Mali Kikladi (grčki Μικρές Κυκλάδες) ili Istočni mali Kikladi, smešteni su u centralnom delu Egejskog mora, između ostrva Naksos i Amorgos. Ukupno postoji 32 ostrva, od kojih su samo 4 nastanjena, a tu su još brojna stenovita ostrvca. Mala, tiha, sa plažama koja imaju zlatni pesak i tirkiznu vodu, ova ostrva su pravi raj. Deo su regionalne jedinice Naksos i Mali Kikladi.
Između Naksosa i Amorgosa nekoliko malih ostrva sa velikom istorijom, poznati kao Istočni mali Kikladi, čekaju da budu otkriveni. Donusa, Pano Kufonisi, Šinusa i Iraklija, jedini koji su naseljeni, lako su dostupni zahvaljujući dnevnoj vezi sa Pirejom, Naksosom i Amorgosom.
Meštani su druželjubivi i gostoprimljivi i čekaju goste na sebi svojstven način. Gostima pričaju priče iz prošlosti i pokazuju “skrivenu” lepotu.
Mali Kikladi imaju prirodnu lepotu po kojoj se razlikuju od ostatka egejskih ostrva. Brojne plaže u zavetrini, na kojima se može opustiti i plivati u kristalnoj vodi, u nijansama plave i tirkizne boje, fasciniraće posetioce.
Danas su luke i zalivi Malih Kiklada poznati širom Egejskog mora kao najbolja pristaništa za jedrilice i glisere i nije nikakvo čudo da su ranije bili omiljeno mesto na kome su se sakrivali gusari.
Klima
Blaga mediteranska, tipična za Kiklade, sa letnjim vetrom meltemi.
Saobraćaj
Leti svakodnevno saobraća trajekt na relaciji Pirej – Mali Kikladi. Putovanje traje 6-8 sati u zavisnosti od broja ostrva na kojima se usput zadržava. Zimi trajekt saobraća dva puta nedeljno.
Legendarni trajekt “Skopelitis” (na slici) svakodnevno, tokom cele godine, povezuje Amorgos i Naksos sa Istočnim malim Kikladima.
Trajekt “Panagia Tinou” omogućava jednom nedeljno vezu sa ostalim Kikladima. Ponedeljkom saobraća na kružnoj relaciji Siros – Paros – Naksos – Donusa – Amorgos (Egiali i Katapola) – Kufonisia – Šinusa – Iraklija – Naksos – Paros – Siros.
Od atinskog aerodroma “Eleftherios Venizelos” do luke Pirej stiže se za pola sata. Ukoliko se želi bliža avionska veza, postoje aerodromi na Parosu i Naksosu. Moguće je do svih ostrva doći helikopterom (ali to je sigurno samo za one sa dubljim džepom).
D O N U S A
Donusa je mali raj za one koji traže uživanje u prirodi u mirnom ambijentu, kupanju i sunčanju. Male luke i poseban miris kedrovog drveta stvaraju jedinstvenu lepotu ostrva.
Geografija
Donusa (grčki Δονούσα) se nalazi u severoistočnom delu Malih Kiklada i nešto je odvojena od ostalih ostrva. Od Naksosa je udaljena 16 km prema istoku, a od Amorgosa 22 km prema severu. Tolika udaljenost je i od Kufonisije. Istočno od Donuse je stenovito ostrvce Skulonisi. 7,5 km prema zapadu, između Donuse i Naksosa, nalazi se čuveno ostrvo Makares, prema romanu pisca naučne fantastike Loukianosu, a u toj ostrvskoj grupi su Stogyli, Agia Paraskevi i Megalo Nisi.
Površina Donuse je 13,65 km2. Maksimalno rastojanje između dve obale iznosi 5 km. Donusa ima mnogo rtova i zaliva, poput zaliva Rousa na severoistoku, Xylobati na severozapadu i Mataio na jugu.
Ostrvo je brdovito, a najviši vrh je Vardia (387 m), dok je Papas niži samo dva metra.
Donusa je stena usred mora, sa snežno belim malim kućama, poređanim u živopisnom nizu, punim buganvilija, prilično brdovita, sa stablima kedra i mastike i lučicama sa sitnim peskom.
Pošto se nalazi severnije od ostalih ostrva iz grupe, Donusa je na udaru nemilosrdnih vetrova iz Ikarijskog mora. Kada krene severni vetar, more se uzburka, ali nebo postane čisto plavo i otvori se horizont, tako da se mogu videti ostrva od Patmosa do Santorinija.
Istorija
Donusa ili Denusa ili Stenoza ili Spinoza…
Ime ostrva se nije promenilo od drevnih vremena. Prvi dokazi o naseljenosti ostrva su iz ranog kikladskog perioda (treći milenijum p.n.e). Najveći razvoj ostrvo je doživelo tokom geometrijskog perioda (X-VII vek p.n.e), o čemu svedoči utvrđeno naselje i groblje pronađeno na lokalitetu Vathi Limenari. Šta se dalje dešavalo nije poznato, pošto nema mnogo dokaza. Tokom rimske vladavine
Donusa je bila mesto egzila, dok su se kasnije tu sakrivali gusari. Prema usmenoj tradiciji Donusa je naseljena tek za vreme turske vladavine: svake godine turski brod bi se usidrio u zalivu Kalotaritisa kako bi prikupio glavarinu (harač).
Početkom XVIII veka je bila letnje stanište za pastire sa Amorgosa, koji su se oko 1830. godine stalno naselili na ostrvu i uzeli su zemlju u zakup da bi je obrađivali. Početkom XX veka na ostrvu je bilo neverovatnih 3000 stanovnika, od kojih je većina radila u (gvožde, alumijum, bakar) rudnicima u Kedrosu, što je trajalo do 1938. godine. Donusa je svetski poznata po događaju sa početka I svetskog rata (1914) kada se nemačka krstarica “Goeben” bežeći od engleske flote usidrila na Donusi i tu je bila snabdevena ugljem. Donusa je nezavisna opština od 1929. godine. Tokom II svetskog rata ostrvo su okupirali Italijani, a od 1944. Nemci. Kod Kedrosa se može primetiti na dnu mora potonuli nemački brod iz tog vremena. Do pedesetih godina prošlog veka stanovnici su najviše uzgajali duvan i luk. Šezdesetih godina dolazi do osiromašenja, emigracije i depopulacije. radno sposobnih ruku bilo je sve manje i polja su polako zapuštena. Upravo pre dovođenja struje na ostrvo, osamdesetih godina, prvi turisti posećuju ostrvo. Posle toga je izgrađena luka i život se promenio.
