Fuerteventura je drugo po veličini ostrvo arhipelaga, četvrto po naseljenosti i najbliže je afričkom kontinentu. UNESCO ga je 2009. godine proglasio rezervatom biosfere. To je, sa tačke gledišta geologije, najstarije kanarsko ostrvo.
Naziv ostrva se povezuje sa jakim vetrovima koji duvaju u ovom delu arhipelaga, a neki izvori ga povezuju i sa nazivom za sreću, bogatstvo ili prosperitet. U dokumentima iz 1339. godine, pominje se kao Forte Ventura, a jedna od teorije koja je najviše prihvaćena u ovom trenutku kaže da su Rimljani Kanarska ostrva znali pod nazivom Fortunatae Insulae što znači Ostrvo srećnih.
Ime ostrva je složenica formirana od španskih reči fuerte (bilo "jaka" ili "tvrđava") i ventura ("bogatstvo"). Tradicionalno, ime Fuerteventure se smatralo referencom na jake vetrove (fuertes vientos na španskom) oko obale ostrva, i posledičnu opasnost za nautičke avanturiste. Međutim, možda se umesto toga (ili takođe) odnosilo na sreću ili sudbinu.
Autohtono ime ostrva, pre njegovog osvajanja u XV veku, bilo je Erbanija, podeljeno na dve regije (Jandía i Maxorata), od čega potiče naziv majorero (prvobitno majo ili makso). Međutim, sugeriše se da je u nekom trenutku Maxorata (što je značilo "deca zemlje") bio toponim aboridžina za celo ostrvo.
Ime ostrva je složenica formirana od španskih reči fuerte (bilo "jaka" ili "tvrđava") i ventura ("bogatstvo"). Tradicionalno, ime Fuerteventure se smatralo referencom na jake vetrove (fuertes vientos na španskom) oko obale ostrva, i posledičnu opasnost za nautičke avanturiste. Međutim, možda se umesto toga (ili takođe) odnosilo na sreću ili sudbinu.
1339. godine moreplovac sa Majorke Angelino Dulcert, u Planisferio de Angelino Dulcert, nazvao je ostrvo "Forte Ventura".
Geografija
Izduženo ostrvo je dugačko 100 km i široko 31 km. Ima površinu od 1.660 km2. Dužina obala je skoro 326 km, od kojih 77 km čine plaže.
Smešteno samo 97 km od obale Severne Afrike i ima najduže plaže sa belim peskom u arhipelagu. Ostrvo je destinacija za ljubitelje sunca, plaža i vodenih sportova. Leži na istoj geografskoj širini kao Florida i Meksiko i temperature retko padaju ispod 18°C ili se penju iznad 32°C. Broji 152 odvojene plaže duž svoje obale - 50 km belog peska i 25 km crnog vulkanskog šljunka.
Najviša tačka Fuerteventure je Pico de la Zarza koji se uzdiže na 807 m visine u jugozapadnom delu ostrva. Geografske karakteristike uključuju prevlaku Istmo de la Pared koja je široka 5 km i predstavlja najuži deo Fuerteventure. Ostrvo je podeljeno na dva dela, severni deo koji je Maxorata i jugozapadni deo koji se zove poluostrvo Jandía.
Fuerteventura ima vruću pustinjsku klimu. Klima je blaga tokom cele godine, ali uglavnom vetrovita. Ostrvo se stoga naziva ostrvom večnog proleća. More reguliše temperaturu vazduha, odvraćajući vruće saharske vetrove od ostrva. Tokom zimskih meseci, prosečna najviša temperatura iznosi 22°C, a najniža je oko 15°C, dok se tokom leta može očekivati prosečna najviša temperatura 28°C i najniža od 20°C. Međutim, u skoro svim mesecima zabeležene su izuzetno visoke temperature, a rekord iznosi 43,0°C. Jedino u decembru i januaru temperatura nikada nije prešla 30°C. Sa druge strane, najniža izmerena temperatura iznosi 8°C.
Padavina je oko 147 mm godišnje (po drugim podacima samo 97 mm), od kojih većina pada u jesen i zimu. Decembar je mesec sa najviše padavina, a i tada kiša u proseku padne tri dana u mesecu. Od maja do septembra kiša je izuzetno retka pojava.
Broj sunčanih sati godišnje iznosi 2.836, a prosečna vlažnost vazduha je 69%.
Cardón (619 m)
Peščana oluja poznata kao Calima (slično vetru Sirocco, koji duva severno od Sahare, prema Evropi), a zove se još izmaglica i kanarska prašina, može da duva od pustinje Sahare ka severozapadu i Kanarskim ostrvima imože izazvati visoke temperature, slabu vidljivost i sušenje vazduha. Temperature tokom ove pojave privremeno porastu za približno 10°C. Vetar donosi finu crvenu prašinu, Vidljivost može pasti na između 100 i 200 m ili čak niže, a zajedno sa veoma visokim temperaturama može dovesti čak i afričke skakavce na ostrvo. Sitni beli pesak se ne unosi iz Sahare, Sastoji se od mrtvog koralnog grebena i lokalnog preokreta na morskom dnu.
Izmaglica na Kanarskim ostrvima
U zimskim mesecima, do 80% kišnice otiče neiskorišćeno u okean, pošto nema vegetacije koja bi zahvatila vodu (takođe zbog prekomerne ispaše koza koje slobodno borave u blizini obale). Planinske šume, koje su još uvek bile prisutne u XIX veku, sve su posečene. Umesto toga, postoji mnogo postrojenja za desalinizaciju (koje rade na struju) koja proizvode potrebnu količinu slatke vode na ostrvu. Turisti na ostrvu koriste oko duplo više vode od domorodačkih stanovnika Fuerteventure. Uzroci su punjenje bazena, zalivanje hotelskih bašta i pranje peškira.
Fuerteventura je najstarije od Kanarskih ostrva koje datira pre 20 miliona godina od vulkanske erupcije sa vrućih tačaka Kanarskih ostrva. Većina ostrva je nastala pre oko 5 miliona godina i od tada je erodirana vetrom i padavinama. Na morskom dnu kod zapadne obale ostrva leži ogromna ploča dugačka 22 km i široka 11 km, koja izgleda da je uglavnom netaknuta skliznula sa ostrva u nekom trenutku praistorije, slično predviđenom budućem kolapsu Cumbre Vieje, koji je geološki rased na drugom Kanarskom ostrvu, La Palmi. Poslednja vulkanska aktivnost na Fuerteventuri dogodila se između 4.000 i 5.000 godina.
