La Gomera je jedno od manjih kanarskih ostrva.

Geografija

La Gomera se nalazi 28 km jugozapadno od ostrva Tenerife, 58 km jugoistočno od ostrva La Palma i 62 km severoistočno od ostrva Jero. 

Ostrvo je vulkanskog porekla i otprilike kružnog oblika. Prečnika je oko 22 km, s tim da najveće rastojanje između dve obale iznosi 25 km. Površina ostrva je oko 370 km2. Veoma je planinsko i strmo nagnuto i uzdiže se do 1487 m na svom najvišem vrhu, Alto de Garajonay. Njegov oblik je poput narandže koja je presečena na pola, a zatim podeljena na segmente, što je ostavilo duboke jaruge ili barrancose između njih. 

Niže nadmorske visine La Gomere spadaju u pustinjsku klimatsku zonu, dok viša planinska područja spadaju u mediteransku klimatsku zonu. Temperatura ne varira mnogo tokom godine, tek 6-7ºC. Najviša ikada izmerena temperatira iznosi 42,8ºC, a najniža 9,8ºC. Godišnje ima oko 180 mm padavina, skoncentrisanih od oktobra do marta. Prosečna relativna vlažnost vazduha je 67%.

Najviše padine barrancosa su prekrivene kišnom šumom laurisilva ili lovorovom šumom. Gornji delovi ovog gusto pošumljenog regiona gotovo su trajno obavijeni oblacima i maglom, i kao rezultat toga prekriveni su bujnom i raznolikom vegetacijom. Ovo područje čini zaštićeno okruženje španskog Nacionalnog parka Garajonay, koji je 1986. godine proglašen UNESCO-vom svetskom baštinom. Padine su ispresecane stazama različite težine, sa kojih se pruža pogled na okolinu.

Centralne planine zadržavaju vlagu iz oblaka pasata i stvaraju umerenu oblačnu šumsku klimu, koja je u suprotnosti sa toplijim, suncem opaljenim liticama blizu nivoa mora.

Između ovih ekstrema nalazi se raznovrsna mikroklima. Vekovima su stanovnici La Gomere obrađivali niže nivoe tako što su kanalisali oticanje vode za navodnjavanje svojih vinograda, voćnjaka i banana.

Zvanični prirodni simboli povezani sa La Gomerom su vrsta goluba columba junoniae (paloma rabiche) i drvo persea indica (viñátigo).

Istorija

Ostrvo su naseljavali Gomerosi ili Gomeritasi, starosedeoci ostrva. Od njih je sačuvano nekoliko tradicija, ali najpoznatiji je jezik zvižduka (ili silbo gomero), oblik komunikacije za prevazilaženje ograničenja grube orografije. Može se čuti na udaljenosti od tri kilometra. Ovaj jezik zvižduka je autohton na ostrvu, a njegovo postojanje je dokumentovano još od rimskih vremena. Silbo Gomero, koji su izmislili prvobitni stanovnici ostrva, Guanči, usvojili su španski doseljenici u XVI veku i preživeo je nakon što su Guanči u potpunosti asimilovani. Kada mu je u osvit XXI veka zapretio nestanak, lokalna vlast je zahtevala da ga sva deca uče u školi.

Druge tradicije koje su još uvek na snazi, a bile su među aboridžinima su vađenje soka iz urme sa Kanarskih ostrva (phoenix canariensis) za proizvodnju palminog meda, salto del pastor (pastirski skok) i gofio.

Na početku osvajanja, ostrvo je bilo podeljeno na četiri kantona: Mulagua, Hipalan, Orone i Agana, čije se teritorije poistovećuju sa velikim dolinama Hermigua, San Sebastián, Vale Gran Rey i Vallehermoso, respektivno.