Stanovništvo
Bele kućice su formirale pet malih i živopisnih naselja. Stavros ili Donousa, luka i glavni grad ostrva, nalazi se u zalivu na jugozapadnom delu ostrva i zaštićen je od severnih vetrova. Preostala sela su Kalotaritissa, Mesaria (Charavgi), Mersini i Troulos, koji je trenutno napušten.
U poslednjih skoro 100 godina, najveći broj stanovnika zabeležio je popis 1951. godine – 272, a najmanje ih je bilo 1991. godine – samo 111. Od tada je broj stanovnika povećan za 50% i po poslednjem popisu ima 167 stanovnika. Od tog broja 84% ili 141 živi u glavnom gradu, a preostalih 26 je podeljeno na Mersini (22), Kalotaritissu (2) i Charagvi (2).
Privreda
Donusa je bila poljoprivredno ostrvo na kome su se gajili duvan i luk. Dvadesetih godina prošlog veka na ostrvu su bili rudnici bakra, gvožđa i aluminijuma. Danas je turizam glavna grana privrede, zajedno sa poljoprivredom (meštani čuvaju koze na susednom ostrvcetu Skoulonisi) i ribolovom.
Saobraćaj
Na ostrvu postoji jedan asfaltni put koji polazi iz luke i posle 10 km se završava na severoistoku ostrva. Put prolazi kroz sela Kedros, Messaria, Mersini i završava se u Kalotaritissi. Autobus na relaciji Stavros – Kalotaritissa saobraća šest puta dnevno.
Brodići “Captain Nikolaos” svakoga dana iz Stavrosa prevoze zainteresovane do plaža Kedros, Livadi i Fikio. Moguće je dogovoriti prevoz do pećina Fokospilia i plaža Kalotaritissa.Ukoliko vremenske prilike to dozvoljavaju, može se organizovati kružna tura oko ostrva, sa zaustavljavanjem u zalivu Xilobatis i pećini Spilia tou Tichou.
Znamenitosti
Crkva Timios Stavros (Svetog krsta)
Prelepa crkva Timios Stavros nalazi se u Stavrosu. Stavros znači krst, a ujedno je i zaštitnik ostrva i ime glavnog grada. Crkva je izgrađena u kikladskom stilu sa dominirajućom belom i plavom bojom. Pored crkve je zvonik sa tri zvona. Crkva je sagrađena 1902. godine i u njoj se čuva ikona Svetog krsta. Stara crkva je bila sagrađena pored potoka i nakon jedne jake kiše u XIX veku odnela ju je bujica zajedno sa ikonom, koja je pronađena nekoliko dana kasnije na plaži na Amorgosu i vraćena je na Donusu. Svake godine se 14. septembra obeležava dan crkve. Vernici dolaze brodovima sa okolnih ostrva, zajedno sa muzičarima sa Naksosa i Amorgosa. Tada se može probati patatato (dinstana jaretina sa krompirom).
Crkva Panagia se nalazi na putu za Kedros, sa spektakularnim zalaskom sunca. Velika fešta je 15. avgusta (Velika gospojina), kada sve žene sela počinju u rano jutro da spremaju jela sa morskim plodovima, koja se uveče u luci serviraju svim gostima.
Napušteno selo Messaria, u kome jedini stanovnik gospođa Sofija želi dobrošlicu posetiocima i prepričava priče iz prošlosti.
Ruševine geometrijskog naselja nalaze se iznad zaliva Vathy Limenari.
Izvori u naselju Mersini. Oaza, umirujuće mesto na Kikladima.
Napušteni rudnici nalaze se na planini Papas.
Spilia tou Tihou je pećina blizu rta Aspros Kavos. Ovo je morska pećina sa impresivnim stalaktima. Visina pećine je preko 20 m u odnosu na nivo mora i stalaktiti vise sa elegantno zakrivljenog svoda.
Fokospilia je pećina jedinstvene prirodne lepote nalazi se blizu rta Moshonas i predstavlja utočište morske medvedice.
Pano i Kato Mylos (na slici) su dve vetrenjače kod Messarije. Nisu više u upotrebi.
Crkva Agia Sophia u naselju Mersini. Fešta je na ovom mestu 17. septembra. Meštani se okupljaju oko izvora i ispod strarog drveća jedu, piju i plešu.
PLAŽE
Većina plaža na Donusi je neuređena i udaljena. Jedina uređena plaža sa turističkim sadržajima je plaža pored luke. Preostale plaže su udaljene i stoga idealne za uživanje u privatnosti. Do njih se dolazi pešice, dok pojedini hoteli imaju organizovan prevoz do nekoliko plaža.
Stavros (Port Beach):
Lokacija: U gradu Stavrosu.
Opis: Plaža u luci Donusa je najposećenija na ostrvu, pošto se tu nalazi najveći deo turističke ponude ostrva. Ima kristalnu vodu i dugu peščanu obalu.
Plaža blizu luke najposećenija je na ostrvu. To je dugačka peščana plaža sa čistom obalom blizu hotela i taverni. Većina turističkih sadržaja Donuse se upravo može pronaći u blizini ove plaže.
Kendros (Kedros, Kentros):
Lokacija: 3 km istočno od Stavrosa.
Opis: Kendros je najduža plaža na ostrvu (160 m). Peščana plaža je vrlo popularna kod kampera. Plaža je prilično sigurna i zaštićena je od jakih vetrova.
Kedros je plaža sa tirkizno zelenom vodom. Idealna je za slobodne kampere, pošto obično nije mnogo posećena iz razloga što na samom ostrvu nema mnogo turista.
