Lanzarote je najistočnije i jedno od najstarijih ostrva u arhipelagu.
Prvo zabeleženo ime za ostrvo, koje je dao italijansko-majorkanski kartograf Angelino Dulcert, bilo je Insula de Lanzarotus Marocelus, po đenovljanskom moreplovcu Lancelottu Malocellu, od koga je i izvedeno moderno ime. Ime ostrva na maternjem jeziku Guanche bilo je Tyterogaka ili Tytheroygaka, što može značiti “onaj koji je ceo oker” (odnosi se na preovlađujuću boju ostrva).
Geografija
Lanzarote se nalazi 13,4 km severoistočno od ostrva Fuerteventura, 130 km od severne obale Afrike i 1.000 km od Iberijskog poluostrva. Dimenzije ostrva su 60 km od severa do juga i 25 km od zapada do istoka. Sa površinom od 845,94 km2 Lanzarote je četvrto po veličini ostrvo u arhipelagu.
Lanzarote ima obalu dužine 213 km (po drugim izvorima 191 km), što znači da je koeficijent razuđenosti 2,07 (ili 1,85). Od ukupne dužine obale 10 km je pesak, 16,5 km su plaže, dok je preostali deo obale stenovit.
Njegov pejzaž obuhvata planinske lance Famara (671 m) na severu i Ajaches (608 m) na jugu. Južno od masiva Famara nalazi se pustinja El Jable, koja razdvaja Famaru i Montañas del Fuego. Najviši vrh je Peñas del Chache, koji se uzdiže na 670 m nadmorske visine. "Tunel Atlantide", najveći podvodni vulkanski tunel na svetu, deo je cevi lave Cueva de los Verdes.
Lanzarote ima vulkansko poreklo. Ostrvo je nastalo pre oko 15 miliona godina kao proizvod vrućih tačaka Kanarskih ostrva. Ostrvo je, zajedno sa ostalima, nastalo nakon raspada afričke i američke kontinentalne ploče. Najveće zabeležene erupcije dogodile su se između 1730. i 1736. godine u oblasti koja se sada proglašena Nacionalnim parkom "Timanfaya".
Na ostrvu postoji 500 različitih vrsta biljaka, od kojih je 17 endemskih. Ove biljke su se prilagodile relativnoj nestašici vode na isti način kao i sukulenti. To su urmina palma Kanarskih ostrva (phoenix canariensis), koja se nalazi u vlažnim oblastima na severu, bor Kanarskih ostrva (pinus canariensis), paprati i stabla divlje masline (olea europaea). Stabla laurisilva, koja su nekada pokrivala najviše delove Risco de Famare, danas se retko sreću. Posle zimskih padavina, dolazi do živopisnog cvetanja vegetacije između februara i marta.
Vinogradi La Geria su vinska regija ostrva Lanzarote i zaštićeno je područje. Pojedinačne loze se sade u jame širine 4-5 m i dubine 2-3 m, sa malim kamenim zidovima oko svake jame. Ova poljoprivredna tehnika je dizajnirana da sakupi padavine i rosu preko noći i da zaštiti biljke od vetrova.
Vinova loza malvazije raste u gornjem sloju zemlje prekrivenom lapilima, u La Geriji.
Niski, zakrivljeni zidovi štite vinovu lozu od stalnog vetra koji isušuje zemljište.
Postoji 180 različitih vrsta gljiva koje formiraju lišaje. Oni opstaju u odgovarajućim oblastima kao što su površine stena.
Osim domaćih slepih miševa i sisara koji su pratili ljude na ostrvo (uključujući dromedara, koji je korišćen za poljoprivredu, a sada je turistička atrakcija), na ostrvu Lanzarote postoji nekoliko vrsta kičmenjaka. To su ptice (kao što su sokoli) i gmizavci. Neke zanimljive endemične životinje su gušteri gallotia i slepi rakovi munidopsis polimorpha pronađeni u laguni Jameos del Agua, koja je nastala erupcijom vulkana. Ostrvo je takođe stanište jedne od dve preživele populacije ugroženog kanarskog egipatskog lešinara.