Montaña de Escanfrega (538 m)
Ostrvo je stanište jedne od dve preživele populacije ugroženog kanarskog egipatskog lešinara. Takođe je naseljeno mnogim divljim psima i mačkama. Na neplodnom, kamenitom zemljištu nalaze se magrebske veverice i gekoni. Fuerteventura je takođe stanište nekoliko ptica selica i stanarica. Ostrvo ima značajnu populaciju golubice, obične striževe i nekoliko vrsta zeba, posebno u blizini turističkih naselja.
Uprkos svojoj sušnoj klimi, ostrvo je takođe stanište iznenađujuće velikog broja insekata. Jedan od leptira koji se obično javlja na ostrvu je ravničarski žutać. Ostrvo je takođe stanište leptira monarha i njegovog bliskog rođaka afričkog monarha. Oko letovališta, kao što je Caleta de Fuste, gde ima voda relativno u izobilju, a mogu se naći i vrste vilinog konjica, kao što je veliki car. Peščane dine i obala ostrva su stanište brojnim vrstama pčela i osa. Na ostrvu se javljaju i ljiljci (vrsta insekata).
Istorija
Veruje se da su prvi naseljenici Fuerteventure došli iz severne Afrike. Reč Mahorero (Majorero) ili Maho se i danas koristi da opiše narod Fuerteventure i potiče od drevne reči 'mahos', vrste cipela od kozje kože koju su nosili ovi prvobitni stanovnici. Živeli su u pećinama i polu-podzemnim nastambama, od kojih su neke iskopane, otkrivajući ostatke ranog oruđa i grnčarije. U antici, ostrvo je prvobitno bilo poznato kao Planaria, zbog relativno ravne konfiguracije većine njegovog terena.
Feničanski doseljenici iskrcali su se na Fuerteventuru i Lanzarote.
Nekoliko španskih i portugalskih ekspedicija na ostrva organizovano je oko 1340. godine, praćeno Mavrima i evropskim trgovcima robljem. Na kraju iberijskog osvajanja, ostrvo je podeljeno na dva kraljevstva Guanča, jedno koje je pripadalo kralju Guizeu, a drugo kralju Ayozeu. Teritorije ovih kraljevstava su se zvale Maxorata (na severu) i Jandia (na jugu). Bili su odvojeni zidom, koji je presecao prevlaku La Pared. Neki ostaci zida su sačuvani. Drevni naziv za ostrvo, Erbania, potiče od imena ovog zida.
Starosedeoci Fuerteventure
Osvajanje ostrva ozbiljno je počelo 1402. godine, pod komandom francuskih vitezova i krstaša Jean de Béthencourta i Gadifer de la Sallea. Stigli su sa samo 63 mornara od prvobitnih 283, pošto ih je veliki broj mornara usput napustio. Nakon dolaska i naseljavanja na ostrvu Lanzarote, osvajači su napravili prve izlete na susedna ostrva. 1404. godine Béthencourt i Gadifer su osnovali Betankuriju, na zapadnoj obali, prvo naselje na ostrvu Fuerteventura. Posle brojnih teškoća, Gadifer je preuzeo kontrolu nad invazijom, dok se Béthencourt vratio u Španiju da traži priznanje i podršku kastiljanskog kralja.
1405. godine de Béthencourt je završio osvajanje ostrva, osnivajući prestonicu u Betankuriji (Puerto Rosario je postao prestonica ostrva tek 1835. godine).
1424. godine papa Martin V je, putem Betankurije, doneo odluku o osnivanju biskupije Fuerteventure, koja je obuhvatala sva Kanarska ostrva osim ostrva Lanzarote. Nastanak ove episkopije je u direktnoj vezi sa događajima koji su se desili nakon Zapadnog raskola (1378-1417), po tome što biskup San Marcial del Rubicón od Lanzarotea (u to vreme jedina biskupija na Kanarskim ostrvima) nije priznao za papu Martina V, i umesto toga se podržavao je antipapu Benedikta XIII. Biskupija Fuerteventure je bila smeštena u parohiji Santa Maria de Betancuria, dajući ovoj potonjoj status katedrale Grant. Nakon ponovne apsorpcije biskupije San Marcial del Rubicón od strane pape Martina V, biskupija Fuerteventure je ukinuta 1431. godine, samo sedam godina nakon što je stvorena.
Santa Maria de Betancuria
Prvi popis beleži populaciju od oko 1.200 stanovnika. Populacija se postepeno povećavala nakon toga. 1476. godine teritorija je postala Señorio Territorial de Fuerteventura, podvrgnuta katoličkim monarhima. U kasnijim godinama, ostrvo su napadali Španci, Francuzi i Englezi.
Vremenom je ostrvo pretrpelo brojne napade. Ekspedicija predvođena Berberima izvršila je invaziju 1593. godine, zahvativši unutrašnjost sve do glavnog grada. Nekoliko tvrđava je izgrađeno duž obale, da bi se zaštitili od ove vrste napada. Kao druga zaštitna mera, stanovništvo je preseljeno u unutrašnjost. Zbog napada, prvi Captain General je poslat na Fuerteventuru, u pratnji nekoliko narednika, da brani ostrvo u ime krune. U to vreme, Betankurija je postala verska prestonica ostrva.
Dva velika napada dogodila su se 1740. godine, u razmaku od mesec dana. Dve odvojene grupe engleskih privatnika pokušale su da opljačkaju grad Tuineju. Ove napade je, međutim, uspešno sprečilo lokalno stanovništvo i ostrvska milicija. Ovo uspešno odbijanje osvajača slavi se u rekonstrukciji koja se održava u Gran Tarajalu svake godine u oktobru.