Važna atrakcija blizu Kendrosa je nemački brod, koji su potopili saveznici u II svetskom ratu. Trup broda se vidi na dnu mora.
Pošto na Kendrosu nema saobraćaja, može se uživati u dugoj šetnji pored mora. Do plaže je moguće doći taksi brodićem.
Livadi:
Lokacija: 5 km istočno od Stavrosa.
Opis: Livadi je lepa plaža sa kristalnom vodom, okružena ogromnim stenama. Do plaže se može doći pešiceili taksi brodićem iz luke.
Plaža Livadi spada među duže plaže na Donusi (140 m). Najbliže naselje je Mersini, odakle je potrebno oko 20 minuta pešačenja do plaže (vazdušnom linijom rastojanje iznosi 750 m). To je lepa plaža sa finim belim peskom i kristalno plavom vodom. Livadi je verovatnoi najpopularnija plaža na Donusi, ali je na plaži retko preterana gužva, pošto ostrvo turistički nije dovoljno razvijeno.
Smeštaj se može pronaći blizu ove plaže, a verovatno će se videti kamperi. Do plaže je moguće doći izletničkim brodićem iz luke (kolima je moguće doći samo do sela Mersini).
Fikio (Fykio):
Lokacija: 6 km istočno od Stavrosa.
Opis: Fikio je mala prirodna uvala sa čisto vodom u stenovitom pejzažu. Do plaže je moguće doći izletničkim brodićem iz luke.
Fikio je mala uvala oko 300 m istočno od plaže Livadi. Ista staza od sela Mersini je za obe plaže, a neposredno pre dolaska na plažu račva se u dva pravca. Ova prilično izolovana plaža ima čistu vodu i okružena je stenama. Celo područje je potpuno neuređeno i savršeno za uživanje u privatnosti. Da bi se stiglo na plažu, najbolje je doći brodićem iz luke koji obilazi ostrvo.
Kalotaritissa:
Lokacija: 10 km severoistočno od Stavrosa.
Opis: Kalotaritissa je mala uvala sa kristalnom vodom i uskom obalom. Okružena je stenama i idealna je sredina za potpunu privatnost.
Sapounochoma
Kalotaritissa je veoma malo selo u zaštićenoj i šarmantnoj lokaciji. Priroda oko plaže je stenovita i jalova i veoma malo naseljena.
Postoje tri plaže, vrlo blizu jedna drugoj i sve su sa fantastičnom vodom: Sapounochoma, Mesa Ammos i Trypiti. Čak i u špicu sezone u avgustu plaže nisu mnogo posećene: na njima se zaista može uživati u miru, deleći plažu sa samo još nekoliko ljudi…
Na plaži nema suncobrana, ali se može odmoriti i imati dovoljno hlada u dobroj, tradicionalnoj taverni “Mitsos”, gde je – poslednje, ali ne i najmanje važno – hrana vrlo dobra i pripremljena je od lokalnih proizvoda.
Iz Stavrosa do Kalotaritisse se može doći pešice, za šta je potrebno oko 1,5 sat, i to daje priliku da se uživa u fantastičnom pejzažu i pogledu na more. To je zaista trud koji će isplatiti!
Moguće je doći izletničkim brodićem, a prilično je teško doći kolima ili motorom (nije jasno zašto). Postoji autobuska linija Stavros – Kalotaritissa koja prolazi kroz sela Kendro, Messaria i Mersini i zatim se vraća u Stavros (saobraća oko šest puta dnevno). Autobusom se može doći na večeru u tavernu u Kalotaritissi, uživati u miru, prelepim plažama dok sunce zalazi, a zatim…
K U F O N I S I J A
Bez obzira na to koliko neko bio pripremljen na ono što je čuo o plažama Kufonisije, šta će zapravo osetiti kada se nađe na licu mesta, teško je opisati. Uvale sa smaragdnom vodom koje izgledaju kao prirodni bazeni i stenovita pozadina jedinstveno izvajana talasima, predstavljaju magičnu sliku koja odmah raspaljuje čula. Dugi niz godina ova mala ostrva su bila utočište retkih posetoilaca koji su ih otkrili. Danas su omiljena turistička destinacija, ali su zadržali svoj egzotični šarm.
Geografija
Kufonisija (grčki Κουφονήσια) je grupa od tri veća i više manjih ostrva između Naksosa i Amorgosa. Najveće ostrvo je Keros sa površinom od 15 km2. Sledi Pano ili Ano ili Epano (Gornji) Kufonisi sa 5,8 km2 površine dok Kato (Donji) Kufonisi ima površinu od 3,9 km2. Jedino naseljeno ostrvo je Pano Kufonisi, koje ćemo zvati jednostavno Kufonisi. Veća ostrvca u ovoj grupi su još Ano Antikeri, Pano Antikeri, Glaronisi (15,6 ha), Prasoura (14,5 ha), Vulgari (11,9 ha), Agios Andreas, Megali Plaka, Plaki, Lazaros, Luvardari (10,3 ha), Daskalio itd.
Kufonisi i Kato Kufonisi su razdvojeni tesnacem širine 400 m. Keros je udaljen od ostrva Kufonisi 3,6 km, a od ostrva Pano Kufonisi 2,8 km.
Kufonisi je približno kružnog oblika, prečnika 3 km. Od Naksosa je udaljen 4 km. Pano Kufonisi se proteže u smeru jugozapad-severoistok u dužini od 5 km, dok širina varira od maksimalnih 1200 m, do mesta gde je širina ostrva samo 240 m. Dimenzije Kerosa su znatno veće: 7×4 km. Od Amorgosa je udaljen 10 km. Dužina obale Kerosa je 27 km, a koeficijent razuđenosti je 1,96.
Najviši vrh Kerosa Papas dostiže 434 m, dok su ostrva Kufonisi znatno niža i gotovo ravna. Pano Kufonisi ima najviši od 121 m, dok su najviši vrhovi ostrva Kufonisi Varia (113 m) i Vardia (108 m). Iz razloga što je ostrvo skoro ravno, stiče se utisak da letnji vetar, koji meštani zovu gaidouromeltemo (magareći vetar), nikada ne prestaje da duva.