Zvanični prirodni simboli povezani sa ostrvom Lanzarote su munidopsis polimorpha (slepi rak) i euphorbia balsamifera (liči na patuljasto drvo ili žbun).
Često nazivano "ostrvom večnog proleća", Lanzarote ima vruću pustinjsku klimu. Mala količina padavina (oko 100 mm godišnje) je uglavnom koncentrisana u zimskom periodu. Padavine tokom leta su retka pojava i vrlo često su leta potpuno suva bez padavina. U proseku na ostrvu godišnje ima oko 16 dana sa padavinama i to u periodu od decembra do februara. Ponekad preovlađuje vrući vetar široko, izazivajući suve i prašnjave uslove širom ostrva. Prosečna količina padavina u junu i avgustu je manja od 0,5 mm. Zato sunčanih sati ima u izobilju, oko 3.000 godišnje. Rekordno visoka temperatura zabeležena na ostrvu je 43,6ºC, a temperature preko 40ºC su zabeležene u svim mesecima od maja do septembra. Najniža izmerena temperatura u poslednjih 50 godina iznosi 7,6ºC.
Euphorbia balsamifera
Istorija
Veruje se da je Lanzarote bilo prvo naseljeno kanarsko ostrvo. Feničani su ih možda posetili ili se nastanili, iako nema sačuvanih materijalnih dokaza. Prvi poznati zapis potiče od rimskog autora Plinija Starijeg u enciklopediji "Naturalis Historia" o ekspediciji na Kanarska ostrva. Imena ostrva (tada nazvana Insulae Fortunatae ili "srećna ostrva") zabeležena su kao Junonia (Fuerteventura), Canaria (Gran Kanarija), Ninguaria (Tenerife), Junonia Major (La Palma), Pluvialia (Jero) i Capraria (La Gomera). Lanzarote i Fuerteventura, dva najistočnija Kanarska ostrva, pominjani su samo kao arhipelag "ljubičastih ostrva". Naselilo ga je pleme Majos iz Guanča.
Nekoliko arheoloških ekspedicija otkrilo je praistorijsko naselje na arheološkom lokalitetu El Bebedero u selu Teguise. U jednoj od tih ekspedicija, od strane tima sa Univerziteta Las Palmas de Gran Canaria i tima sa Univerziteta u Zaragozi, pronađeno je oko 100 rimskih ulomaka, devet komada metala i jedan komad stakla. Artefakti su pronađeni u slojevima datiranim između I i IV veka. Oni pokazuju da su Rimljani trgovali sa Kanarima, iako nema dokaza o naseljima.
Nakon pada Zapadnog rimskog carstva, interakcija sa Kanarskim ostrvima nije zabeležena pre 999. godine, kada su Arapi stigli na ostrvo koje su nazvali al-Djezir al-Khalida (između ostalih imena).
1336. godine iz Lisabona je stigao brod pod vođstvom đenovljanskog moreplovca Lancelotta Malocella. Kasnije je podignuta tvrđava u oblasti Montaña de Guanapay u blizini današnjeg naselja Teguise. Kastiljske robovske ekspedicije 1385. i 1393. godine zarobile su stotine Guanča i prodale ih u Španiji, započevši trgovinu robljem na ostrvima. Francuski istraživač Jean de Béthencourt stigao je 1402. godine na čelu privatne ekspedicije pod kastiljskim pokroviteljstvom. On je prvo posetio jug ostrva Lanzarote kod plaže Playas de Papagayo. Francuzi su zauzeli ostrvo u roku od nekoliko meseci. Ostrvu su nedostajale planine i klisure koje bi služile kao skrovišta za preostalu populaciju Guanča, a toliko je Guanča odvedeno kao robovi da je ostalo samo 300 muškaraca.
Na južnom kraju opštine Yaiza pojavilo se prvo evropsko naselje na Kanarskim ostrvima 1402. godine u oblasti poznatoj kao El Rubicón, gde je počelo osvajanje arhipelaga. Na ovom mestu je podignuta katedrala Svetog Martiala od Limoža. Katedralu su uništili engleski gusari u XVI veku. 1404. godine došli su Kastiljani (uz podršku kralja Kastilje) i borili se protiv lokalnih Guanča, koji su bili dodatno desetkovani. 1477. godine odlukom kraljevskog veća Kastilje potvrđena je dodela ostrva Lanzarote i Fuerteventura, sa manjim ostrvima Jero i Gomera, kastiljskim plemićima Herrera, koji su držali svoj feud do kraja XVIII veka. 1586. godine Osmanski admiral Murat Reis je privremeno zauzeo Lanzarote. U XVII veku gusari su izvršili prepad na ostrvo i odveli 1.000 stanovnika u ropstvo u Cueva de los Verdes.
