom izboru smeštaja.
U ovom letovalištu koje nudi veličanstven panoramski pogled, kristalno čistu vodu, visoke, stenovite obale su tri plaže sa finim belim peskom. One se zovu Playa Porto (nije na slici), S'Arenal Gran (S'Arenal Gros) i S'Arenal Petit. Najveća plaža S'Arenal Gran dugačka je 170 m, a njena širina se kreće od 15-80 m.
Cala d’en Serra
Cala d’en Serra se nalazi 1,7 km istočno od letovališta Portinatx, odakle je moguće doći i pešice za otprilike pola sata. Plaža je mala, dugačka samo 50 m. Plaža je osamljena i malo poznata uvala, ali uprkos tome postoje neki sadržaji dobrodošlice kao što su ležaljke, pa čak i mali snek bar, koji je otvoren samo u jeku leta i onda se ponovo potpuno demontira. U uvali se nalazi nedovršeni hotel. Plaža ima mali pojas peska ispresecan šljunkom, a sa leve strane je prostor viših stena i živopisnih ribarskih kućica, gde se može sunčati na ravnim stenama ispred njih. Takođe je moguće posetiti sićušnu plažu na drugoj strani uvale sa desne strane prateći staze sa zadnje strane nedovršenog hotela.
Cala San Vicente (Cala de Sant Vicent)
10 minuta vožnje kolima je potrebno da se dođe do ove plaže iz naselja Sant Joan de Labritja. Kao i mnoge plaže na Ibici, Cala San Vicente nudi 380 m zlatnog peska sa bistrom vodom, iza koga se nalazi šetalište. Bezbedna je, lep i – u ovom slučaju – dovoljno široka, tako da čak i špicu sezone obično se može naći prostor. Cala San Vicente je, međutim, posebno impresivna zbog neverovatno blistave azurne vode i spektakularnog vidikovca na litici sa južnog prilaznog puta.
Aguas Blancas (Aigües Blanques)
U julu 2023. godine vlasti su zatvorile pristup plaži Aguas Blancas, zbog povećanog rizika od pada kamenja sa litica na različitim delovima plaže. Zidovi litica bi na kraju trebalo da budu obezbeđeni, ali datum još nije određen. Ulazak na plažu je i dalje moguć na sopstvenu odgovornost – ali se ne preporučuje.
Es Figueral (Platja des Figueral)
Od naselja Sant Carles de Peralta plaža je udaljena 10 minuta vožnje kolima. Plaža je dugačka 350 m i gotovo da predstavlja produžetak plaže Aguas Blancas. Međutim, nema isti zadivljujući pejzaž. Mada su more i litice podjednako impresivne, ambijent je potpuno drugačiji.
Cala Boix
Nalazi se 10 minuta vožnje od naselja Sant Carles de Peralta. Cala Boix (izgovara se ‘Boš’) je slikovit zaliv, svetle vode u kontrastu sa prilično tamnim peskom. Celo područje je ograđeno visokim liticama, stvarajući osećaj privatnosti. Do peska je strmo spuštanje niz betonske stepenice, tako da bi to moglo biti teško za osobe sa problemima prilikom kretanja.
Cala Leña (Cala Llenya)
Ova plaža sa belim peskom nalazi se na severoistoku ostrva, 10 minuta vožnje od naselja Sant Carles de Peralta. Morsko dno je peskovito sa čudnim stenama, a voda plitka, savršena za dečju igru. Smeštena je u mirisnoj dolini borova koji joj daju osamljenu atmosferu uprkos prisustvu nekoliko apartmanskih naselja u blizini.
Cala Nova
Nalazi se nekoliko stotina metara od letovališta Es Caná. More je plitko prilično daleko od obale. More je posebno bistro i providno i svetluca u različitim nijansama plave i tirkizne boje. Ima dosta riba koje se mogu ugledati. Stenovita obala sa leve strane je veoma lepa za ronjenje.