Istorija
Kufonisi je stalno naseljeno ostrvo još od praistorije. Iskopavanjima u području Epano Mili pronađeni su važni dokazi iz perioda civilizacije 3200-2000. godine p.n.e. Jedan od najvažnijih otkrića iz tog perioda je tiganj sa ugraviranom devetokrakom zvezdom, koji je sada izložen u Arheološkom muzeju u Naksosu.
Tokom drevnih vremena deo mora između Epano i Kato Kufonisa i Keros zvao se Kofos Limin (gluva luka). Druga iskopavanja na južnom delu ostrva iznela su na svetlo dana otkrića iz helenističkog i rimskog doba. Tokom narednih vekova Kufonisi su delili sudbinu ostalih Kiklada: menjali su se vladari od Mlečana do Turaka i bili su jabuka razdora za različite gusare. Stanovnici, budući u oskudici ili izboru, uglavnom su sarađivali sa gusarima koji su koristili ostrvo kao bazu za pohode. Kufonisi su oslobođeni od turske vlasti zajedno kada i ostali Kikladi 1821. godine i 1830. godine su ušli i sastav nove grčke države. U II svetskom ratu ostrvo su držali Italijani, sve do pada Italije 1943. godine, kada ih drže Nemci do oslobođenja 1944. godine. Struja je došla na ostrvo 1985. godine, a turizam je uzeo maha u poslednjoj deceniji.
Istorija Kerosa je potpuna suprotna od onoga što se očekuje za nenaseljeno ostrvo. U praistoriji Keros je bio jedan od najvažnijih centara kikladske civilizacije. Na ovom ostrvu su pronađene dve poznate mermerne statue svirača flaute i harfe, kao i niz drugih predmeta od keramike i mermera, sada izloženih u Nacionalnom arheološkom muzeju u Atini.
Važnost Kerosa tokom ranog kikladskog perioda predstavljena je u “Blagu Kerosa”. To je kolekcija više stotina predmeta: mermerne statue, cele ili u delovima, mermerne i keramičke posude, kamene alatke i mali delovi za koje je teško utvrditi poreklo. Deo “Blaga Kerosa” danas je vraćen Grčkoj i izložen je u Muzeju kikladske umetnosti u Atini.
Za kasniji istorijski period ima znatno manje informacija. U drevna vremena ostrvo je bilo poznato pod imenom Keria. Verovatno je učestvovalo u Persijskom ratu na strani Atine. 425. godine p.n.e. Keros se spominje u katalogu mesta koja plaćaju porez Atini.
Brdovit, neplodan i teško dostupan, Keros je u narednim godinama ostao bez stanovnika. Tokom srednjeg veka verovatno je i Keros bio korišćen kao baza za sakrivanje gusara, kao i ostali Mali Kikladi. Do 1952. godine Keros je bio vlasništvo manastira Panagia Hozoviotissa sa Amorgosa. Posete ostrvu Keros danas su moguće samo tokom dana i to preko specijalizovanih turističkih agencija, budući da je njegova teritorija pod zaštitom države.
Stanovništvo
Kufonisi ima po poslednjem popisu 399 stanovnika, raspoređenih u dva naselja: Finikas koji ima osam stanovnika i Koufonisiou 391 (98% stanovništva). Sa 63 stanovnika/km2 zauzima peto mesto među Kikladima po gustini naseljenosti, ali zbog male površine to nije relevantan podatak. Međutim, čak trećina stanovnika ostrva je mlađa populacija, po čemu je Kufonisi jedinstven po grčkim i evropskim standardima. Po poslednjim podacima na ostrvu ima 80 učenika.
Kato Kufonisi ima samo nekoliko razbacanih kuća i naseljen je tokom letnjih meseci, a posebno je poznata taverna “Venetsanos”.
Privreda
Glavno zanimanje meštana je ribolov. U odnosu na broj stanovnika Kufonisi ima najveću ribarsku flotu u Grčkoj. Međutim, u poslednjoj dekadi turizam se intenzivno razvija i sve više i više meštana se bavi tom granom privrede.
Saobraćaj
Široki put povezuje luku sa plažom Finikas i kampom. Iz luke asfaltni put postoji do plaže Pori, dok je drugi put do benzinske stanice i heliodroma. Ukupna dužina svih asfaltnih puteva na ovom malom ostrvu je oko 9 km.
Brodići “Kostas Prasinos” svakodnevno iz luke polaze za plaže Finikas, Italida i Pori. Drugi brodići povezuju Pano i Kato Kufonisi.
Kupovina na ostrvu Kufonisi
Iako malo, ostrvo Kufonisi je odlično snabdeveno, te poseduje čak tri supermarketa “Kolonaki”, “Venetis” i “Maroussa”. Pored toga, na ostrvu postoji i pekara, ali i apoteka, te brojne suvenirnice. Tu su i dva servisa za bicikle, gde se mogu iznajmiti. Sve ove prodavnice su smeštene u centralnom delu ostrva, ali kada se uzme u obzir njegova ukupna veličina, jasno je da će biti potrebno tek par minuta hoda do njih.
Takođe, tu su i brojni kafići, restorani, odnosno grčke taverne i riblji restorani, a posebna atrakcija je i restoran specijalizovan za pripremu jela italijanske kuhinje “Lavanda e Rosmarino”.
Znamenitosti
Crkva Presvete Bogorodice (Kato Kufonisi). Nalazi se na pristaništu Deti i sagrađena je na drevnim ruševinama. 15. avgusta je velika fešta, na kraju koje se hrana poslužuje svima i potom se ljudi prevoze čamcima koji se takmiče ko će prvi da stigne u Pano Kufonisi, gde se održava fešta.
Crkva posvećena Svetom Đorđu, koji se smatra zaštitnikom ostrva. Na Đurđevdan, koji Grci slave po gregorijanskom kalendaru 23. aprilu (ukoliko padne u vreme uskršnjeg posta premešta se na uskršnji ponedeljak) održava se procesija kada se ikona Svetog Đorđa nosi ulicama pored mora pokrivenih laticama ruže. Gostima se nudi supa od škembića sa sirćetom i paprikaš ili testenina i fešta može da počne.