El Golfo: krater i laguna
Lanzarote i Fuerteventura bi bili glavni izvoznici pšenice i žitarica na centralna ostrva arhipelaga (Tenerife i Gran Kanariju) tokom XVI, XVII i XVIII veka. Iako od ove trgovine stanovnici ostrva Lanzarote i Fuerteventura gotovo nikada nisu imali koristi (zbog činjenice da su profitirali samo zemljoposednici), događali su se periodi gladi, pa je stanovništvo ovih ostrva moralo da se preseli na Tenerife i Gran Kanariju.
Od 1730. do 1736. godine, ostrvo je bilo pogođeno nizom vulkanskih erupcija, koje su proizvela 32 nova vulkana u dužini od 18 km. Sveštenik Yaize, Don Andrés Lorenzo Curbelo, detaljno je dokumentovao erupciju 1731. godine. Lava je pokrivala četvrtinu površine ostrva, uključujući najplodnije zemljište i 11 sela. 100 manjih vulkana nalazilo se u oblasti zvanoj Montañas del Fuego (vatrene planine). 1768. godine suša je pogodila pošumljeno ostrvo, a izostala je uobičajena kiša tokom zime. Veliki deo stanovništva bio je primoran da emigrira na Kubu i u Ameriku, a jedna grupa je činila značajan dodatak španskim naseljenicima u Teksasu u San Antoniju de Bexaru.
Planina Hacha Grande (562 m) u južnom delu ostrva
1927. godine Lanzarote i Fuerteventura su postali deo provincije Las Palmas.
Ostrvo ima status zaštićene lokacije UNESCO-ovog rezervata biosfere. Prema izveštaju novina "Financial Times", ovaj status je ugrozio lokalni korupcionaški skandal. Od maja 2009. godine policija je uhapsila bivšeg predsednika ostrva, bivšeg gradonačelnika Arrecifea i više od 20 političara i biznismena u vezi sa nelegalnim građevinskim dozvolama duž obale ostrva Lanzarote. UNESCO je zapretio da će ukinuti status rezervata biosfere, "ukoliko razvoj događaja ne poštuje lokalne potrebe i utiče na životnu sredinu". Predsednik ostrva Lanzarote Cabildo negirao je "bilo kakvu pretnju statusu ostrva Lanzarote u UNESCO".
Stanovništvo
Po podacima za 2024. godinu na ostrvu je živelo 163.230 stanovnika, što predstavlja povećanje od 4,6% u odnosu na prethodnu godinu (156.112). Gustina naseljenosti je 193 km2. Sedište ostrvske vlade (Cabildo insular) je u glavnom gradu, a to je Arrecife sa 68.025 stanovnika (2024. godine) ili oko 40% ostrvske populacije. Po istim podacima najveći broj stanovnika su Španci (76,1%), a značajan broj drugih nacionalnosti čine Kolumbijci (4,4%), Britanci (3,8%), Italijani (2,6%), Marokanci (2,4%) i Nemci (1,4%), dok su ostale nacionalnosti zastupljene sa 9,3%.
Zastava
Lanzarote je deo provincije Las Palmas, a podeljen je na sedam opština: Arrecife, Haría, San Bartolomé, Teguise, Tías, Tinajo i Yaiza. Najmanji broj stanovnika ima opština Haría (5.543), a sledi Tinajo (6.725). Ostrvu Lanzarote, tačnije opštini Teguise, administrativno pripada arhipelag Chinijo sa ostrvom La Grasiosa.
Najpoznatiji festival na ostrvu održava se svake godine 15. septembra u selu Mancha Blanca, u čast Gospe Dolores (Virgen de los Dolores), koja se naziva i "Bogorodica vulkana" (svetac zaštitnik ostrva Lanzarote. Ljudi sa celog ostrva učestvuju u ovom hodočašću, uglavnom obučeni u narodnu nošnju.