U planinama La Gomere, njeni prvobitni stanovnici obožavali su svog boga, koga su zvali Orahan. Vrh i centar ostrva služili su im kao svetilište. Mnogi starosedeoci su se sklonili na ovu svetu teritoriju 1489. godine jer su se suočili sa neminovnim porazom od strane Španaca, i tu je završeno osvajanje La Gomere. Arheolozi su tamo pronašli ceremonijalne kamene konstrukcije koje izgledaju kao žrtveno kamenje, udubljenja od škriljevca ili šupljine. Tamo su Guanči sagradili lomače na kojima su Orahanu prinosili koze i ovce. Guanči su sahranjivali svoje mrtve u pećinama. Danas su sveci, koji se obožavaju kroz seoske praznike, u principu povezani sa hrišćanstvom. Kažu da La Gomera nikada nije osvojena i da su tokom godina kada su novi evropski doseljenici počeli da se uspostavljaju na ostrvu, Aboridžini jednostavno priznali njihovu vlast.

Gomerosi su bili “nekonformistički” i “buntovni” narod koji je ustajao svaki put kada bi se nad njihovim narodom počinila nesreća ili nepravda. Ovo ostrvo je, kao i Jero, Lanzarote i Fuerteventura, bilo pod vlastelinstvom, koje je trajalo do početka XIX veka, za razliku od kraljevskog domena koji je pokrivao ostrva La Palmu, Tenerife i Gran Kanariju. Gospodarstvo La Gomere vezano je za porodicu Peraza, koju su odlikovale surovost i tiranija. U stvari, kraljica Kastilje, Izabela la Katolika, na kraju je oduzela porodici Peraza pravo na osvajanje većih ostrva kao što su La Palma, Gran Kanarija i Tenerife.

            Replika Aboridžinskog Tagorora na vrhu Alto del Garajonay, sa Teideom u pozadini

Hernán Peraza “stariji” se nastanio na La Gomeri. Zbog smrti njegovog sina Guilléna Peraze u napadu na La Palmu, nasledio ga je Diego de Herrera, muž Inés Peraze. A nakon njegove smrti, gospodstvo je bilo podeljeno među njegovom decom. La Gomera i Jero pripadali su Hernánu Perazi “mlađem”. Tada je počeo period značajnog nasilja, kako zbog velike represije nad domorodačkim narodom, tako i zbog osvete drugim osvajačima.

Ubistvo Juana Rejóna od strane Hernána Peraze zbog starih svađa dovodi do toga da ovaj drugi bude pozvan na sud katoličkih monarha. Konačno je spašen od bilo kakvog suđenja, ali je primoran da oženi Beatriz de Bobadillu. Zbog pobune Gomerosa, oni se sklanjaju u tvrđavu Torre del Conde i traže pomoć od Pedra de Vere koji sa velikom okrutnošću ubija veliki broj pobunjenika i odvodi više od dve stotine Gomerosa kao robove na Gran Kanariju.

Kasnije se Hernán Peraza zaljubio u Iballu, rodom sa Gomere, a u jednom od njihovih ljubavnih susreta ubili su ga Hupalupo, Iballin otac, i Hautacuperche. Posle njegove smrti narod je ponovo ustao protiv gospodstva. Pedro de Vera je ponovo pritekao u pomoć Beatriz de Bobadilli i Gomerosi su pobegli na planinu. Pedro de Vera je, koristeći se lukavstvom, želeo da se osveti, i objavio je edikt u kome je svaki Gomeros koji nije prisustvovao sahrani Fernána Peraze bio optužen da je saučesnik i izdajnik, a takođe je pomilovao one koji su prisustvovali sahrani. Ovi drugi bili bi odmah zatvoreni, kao i neki koji su ostali na planini. Izrečena je smrtna kazna za sve starosedeoce starije od petnaest godina, iako ova mera nije u potpunosti sprovedena. Nezadovoljan ubistvima, po dolasku na Gran Kanariju, naredio je pogubljenje svih Gomerosa koji su bili na ostrvu i deportovao je mnogu decu i žene kao robove na kopno ili na druga ostrva. Kasnije su se mnogi od onih koji su deportovani kao robovi vratili na ostrvo La Gomera.