Mylos (vodenica) koja je renovirana i pretvorena u lep kafić. Odmah se primeti kada se trajekt približi ostrvu.
Crkva posvećena Svetom Nikoli, odakle se pruža pogled na devet ostrva.
Ribarska fešta se organizuje 24. juna, kada kapetani brodova kuvaju na pristaništu za sve goste tradicionalno jelo cacavia (supa sa više vrsta ribe). Druženje se nastavlja uz muziku i ples.
Izleti do susednih ostrva. Na ostrvu postoji specijalizovana turistička agencija u kojoj se mogu uplatiti različite vrste izleta brodićem, a prvenstveno do susednih ostrva: Donji (odnosno Kato) Koufonisi, Keros i Glaronissi.
PLAŽE
Zaštitni znak ostrva Kufonisija sasvim sigurno su plaže, koje su u najmanju ruku fascinantne. Posebno su pogodne za mališane, budući da su u većini slučajeva prekrivene sitnim peskom, a voda je prozirna i neverovatno čista. Čak i kada na ostrvima duva vetar sa otvorenog mora, moguće je pronaći zaklon u brojnim uvalama i uživati u toploj, čistoj vodi.
Megali Ammos:
Lokacija: 200 m od luke.
Opis: Udaljena od centra ostrva tek pet minuta hoda, Megali Amos je duga plaža sa mekim peskom i egzotičnom vodom.
Glavna plaža na ostrvu Kufonisi je Megali Ammos, koja je zahvaljujući svom položaju zaštićena od vetrova sa severa. U njenoj neposrednoj blizini je ostrvska luka, ali i taverne i kafići.
Prilično je popularna, pošto je izuzetno čista. Na plaži nije velika gužva. Savršena je za one koji traže malo mira i tišine između sunca, mora i peska.
Chondros Kavos:
Lokacija: 1 km istočno od Chore.
Opis: Chondros Kavos je idealna plaža za osobe koje traže mir i izolaciju.
Plaža je zaštićena od vetrova. Prekrivena je sitnim kamenčićima i na njoj je smešten istoimeni bar u kome se može potražiti osveženje.
Finikas (Charakopou):
Lokacija: 1,5 km istočno od Chore.
Opis: Finikas je duga peščana plaža sa neverovatnom vodom.
Smeštena istočno od Chore, plaža Finikas je jedna od najboljih na Kufonisiji. Takođe je poznata kao tekstilna plaža. Ovaj termin se mora prodiskutovati. Neki shvataju ovo kao još jedan naziv za plažu, dok sam ja pronašao da je tekstilna plaža ona za koju nije određeno da li jeste ili nije nudistička. Termin se koristi da bi se naglasilo da postoji deo plaže gde je oblačenje (kupaći kostim) ostavljeno slobodnom izboru.
Plaža Finikas jedna je od četiri plaže u nizu koje se stapaju jedna u drugu. Teško je odrediti gde se jedna plaža završava i gde počinje sledeća. Preporuka je da se dođe pešice kako bi se bolje upoznala južna obala. Uostalom, potrebno je samo 15 minuta hoda od Chore. Takođe se može doći izletničkim brodićem.
Finikas je zaista mala peščana plaža, ali izuzetno lepa. Voda je privlačno plava. Ko se zadrži neko vreme imaće opušteni dan, kupanje i uživanje u suncu i pesku.
Plaža je posebno je poznata po ekskluzivnom kafe – restoranu “Finikas” (Feniks), pa je uglavnom tako i nazivaju. Sa ove plaže polaze čamci i brodići na organizovane izlete.
Fanos:
Lokacija: 1,8 km istočno od Chore.
Opis: Fanos je duga peščana plaža sa kristalnom vodom. Plaža je neuređena i pruža lep ambijent za odmor.
Na rastojanju od jedne milje od Chore nalazi se plaža Fanos, poznata po izrazito sitnom pesku. Na ovoj plaži nudizam nije dozvoljen.
Na plažu je potrebno poneti osnovne potrepštine, kao što su voda za piće i hrana i, naravno, oprema za kupanje. Između plaža Fanos i Xarakopou postoji kamping prostor koji se može pohvaliti restoranom i još nekim sadržajima.
Platia Pounda (Italida):
Lokacija: 2,2 km istočno od Chore.
Opis: Platia Pounda je predivna plaža sa peskovitim i stenovitim delovima. Plaža je neuređena i ima kristalnu vodu.
Platia Pounda je jedna od najčešće posećenih plaža ostrva, jer je u osnovi nudistička plaža, ali oni koji imaju kupaće gaće i kostime ne osećaju se kao riba na suvom! Na plaži su ljudi koji su obučeni, poluobučeni ili goli, i svi se muvaju okolo i uživaju svako na svoj način.
Plažu često nazivaju i Italida – po nadimku vlasnika kuće iza plaže, što u prevodu znači Italijanka.
Na sredini plaže je mreža za odbojku na pesku. Platia Pounda takođe je dobra za posetu kada duva neprijatan severni vetar meltemi. Voda je čista i kupanje na ovoj plaži je divno iskustvo.
Ova plaža spada u red onih koje su sačuvale svoj izvorni oblik, tako da na njoj nema kafića, te je neophodno poneti sve potrepštine ako se želi boraviti na njoj.
Pećine pre plaže Pori:
Lokacija: 3 km severoistočno od Chore.
Opis: Ovo nije plaža u klasičnom smislu, već stenovito mesto sa kristalnom vodom. Ljudi obično rone od stene u plavo zeleno more.
Na putu prema plaži Pori postoje divne stenovite formacije sa egzotičnom plavom vodom. Stene se često koriste za ronjenje, pošto pružaju neverovatno iskustvo roniocima i pružaju šansu fotografima da snime neverovatne fotografije. Potreban je oprez kada se skače sa ovih stena, jer su strme, a morsko dno je neravno, negde je normalne dubine, a negde je veoma duboko. Takođe stene su uvek omiljeno mesto morskih ježeva, tako da kupači moraju dobro da osmotre pre nego li spuste noge na stene. Na vrhu ovih stena ljudi leže i gledaju na ogromno Egejsko more i susedne ostrvca.