Es Caná (Es Canar)
Plaža se nalazi u istoimenom letovalištu u zalivu oblika polumeseca. Dugačka je 300 m i raspolaže svim mogućim sadržajima. Ova plaža sa zlatnim peskom idealna je za porodice jer se pesak nežno spušta u more, čineći da se mališani bezbedno igraju u plitkoj vodi. Samo minut od plaže se nalaze brojni hoteli.
Cala Martina
Nalazi se u blizini letovališta Es Caná. Plaža je peščana i idealna je za porodice. Zahvaljujući plitkoj vodi i odsustvu talasa, odlična je za decu. Izuzetno retko se dešava da je plaža prepuna, čak i u špicu sezone. Kao rezultat toga nudi mirnu atmosferu u kojoj uživaju lokalno stanovništvo i turisti.
S’Argamassa
Nalazi se između letovališta Sant Eulalia i Es Caná. Dobro je održavana, sa lepim peskom i zaštićenom vodom, što je čini idealnom za duge dane na plaži. Ovo je fantastična plaža za decu zbog plitke vode koja se proteže daleko, i odsustva talasa i struja.
Cala Pada
Cala Pada nudi peščanu plažu dužine 200 m sa morskim dnom koji se polako spušta i magično providnom vodom. To je veoma lep zaliv, sa mirisnim borovima, cvetnim oleandrom i visokim palmama koje okružuju peščani sprud iznad krševitih crvenih stena. Ovo je jedna od retkih plaža koja nudi prirodnu hladovinu, jer borovi rastu blizu ili čak na plaži.
Playa Niu Blau
Dobro obeležena na putu Santa Eulalije do Es Cane, ova ljupka, intimna plaža sa finim zlatnim peskom oivičena je borovima i visokim bambusom. Borovi rastu blizu obale, tako da se može staviti peškir u njihovu senku. Sa plaže se pruža pogled na Formenteru i zelena brda letovališta Siesta, nedaleko od Santa Eulalije. Voda svetluca u tamno plavoj boji i nijansama tirkizne i bezbedna je za kupanje.
Santa Eulalia
Ispod predivnog šetališta (promenade), glavna plaža Santa Eulalije je izuzetno dobra, duga (300 m), široka (20 m) plaža od sitnog, belog peska izvučenog iz mora. Voda je čista i plitka, bezbedna za decu i privlačna za slabije plivače. Na plaži kao i duž šetališta nalazi se širok spektar sadržaja. U senci palmi, pored cvetnog žbunja, starog mlina i fontane, uživanje je šetnja do plaže Plaja del Rio (Platja del de Santa Eulalia) na ušću reke na južnom kraju Santa Eulalije; ili šetnja do prelepe marine na severnom kraju šetališta. U toj oblasti je i plaža Caló de s’Alga.
Cala Llonga
Plaža se nalazi 10 minuta vožnje od Santa Eularije, a 20 minuta od grada Ibize. Plaža je dugačka 180 m, a široka je čak 100 m. Ovaj duboko usađeni luk mekog peska ima sigurnu, plitku vodu, što ga čini jednom od najboljih plaža na Ibici za porodice. Prepun je aktivnosti kojima će mala deca biti zauzeta tokom celog dana, tako da roditelji mogu da se opuste i maksimalno iskoristite poglede kao sa razglednice. I uživaju u koktelima.
Sol d’en Serra
Plaže na kojima je noću jednako bučno kao danju su retke, ali Sol d’en Serra je izuzetak – ova osamljena, šljunkovita uvala još više očarava u sumrak. Centar je restoran “Amante”. Tu vreme curi dok se gleda u tamno-crno more koje svetluca poput ćebeta sa srebrnim grebenom, potpuno izgubljeno u rasplesanom svetlu lunarne magije. Plaža je ispod litice, a njena dužina je 300 m.
Cala Bonita (Platja S’Estanyol)
Do ove plaže, koja je van utabanih staza, potrebno je voziti oko 2 km po zemljanom putu. To je čini savršenom kada se želi beg od gužve, posebno u špicu sezone. Neposredno pored parkinga je mali pojas peska kuda idu porodice, dok su sa leve strane više stene i ribarske kolibe gde nudisti odlaze radi mira i tišine. Plaža je dugačka samo 50 m.
