Površina: 16,22 km2

Dužina obale: 29,4 km

Koeficijent razuđenosti: 2,06

Najviši vrh: Veli Vrh (224 m)

Broj stanovnika: 476

Šipan je najveće ostrvo Elafitskog arhipelaga, a nalazi se 17 km severozapadno od Dubrovnika.  Od kopna ga odvaja 1.500 m široki Koločepski kanal, a od susednih ostrva, Jakljana na zapadu i Lopuda na jugoistoku prolaz Harpoti, odnosno Lopudska vrata.

Pruža se od severozapada prema jugoistoku, dug je 9,2 km od rta Mišnjak do rta Prtuša, a širok prosečno 2,3 km. Građen je od dolomita i krečnjaka, pa je diferenciranom erozijom u dolomitima nastala plodna dolina od Šipanske Luke na severozapadu do Suđurađa na jugoistoku.

Šipanska Luka

Čitavo ostrvo prekriveno je mediteranskom vegetacijom, a smenjuju se makija, šume alepskog bora (zauzimaju oko 820 ha, odnosno više od polovine površine ostrva) i kamenjar. Na prostorima koje je kultivisao čovek dominiraju masline, smokve, vinova loza, šipak, rogač i agrumi, a navedene kulture sve više nestaju jer nema ko da ih obrađuje. Zanimljivo je da je Šipan ušao u Guinnessovu knjigu rekorda kao ostrvo sa najviše maslina u odnosu na svoju veličinu i broj stanovnika.

Ostrvo je bilo naseljeno u rimsko doba. Pod današnjim imenom spominje se prvi put 1371. U drugoj polovini XV veka prvi put se spominje porodica Sagroević – Stjepović – Krivonosović -Skočibuha koja označava početak povezanosti Šipana sa Dubrovnikom. Iako neki njihovo poreklo povezuju sa Hercegovinom, prema drugim izvorima to prezime se na Šipanu spominje i pre pada Bosne pod tursku vlast 1463. Dva brata, Antun i Stijepo Sagroević-Krivonosović, spominju se početkom XVI veka, a zabeležena su i imena njihovih devet potomaka. Svi su bili vezani za pomorstvo i plovili su čitavim Mediteranom pa i šire, do obala Engleske i Holandije. Zbog čestih okršaja sa gusarima, ali i drugih opasnosti, takav život je bio rizičan i uzimao je žrtve pa su na kraju preživela samo dva sina. To su Vice, koji će postati najugledniji predstavnik trgovačkog staleža svog vremena, i Marin, sveštenik koji je život proveo u Napulju i Dubrovniku. Šipan je doživeo procvat za vreme Dubrovačke republike kada su glavne i najsnažnije delatnosti bile brodogradnja, pomorstvo, maslinarstvo, ribarstvo i vinogradarstvo. Nakon velikog zemljotresa, a zatim i požara u kojima je u XVII veku stradao Dubrovnik, privreda počinje da propada. Najteže  stanje zabeleženo je za vreme velike ekonomske krize u XX veku i popraćeno je snažnom emigracijom. Većim ulaganjima u posljednjih desetak godina situacija se popravlja i ostrvo ponovno doživljava revitalizaciju.

Suđurađ

Stanovništvo ostrva okupljeno je u dva veća naselja – Šipanska Luka (254 stanovnika) i Suđurađ (222 stanovnika) – i nekoliko zaselaka. Od nekadašnjih gotovo 7.000 stanovnika danas na ostrvu živi njih svega 476 uglavnom starijeg životnog doba. Šipanska Luka se svakog leta pretvara u turističku oazu, koju rado posećuju jedriličari i svi oni koji žele pronaći mir na ostrvu ispunjenog gustom mediteranskom vegetacijom. Posetiocima stoje na usluzi ugostiteljski i trgovački objekti, sportski sadržaji, kao i brojne mogućnosti za zabavu.

Kretanje broja stanovnika Suđurđa (gore) i Šipanske Luke (dole)

Nekad je naseljena bila Pakljena, a hronike spominju i naselja Sutuliju, Frajgu, Šilovo Selo. Ime ostrva je grčkog porekla (grč. γυπανον, gypanon), a znači orlovo gnezdo.

Na ovom malom prostoru nalaze se 42 stara letnjikovca i 34 crkve, što predstavlja dokaz da je Šipan oaza mira i lepote bila prepoznata od dubrovačke vlastele kao mesto za odmor. Iako su mnogi zapušteni, obnavlja se dvorac porodice Vice Stjepovića-Skočibuhe. Gradnja letnjikovca počela je u februaru, a završena u decembru 1563. godine. Građen je od korčulanskog kamena, a cigla je bila dovezena iz Kupara. Kompleks koji je u potpunosti završen krajem XVI veka obuhvatao je porodičnu kuću, dve kule na tri sprata (za odbranu od gusara), vrt sa šetalištem pravougaonog oblika, crkvicu, lože, mlin, cisterne u kući i u kuli, magacine, paviljon na terasi, most i utvrđeni ulaz. U letnjikovcu se nalazi renesansni pravougli kamin, elegantni renesansni kameni umivaonik reljefno oblikovanih ivica i unikatan primer jedinog sačuvanog drvenog balkona na području Mediterana iz XVI veka.