Dve vrlo interesantne pećine u blizini plaže Pori su Mati dou Diavolou i Ksilobatis koje bi svakako trebalo obići.
Jedna od najvećih atrakcija na ovom delu obale je prirodni bazen – Piscina.
Pori:
Lokacija: 3,5 km severoistočno od Chore.
Opis: Pori je predivna plaža sa mekim peskom i kristalnom vodom. Nalazi se na severoistočnoj obali ostrva.
Na ostrvu Kufonisi, zajedno sa drugim atrakcijama, takođe se plaže bore da privuku pažnju turista. Do plaže Pori je lepa šetnja stazom pored mora od plaže Platia Pounda i na tom putu se može videti mnogo uvala i stenovitih formacija.
Ko ne želi da se šeta može do plaže Pori da dođe izletničkim čamcem ili brodom koji polaze sa plaže Finikas. Takođe postoji asfaltni put kroz unutrašnjost ostrva od Chore i to je prečica u odnosu na stazu pored mora (rastojanje iznosi oko 2,7 km).
Sama plaža je jako lepo sa finim svetlim peskom i nalazi se u lepom zalivu u obliku polumeseca, i dobro je zaštićena od severnog vetra meltemi, koji duva s vremena na vreme. Voda je plitka, providna i čisto plave boje, što je čini veoma lepom za kupanje.
Dobro je na plažu poneti vodu za piće i druge lične stvari koje mogu da zatrebaju, jer na plaži može biti prilično vruće. Ova plaža je dobra za one koji vole da pocrne, kao i za one koji žele samo da uživaju sa ili bez odeće.
Na plaži Pori moguće je baviti se jedrenjem na dasci (windsurfing) jer postoji dobar vetar koji duva veći deo vremena. Kao što je slučaj i sa svim ostalim plažama na ostrvu, boja mora, pejzaž i prirodne formacije stena su prelepe karakteristike ove plaže.
Gala:
Lokacija: 4 km severoistočno od Chore.
Opis: Gala je mala šljunkovita plaža, koja liči na otvorenu pećinu povezanu sa morem uskim otvorom.
U potrazi za dobrim plažama na Kufonisiji, može se šetati obalom od plaže Platia Pounda do plaže Pori i produžiti još dalje do male plaže koja se zove Gala. Gala u prevodu sa grčkog znači mleko. Plaža je dobila ovo karakteristično ime po penušavim talasima koji se mogu videti u unutrašnjosti pećine. Od severnog kraja plaže Pori udaljena je oko 500 m.
Gala je u osnovi otvorena pećina povezana sa morem uskim otvorom kroz koji more ulazi u nju.
Mala šljunkovita plaža je lepa i šaputanje koje se čuje je zvuk šljunka koji more nosi. Kao i na svim ostalim plažama Kufonisije, voda je plavlja od plavog i bistrija od bistrog. Plaža Gala je, iako malih dimenzija, prekrasan dar prirode.
Nero:
Lokacija: Na ostrvu Kato Kufonisi.
Opis: Nero spada među najlepše plaže na ostrvu Kato Kufonisi. Ima egzotičnu vodu i meku peščanu obalu. Izletnički brodići sa ostrva Pano Kufonisi prevoze turiste do ove plaže.
Na ostrvu Kato Kufonisi takođe postoji veliki broj vrlo interesantnih plaža, do kojih se može stići samo brodićem. Jedna od najposećenijih je plaža Nero, koja je prekrivena u jednom delu sitnim peskom, a u drugom sitnim kamenčićima i važi za najveću na ovom ostrvu. Sve relevantne informacije počev od termina polazaka broda izložena su na doku na mestu gde se vrši ukrcavanje.
Nero je destinacija za sve turiste koji se ukrcaju na taj brodić. Moguće je da na plaži bude gužva. Potrebno je sa sobom poneti sve za lične potrebe, uključujući vodu.
Putovanje brodićem je takođe veoma lepo i plaža Nero predstavlja lepu promenu u odnosu na plaže na Kufonisiji. Potrebno je imati obuću, jer je Nero plaža koja ima pesak i kamenčiće, tako da onima koji hodaju bosi može da bude neprijatno kadase kamenje zagreje na suncu. Na plaži se može zanimati prikupljanjem kamenja, pošto su lepi i jedinstvenih su boja.
Izlet do plaže Nero i ostrva Kato Kufonisi može potrajati ceo dan ili samo nekoliko sati, dok sunce ne postane previše jako, tako da bude neprijatno. Dužina boravka zavisi i od toga da li se pronađe mesto na brodu ili ne, a to isto važi i za povratak.
Na istočnoj strani ostrva Kato Kufonisi je mala, a posebno zanimljiva plaža Detis. Prekrivena je sitnim peskom i u potpunosti je zaštićena od vetrova sa otvorenog mora. Nalazi se odmah pored luke ostrva Kato Kufonisi.
Svakako bi valjalo posetiti i plažu Pezoulia, ali bi trebalo imati na umu da se do mnogih plaža na ovom ostrvu može stići isključivo brodićem, koji polazi sa Gornjeg ostrva.
Š I N U S A
Šinusa je još jedan dragulj Malih Kiklada. Poslednjih godina ostrvo posećuje sve više i više turista koji su u potrazi za tihim mestima sa netaknutom lepotom da na njima provedu odmor. Turistička infrastruktura Šinuse može da zadovolji potrebe posetilaca i ponudi sve moderne usluge. Prirodne lepote Šinuse izdvajaju je od ostatka Malih Kiklada.
Geografija
Šinusa (grčki Σχοινούσσα)se nalazi 5,2 km južno od Naksosa, izmeđuostrva Kato Kufonisi udaljenog 2,5 km prema severoistoku i Iraklija udaljenog 2,2 km prema zapadu. Ostrvo je veoma razuđeno sa brojnim zalivima i poluostrvima. Relejf je blag, sa blagim padinama brda, malim brdima i malim dolinama. Najviša tačka Šiniuse je Milos na brdu Vardia i dostiže samo 133 m nadmorske visine. Ostrvo je građeno od škriljaca, krečnjaka i peščara. Zemlja je plodna i stoga je obrađena od jedne do druge obale.