Talamanca
Samo 15 minuta hoda od centra grada Ibice je potrebno da se dođe na ovu plažu dugačku 900 m. Plaža je okružena sa nekoliko vrhunskih restorana. Malo letovalište Talamanka udaljeno je samo dva kilometra od centra kosmopolitskog grada Ibize i nekoliko minuta hoda od marine, zbog čega plaža ima istinski međunarodni karakter. Cala Talamanka je duga, zakrivljena plaža koja čini mali raj na ostrvu, sa mekim peskom i plitkom vodom, što je čini odličnom za bezbedno kupanje.
O K O L N A O S T R V A
Prema sajtu https://ibiza.travel Ibica je okružena sa ukupno 62 ostrva i neka od njih, s obzirom na lokaciju, veličinu ili posebne karakteristike, vredi posebno pomenuti. Neka od ovih ostrva su prožeta istorijom i legendom ili su domaćini podvrstama guštera, jedinstvenih u svetu, pored druge autohtone flore i faune koju treba zaštititi i veličati. Ostala ostrvca pripadaju prirodnim rezervatima, pa posete nisu dozvoljene, ali sva ona doprinose lepoti obale Ibice i svakog leta su predmet hiljada prilika za fotografije.
T A G O M A G O
Illa de Tagomago je udaljeno 1,5 km od severoistočne obale Ibice, odnosno najistočnije tačke tog ostrva. Ovo ostrvce dugačko je 1.525 m, široko 113 m i ima površinu od oko 60 ha. Ostrvo je posebno zaštićeno područje za divlje ptice i klasifikovano je kao lokacija EU od značaja za Zajednicu. Tagomago je malo brdovito ostrvo sa strmim liticama i izolovanim peščanim uvalama. Ima svetionik, veliku kuću i malu luku.
Etimologija je verovatno od reči tagomago što znači "Mago na steni" u odnosu na Mago Barcu, brata kartaginjanskog generala Hanibala. U muslimansko doba ostrvce se zvalo Taj Umaju.
Ostrvo je stenovito, sa lukom i svetionikom na krajnjem jugoistoku. Svetionik Tagomago je izgrađen 1913. godine i predstavlja orijentir na brodskim rutama od Ibice do Palma de Mallorce i Barselone. Nadmorska visina svetionika je 86,3 m, a visina 20,4 m.
Ostrvo je u privatnom vlasništvu španske porodice i ima mali turistički objekat koji političari i poznate ličnosti često posećuju.
GPS koordinate: 39°02′11″ N, 1°38′36″ E.
M U R A D A
Illa Murada leži u zalivu Sant Miquel de Balansat. Ostrvce je dugačko 200 m, najveća širina je 75 m, a površina je oko 1,42 ha.
GPS koordinate: 39°05′31″ N, 1°25′56″ E.
S E S M A R G A L I D E S
Ses Margalides je malo parče kopna 450 od zapadne obale Ibice, koji gleda prema strmoj obali Ses Balandresa, u blizini sela Santa Agnès de Corona. Ova više stena nego ostrvo, dugačka je 300 m i ima površinu od oko 0,7 ha. Područje se posebno preporučuje za ronjenje i čuvanje riba kao što je barakuda, predatorska dubokomorska riba poznata po svom brzom obliku napada. Ostrvce je atraktivno zbog prirodnog luka u svom centralnom delu.
GPS koordinate: 39°02′57″ N, 1°18′55″ E.
I L L O T S D E P O N E N T
Illots de Ponent su grupa ostrva koja se nalaze pored zapadne obale Ibice i koja zajedno sa ostrvima Vedrà i Vedranell čine rezervat prirode. Ekološki, oni predstavljaju mesto od velikog značaja kao stanište za kolonije morskih ptica, podvrste endemskih guštera i značajan broj beskičmenjaka i jedinstvenih biljnih vrsta, uključujući i niz endema. Proglašeni su za prirodni rezervat 2000. godine. Izdvajaju se ostrva La Conillera, Illa del Bosc, l’Espartar i Illes Bledes.