Letnjikovac Vice Stjepovića-Skočibuhe

Saobraćaj

Ostrvo je sa kopnom povezano trajektnom i brodskom linijom DubrovnikKoločepLopudSuđurađ. Ostrvo je takođe povezano brzom linijom sa ostrvom Mljetom.

Sredinom jula 2011. godine odlučeno je da trajekt ne vozi do Šipanske Luke, nego plovidbu počinje i završava u Suđurđu. Ta je odluka doneta zbog neisplativosti i smanjenja troškova. Izgradnja trajektnog pristaništa u Suđurđu završena je 18. decembra 1997. godine, a finansirali su je Ministarstvo obnove i razvitka i Fond za razvoj ostrva iznosom od 4,5 miliona kn (oko 600.000 €).

Trajekt na relaciji Dubrovnik – Koločep – Lopud – Suđurađ saobraća 13 puta nedeljno. Polasci iz Dubrovnika su od ponedeljka do subote u 9:30 i 16 h (utorkom u 17:15 h), a nedeljom u 19:30 h. Polasci iz Suđurđa su od ponedeljka do subote u 6:45 i 14 h, dok nedeljom polazi u 17:30 h. Vožnja traje 1:50 h. Cena karte za putnike na relaciji Dubrovnik – Suđurađ je 4,11 €, dok se za prevoz vozila plaća 22,03 €.

“Jadrolinija” održava i brodsku liniju Dubrovnik – Koločep – Lopud – Suđurađ. Svakoga dana postoje četiri polaska. Od ponedeljka do subote polasci iz Dubrovnika su u 10, 14, 16:30 i 20 h, dok su nedeljom polasci u 9, 11:45, 18:15 i 21 h. Iz Suđurđa od ponedeljka do subote polasci su u 6, 11:55, 15:20 i 18:30 h, a nedeljom su polasci u 7:30, 10:20, 17 i 19:35 h. Vožnja traje 75 minuta, a kada ne pristaje u luci Lopud traje jedan sat. Cena karte na relaciji Dubrovnik – Suđurađ je 4,11 €, a od Suđurđa do Lopuda ili Koločepa je 2,92 €.

Katamaran “Nona Ana”

Katamaran “Nona Ana” privatnog brodara “G&V Line” saobraća od Dubrovnika preko Šipanske Luke do Sobre tokom cele godine. Svakoga dana katamaran polazi iz Sobre na Mljetu u 6 ili 6:15 h. Polazak katamarana iz Šipanske Luke za Dubrovnik je u 6:35 h (ponedeljkom i petkom) ili u 6:50 h (ostalim danima u nedelji). Do Dubrovnika ima 45 minuta vožnje. Iz Dubrovnika je polazak za Šipansku Luku i Sobru svakoga dana u 19:10 h. Cena prevoza na relaciji Dubrovnik – Šipanska Luka je 5,71 €, a na relaciji Šipanska Luka – Sobra je 5,04 €. Karte se kupuju na brodu, plaćanje je isključivo u gotovini.

Dva naselja na ostrvu međusobno su povezana asfaltnim putem dužine 5,2 km. To je nekada bio državni put (cesta) D122, ali je po poslednjoj klasifikaciji puteva u Hrvatskoj izgubio taj značaj. Dubrovačko autobusko preduzeće Libertas uvelo je 22. oktobra 1998. godine redovnu liniju Šipanska Luka – Suđurađ, kojom su povezana jedina dva naselja na ostrvu. Saobraća omanji autobus, a uglavnom služi za prevoz školske dece.

Restoran "Pjat" se nalazi u gradskoj luci Šipan. Plovilo se može privezati direktno ispred hotela "Šipan", na vezovima u gradskoj luci, a možete se i usidriti u luci Šipan. Restoran se nalazi u 210 godina staroj vili iz perioda dubrovačkog plemstva.
Priprema hrane je izuzetno kvalitetna. Prednost imaju proizvodi iz domaće bašte i riba ulovljena u blizini ostrva Šipana. Kuvari pažljivo pripremaju ukusnu niskokaloričnu hranu koja će zadovoljiti i najzahtevnije gurmanske užitke.
Cene su umerene. Za kvalitet i pripremu jela vredi platiti malo više, jer se u pripremi koriste samo najkvalitetniji sastojci.
Usluga je profesionalna. Iskusni konobari će pomoći u izboru jela i odgovarajućih vina.