Od severa do juga ostrva najveća dužina je 4,8 km, dok je najveća širina ostrva 3 km. Površina ostrva je nešto preko 8 km2.
Šinusu okružuje nekoliko manjih ostrva. Najbliže i najveće od njih je Ofidusa (Ofidoussa ili Fidoussa ili Fidou) razdvojeno uskim tesnacem širine samo 40 m. Nalazi se južno od glavnog ostrva, kao Argilos ili Argilou udaljen 1,7 km. Jugoistočno se nalazi Aspronisi udaljen 200 m.
Luka ostrva, Mersini, poznata kao jedna od najboljih zaštita za mala plovila u Egejskom moru.
Istorija
Teško da je moguće išta saznati o istorijskoj prošlosti Šinuse. Mermerna neolitska statua pronađena na ostrvu je dokaz da je ostrvo bilo naseljeno još u praistoriji. Čini se da je ostrvo sačuvalo ime još od drevnih vremena, ukoliko se usvoji fonetička koincidencija sa drevnom Echinoussom. Po legendi ime je dobilo po gustim zasadima tršlje (zimzelena biljka iz roda pistaća), koje raste po celom ostrvu. Po drugoj varijanti ostrvo je dobilo ime po mletačkom plemiću Schinozi.
U području Tsigouri postoje ruševine iz helenističkog i rimskog perioda i celo ostrvo je prepuno delova polomljene grčke i rimske keramike. Tokom vizantijske ere Šinusa je bila važan trgovački centar, shodno bogatoj vizantijskoj keramici. Ostaci paleohrišćanskih bazilika pronađeni su u područjima Tsigouri, Agios Vassilis i Profitis Ilias.
U srednjem veku Šinusom su vladali mlečani, ali imena feudalnih vladara nisu poznata. Na ostrvu postoje ruševine srednjevekovnog zamka i franačke tvrđave. Šinusu su konstantno napadali gusari i to je razlog zašto su stanovnici gradili sela na vrhovima brežuljaka. Ali čak i u tom slučaju pljačkanja nisu zaustavljena i ostrvo je bilo napušteno u više navrata.
Verovatno su poslednji naseljenici na Šinusi bili sa Amorgosa i naselili su ostrvo oko 1840. godine. Prema brojnim svedočenjima starijih ljudi Šinuse celo ostrvo je bilo posed manastira Hozoviotissa (na ostrvu Amorgos) i bilo je obrađeno od nitkova koji su uglavnom dolazili sa Amorgosa. Nakon oslobođenja Šinuse od turske vlasti, ostrvo je bilo u sastavu opštine Amorgos (1828), zatim opštine Katapola na Amorgosu (1912), a nakon II svetskog rata Šinusa je samostalna opština u sastavu Prefekture Naksos.
1899. godine na ostrvu je počela da radi osnovna škola. 1957. godine uvedena je prva telefonska linija sa Naksosom (telefon na navijanje sa ručicom). Radovi na izgradnji pristaništa u luci Mersini počeli su 1965. godine, a svetionik je postavljen 1968. godine. Električna energija stigla je na ostrvo tek 1983. godine.
Stanovništvo
Poslednji popis stanovnika sproveden 2011. godine zabeležio je 227 stanovnika u dva naselja: Chora ili Panagia ili Schoinousa (211 stanovnika ili 93%) i Mesaria (16 stanovnika). Kao naselje spominje se i luka Mersini, ali u popisu ne postoji. Gustina naseljenosti je 31 stanovnik/km2.
Chora je izgrađena je na malom brdu u vreme kada su gusari upadali na ostrvo. Odatle je jako lep panoramski pogled. Mesaria (na slici) udaljena je od Chore oko 1,6 km prema severu.
Privreda
Stanovništvo se bavi zemljoradnjom, stočarstvom, ribolovom i turizmom.
Saobraćaj
Iz luke do Chore postoji asfaltni put (1,2 km). Iz Chore široki asfaltni put vodi do naselja Messaria i produžava do plaže Psili Ammos. Po povratku u Choru, može se krenuti na još dve strane. Jedan asfaltni put vodi do plaža Almyros, Aligaria, Liolioui Vazeou, dok je drugi put do plaže Livadi. Ukupna dužina asfaltnih puteva je oko 9 km.
Znamenitosti
Crkva Blagovesti u Mesariji. Proslava se održava 25. marta kada se poslužuju bakalar i vino.
Crkva Panagia Akathis u Chori. Dobila je ime po retkoj ikoni Presvete Bogorodice. Akatist (grčki Ακαθιστος, [slušati] stojeći na nogama) je himna blagodarnosti. Akatist najšire upotrebe jeste onaj posvećen Presvetoj Bogorodici. Na Šinusi, postoji običaj po kome mnoga ženska deca dobijaju ime po Bogorodici, Akathi. Proslava se organizuje u četvrti petak Velikog posta. Sledećeg dana je velika fešta sa posnom hranom (hobotnica, rakovi, pirinač, grašak i vino). 15. avgusta je još veća proslava koja počinje dan ranije i traje dva dana. Celo ostrvo sedi za jednim stolom i jede pečenog vola.
Etnografski muzej u Chori, gde se posetioci dive nošnji, alatu i priboru iz davnih vremena.
Tri vetrenjače, od kojih je jedna u sredini ostrva, u području Vardia. Druga je u Mesariji, dok se treća nalazi kod zaliva Tsigouri.
Dve pećine: Maniatisova pećina i Ribareva pećina. Obe se nalaze blizu luke.
PLAŽE
Uprkos maloj veličini Šinusa je prepuna plaža koje se razlikuju jedna od druge, velike ili male, prepune posetilaca ili usamljene, sve sa divnim plavim Egejskom morem i zlatnim peskom. Pored plaža postoji mnogo skrivenih uvala sa usamljenim plažama širom ostrva koje posetioci mogu sami da otkriju ukoliko se upuste u avanturu.