Ostrva i ostrvca koja čine mali arhipelag su sledeća:
| La Conillera Escull de la Conillera Illa del Bosc Escull Llarg Escull de les Punxes L’Espartar Escull de l’Espartar L’Espardell El Frare | Illes Bledes Na Gorra El Vaixell Na Bosc Esculls d’en Ramon Na Plana Escull del Cap Vermell Escull de Tramuntana |
Jedna od glavnih vrednosti ostrva Ponent je činjenica da su utočište za autohtone vrste, sa više od 260 biljnih taksona, od kojih su mnoge endemske ili od posebnog interesa. Medicago citrina se ističe u Espartaru i na Boscu, a carthamus dianius, dactilo-ligeetum sparti i silene hifacensis samo na l’Espartaru. Pored toga, limonium ebusitanum se nalazi na svim ostrvima i grebenima.
Što se tiče faune, najvažniji endemizam je podvrsta podarcis pityusensis, gušter Pitijuskih ostrva, sa nekoliko podvrsta. U pogledu beskičmenjaka izdvajaju se endemske podvrste vrsta xerocrassa ebusitana i xerocrassa caroli, pored endemskih tenebrionidnih buba, poput pimelia elevate ili asida ludovici. Značajni su i endemični mekušci iberellus pythiusensis i puž gigantomilax majoricensis, te pauci scotolemon krausi i rod nemesia.
Vredi napomenuti i ulogu koju ostrva imaju kao utočište i mesto gnežđenja za autohtone vrste morskih ptica i ptica grabljivica: korzikanski galeb, veliki ćelavi orao, kormoran, obični galeb, mala čigra, fumarel i sivi soko.
Takođe su vredne pažnje i životinjske i biljne vrste koje naseljavaju morsko dno ovih ostrva.
S A C O N I L L E R A
Pogled sa severa prema jugu ostrva
Sa Conillera ili La Conillera gleda na Punta d’en Rovira i može se videti sa plaže de Comte. Sa Conillera je najveće od malih ostrva koje okružuju Ibicu, pokrivajući 100 ha sa zemljištem koje se na nekim mestima uzdiže do skoro 70 m visine. Ima svetionik izgrađen 1859. godine, jedini takve vrste u kome se zaista živelo, za bezbednu plovidbu između Ibice i Iberijskog poluostrva, te je stoga izuzetno važan za plovidbu tim prostorom.
La Conillera ili Sa Conillera se nalazi na zapadnoj obali severnog dela ostrva Ibica. Nalazi se 6,1 km zapadno od grada Sant Antoni de Portmany, a 1 km od najbliže tačke na Ibici. Ima izduženi oblik: od severa do juga je 2,1 km, a najveća širina je 1 km. Uglavnom je okruženo dubokom vodom sa strmim obalnim obodom.
Naziv ostrva se tradicionalno vezuje za obilje zečeva, kao što je slučaj i sa Illa dels Conills kod ostrva Cabrera. Međutim, treba napomenuti da nema podataka koji bi sugerisali da je zečeva ikada bilo više na ovom ostrvu u odnosu na druge. Zbog toga su, kao alternativa, ova dva imena i imena mnogih drugih mesta na katalonskoj obali povezana sa iberijskom rečju cuniculum 'podzemna galerija', koja je pozajmljena iz latinskog da imenuje zečeve, ali koja se odnosi i na njene zalive, i samim tim bi se moglo odnositi na brojne pećine u okolini. U slučaju Conillera d'Eivissa, takođe je moguće da se radi o toponimu koji potiče od imena vlasnika, s obzirom da je 1279. godine Bernat de les Conilleres dokumentovan u spisku doseljenika iz Portmanija. Reč je o toponimu dokumentovanom iz XIII veka koji se u prošlosti odnosio na čitavo imanje, koje je obuhvatalo sva ostrva Portmany i obalu Ibice ispred ostrva.