Tvrđava Torre del Conde

Kristifor Kolumbo je učinio La Gomeru svojom poslednjom lukom pre nego što se 1492. godine otisnuo na put preko Atlantika sa svoja tri broda, zaustavivši se da popuni zalihe hrane i vode za svoju posadu, nameravajući da ostane samo četiri dana. Beatriz de Bobadilla y Ossorio, grofica od La Gomere i udovica Hernana Peraze “mlađeg”, ponudila mu je vitalnu podršku u pripremama flote, i na kraju je ostao mesec dana. Kada je konačno isplovio 6. septembra 1492. godine, ona mu je dala komade šećerne trske, koja je prva stigla u Novi svet. Nakon svog prvog putovanja otkrića, Kolumbo je ponovo snabdeo svoje brodove u luci San Sebastián de La Gomera 1493. godine na svom drugom putovanju u Novi svet, komandujući flotom od 17 brodova. Poslednji put je posetio La Gomeru 1498. godine na svom trećem putovanju u Ameriku. Kuća u San Sebastiánu u kojoj je, koliko se zna, odseo, sada je turistička atrakcija – Casa de Colón.

Većina od nekoliko radova koji su pristupili analizi savremenog društva La Gomere jasno su, direktno ili indirektno, pokazali kapitalističku prirodu ovog društva, a samim tim i njegovu ekonomsku osnovu. Iako se razlikuju po specifičnom obliku razvoja savremenog kanarskog socioekonomskog procesa (1800-1980), polaze od iste premise: Kanarska ostrva su postala kapitalističko društvo između sredine XIX veka i prve četvrtine XX veka, u čemu je strani kapital igrao važnu ulogu. Autori koji su pristupili proučavanju gomerskog društva došli su do istih zaključaka. Ukratko, došli su do potvrde da je ostrvsko društvo kapitalističko i da se, u svakom slučaju, mogu pojaviti neki tragovi pretkapitalističkih odnosa koji su bili podređeni tom načinu proizvodnje.

Takozvani događaji u Hermigui desili su se 22. marta 1933. godine i bili su vrhunac napora poglavica Gomera (kacik) da spreče bilo kakvu vrstu radničkih organizacija kako bi zaštitili svoj feudalni status.

Od jula 1932. godine, izgradnja puta od La Ville do Vallehermose bila je sprečena pritiskom kacika iz Hermigue, Ramón Plasencije, Nicasia Leóna, između ostalih, koji su sprečavali sindikalne radnike da rade na izgradnji pomenute infrastrukture. To je značilo da je 20% ukupnog stanovništva Hermigue, oko 500 radnika, bilo nezaposleno, od kojih je oko 450 bilo povezano sa Radničkom federacijom Hermigue, od kojih je oko 300 bilo nadničara. Nakon zahteva koje je Radnička federacija uputila Civilnoj vladi Tenerifa, ova druga je naredila da se primi najmanje 100 povezanih radnika, koji su se, sa porukom civilne vlade u ruci, pojavili na poslu 19. marta. Rukovodilac radova ih je odbio, po naređenju šefa Ramóna Plasencije.

Civilna vlada je ponovila naređenje telegramom dva uzastopna dana, 20. i 21. marta, sa istim rezultatom: 100 radnika je ponovo odbijeno i morali su da se vrate u Valle Alto.

14. marta 1933. godine održan je sastanak u Federaciji i dogovoreno je da se raspiše generalni štrajk za 22. mart. Štrajk je u potpunosti podržan i radnici su krenuli na plažu da se tamo okupe obilazeći čitavu dolinu. Da bi prekinuo štrajk i na podsticaj (naređenje) lokalnih šefova, kaplar Fuentes je poslao kamion Ramóna Plasencije da doveze civilnu gardu koja je služila u Agulu. Dok je kamion prolazio kroz La Kastelanu, demonstranti su bezuspešno pokušali da ga zaustave. Kada se kamion vratio sa novom Civilnom gardom, zatekli su barijeru na putu i ​​radnike i njihove žene koji su im izašli u susret. Situacija se zahuktala i neki demonstranti, muškarci i žene, gađali su kamion kamenicama i palicama.