Ostrvski garnizon je zvanično uspostavljen 1708. godine. Njegov pukovnik je preuzeo titulu guvernera oružja, nasledno, doživotno imenovanje koje je ostalo u porodici Sánchez-Dumpiérrez. Vremenom je ova porodica sve više sticala vlast nad drugim ostrvima kroz saveze sa porodicom Arias de Saavedra. Iste godine je stvorena pomoćna parohija La Oliva i Pájara, koja je počela sa radom 1711. godine. 17. decembra 1790. godine stvorena je pomoćna parohija Tuineje.
Izabela II je 1852. godine proširila zonu slobodne trgovine na Kanarska ostrva. Vojna ostrvska vlast, koja je počela 1708. godine, konačno je raskinuta 1859. godine, a Puerto de Cabras (danas Puerto del Rosario) - jedino opštinsko sedište na obali - postao je novi glavni grad.
Kanarska ostrva su dobila samoupravu 1912. godine. 1927. godine Fuerteventura (i Lanzarote) su postali deo provincije Gran Canaria.
Blizina ostrva (samo 100 km) zapadnoafričkoj obali i činjenica da je deo šengenske teritorije čine ga glavnom ciljnom destinacijom za imigrante bez dokumenata. Međutim, mnogi su poginuli prilikom pokušaja prelaska.
Stanovništvo
Ostrvo je početkom 2023. godine imalo 124.152 stanovnika. Tokom svoje duge istorije, Fuerteventura je patila od opadanja stanovništva zbog ekonomske situacije i klime, koji su je pretvorili u gotovo pusto ostrvo. Međutim, razvoj turizma tokom osamdesetih godina XX veka doveo je do toga da broj stanovnika raste iz godine u godinu od tada, udvostručavajući ga za nešto manje od jedne decenije. Tako je 2005. godine na ostrvu bilo 86.642 stanovnika, što znači da je za dvadesetak godina porastao za preko 40%.
Ostrvo ima 116 predškolskih i školskih ustanova, sa ukupno 14.337 učenika. Od tog broja 45 su osnovne škole, 10 su srednje škole, a postoje i četiri koledža. Fuerteventura takođe ima centar povezan sa Nacionalnim univerzitetom za obrazovanje na daljinu, koji nudi kurseve iz mnogih predmeta kao što su ekonomija, poslovne studije, pravo, istorija i turizam.
Fuerteventurom upravlja Odeljenje za ostrva Vlade Španije, koje ima rang vladinog pododeljenja. Zgrada vlade nalazi se u centru glavnog grada. Ova institucija je zadužena da predstavlja Vladu Španije na ostrvu i da upravlja svim funkcijama koje nisu pod kontrolom Kanarske vlade. Ovo uključuje sledeće javne usluge:
• Ostrvske bezbednosne snage (nacionalna policija i civilna garda)
• Luka Puerto del Rosario i aerodrom Fuerteventura
• Poreska agencija
• Carina
• Odeljenje pomorske i obalske straže
• Vozačke dozvole, saobraćaj i autoputevi
• Imigracija - Imigracioni pritvorski centar i dozvole za boravak
• Socijalno osiguranje
• Crveni krst
• Seprona (Služba za zaštitu prirode)
• Pasoši
Savet ostrva Fuerteventura (cabildo), formiran kao deo Zakona o savetima iz 1912. godine, upravlja ostrvom i ima dve glavne funkcije. Sa jedne strane, obavlja usluge za Autonomnu zajednicu, a sa druge je centar lokalne samouprave na ostrvu. Sedište ostrvske vlade (cabildo insular) nalazi se u Puerto del Rosariju.
Fuerteventura je deo provincije Las Palmas. Ostrvo je podeljeno na šest opština, i to: Antigua, Betancuria, La Oliva, Pájara, Puerto del Rosario i Tuineje. Zanimljivo je da opština Betancuria ima samo 811 stanovnika.
Zastava Fuerteventure
Osim toga, opštine su organizovane u dve asocijacije: Mancomunidad de Municipios del Centro-Norte de Fuerteventura formirana od opština La Oliva i Puerto del Rosario, a preostale četiri opštine čine Mancomunidad de Municipios del Centro-Sur de Fuerteventura.
Svim opštinama upravlja gradsko veće i članovi su FECAM-a (Federacije kanarskih opština). Oni su vođeni osnovnim zakonodavstvom lokalnog režima i njihovim odgovarajućim pravilima.
Fuerteventura ima oko 100 pojedinačnih naselja. Najveća neopštinska sedišta su Corralejo (opština La Oliva; 10.714 stanovnika), Morro Jable (opština Pájara; 8.245 stanovnika), Gran Tarajal (opština Tuineje; 7.584 stanovnika) i Costa Calma (opština Pájara; 5.704 stanovnika), svi priobalni lokaliteti novijeg razvoja.
Obližnje ostrvo Islote de Lobos nalazi se u blizini Corraleja i pripada opštini La Oliva.
Privreda
Fuerteventura i Lanzarote su bili glavni izvoznici pšenice i žitarica na centralna ostrva arhipelaga tokom XVI, XVII i XVIII veka; Tenerife i Gran Kanariju. Međutim, ova trgovina je bila od male koristi za stanovnike Lanzarotea i Fuerteventure (jer su zemljoposednici ostrva profitirali od ove aktivnosti), što je dovelo do perioda gladi, i do toga da se deo stanovništva ostrva preseli na Tenerife i Gran Kanariju u pokušaju da poboljšaju svoje živote. Stoga je ostrvo Tenerife postalo glavni fokus privlačnosti za majoreros i lanzaroteños, otuda i osećaj jedinstva koji je oduvek postojao među ovim ostrvima.
Privreda Fuerteventure se uglavnom zasniva na turizmu. Primarne turističke oblasti se nalaze oko postojećih gradova Corralejo na severu i Morro Jable u Jandiji, plus čisto turistički razvoj Caleta de Fuste, južno od Puerto del Rosarija. Ostale glavne grane industrije su ribarstvo i poljoprivreda (žitarice i povrće). Čuveni sir majorero lokalno se pravi od mleka autohtone koze majorera.
2009. godine Fuerteventura je zabeležila najvišu regionalnu stopu nezaposlenosti u EU na nivou od 29,2%.