Ostrvski svetionik je sagrađen 1857. godine, Kula se nalazi na kružnoj zgradi kojoj su 1908. godine dograđene dve susedne prostorije. Nalazi se na severozapadnom delu ostrva, a svetionik je na 85 m nadmorske visine. U normalnim uslovima, svetlo ima domet od 18 nautičkih milja (33 km). Svetionik je bela kula visoka oko 18 m.
Zemljište je kamenito i sušno i omogućava malo vegetacije osim žbunja i niskih biljaka kao što su ruzmarin, timijan i smrdljiva rutvica, koje rastu u izobilju. Na ostrvu ima i male smrdljike, niskih borova i kleke, mada u manjem obimu, od kojih je mnoge vetar pretvorio u žbunaste forme koje se ističu kao zelene mrlje u surovom pejzažu.
Na ostrvu je zabeleženo nekoliko endemskih primeraka faune. Postoji vrsta cicad, čija se monotona pesmu sličnu zvuku zvečarke čuje po celom ostrvu. Postoji i podvrsta pitijuskog guštera. Tu je i kolonija sivog sokola, ugrožene grabljivice. Ostrvo takođe ima veliku populaciju galebova i kormorana.
Postoji legenda koja kaže da je na ovom ostrvu rođen kartaginjanski general Hannibal Barca. Priča kaže da su Hanibalov otac Hamilcar Barca i njegova supruga bili na ratnom brodu i dok su obilazili obalu Ibice, iznenadila ih je jaka oluja. Hamilcar je naredio svom kapetanu da pronađe sigurnu luku da se zaštiti od oluje. Brod se sklonio u uvalu na južnoj strani ostrva. Hamilcarova žena, u poodmakloj trudnoći, iskrcanaa je na obalu, a grupa se sklonila u pećinu na liticama ostrva. Posle nekog vremena rodila je Hanibala. Pećina na južnoj strani ostrva još se zove Hanibalova kuća. Poreklo ove legende je u odlomku rimskog autora Plinija Starijeg, koji je pisao o ostrvcu Parva Hanibalis, i da se, zbog greške u čitanju teksta, verovalo da je tu rođen Hanibal.
Na ostrvu su nedavno pronađena tri skeleta. Radiokarbonskim datovanjem su datirani na početak XVI veka i veruje se da bi mogli biti ostaci gusara koji su odvedeni na ostrvo da bi ih pogubili. Jedan od skeleta imao je olovni metak u kičmi, dok su druga dva pokazivala tragove mučenja. Jednoj od žrtava torture je odsečena glava, ali se njegova lobanja nije pronađena na ostrvu.
GPS koordinate: 38°58′58″ N, 1°12′38″ E.
D E S B O S C
Illa des Bosc je od ostrva u grupi Ponent najbliže Ibici. U odnosu na ostrvo Sa Conillera nalazi se 550 m južno, a u odnosu na plažu Comte na Ibici je 470 m severno. Ostrvo se nalazi 5,8 km zapadno od grada Sant Antoni de Portmany. Dugačko je 540 m, najveća širina je 350 m, a površina je oko 14,7 ha. Izdiže se 66 m iznad mora, a njegova izvanredna stenovita formacija ispod vode proteže se do Sa Conillere. Ime je dobilo po drevnom drvetu kleke koga više nema na ostrvu.
Administrativno pripada opštini Sant Josep de sa Talaia.
GPS koordinate: 38°58′08″ N, 1°13′02″ E.
S’ E S P A R T A R
S'Espartar je takođe deo rezervata prirode i stanište je još jedne vrste guštera plavičaste boje, pored brojnih ptica, kao što je na primer crvenokljuni galeb. Uprkos svom sušnom i kamenitom terenu, esparto trava raste u izobilju i koristi se za pravljenje užadi i kanapa za poljoprivrednu upotrebu, kao i za korpe, šešire i tradicionalnu obuću Pitijuskih ostrva poznate kao "espardenyes" (espadrile). Tokom leta, zanatlije dobijaju posebno ovlašćenje da posete ostrvo kako bi sakupili listove biljke i izvukli njena vlakna. Svako ko je ljubitelj ronjenja će takođe voleti ovo područje, jer u njegovim stenovitim dubinama ima hobotnica, murina i zubaca.