Istog dana, 22. marta, Viera y Clavijo je krenuo iz Santa Cruz de Tenerifea, iskrcavši 37 civilnih gardista pod komandom potpukovnika Vara Terána da se pridruže onima koji su već otišli ​​u Hermiguu iz La Ville.

Kao rezultat događaja u Hermigui, pet osoba je osuđeno na smrt, jedna na 20 godina, četiri osobe na 12 godina, jedna osoba na šest godina, tri osobe na tri godine i jedna osoba na dve godine zatvora. Šesnaest drugih muškaraca i jedna žena oslobođeni su optužbi.

Zakon o amnestiji Narodnog fronta iz februara 1936. godine ih je oslobodio. Ova sloboda će trajati samo do jula 1936. godine, kada je počeo Španski građanski rat, a tada su uhapšeni svi oni koji su umešani u događaje u Hermigui. Petorica osuđenih na smrt je streljano, zajedno sa još 12 osoba.

Stanovništvo

La Gomera je treće najmanje naseljeno kanarsko ostrvo od osam glavnih. Početkom 2023. godine imala je 22.361 stanovnika. Gustina naseljenosti je svega 60 stanovnika/km². Broj stanovnika u XXI veku je u stalnom porastu, pa je tako 2001. godine iznossio 18.285, 2011. godine 21.680, a 2021. godine 21.893.

U administrativnom pogledu ostrvo je podeljeno na šest opština. Glavni grad je San Sebastián de La Gomera, gde je sedište ostrvskog veća (cabildo insular).

Administrativna podela La Gomere: 1. San Sebastián; 2. Hermigua; 3. Agulo; 4. Vallehermoso; 5. Valle Gran Rey; 6. Alajeró

Lokalno vino je prepoznatljivo i često je praćeno tapom (užinom, ja bih preveo kao zalogaj) od lokalnog sira, pečenog svinjskog ili kozjeg mesa. Ostali kulinarski specijaliteti su almogrote, sirni namaz, miel de palma, sirup ekstrahovan iz palmi, i escaldon, kaša napravljenu od gofio brašna.

Zastava La Gomere

Praznik Bogorodice Gvadalupske, zaštitnice ostrva, je ponedeljak posle prve subote u oktobru.

Svakih pet godina (poslednji put 2023. godine) slavi se Bajada de la Virgen de Guadalupe (Dovođenje Bogorodice) iz njenog skita u Puntalani u prestonicu. Dovozi se čamcem na plažu San Sebastián de La Gomera, gde je nekoliko ljudi ugošćuje, i dva meseca transportuje po celom ostrvu.

Privreda

Privreda La Gomere se nekada zasnivala na poljoprivredi i ribarstvu, ali glavne grane industrije sada su turizam – skoro 200.000 turista je posetilo ostrvo 2021. godine – i usluge. Planine i šume laurisilva u centru ostrva čine ga idealnom destinacijom za planinare i turiste koji traže ruralne lokacije.

Privreda ostrva se istorijski zasnivala na poljoprivredi. U ravničarskim predelima preovlađuje uzgoj banana, papaje, manga i avokada. Međutim, proizvodnja je mala, porodična i posvećena je samodovoljnosti ostrva. Na obroncima planina i jaruga, usevi se gaje na terasama. Uglavnom se sadi krompir i nešto povrća. Ostrvsku stoku čine koze, pa je svež i sušeni sir, koji se još uvek pravi ručno, još jedan od tipičnih gastronomskih proizvoda ostrva.

Poslednjih godina ekonomski razvoj je usmeren ka turizmu, posebno u ruralnim područjima. Planinarenje, ribolov i brdski biciklizam su najpopularniji sportovi na ostrvu. Iako na ostrvu nedostaju veliki turistički centri, cabildo je sproveo niz programa za obnovu starih kuća i njihovo pretvaranje u male seoske hotele.