Prvi turistički hotel izgrađen je 1965. godine, nakon čega je usledila izgradnja aerodroma Fuerteventura u El Matorralu, najavljujući zoru nove ere za ostrvo. Fuerteventura je, sa svojih skoro 3.000 sunčanih sati godišnje, čvrsto postavljena na svetsku scenu kao glavna evropska destinacija za odmor. Iako ima potpuno razvijene turističke kapacitete, ostrvo nije doživelo prekomernu razvijenost kao na nekim drugim ostrvima. Ipak, ostaje destinacija za pretežno, ali ne isključivo evropske turiste.
Letnji pasati i zimski talasi Atlantika čine ovo rajem za surfere tokom cele godine, sa više izloženih oblasti na severnoj i zapadnoj obali, kao što su Corralejo i El Cotillo, koji se pokazuju najpopularnijim. Surfovanje se odvija na lokacijama širom ostrva. Mornare, ronioce i big-game ribolovce privlače ove čiste plave atlantske vode u kojima su kitovi, delfini, marlini i kornjače uobičajeni prizori. Sa brojnim brdima prisutnim širom ostrva, ovo ostrvo privlači i planinare.
Peščane plaže nalaze se na mnogim lokacijama. Zapadne plaže, poput onih oko El Cotilla, mogu iskusiti jak vetar. Plaže koje se graniče sa prostranim peščanim dinama istočno od Corraleja su popularne, kao i zaštićenije prostrane peščane obale Playa de Sotavento de Jandia na jugoistočnoj obali između Costa Calme i Morro Jablea. Nudizam je prisutan gotovo na svim plažama.
Veći deo unutrašnjosti, sa svojim velikim ravnicama, pejzažima sa lavom i vulkanskim planinama, sastoji se od zaštićenih područja, iako do njih postoje organizovane ture i pristup vozilima.
U auditorijumima se održavaju mnogi koncerti i festivali, kao što je Festival kanarske muzike. Takođe se održavaju u manjim prostorima širom ostrva, sa bendovima kao što su "Estopa", "Van Gogh's Ear" i "King Africa".
• Lebrancho Rock: 2004. godine, Gradska većnica Puerto del Rosarija je pokrenula ovu inicijativu zbog sve većeg broja lokalnih bendova koji su godinama nastupali u ovoj oblasti, ali nisu imali priliku da sviraju na istom događaju.
• Fuertemusica: kao i Lebrancho Rock, ovaj festival ima za cilj da ohrabri lokalne ili nove grupe. Počeo je iste godine. Ovaj festival je uglavnom za grupe koje su već poznate u muzičkom svetu. Održava se u El Cotillu.
• U opštini Betancuria (tačnije u selu Vega de Rio Palmas) održavaju se svake godine svečanosti u čast Device de la Peñe, zaštitnice ostrva Fuerteventura, najreprezentativnije je hodočašće u koje su uključeni ljudi iz svih krajeva ostrva. Praznik se slavi treće subote u septembru.
Festival Internacional de Cometas/International Kite Festival održava se svake druge nedelje novembra sa središtem na plažama Corralejo. Privlači kitesurfere iz cele Evrope. Popularno je zato što su vetrovi topli i stalni, a plaže su ispunjene stotinama šarenih zmajeva svih oblika i veličina.
Kuhinja je prilično zavisna od običaja i klimatskih uslova. Ovu jednostavnost dele sa ostalim Kanarskim ostrvima, a slično kao i oni, koriste veliku količinu ribe. Oni takođe koriste sve što mogu da uzgajaju u skoro neplodnoj zemlji. Poznato jelo je papas arrugadas, a sastoji se od naboranog krompira koji se obično servira sa sosom od ljute paprike (mojo) ili sa mesnim gulašom (puchero canario).
Morski plodovi se tradicionalno pripremaju na mnogo načina, kao što su pejines (usoljena riba), jareas ili sancocho (vrsta čorbe) od ribe, uglavnom škarpine, kuvana nakon soljenja i servirana uz mojo, krompir ili gofio (vrsta žitarice). Ljudi su takođe veoma zainteresovani za dagnje i prilepke sakupljene na obalama ostrva.
Meso poput govedine i svinjetine koristi i za pravljenje različitih jela ili jednostavno za dinstanje, ali glavno meso im je kozje meso, kako jaretina, tako i starijih životinja. Kozu jedu pečenu ili dinstanu. Koze nisu korisne samo zbog mesa – Fuerteventurci takođe koriste mleko za pravljenje sira majorero, koji je osvojio brojne nagrade. Majorero se uglavnom pravi samo od kozjeg mleka, a povremeno se dodaje i do 15% ovčijeg mleka. Majorero i palmero sir su jedina dva kanarska sira sa zaštićenom oznakom porekla.
Brojni sportovi se praktikuju na Fuerteventuri, kako na otvorenom, tako i u sportskim centrima širom ostrva.
Postoji nekoliko lokalnih sportova koji se praktikuju na ostrvu: kanarsko rvanje, juego del palo i kanarsko boćanje. Rvanje se odvija u ringu od peska zvanom terrero. Unutar njega, dva takmičara pokušavaju da se obore. Fuerteventura ima 14 terrera raspoređenih u svim opštinama osim Betancurije.
Na ostrvu postoji i školska rvačka liga koju organizuje savet i program promocije ovog sporta. U ovome učestvuje dvanaest škola rvanja.
Juego del Palo je kanarska borilačka veština koja se doslovno prevodi kao “igra štapom”. Igraju ga dva igrača, oba naoružana palicama. Cilj im je da pobede jedni druge bez kontakta sa telom protivnika. Poreklo ove igre je nejasno. Sve što se zna je da se zasniva na metodi borbe koju je koristio predkolonijalni kanarski narod.
Juego del Palo
Kanarske balote je igra slična boćanju. Zapravo se vrlo malo igra na ostrvu, iako ima nekoliko klubova i terena. Igra se na pravougaonom terenu od peska ili zemlje koji je dugačak 18 do 25 m i širok 3,5 do 6 m.
More i klimatski uslovi čine ostrvo savršenim mestom za veliki izbor vodenih sportova. Mnoge vrste surfovanja su popularne na ostrvu, uključujući tradicionalno jahanje na talasima, jedrenje na dasci (gde se daska pokreće jedrom) i nedavno kitesurfing. Ostrvo ima mnogo škola i kurseva posvećenih podučavanju ovih sportova. Međunarodno prvenstvo u windsurfingu i kitesurfingu održava se od 1985. godine na Playas de Sotavento u opštini Pájara.