S'Espartar je udaljen 1,27 km od najzapadnije tačke Ibice. Ostrvo je dugačko oko 875 m i maksimalna visina je 67 m. Površina je oko 17,5 ha.
Izbrojana je 131 biljna vrsta.
Administrativno pripada opštini Sant Josep de sa Talaia.
GPS koordinate: 38°57′31″ N, 1°11′45″ E.
S E S B L E D E S
Dalje zapadno od Sa Conillera, Illa des Bosc i Espartar, dok se udaljavamo od Ibice, čekaju Ses Bledes, mali arhipelag koji čine ostrvca Illa na Gorra, Illa es Vaixell, Illa na Bosc i Illa na Plana i tri grebena es Esculls d'en Ramon, Tramuntana i es Cap Vermell, toponimi koji uglavnom odnose se na oblik ostrva. Ovaj mali arhipelag svoj naziv duguje biljci koja ga prekriva i koja podseća na blitvu (bledes je katalonski naziv za ovo povrće) iako vrsta nije jestiva. Najveće blago leži pod vodom jer je to jedna od glavnih tačaka za prolaz kitova u zapadnom Mediteranu. Od svih ostrva u grupi, samo četiri su prekrivena vegetacijom, iako su sva dom podvrste guštera koja je endemična za Pitijuska ostrva.
Iako su trenutno deo Prirodnog rezervata Illots de Ponent, korišćeni su kao poligon za vojne vežbe minobacačima do kraja prošlog veka, što je izazvalo veliki uticaj na morsku sredinu. Uprkos tome, prirodno bogatstvo je izuzetno, sa tri podvrste crnog guštera. Međutim, najveće blago čeka pod morem, na stenovitom dnu, gde čekaju populacije crvene gorgonije (paramuricea clavata), sa velikim strukturama u obliku drveta ili lepeze, koje se nalaze na dubini od 35 m. Neki naučnici tvrde da je to verovatno najveća kolonija u celom Balearskom arhipelagu.
Pored toga, treći svetionik rezervata nalazi se na ostrvu na Plana (druga dva su na sa Conillera i es Vedra). Nalazi se na 28 m nadmorske visine. Počeo je da funkcioniše 1927. godine, a 1967. godine dobio veću snagu i visinu, već konfigurisan kao svetionik.
Ramonovi grebeni (esculls d’en Ramon) su deo ove grupe koji se nalaze jugozapadno od ostrva na Plana. Najzapadniji od svih, greben Fora, je najzapadnija tačka Balearskih ostrva. To je grupa grebena bez vegetacije, od kojih su najvažniji, od istoka ka zapadu, la Truja, d’en Terra i Fora. Oni su deo prirodnog rezervata ostrva Ponent, površine 1,53 km2, osnovanog 2002. godine.
GPS koordinate (na Plana): 38°58′45″ N, 1°09′37″ E.
E S V E D R À
Es Vedrà je najpoznatije od svih malih ostrva koja okružuju Ibizc. Skoro 400 m visok i 2 km od obale, Es Vedrà se uzdiže iz mora ispred plaže Cala d’Hort i beskrajno je fascinantan za posetioce i stanovnike. Mnoge legende okružuju ovo ostrvce, od verovanja da je deo mediteranskog bermudskog trougla, do tvrdnji o njegovom magnetnom zračenju sličnom kamenju Stounhendža, egipatskim piramidama i statuama Uskršnjeg ostrva, ili da se neidentifikovani leteći objekti vide sa sa njegovog vrha, a u njegovim vodama i druge podmorske pojave. Osim priča i teorija, to je zaštićeno područje u vlasništvu grupe od 30 ostrvskih porodica. Iako je sada jedinu ostrvsku populaciju predstavlja nekoliko koza, a to je mesto gde je sredinom XIX veka dolazio karmelićanski misionar Francisco Palau da meditira. Es Vedrà i susedni es Vedranell su takođe stanište podvrste guštera koji se obično nalazi na Ibici, koji je plave boje, a takođe se može pohvaliti jedinstvenom florom. Ostrva su deo rezervata prirode Es Vedrà, Es Vedranel i ostrva Poniente, zaštićena Uredbom iz 2002. godine.