Saobraćaj

Do La Gomere se obično dolazi brodom. Dve kompanije obavljaju redovne veze sa ostrva do luke Los Cristianos na jugu ostrva Tenerife. “Fred. Olsen Exspres” plovi oko 45 minuta od luke San Sebastián de La Gomera. Sa svoje strane, “Naviera Armas” je osavremenila svoju flotu i saobraća nedavno izgrađenim brodom, “Volcán de Taburiente”, kojem je potrebno oko 50 minuta da obavi putovanje između luka Los Cristianos i San Sebastián. Cena karte u jednom pravcu po osobi je oko 43 €. Pored toga, postoji direktna veza sa ostrvom La Palma, saobraća svakodnevno, a trajanje putovanja je od oko 2 sata do 4,5 sata. Veza sa ostrvom Jero postoji samo u turističkoj sezoni (mart-septembar) i to 3-6 puta nedeljno.

1999. godine otvoren je aerodrom La Gomera, u blizini grada Playa Santiago, u opštini Alajeró. Pista je premala za čarter letovi, pa se aerodrom koristi samo za ostrvske veze. Kompanija "Binter Canarias" obavlja dva leta dnevno sa aerodroma Tenerife North i, samo leti, sa Gran Kanarije.

Deonica puta GM-1

Ostrvska putna mreža povezuje sve gradove na ostrvu. Postoji redovna autobuska linija koja povezuje San Sebastián de la Gomeru sa svim gradovima. Međutim, frekvencija polazaka je mala i teško je kretati se ovim prevoznim sredstvom iz jednog grada u drugi, jer je najveće rastojanje od jedne do druge opštine 90 minuta. Ako se mora biti na određenom mestu u određeno vreme ili brzo stići sa jednog mesta na drugo, bolje je uzeti taksi. Proveriti da li je taksimetar uključen i imati na umu da se uveče i nedeljom doplaćuje. Vozači imaju cenovnik za duža putovanja.

Do pre nekoliko godina postojao je unutrašnji pomorski saobraćaj, ali sa povlačenjem subvencija od strane raznih institucija, taj vid saobraćaja je prestao da postoji, pa se stoga najviše koriste privatna vozila ili rent-a-car. Od 2017. godine internu pomorsku službu je ponovo uspostavio "Fred. Olsen Express", dok je bilo predviđeno da od 2018. godine "Naviera Armas" krene na rutu San Sebastián de la Gomera - Valle Gran Rey sa nekoliko iznajmljenih plovila.

Alternativno, možete se iznajmiti automobil ili skuter. Većina iznajmljenih automobila može se naći u San Sebastiánu i Valle Gran Reyu. Na ostrvu postoji ograničen broj vozila za iznajmljivanje, pa ih je preporučljivo rezervisati unapred.

Glavna luka La Gomere je San Sebastián, glavni grad ostrva, koji se nalazi na istočnoj obali i služi za većinu trajektnih ruta između La Gomere i drugih Kanarskih ostrva. La Gomera takođe ima dve manje luke: luku Vale Gran Rey (ili luka Vueltas) na jugozapadu i luku Playa Santiago na južnoj obali. Obično se može putovati trajektom od jedne do druge luke La Gomera.

Znamenitosti

• Nacionalni park Garajonay

• vidikovac Abrante

• spomenik prirode Los Roques

• prirodni bazen Charco del Conde pogodan za porodice

• magična šuma El Cedro

• vidikovac Morro de Agando

• spomenik prirode Los Órganos koji izaziva strahopoštovanje

Stene Agando i Ojila

Plaže

Neke od najboljih plaža La Gomere su:

• La Calera
• Vueltas
• La Caleta
• San Sebastián
• La Cueva
• Santiago
• Chinguarime
• Santa Catalina ili Hermigua

La Gomera je, bez sumnje, ostrvo u arhipelagu sa najviše netaknutih plaža. S obzirom na geografsku lokaciju, mnoge od njih se nalaze u blizini strmih litica, gde ljudski faktor nije imao mnogo uticaja na njihov razvoj ili očuvanje. To su prirodni fenomeni koje je vreme promenilo i oblikovalo u neke od najlepših i najdražih atrakcija na ostrvu. Opustite se pod suncem, pustite da vam povetarac struji kroz kosu i uživajte u obećanju dobrih temperatura tokom cele godine.

Around the island, beaches can be differentiated between those in the north and those in the south.