Škole ronjenja su jednako česte kao i škole surfovanja, širom obale Fuerteventure.
Dve od najkorisnijih tačaka za ronjenje su obala kod Playa del Matorrala na jugu i zona između ostrva Lobos i Coralleja na severu. Tu u Corraleju se održava Međunarodni festival morske i podmorske fotografije, poznat kao Fimarsub Corralejo – Lobos. Tokom festivala održavaju se početnički časovi, profesionalno ronjenje, časovi podvodne fotografije, projekcije i drugi događaji vezani za sport.
Na ostrvu ima mnogo bazena, ali najočiglednije mesto za kupanje je na otvorenom moru. Od 1999. godine postoji godišnja plivačka trka od ostrva Lobos do Fuerteventure. Manifestacija privlači plivače amatere sa svih Kanarskih ostrva i Španije, kao i profesionalce.
Na ostrvu se održavaju takmičenja u kojima učestvuju različite vrste čamaca. Zanimljiv događaj je Tura Fuerteventure kajakom, koja je organizovana kao serija etapa, a ne kao takmičenje, i predstavlja jednostavan način da se istraži ostrvo.
Najznačajnije takmičenje ribolovaca je Gran Tarajal Fishing Open.
Na ostrvu se organizuju takmičenja u biciklizmu, reliju i motokrosu.
Glavni fudbalski klubovi ostrva su CD Union Puerto i CD Cotillo, koji igraju u petom rangu španskog fudbala u Grupi XII, koja okuplja isključivo klubove sa Kanarskih ostrva.
Estadio Municipal de Los Pozos
Odmaralište Playitas na južnoj obali je od 2008. godine opremljeno bazenom od 50 m i postalo je odredište za triatlonske trening kampove za Evropljane. Tamo se održava godišnja trka pod nazivom Challenge Fuerteventura na poluironman distanci.
Saobraćaj
Vazduhom
Aerodrom je glavna pristupna tačka ostrvu, mada je moguće doći i brodom, ali to je preveliki napor.
Do četrdesetih godina XX veka ostrvo je imalo aerodrom (zapadno od Puerto del Rosarija na putu za Tindayu, vidljiv i danas). Pojava masovnog turizma sredinom šezdesetih godina, zahtevala je izgradnju novog aerodroma u El Matorralu 5 km jugozapadno od glavnog grada Puerto del Rosarija. Aerodrom ima letove do preko 80 destinacija širom sveta, a 2018. godine kroz njega je prošlo preko 6 miliona putnika. U decembru 2009. godine, svečano su pušteni novi objekti terminala za dolaske na aerodromu Fuerteventura, čime je utrostručen raspoloživi prostor u starim objektima. Do 4.00 putnika na sat može se istovremeno opsluživati zahvaljujući novim objektima.
Kada se pogleda struktura putnika 2023. godine, vidi se da preovlađuju Nemci i Britanci. Te godine najviše putnika je bilo na letovima za Düsseldorf (blizu 300.000), Manchester (270.000), Frankfurt (250.000) i London-Gatwick (190.000). Malo je letova do zemalja Istočne Evrope, izuzetak je Poljska, uz još jedino let do Budimpešte.
Morem
Pomorske komunikacije se vrše iz četiri luke: Puerto del Rosario, Corralejo, Gran Tarajal i Morro Jable. Teretni saobraćaj su glavna aktivnost glavne ostrvske luke u Puerto del Rosariju, iako njeni objekti omogućavaju pristajanje turističkih kruzera, uključujući trajekt sa Gran Kanarije. Putnički saobraćaj se uglavnom kanališe kroz ostale tri luke. Luka Corralejo povezuje ostrvo sa Lanzaroteom. Luka Gran Tarajal povezuje ostrvo sa Gran Kanarijom, a Morro Jable povezuje ostrvo sa Gran Kanarijom i Tenerifeom.
Evo nekih dodatnih informacija o njima:
• Lanzarote: trajekti iz Fuerteventure za Lanzarote polaze nekoliko puta dnevno iz luke Corralejo i stižu u luku Playa Blanca. Vožnja traje samo 25-35 minuta.
• Gran Kanarija: većina trajekata iz Fuerteventure za Gran Kanariju polazi iz luke Morro Jable, dok postoji nekoliko polazaka nedeljno iz Puerto del Rosarija. Najkraće putovanje od Fuerteventure do Gran Kanarije traje 2 sata.
• Tenerife: trajektne rute od Fuerteventure do Tenerifa su indirektne i uključuju zaustavljanje u Las Palmasu (Gran Kanarija). Postoji nekoliko indirektnih trajektnih opcija Fuerteventura - Tenerife koji su dostupni dnevno, koji traju oko 5 sati.
Može se do ostrva Fuerteventura doputovati trajektom iz luke Cádiz u kontinentalnoj Španiji. Trajekt se zaustavlja u luci Arrecife na ostrvu Lanzarote. Ova indirektna ruta je obično dostupna jednom nedeljno, a putovanje traje oko 30 sati.
Drumom
Na ostrvu postoje dva autoputa: FV-1 i FV-2. FV-1, zajedno sa FV-2, deo je velikog projekta izgradnje autoputa sever-jug na Fuerteventuri.
FV-1 počinje na severu, u gradu Corralejo, a završava se u glavnom gradu ostrva Puerto del Rosariju. FV-1 je jednim delom sa četiri trake, a delom sa dve trake. U prošlosti, FV-1 je takođe prolazio kroz rezervat prirode Corralejo Dune. U cilju usmeravanja prolaznog saobraćaja van rezervata prirode, 2017. godine otvorena je obilaznica sa četiri trake oko rezervata prirode kao prva deonica autoputa posle tri godine izgradnje, plus pet godina kašnjenja izgradnje. Put kroz rezervat prirode je preimenovan u FV-104.
FV-2 povezuje Morro Jable i Puerto del Rosario. Između La Lajite i Morro Jablea, FV-2 je autoput sa četiri trake. Kompanije za iznajmljivanje automobila koje imaju kancelarije na aerodromima su: Autoreisen, Avis, Cicar, Europcar, Goldcar, Hertz, Sikt i TopCar.