Jedini profesionalni fudbalski tim na ostrvu je UD Lanzarote, osnovan 1970. godine, koji igra na stadionu "Ciudad Deportiva de Lanzarote" kapaciteta 7.000 gledalaca ili Campo de fútbol Francisco Bermúdez Hernández kapaciteta 2.000 gledalaca. Trenutno se takmiči u petom rangu španskog fudbala. Na ostrvu je takođe deluju manji fudbalski klubovi CD Teguise i CD Orientación Marítima. U tenisu, turnir Open Isla de Lanzarote je bio organizovan od 2006-2008. godine.
Stadion “Ciudad Deportiva de Lanzarote”
Privreda
Privreda Lanzarotea je značajno evoluirala poslednjih decenija. U današnje vreme, govoriti o privredi i turizmu na Lanzaroteu znači učiniti isto, pošto se privreda ostrva održava skoro isključivo od prihoda koji pruža turizam i usluga koje ova delatnost promoviše oko sebe. I turizam i usluge čine oko 80% privredne aktivnosti i zapošljavanja, koji su koncentrisani u turističkim centrima razvijenim na obalama Tiasa (Puerto del Carmen), Teguisea (Costa Teguise) i Yaize (Playa Blanca), i u glavnom gradu ostrva, Arresifeu. Posetioci mogu pronaći širok spektar smeštajnih mogućnosti na Lanzaroteu, od luksuznih hotela do apartmana i kuća za odmor.
Solana
Međutim, ako se malo vratimo u prošlost, stvarnost je bila sasvim drugačija: nedostatak sirovina i suvo zemljište su uslovili duge periode siromaštva. Pre turizma, poljoprivreda, ribarstvo i stočarstvo bili su glavni izvori prihoda. Uprkos tome, ove aktivnosti i dalje igraju važnu ulogu u lokalnoj privredi. Ostrvo ima veliku količinu zemljišta posvećenog proizvodnji vina i useva kao što su slatki krompir i luk, kao i male farme stoke posvećene proizvodnji mleka i sira. Ribolov je uglavnom usmeren na ulov sveže ribe, kako u obližnjim vodama tako i na otvorenom moru.
Pošto maksimalna nadmorska visina ostrva dostiže samo 670 m u Peñas del Chache, njegova cela površina je ispod nivoa inverzije pasata. Ova fizička činjenica otežava orografske kiše koje su toliko važne na drugim zapadnim Kanarskim ostrvima jer ne postoji planinska prepreka koja može da zaustavi "more oblaka". S druge strane, Lanzarote je, zajedno sa Fuerteventurom, najbliže ostrvo afričkom kontinentu. Kao posledica toga, prosečna godišnja količina padavina je veoma mala, a padavine su nepravilne i ne prelaze 47 dana kišnih dana godišnje.
Vekovima je ribolov bio suštinska aktivnost na Lanzaroteu, obezbeđujući hranu za stanovnike ostrva od praistorije. Međutim, poslednjih decenija sektor ribarstva je pretrpeo brz pad. Početkom sedamdesetih godina XX veka, ribolov je bio od suštinskog značaja za privredu ostrva, ali danas zauzima sporedno mesto. Okupacija Zapadne Sahare od strane Maroka 1975. godine značila je gubitak tradicionalnog ribolovnog područja u kojem se bavila ribolovom moćna ribarska flota ostrva. Flota sardina bila je najvažnija na ostrvu, obezbeđujući skoro hiljadu radnih mesta na kopnu, sa četiri fabrike konzervi i tri fabrike ribljeg brašna.
U vezi stočarstva u poslednjih dvadesetak godina drastično se smanjio broj goveda i ovaca, povezujući ovo smanjenje sa krizom uzgoja žitarica i mahunarki. Sa druge strane, kod koza se javlja iznenađujući podatak. Sa 14.300 grla 1972. godine, progresivno je pao na 3.000 grla 1988. godine. Međutim, sadašnje stado broji oko 15.000 grla. Ovaj uspon je posledica dva važna faktora koji su uticali na razvoj stočarstva na ostrvu. Na prvom mestu, pojava serije promotivnih kampanja, koje podstiču farmera da povrati imidž i kvalitet odličnog kozjeg sira. Drugo, sprovođenje inicijativa privrednih i sindikalnih udruživanja koje su bile garancija kontinuiteta stočarske delatnosti, čija proizvodnja trenutno iznosi oko pola miliona kilograma godišnje.