Oko ostrva, plaže se mogu razlikovati između onih na severu i onih na jugu. Glavne razlike su vetar i šanse da se posmatra izlazak sunca na severu ili zalazak sunca na jugu. Boje i svetla koja stvaraju deo su čuda ostrva, od Vallehermosa do plaže u Avalosu. Svaka od njih ima svoj poseban šarm, ali sve imaju način da ubede turiste da su savršeno mesto da provedu dan na suncu, opuštajući se i zaboravljajući na sve osim na ovo savršeno mesto gde pesak i voda postaju jedno.

Playa Avalo

Ova plaža je poznata po mirnoj vodi, crnom pesku i raznobojnom šljunku, kao i po šumarku palmi koji je jedan od najlepših na ostrvu. Pejzaž oko Avala je sjajan za otkrivanje iz udobnosti ležaljke.

Playa La Negra

Ovo je odlična destinacija za one koji traže privatnost tokom dana ili mirno mesto za posmatranje zalaska sunca. Na ovom mestu nema šta da odvuče pažnju osim šljunka, crnog peska i dramatične lepote pejzaža La Gomere. To je netaknuta plaža do koje se može doći stazama iz susedne La Rajite ili Arguayode.

Playa La Calera

Ako se putuje sa porodicom, La Gomera nudi plaže sa mirnim morem i sve što je potrebno za uživanje u prijatnom danu zabave i opuštanja. La Calera duga jedan kilometar najveća je plaža u opštini Valle Gran Rey. Lako je dostupan automobilom i ima parking, tuševe i restorane. More na ovom delu ostrva je uvek mirno, a struja nema. Ovo je odlično mesto za uživanje u sporom zalasku sunca.

Playa Las Vueltas

Plaža Vueltas se nalazi u poluurbanoj oblasti Valle Gran Rey, na jugozapadnoj obali La Gomere, i pored istoimene luke. Njen tamni, vulkanski pesak i nedostatak talasa, jer je plaža zaklonjena lukobranom, čine je savršenom za mirno kupanje. Šetnje uz obalu su takođe veoma prijatne, udisanje morskog povetarca ili kupovina u nekoj od obližnjih prodavnica. Ribarski čamci koji se odmaraju na pesku daju zaista divnu primorsku atmosferu na plaži.

Plaža Vueltas je zaštićena i nema jake struje, što garantuje bezbednost mališana u svakom trenutku i čini je veoma preporučljivom za porodice i za sve koji žele da se kupaju u mirnom moru. Lako je pristupiti sa parkingom i tuševima gde se može oprati pesak i osvežiti se dok se napušta plaža. U blizini se nalaze i restorani, savršeni za isprobavanje neke od tipičnih gastronomskih jela Kanarskih ostrva. Poseban šarm ovog obalnog područja čini plažu Vueltas izuzetnom plažom koju vredi posetiti.

Postoje “slike” plaže na kojima pesak nije crne nego zlatne boje! Očigledno se radi o foto-šopu.

Playa del Inglés

Playa del Inglés je verovatno najpoznatija plaža na ostrvu. Pored toga što je jedna od najlepših, u blizini je apartmana, restorana, rekreativnih zona i drugih usluga. Prostire se na 300 m crnog peska u donekle izolovanoj rustikalnoj oblasti sa pogledom na litice u La Mérici. Tokom sedamdesetih godina XX veka postala je sastajalište hipija. Njegova boemska slava živi i danas, a uglavnom je nudistička.

Nalazi se na jugozapadu Valle Gran Rey i, kao i sve plaže na jugu ostrva, ima zalazak sunca koji je spektakularan i jedan od najboljih na La Gomeri. More je čisto i kristalno. To je savršeno mesto za uranjanje u tirkiznu vodu, iako će se ponekad morati uveriti u visinu talasa pre nego što se zapliva.

Lako je doći automobilom, jer ima sopstveni parking, ili peške. Istorija i šarm, zajedno sa cvećem i kaktusima koji je okružuju, čine Playu del Inglés najboljom plažom La Gomere.

Playa Santiago