Autoput FV-1
Znamenitosti
Najbolje kulturne atrakcije na Fuerteventuri:
• Svetionik Punta Jandia
• Svetionik Entallada
• Misteriozna Villa Winter
• Muzej soli Del Carmen
• Centar za posetioce Los Molinos i vetrenjača u Tiscamaniti
• Vidikovac Risco de las Peñas
• La Atalayita
Najbolje prirodne atrakcije na Fuerteventuri:
• Rezervat prirode Jandia
• Sveta planina Tindaya
• Ruralni park Betancuria
• Vulkan Calderón Hondo
• Oasis Wildlife za spasavanje i oporavak vrsta
• Pak pirode Corralejo sa beskrajnim peščanim dinama
• Polja aloe vere
• Pećine Ajuy
• Piko de la Zarza, najviša tačka Fuerteventure
Ostrvo ima nekoliko muzeja sa različitim temama i dosta izložbenih prostora, javnih i privatnih. To su između ostalih Centar za zanatstvo vetrenjača Antigva i Centar za arheološko tumačenje Atalayita.
Pored muzeja, glavni grad Puerto del Rosario ima park skulptura na otvorenom koji se sastoji od oko 100 skulptura različitih umetnika raštrkanih po gradu. Većina njih je nastane tokom Međunarodnog simpozijuma skulpture koji se održava svake godine počev od 2001. Tokom festivala, umetnici dolaze iz celog sveta da podignu svoje skulpture na otvorenom, pred očima prolaznika.
U Cofeteu, na zapadnoj obali Jandije udaljena i impozantna kuća - Villa Winter - gleda na more preko širokih plaža. Navodno ju je izgradio gospodin Winter na zemljištu koje je poklonio general Franco.
Vila Winter
Jedno vreme plaže su imale popularne slučajne atrakcije. 18. januara 1994. godine okeanski brod United States Lines SS "American Star" (bivša "America", USS West Point, Australis) nasukao se na obali u Playa de Garcey tokom jake oluje. U roku od godinu dana prelomio se na pola i kasnije je izgubio krmu. Do 2007. godine ostatak ozbiljno pokvarenog broda se srušio na levu stranu, postepeno se naginjavši dalje i skoro potpuno potopljen. Od 2008-2012. godine, većina olupine je konačno skliznula ispod površine vode.
Plaže
Fuerteventura je izabrana među 500 evropskih destinacija od strane Programa Evropske unije za obalu i more koji se zove Quality Coast International Certification kao jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija za posetioce zainteresovane za kulturno nasleđe, životnu sredinu i održivost. Najbolje plaže za posetu su Playa de Cofete, Playas de Jandia, Playas de Corralejo, Playa de Ajuy i Playas de El Cotillo.
Plaže su opisane u smeru kretanja kazaljke na satu, počev od plaže Caleta de Fuste koja je najbliža glavnom gradu Puerto del Rosariju. Plaže na gornjoj karti obeleže crnom bojom imaju crni pesak, dok su sa narandžastom bojom obeležene plaže sa svetlom (belom ili zlatnom) bojom peska.
Caleta de Fuste
Plaža Caleta de Fuste je zaliv užine oko 600 m. Pesak je svetle boje i fin sa malo šljunka u blizini vode. Plaža je idealna za decu jer skoro da nema visokih talasa. Posetioci se mogu baviti različitim vodenim sportovima poput surfovanja ili skijanja na vodi. Na plaži uglavnom borave turisti iz okolnih hotela.
Las Playitas
Plaža Las Playitas je veliki zaliv u kome (još uvek) nema mnogo turista. Srećom, u Las Playitasu nema mnogo hotela. Mnogim ribarima je ovo polazna tačka za ribolov. Pesak na plaži je fin i taman, delimično ima crnog šljunka. Postoji škola jedrenja sa iznajmljivanjem katamarana, kajaka i daske za surfovanje. Može se besplatno parkirati na putu. Nažalost, jedini pristup plaži je kroz hotelske bašte. Za sada ne postoji javni put do plaže.
Gran Tarajal
Plaža Gran Tarajal je veliki zaliv za kupanje sa svetlim, sitnim peskom. Neki bi rekli i da je pesak taman, ali svejedno je u redu. Gran Tarajal nije turističko mesto, na plažu uglavnom dolazi lokalno stanovništvo. Ako pogledate sa plaže prema moru, videće se luka Gran Tarajal sa desne strane.
Giniginamar
Plaža Giniginamar je udaljena i tiha uvala, široka oko 500 m. Pesak je čist, taman i sa mnogo šljunka, koga je sve više sa približavanjem obali. Sa strane se nalaze ribarski čamci, koji donose romantičnu atmosferu. Ima samo nekoliko ljudi i ako jesu, to nisu turisti, već meštani.
Tarajalejo
Plaža Tarajalejo nalazi se van utabanih staza. Na njoj će se naći uglavnom lokalno stanovništvo. Pesak je taman. Sa približavanjem moru postaje sitniji; dalje od vode, ima mnogo kamenčića. Iza plaže je popločano šetalište sa palmama. Može se iznajmiti i katamaran.
La Lajita
Turisti retko posećuju plažu La Lajita. Ribari odavde odlaze na more u svojim čamcima. La Lajita je miran zaliv sa tamnim peskom. Pesak je sitan bliže moru, a pozadi ima mnogo krupnog i sitnog kamenja. Pošto na plažu dolazi uglavnom lokalno stanovništvo, ne može se iznajmiti suncobran ili ležaljka. Ono što je lepo su palme na plaži.
Costa Calma
Costa Calma je veliki zaliv dužine oko 1,5 km. Od ove plaže počinje pojas peska i može se prošetati obalom sve do plaže Morro Jablea udaljene oko 21 km. Na severu je plaža ograničena crnim stenama koje se protežu u more. Hoteli i apartmani se nalaze neposredno iza plaže i nisu odvojeni putem ili šetalištem. Plaža Costa Calma je pogodna za decu jer skoro da nema visokih talasa. Može se baviti i naturizmom.