Trenutno tržište za ove sireve je raspoređeno između 60% unutrašnje potrošnje na ostrvu, a ostatak apsorbuje tržište arhipelaga, tačnije ostrva Tenerife i Gran Kanarija.
Građevinarstvo je takođe deo industrije ostrva. Električna energija se dobija iz sistema za proizvodnju toplote, sa izuzetkom nekih solarnih instalacija, privatnih vetrenjača i dva vetroparka.
Voda je oduvek bila jedan od glavnih problema ljudi na Lanzaroteu. Zbog nestašice vode i vrtoglavog porasta stanovništva, ostrvo se njome snabdeva zahvaljujući postrojenjima za prečišćavanje vode, u kojima se morska voda desaliniše pomoću toplotne energije.
Arrecife
Saobraćaj
Vazduhom
Glavna tačka ulaska na ostrvo je aerodrom César Manrique-Lanzarote koji je 2018. godine opslužio 7,3 miliona putnika. Preimenovan je 2019. godine kako bi uključilo ime lokalnog umetnika Césara Manriquea, u čast nasleđa koje je ostavio na ostrvu i poklapa se sa stogodišnjicom njegovog rođenja. Aerodrom ima dve zgrade putničkog terminala, T1 i T2, pri čemu se T2 koristi isključivo za letove do drugih Kanarskih ostrva. Ove letove između ostrva obavljaju regionalne avio-kompanije “Binter Canarias” i “Canarifly”. Aerodrom Lanzarote se nalazi oko 5 km jugozapadno od glavnog grada ostrva, Arrecifea, sa kojim je povezan putem LZ-2.
Morem
Većina robe stiže morskim putem preko luke Arrecife, koja se zove Puerto de los Mármoles. Ovu luku koriste i kruzeri.
Pored toga, postoje redovne trajektne linije koje povezuju luku Arrecife sa lukama Las Palmas de Gran Canaria i Santa Cruz de Tenerife. Trajekt za Las Palmas saobraća jednom dnevno iz luke Arrecife, a vožnja traje 4-9 sati (obično 6.5 sati). Najjeftinija karta košta 51 €, uobičajena cena je 120 €. Ovaj trajekt saobraća noću, ponekad preko ostrva Fuerteventura.
Trajekti do susednog ostrva Fuerteventura (luka Corralejo) polaze iz Playa Blance, najjužnijeg grada ostrva Lanzarote. Trajekt (ili katamaran) saobraća oko 25 puta dnevno, a jednom nedeljno (sreda) iz grada Arrecife. Vožnja traje oko pola sata (iz luke Playa Blanca), a cena karte varira od 17-34 €.
Dve glavne kompanije koje pružaju ove usluge su “Fred Olsen Express” i “Naviera Armas”.
Trajekti do ostrva La Grasiosa polaze iz Órzole, najsevernijeg grada Lanzarotea.
Postoji i veza sa lukama u kontinetalnoj Španiji, a to su Huelva i Cádiz. Putovanje u oba slučaja traje 27-28 sati, a trajekt saobraća jednom nedeljno.
Drumom
Put LZ-1 povezuje glavni grad, Arrecife, sa najsevernijim gradom Órzolom. Put LZ-2 povezuje Arrecife sa najjužnijim gradom Playa Blanca. LZ-3 je autoput koji je obilaznica oko grada Arrecife, a povezuje Puerto de los Marmoles na severnoj strani grada sa LZ-2 na južnoj strani. Ova tri puta čine centralnu putnu okosnicu ostrva na koju se povezuju drugi putevi do ostalih ostrvskih gradova, naselja i interesantnih mesta.