Es Vedrà je divlje i neravno ostrvce visine 382 m i površine 60 ha. Na 150 m nadmorske visine nalazi se Cova Baixa, ispod grebena sa Pala Marina. Sa Bestorre (koji se naziva i la Cabra, tj koza), koji se nalazi u zapadnom delu, je istaknuto mesto koje dostiže 197 m nadmorske visine.
Jedan od najboljih pogleda koji se može dobiti na ostrvo je sa rta sa Pedrere, veoma neravne uvale do koje se ne može doći automobilom, ali se može doći peške. To je za mnoge posetioce i stanovnike Ibice najzagonetnije mesto na ostrvu. Njegov impozantan oblik i jedinstvena lepota privlače veliki deo hiljada turista koji svake godine posete Pitijuska ostrva.
Pristup ostrvu je isključivo morskim putem, privatnim čamcima i uz dozvolu. Iskrcavanje nije dozvoljeno ni na jednom od ostrva koji čine Rezervat prirode des Vedrà, es Vedranell i ostrva Ponent.
Karmelićanin otac Francesc Palau živeo je na ovoj steni kao pustinjak u drugoj polovini XIX veka. Otac Palau je bio osnivač karmelićanskog misionarskog samostana u gradu Es Kubels na Ibici. On je u jednom od svojih dela ispričao neka od brojnih iskustava i vizija nebeskih bića kada je živeo na ostrvu između 1854. i 1860. godine.
Grub izgled i činjenica da je obično obavijeno maglom često daju ostrvcu magičan i misteriozan izgled. Tako su se od davnina oko es Vedrà pojavljivale legende. Priča Es gegant des Vedrà, koju je sakupio jedan folklorista, govori o dvojici braće koji su, da bi izlečili svog oca od neizlečive bolesti, morali da odu na ostrvo da uberu morski komorač (crithmum maritimum). Stigavši na ostrvo, morali su da se suoče sa divom koji je tamo živeo i sklonio se u svoju jazbinu, jednu od pećina ostrva. Dovitljivost dvojice braće, uz pomoć morskih ježeva, uspela je da pobedi diva. Druga legenda je ona o La dama blanca des Vedrà iz XIX veka, prema kojoj je sveštenik iz Lleide Francesc Palau, tokom svog izgnanstva na Ibici, otišao na Vedru da vodi pustinjački život. Jednom na ostrvu počeše da mu se priviđaju devojke obučene u belo.
Administrativno pripada opštini Sant Josep de sa Talaia.
GPS koordinate: 38°52′01″ N, 1°11′58″ E.
E S V E D R A N E L L
Es Vedranell je ostrvo koje se nalazi između Ibice i istočne obale ostrva Es Vedrà, u okviru opštine Sant Josep de sa Talaia. Manje je i niže od prethodnog. Veoma je strmog reljefa i oblika luka, čiji su krajevi visoki 117 m i 99 m. Ima izuzetne padine na čijem se vrhu nalazi aksijalni greben u pravcu istok-zapad, što uslovljava postojanje impresivnih litica. Ističe se nesrazmeran odnos između površine osnove i visine.
GPS koordinate: 38°52′08″ N, 1°12′42″ E.
E N C A R A G O L E R
En Caragoler je ostrvo koje se nalazi u moreuzu es Freus između ostrva Ibica i Formentera, 500 m od obale Ibice. Ovo ostrvce je poznato i pod imenom Caragoler Gros, pošto se pored njegove južne obale nalazi ostrvce Caragoler Petit.
Ostrvo je dugačko 70 m, a maksimalna visina je 5 m. Vegetacija je oskudna ili je nema, kao i fauna.