Sotavento (Playa Risco del Paso and Playa Barca)
Playa de Sotavento, duga 5 km, nalazi se na jugoistočnoj obali Fuerteventure. Plaža je podeljena na delove Playa Risco del Paso (nazvana po istoimenom grediću) i Playa Barca. Na oba dela plaže nalaze se mesta za surfovanje. Svake godine se tu održavaju svetska prvenstva u jedrenju na dasci (windsurfing) i kitesurfingu. Playa de Sotavento je idealna i za početnike i za majstore surfovanja. Plaža je previše vetrovita za opušteno kupanje, ali može se prileći u zaštićene male dine koje su prekrivene vegetacijom. Možete se baviti i naturizmom, a plaža je pogodna za decu jer je voda veoma plitka. Međutim, morate uzeti u obzir da u moru ima mnogo surfera.
El Salmo
El Salmo je mirna plaža na koju odlazi samo nekoliko turista pošto u blizini nema hotela. Pesak je svetle boje, ali ima mnogo kamenja (ali zbog toga ima i dvoraca napravljenih od kamenja).
Mal Nombre
Mal Nombre je plaža za one koji žele da uživaju u opuštanju i spokoju. Ako se hoda od plaže Costa Calma do Jandije (oko 21 km) odmah se uočavaju mali zamkovi od crnog peska koji su izgrađeni na padini. U njima su posetioci dobro zaštićeni od vetra i može se bez problema baviti naturizmom. Voda je veoma plitka pa je plaža pogodna i za decu. Pošto se može leći samo u nekoliko zamkova na plaži, plaža je mirna. Samo ponekad prođe nekoliko lutalica plažom. Na padini se nalazi oko 10 zamkova, a na vrhu dine još jedan. Pošto su ovi kameni dvorci veoma popularni, mora se poraniti da bi se izabrao onaj koji je draži.
Esquinzo
Plaža Esquinzo se sastoji delom od peska svetle boje, delom od kamenja. Esquinzo je turistički grad koji je izgrađen u blizini peščane plaže pre samo nekoliko godina. Iako plaža nije velika, može se hodati od jedne do druge uvale. U nekim delovima plaža je oivičena tamnim stenama. Možete se baviti i naturizmom. Plaža Esquinzo je pogodna za decu.
Jandía (Morro Jable)
Plaža na poluostrvu Jandía se proteže od Morro Jablea do Costa Calme u dužini od oko 21 km. Cela plaža je podeljena na različite delove. Može ste prošetati od Morro Jablea do Costa Calme (ili obrnuto) za šta je potrebno pet do šest sati i vratiti se autobusom. Deo plaže na kome se nalazi svetionik (turistički centar Jandía = od hotela Iberostar do Morro Jablea) se takođe naziva Playa de Matorral i idealan je za porodice sa decom. Sitan, svetli pesak, čisto i plitko more. Između puta i plaže nalaze se slane močvare koje su zakonom zaštićene. Naturizam je dozvoljen u celoj oblasti.
Puerto de la Cruz (Puertito)
Plaže oko Puerto de la Cruza (koji se naziva i Puertito) su male uvale, uglavnom sa svetlim peskom i mnogo crnog kamenja. Nema turističkih plaža, ovde će se naći uglavnom lokalno stanovništvo. Naselje Puerto de la Cruz i Punta de Jandía, najjužnija tačka Fuerteventure, su prelepe znamenitosti koje svakako treba posetiti.
Cofete
Plaža Cofete nije pogodna za kupanje. Ima nešto misteriozno u tome. Pusta i usamljena, a u pozadini se vide planine Jandía visoke 800 m na koje se hvataju oblaci. Vreme je uvek vetrovito i talasi su veoma visoki. Plaža izgleda zapanjujuće jezivo, ali ipak prelepo! Ovde se ne bi trebalo kupati zbog visokih talasa i jake struje. Na približno 2-3 km dugačkoj plaži nema turista i lokalnog stanovništva. Plaža je takođe apsolutno neprikladna za decu. Prilikom posete Fuerteventuri, trebalo bi odvojiti jedan dan za istraživanje ovog dela netaknute prirode. Osim toga, nema drugih znamenitosti osim misteriozne "Vile Winter". Štaviše, tu je i malo selo Cofete sa kafanom.
La Pared
Zaliv La Pared dugačak je 900 m, sa svetlim i sitnim peskom. Pošto se plaža nalazi na zapadnoj obali Fuerteventure, uvek postoji opasna struja. Dakle, plaža je apsolutno neprikladna za kupanje. Ipak je fascinantna (kao skoro sve plaže na zapadnoj obali). Zbog nedostatka turista deluje usamljeno i napušteno. Međutim, ko voli sunčanje i zadovoljava se stavljanjem samo stopala u vodu, ova plaža će mu se dopasti. Ne čuje se nikakva buka osim buke talasa koji se razbijaju. Ovo mesto je idealno za opuštanje! Trebalo bi parkirati automobil iznad plaže u blizini nekadašnjeg hotela "Costa Real“. Odatle se stepenicama može spustiti do plaže.
Playa de Garcey
Nažalost, Playa de Garcey je 2007. godine izgubila svoju čuvenu znamenitost. Pre toga je olupina broda “American Star” ležala u vodi ispred plaže. Ipak, plaža, odnosno “putovanje” do nje, vredi avanture. Do plaže se stiže kroz prelep, izuzetan pejzaž sa malim kanjonima. Sama plaža je udaljena i tiha, okružena visokim stenama. Zbog opasnih strujanja i meduza ovde se ne bi trebalo kupati.
Ajuy
Plaža Ajuy je divna destinacija za turiste. Sitan crni pesak i plava voda predstavljaju zanimljiv kontrast. Zbog morske struje, bolje je ne plivati. Plaža je uvek dobro posećena, ali ne za kupanje, već kao prizor Fuerteventure. Na desnoj strani plaže može se prošetati na liticu (popločanom stazom) i uživati u pogledu na Ajuy i plažu. Plaža Ajuy nije pogodna za decu.
El Cotillo
El Cotillo is a touristically hardly developed area. This is what makes this beach so lovely: few tourists. The whole bathing area consists of several bays separated from each other by lava rocks and stones in the sea. Although the bay is situated on the west coast, it is possible to bathe here. You can also do naturism. The beach is also suitable for children since the sea is very shallow.