Javni prevoz na ostrvu obezbeđuje “Arrecife Bus”, koji radi pod imenom “Intercity Bus Lanzarote”. Kompanija upravlja sa 30 autobuskih linija koje povezuju veća i manja naselja na ostrvu, kao i aerodrom, i uključuje unutrašnje autobuske usluge u gradovima Playa Blanca, San Bartolomé i Tias. Većina linija počinje ili završava u glavnom gradu Arrecife. Javni autobuski prevoz u gradu Arrecife sastoji se od pet linija, od kojih je jedna do susednog grada Playa Honda.
Znamenitosti
Cueva de los Verdes (Verdesova pećina, po porodici Verdes) je lava cev i turistička atrakcija opštine Haria. Pećina se nalazi u okviru Monumento Natural del Malpais de La Corona, zaštićenog područja Kanarskih ostrva.
Pećina je nastala pre oko 3.000 godina tokovima lave koji su izbijali iz obližnjeg vulkana Monte Corona, tekući preko Malpais de la Corona prema moru. Kao i u svim cevima od lave, vrh toka lave se ohladio i razvio čvrstu koru, a tok lave se kasnije ocedio ostavljajući gornju koru kao krov pećine. Na oko 20 mesta krov pećine se srušio, formirajući pećinu poznatu lokalno kao jameo. Pećine se prostiru na 6 km iznad mora i još 1,5 km ispod mora (Tunnel de la Atlantida).
Jedan jameo predstavlja ulaz u Cueva de los Verdes. Dva kilometra pećinskog sistema razvijena su za turiste šezdesetih godina prošlog veka, sa zidovima pećine osvetljenim raznobojnim svetlima.
Pećinsko jezero u tunelu od lave sa optičkom iluzijom
Pećina je poznata i po koncertnoj dvorani koja se nalazi u blizini ulaza i izlaza iz pećine. Koncertna sala ima oko 15 do 20 redova sa 26 sedišta u svakom redu, što omogućava prisustvo do 500 ljudi.
U ranijim vekovima, stanovnici širom ostrva Lanzarote skrivali su se u ovoj pećini da bi se zaštitili od gusara i pljačkaša.
Plaže
Obići ćemo celo ostrvo i veliki broj plaža: sa finim belim, zlatnim ili crnim peskom, crnim stenama, tirkiznom vodom… Izbor je težak, ali evo liste najboljih plaža na ostrvu Lanzarote.
Pa da vidimo gde ćete provesti svoj sledeći odmor!
Opisane su plaže naznačene na slici, od plaže Cucharas u smeru kazaljke na satu, plus plaža Quemada.
Playa de la Cucharas (Costa Teguise)
Plaja Cucharas je glavna plaža u naselju Costa Teguise. U samom srcu malog primorskog letovališta, nudi prilično veliko prostranstvo finog peska i blagu padinu za ulazak u vodu. Zaštićena je sa dva velika nasipa, pa je voda prilično mirna.
Ovo je zaista srce odmora u naselju Costa Teguise: u blizini se nalaze sve aktivnosti i restorani. Na plaži se praktikuju mnogi sportovi na vodi. Ako se dođe u junu, može se prisustvovati takmičenju surfera u okviru PWA World Windsurfing Touru.
Plaža je u samom centru grada i velikih je dimenzija u smislu dužine i širine. Postoji veliki parking samo nekoliko stotina metara od severnog kraja plaže. U sezoni i sredinom popodneva i dalje može biti teško pronaći parking.
Pesak je zlatno bele boje. Plaža je pod nadzorom u sezoni. Postoje toaleti i tuševi na nekoliko izlaza na plažu. Mogu se iznajmiti ležaljke i suncobrani.
Plaža je okrenuta prema jugoistoku, idealna za izlaske sunca (iako zalasci mogu biti zanimljivi u zavisnosti od doba godine).
Beaches del Reducto (Arrecife)
U Arrecife se ne dolazi samo da bi se išlo na plažu. Ali ako se ostane u gradu, centralna plaža je zaista odlična, sa plitkom vodom i sitnim peskom.
Playa Grande (Puerto del Carmen)
Playa Grande se nalazi u naselju Puerto del Carmen, oko 13 km jugozapadno od grada Arrecife. To
je definitivno jedna od najpopularnijih plaža na ostrvu Lanzarote. Plaža od zlatnog peska dugačka je oko jedan kilometar, pa svako može da nađe malo prostora za sebe. Štaviše, njegova orijentacija je savršena za divljenje planinama južnog i najstarijeg dela ostrva Lanzarote.