Pored obale Ibice postoje tri ostrvca sa ovim imenom. Drugo ostrvo Caragoler se nalazi na jugoistoku obale s'Argamasse, oko 400 m od obale. Administrativno pripada opštini Santa Eularia des Riu. U istoj parohiji postoji ostrvce koje je zapravo greben i isto se zove, a nalazi se na obali u blizini Des Pou des Lleó, 200 m od Punta des Llaüts.
En Caragoler Petit je ostrvce dugo do 40 m koje se nalazi nekoliko metara južno od ostrvca en Caragoler. I jedno i drugo ostrvce administrativno pripadaju opštini Sant Josep de sa Talaia.
GPS koordinate: 38°49′27″ N, 1°24′27″ E.
P E N J A T S
Illa des Penjats, ili dels Penjats (viseća ostrva), je najjužnije ostrvo Ibice, koje se nalazi u moreuzu Es Freus, između Ibice i Formentere. Dugačko je 550 m i prostire se na površini od oko 7 ha. Administrativno pripada opštini Sant Josep de sa Talaia.
Penjats je najveće ostrvo u moreuzu. Severno je ostrvo en Caragoler, koje formira Freu Petit; a na jugu, ostrvo des Porcs i s'Espalmador, sa kojim formira es Freu Gros, glavni prolaz za brodove na koji ukazuju svetionik des Penjats i svetionik d'en Pou, na ostrvcu des Porcs.
Prema zapadu su dva ostrva Illes Negres (crna ostrva). Područje je uključeno u sastav Parka prirode Ses Salines.
Na ostrvu se gnezdi korzikanski galeb (larus audouinii). Tako se, na primer, 2002. godine tu gnezdio 261 par ove vrste.
Ostrvce je u državnoj svojini.
GPS koordinate: 38°48′59″ N, 1°24′40″ E.
I L L E S N E G R E S
Illes Negres (crna ostrva) su dva ostrva koja se nalaze zapadno od ostrva Penjats.
• Illa Negra Grossa ili de Tramuntana je veće od dva ostrva. Ima dužinu do 242 m i retku vegetaciju. Ostrvska fauna je takođe oskudna, ali postoji. Podvrsta pitijuskog guštera sa spaljenim narandžastim stomakom jedinstvena je za ovo ostrvo.
• Illa Negra Petita ili de Llebeig je manje od dva ostrva. Dugo je do oskudnih 200 m i uže je, tako da je više izloženo naletima vetra i mora, što utiče na vegetaciju koja praktično i ne postoji. Ovo ostrvo nema guštera, za razliku od drugih ostrva.
GPS koordinate: 38°48′59″ N, 1°24′16″ E.
E S M A L V I N S
Es Malvins ili illots des Malvins, je grupa od četiri nenaseljena ostrva koja se nalaze na ulazu u luku Ibiza, oko 1,5-2 km od obale Ibice.
Malvi Gros (veliki beli slez) se ističe visinom od 16 m. Između njega i Mlavi Pla (ravni beli slez) nalaze se Xella Grossa i Xella Petita.
Ostrva su deo Parka prirode Ses Salines, zajedno sa ostrvima s'Esponja i es Daus. Naseljava ga podvrsta guštera podarcis pitiusensis schreitmuelleri.
GPS koordinate: 38°53′07″ N, 1°26′09″ E.
S E S R A T E S
Illa de ses Rates se nalazi 375 m od obale Ibice (Punta de sa Mata) i gleda na plažu Ses Figueretes. Danas je sa njega moguće napraviti neke magične fotografije, uključujući vatromet na lokalnim feštama na Ibici, ali je u prošlosti pružao utočište gusarskim brodovima dok su čekali idealan trenutak za napad.
Dužina ostrvca je 204 m, a najvećaa širina je oko 122 m. Ovaj toponim je dokumentovan još 1543. godine, kada Llibres d'Entreveniments beleže borbu protiv Saracena, čije su galije čuvale ostrvo Ses Rates. Tokom XX veka je sravnjen i iskopan kako bi se olakšala plovidba.
Administrativno pripada opštini Ibica.
GPS koordinate: 38°53′48″ N, 1°25′ 24″ E.