El Kotiljo je turistički slabo razvijeno područje. To je ono što ovu plažu čini tako lepom: malo turista. Celo kupalište se sastoji od nekoliko uvala odvojenih jedan od drugog stenama lave i kamenjem u moru. Iako se zaliv nalazi na zapadnoj obali, ovde je moguće kupati se. Možete se baviti i naturizmom. Plaža je pogodna i za decu jer je more veoma plitko.
Corralejo town
U samom naselju Corralejo postoji nekoliko malih zaliva, jedan od njih dugačak je oko 200 m. Na plaži ima mnogo turista sa decom, ali i lokalnog stanovništva. Pesak je svetle boje, leva i desna strana plaže su ograničene crnim stenama različite veličine. Pored škole surfovanja nalazi se dugačak betoniran mol koji ide oko 20 m od plaže u more. Ležeći na ovoj plaži ima se dobar pogled na luku Corralejo i ostrvo Los Lobos. U daljini se može videti i susedno ostrvo Lanzarote.
Corralejo dunes
Južno od Corraleja nalazi se 11 km duga oblast dina Nacionalnog parka (Parque Natural de las Dunas de Corralejo). Pesak je sitan i veoma svetle boje. Sa plaže je fantastičan pogled na ostrva Los Lobos i Lanzarote. Plaža je pogodna za decu, a može se baviti i naturizmom. Za zaštitu od vetra, mogu se koristiti kameni dvorci koji su dovoljno veliki za dve osobe. Tu je i obeležena zona za wind i kite surfere.
L O B O S
Playa de la Concha
Lobos (španski Isla de Lobos) je malo ostrvo koje se nalazi nešto manje od 2 km severno od ostrva Fuerteventura. Pripada opštini La Oliva na ostrvu Fuerteventura. Ima površinu od 4,68 km2 (po drugim izvorima 4,5 km2). Rezervatom prirode (Parque Natural del Islote de Lobos) proglašen je 1982. godine.
Iako se ostrvo smatra nenaseljenim, po podacima iz 2018. godine imalo je četiri stanovnika.
Ostrvo je dostupno turistima kratkom vožnjom brodićem iz Corraleja, naselja na severu Fuerteventure. Ima dnevne objekte i vikendice lokalnih ribara. Nudi ture za pešačenje i ronjenje. Na severoistočnom kraju ostrva nalazi se svetionik Punta Martiño, svetioničar i njegova porodica bili su poslednji stalni stanovnici Lobosa, sve dok svetlo nije automatizovano šezdesetih godina XX veka.
U prevodu sašpanskog naziv ostrva glasi Vučje ostrvo. Tako je nazvano po velikom broju morskih vukova, zvanih i morske medvedice, koji su tamo nekada živeli. Morske medvedice su bili jedini stanovnici ostrva kada su ga otkrili španski osvajači kanarskog arhipelaga u XV veku. Sa dolaskom ljudi, ove životinje su masovno lovili mornari i ribari koji su ih videli kao izvor hrane, masti i kože. Kao rezultat ovog lova, vrsta je na kraju izumrla na ostrvu i njeno prisustvo je sada samo povremeno.
Lobos je, kao i ostatak Kanarskih ostrva, vulkansko ostrvo. Njegova starost se procenjuje između 6.000 i 8.000 godina. Najviša tačka je na ostrvskoj vulkanskoj kalderi, Montaña La Caldera, dostiže 127 m nadmorske visine. Ostrvo ima malo jezero, ali mala količina padavina stvara sušne predele.
Uprkos tome što je pustinja i vulkanski pejzaž, ostrvo Lobos ima veliki broj prirodnih staništa, zbog čega je i proglašeno Parkom prirode. Postoji preko 130 biljnih vrsta, uključujući i siemprevivu (limonium ovalifolium), koja je endemična za ostrvo, i morsku uvilu (tetraena fontanesii) koja je veoma atraktivna zbog svog oblika i boje.
Isto tako, ptice su važna karakteristika ostrva: ima veliki broj morskih ptica koje se obično gnezde na liticama i stenama. Ostrvo je proglašeno posebnom zaštićenom zonom (SPA) za ptice, a BirdLife International ga je priznao kao važno područje za ptice (IBA).
Pored ptica u ostrvskim vodama može se uočiti i velika raznolikost riba. Preovlađuju barakude, ajkule čekićare itd.
Nedavni arheološki nalazi su zaključili da je Stari Rim osnovao (verovatno sezonsko) naselje na ostrvu, povezano sa dobijanjem ljubičaste boje. 1405. godine ostrvo Lobos služilo je kao baza za snabdevanje za osvajanje Fuerteventure od strane Jeana de Béthencourta.
Do 1968. jedini stanovnici ostrva bili su čuvar svetionika i njegova porodica, koji su bili zaduženi za upravljanje svetionikom Faro de Lobos koji se nalazi u severnom delu ostrva, istaknuto lokalno obeležje (zvao se Antonito; po njemu je nazvana škola u gradu Corralejo). Ostrvo je bilo jedno od prvih prirodnih područja Kanarskih ostrva koje je proglašeno parkom prirode 1982. godine. Kasnije je ostrvo proglašeno i područjem posebne zaštite za ptice, a mnoge vrste morskih ptica selica naseljavaju ostrvo.
Ostrvo je popularna lokacija za jednodnevne izlete za turiste koji dolaze sa Fuerteventure i koji su zainteresovani za floru, faunu i geologiju. Redovne brodske usluge prevoze putnike iz luke Corralejo tokom dana. Da bi se prirodni pejzaž zaštitio od ljudskog uticaja, pristup je ograničen na određena područja i na niz staza za šetnju, obeleženih znakovima pravca. Staze vode posetioce od pristaništa za čamce kroz raznovrstan pejzaž, uključujući svetionik i vrh kaldere. Postoji mala, zaštićena morska laguna, Playa de la Concha, sa peščanom plažom za kupanje.
Posetioci su, pre 2007. godine, mogli da zatraže odobrenje od kancelarije za životnu sredinu lokalne vlade Fuerteventure da kampuju na ostrvu, najviše tri noći, na jednoj dozvoljenoj lokaciji poznatoj kao “El carpintero”. Od 2007. godine zabranjeno je kampovanje na ostrvu.