Na plaži će se naći ležaljke, iznajmljivanje pedalina, tuševi… i sve ostalo što može zatrebati. A iza je glavna avenija sa brojnim restoranima i prodavnicama.
Plaža je u srcu grada, parking mesta su dostupna u okolnim ulicama, ali je teško pronaći slobodno mesto. Do plaže se može lako doći peške šetalištem uz more ili autobusom (nekoliko stanica).
Playa Chica (Puerto del Carmen)
Playa Chica je šarmatna mala uvala, dugačka samo 60 m. Nalazi se praktično u produžetku plaže Playa Grande, od centra naselja prema luci. Okružena je stenovitim formacijama, koje stvaraju prirodni bazen sa mirnom vodom.
Nudi veličanstven pogled na planine južnog dela ostrva Lanzarote. Pesak je veoma sitan, a voda prilično providna. Ko voli ronjenje, ovo plaža je takođe odličan izbor.
U blizini ima mali parking, koji nije uvek pun jer je manje očigledan od lokacija u centru grada.
Toaleti i tuš postoje na izlazu na plažu, a snack restorani su odmah pored plaže.
Plaža je okrenuta prema jugu.
Playa Quemada (živopisna plaža)
Quemada je malo ribarsko selo, na istočnoj obali ostrva, južno od naselja Puerto del Carmen i oko 20 km od grada Arrecife. Veći deo plaže je prekriven crnim šljunkom, ali ako se hoda južnom stranom, ispod brda, može se naći područje sa crnim peskom.
Područje je idealno za pauzu za ručak uz dobru ribu i tapas uz more.
Pesak je zaštićen od vetra, što je veliki bonus na Kanarskim ostrvima. Plaža je bez sadržaja, ali u malom selu postoje restorani.
Papagayo Beach (van naselja)
Među najživopisnijim plažama ostrva Lanzarote je čuvena Playa de Papagayo. Smeštena je u divljini blizu najjužnije tačke ostrva, oko 35 km od grada Arrecife. To je prelepa uvala sa zlatnim peskom i smaragdnom vodom. Zahvaljujući strmim liticama koje je okružuju, zaštićena je od vetra.
To je najstariji deo ostrva, geološki gledano, i ima fascinantne boje. Prema mnogim websajtovima, ovo je najbolja i najlepša plaža na ostrvu. Postoji nešto posebno u vezi sa tim, verovatno zbog starosti i pustinjskog pejzaža.
Plaža je dobro za sunčanje i plutanje u vodi. Do nje nije lako doći 40 minuta hoda istočno od Playa Blance ili automobilom 4 km po zemljanom putu (uz plaćanje putarine!).
Jedini sadržaj su dva bara, koja se nalaze iznad plaže. Veoma je popularna u špicu sezone, od sredine dana pa nadalje. Parkiranje nije problem (kada se vozi zemljanim putem), mada kompanije za iznajmljivanje automobila ne dozvoljavaju vožnju po zemljanim putevima.
U blizini plaže nema hotela, a najbliža mesta za boravak su u gradu Playa Blanca.
Playa Mujeres (prema plaži Papagayo)
Između naselja Playa Blanca i plaže Papagayo nalazi se plaža Mujeres. To je druga najpoznatija plaža u regionu. Plaža je od zlatnog peska, dugačka 400 m i ima tirkiznu vodu. Pošto je dugačka i široka, ima više nego dovoljno prostora za sve da uživaju u pesku i suncu. Veoma je prijatno sa prelepim pogledom (ali bez hlada).
Do plaže se može doći automobilom. Put nije asfaltiran u dužini od 2 km, a parking može biti peskovit. Mora se platiti mala putarina da bi se vozilo u to područje.
Alternativno, može se pešačiti iz naselja Playa Blanca. Stazom koja polazi u blizini odmarališta Sandos Papagayo Beach može se stići za 15 minuta.
Plaža je okrenuta ka jugozapadu, idealna za zalaske sunca.
Playa Dorada (Playa Blanca)
Playa Dorada je najpoznatija i najveća plaža u naselju Playa Blanca. Nalazi se u centru naselja, odmah pored poznatog hotela "Princesa Yaiza". Plaža je prilično dugačka (300 m), ali ipak nedovoljne širine. Pesak je dobar. Voda je veličanstveno providna, sa varijacijama u tirkiznoj boji. Zaštićena je sa dva nasipa, tako da je voda prilično mirna. Plaža je okrenuta prema jugu.
Plaža ima mnogo ležaljki i suncobrana za iznajmljivanje. Tu su tuševi, barovi i restorani.
U blizini plaže postoji besplatan parking i ulični parking, ali je često teško pronaći mesto zbog svih hotela u blizini.
Playa Flamingo (Playa Blanca)
Za neke je Playa Flamingo omiljena plaža ostrva Lanzarote, oko 2 km zapadno od plaže Playa Dorada. Udaljena je samo nekoliko minuta hoda od centra naselja, a okolo ima mnogo hotela.
Smatra se da je najlepša u pogledu pejzaža, sa palmama, uzdignutim pogledom na jednoj strani i vulkanom Montaña Roja u predivnoj pozadini.
Prilično je dugačka 200 m i ima sitan zlatni pesak. Dobro je opremljena tuševima i restoranom.
Zahvaljujući tome što su izgrađena dva nasipa, voda je mirna. I kao i svuda oko ostrva Lanzarote, voda je kristalno čista i poziva na osveženje.
Besplatan parking je dostupan u obližnjim ulicama, ali može biti teško pronaći slobodno mesto.
Plaža je okrenuta ka jugozapadu
El Golfo (zbog pejzaža)
Iako ova plaža definitivno nije za kupanje i sunčanje, jedno je od najfascinantnijih mesta na ostrvu Lanzarote. Krater poluvulkana susreće se sa okeanom, a unutra se formirala laguna koja je postala zelena zahvaljujući kombinaciji sumpora i algi.
Boje su spektakularne, posebno na zalasku sunca, sa crnim peskom, crvenim i žutim stenama i zelenim jezerom. Postavljena je platforma za posetioce da se dive pejzažu.
Parkiranje nije problem. Restorani postoje u podnožju parkinga i u obližnjem naselju.
Selo El Golfo na zapadnoj obali smatra se jednim od najromantičnijih mesta na ostrvu Lanzarote jer se može uživati u zalasku sunca svake večeri.
Famara Beach (zbog zalaska sunca)
Plaža Famara je jedna od retkih plaža na zapadnoj obali ostrva Lanzarote (pošto je ova strana ostrva prekrivena lavom ili liticama). Famara se nalazi u podnožju litice, velikog peščanog dela sa malim dinama. Smatra se rajem za fotografe, posebno na zalasku sunca kada sunce udari u litice, menjajući boju i reflektujući se od vlažnog peska. Svako bi poželeo da tu provodi zalaske sunca!
Za Famaru se kaže da je bila jedno od omiljenih mesta Césara Manriquea. I to je definitivno jedna od najlepših plaža na ostrvu.
Zbog velikog broja kite surfera i jedriličara na dasci nije pogodna za plivanje. Uveče dolazi veliki broj fotografa. Na plaži nema nikakvog sadržaja, ali selo La Caleta de Famara na južnom kraju ima nekoliko lepih tapas restorana.
Ima dovoljno parking mesta duž peščanih dina.
Caletones du Nord (plaža daleko od gužve)
Na severnoj obali ostrva nalazi se oblast belog peska pomešanog sa crnom lavom. To je apsolutno fascinantno. Ima mnogo mesta za parkiranje i šetnju duž obale. Kontrasti boja su sjajni i skoro da nema nikoga u blizini.
Većina ovih plaža nije baš praktična za ležanje ili kupanje zbog vulkanskih stena, ali može se svratiti u Caleton Blanco gde će se pronaći plitka laguna koja je idealna za rashlađivanje tokom vrelog dana.
Postoji mali parking uz put za Orzolu (često na suprotnoj strani od mora) i veliki parking pored lagune. Sadržaja nema, a plitka voda lagune savršena je za ronjenje.