Mersini (Pisso Ammos, Piso Ammos):
Lokacija: 1 km zapadno od Chore.
Opis: Plaža se nalazi u neposrednoj blizini sela Mersini. Popularnija je od ostalih plaža, ali na njoj ipak nije vreva.
Plaža Mersini se nalazi u istoimenom zalivu na zapadnoj obali ostrva, nekoliko stotina metara od ostrvske luke. Kristalna tirkizna voda obezbeđuje lep ambijent za kupanje na ovoj maloj plaži dugačkoj samo 60 m. Nekoliko stabala obezbeđuje hlad posetiocima i dobro štite plažu od vetra. Neki kažu da je miran ambijent, dok drugi kažu da zbog blizine luke nije sasvim tiho.
Tsigouri (Tsikouri):
Lokacija: 1 km jugozapadno od Chore.
Opis: Tsigouri je plaža do koje je potrebno pešačiti. Savršena je za uživanje u potpunom miru i opuštanju koje je potrebno na letovanju.
Tsigouri se nalazi u zapadnom delu Šinuse, južno od sela Mersini. To je lepa plaža, do koje je malo teže stići, pošto se put na jednom mestu završava i dalje se mora pešačiti. Ponekad zna da bude vetrovito, ali generalno je lepo da se uživate u malo mira.
To je zlatna peščana plaža, sa čistim morem i drvećem koje raste duž obale i nudi hlad kupačima. To je dobro zaštićena od vetrova severno zbog svog položaja. Plaža je idealna je za porodice sa decom. Tu se nalaze restoran i kafić. Pogled sa plaže na Venetiko, Fidousu, Irakliju i poluostrvo Ai Vasilis je fantastičan!
Livadi:
Lokacija: 1 km južno od Chore.
Opis: Livadi je prilično dugačka, mirna plaža sa rastinjem na obali koje obezbeđuje hlad. Posetioci će zavoleti tišinu ovog mesta.
Prelepa plaža Livadi neće razočarati turiste koji su u potrazi za tihom, živopisnom plažom za opuštajući odmor. Ono što je čini posebnom je visoko, bujno drveće koje nudi hlad. Livadi je duga peščana plaža (230 m) sa hladnom plavom vodom i nalazi se južno od plaže Tsigouri, odnosno u susednom zalivu. Do plaže se stiže posle 10-15 minuta pešačenja iz Chore. Plaža je zaštićena sa obe strane rtovima.
Na plaži Livadi mogu se pronaći sobe za najam i dobra hrana.
Agios Vassilis:
Lokacija: 2,5 km južno od Chore.
Opis: Plaža je na poluostrvu koje je u privatnom vlasništvu, tako da je prilaz zabranjen.
Agios Vassilis je možda najbolja plaža na ostrvu. Nažalost, prilaz je zabranjen i zato su jedine slike ove plaže snimljene iz daljine, sa pučine.
Vlasnici su optuženi za nelegalnu trgovinu antikvitetima i sudski postupak je u toku. Plaži se može prići samo čamcem i to je zaista vredno truda.
Aligaria (Alygaria), Gagavi i Kambos:
Lokacija: 2,5 km jugoistočno od Chore.
Opis: Tri male peščane uvale u nizu. Živopisne i prelepe, ikdealne su za male grupe ljudi.
Kao i većina plaža Šinuse radi se o peščanim plažama sa drvećem i lepim morskim dnom. Plaže su slikovite, lepe i imaju vrlo providnu vodu, ali je malo teže doći do njih (oko 15-20 minuta pešačenja zemljanim putem).
Gagavi je mala uvala sa jasnom plavom vodom i predstavlja nastavak plaže Aligaria. Ima male pećine. Slika na sledećoj strani trebalo bi da prikazuje tu plažu.
Lioliou (Liolios):
Lokacija: 2,5 km jugoistočno od Chore.
Opis: Lioliou je prilično udaljena plaža sa čistom vodom i zelenilom koje je okružuje.
Plaža Lioliou nalazi se u malom zalivu na jugoistočnoj obali Šinuse. To je mala, ali zato široka peščana plaža sa velikim, bujnim stablima koja nude dosta hlada. Zbog plitke vode idealna je za porodice sa malom decom.
Lioliou je mirna i slikovita plaža, idealna grčka plaža za opuštajući odmor koji se oduvek želi. Plaža nije uređena, tako da bi se mogao poneti peškir i suncobran. Taverna u blizini je idealno mesto da se nešto prezalogaji u pauzi sunčanja.
Almyros:
Lokacija: 2 km jugoistočno od Chore.
Opis: Do plažeAlmyros se dolazi asfaltnim putem. Plaža pruža odlične uslove za mirno kupanje.
Smeštena na istočnoj obali ostrva i na dvadesetak minuta hoda od Chore, peščana plaža Almyros je idealna za porodice. Ima bistru, hladnu i plitku vodu, idealne za osvežavajuće gnjurenje čak i za decu. Takođe je popularna među surferima pošto severoistočni vetar stvara male talase. Ova peščana plaža ima stabla tamariske koja stvaraju zaklon od sunca. Na plaži je mali bar sa gickalicama.
Severno od plaže Almyros nalazi se mala i mirna plaža Foudana ili Fontana.
Psili Ammos:
Lokacija: 2,2 km severoistočno od Chore.
Opis: Psili Ammos je jedna od najboljih plaža na Šinusi. Može se doći kroz asfaltnim putem ili čamcem. Plaža se odlikuje kristalnom vodom i mekim peskom.
Bez plaže koja se zove Psili Ammos ne može ni Šinusa! Ova plaža je dragulj Šinuse. Nalazi se u maloj uvali severoistočno od Chore, nakon oko 30 minuta pešačenja.
Glavna odlika plaže Psili Ammos je netaknuta tirkizno plava voda koja svetluca pod toplim suncem, mirna peščana obala i malo hlada koji pravi nekoliko stabala tamariske. Voda zapravo na nekim mestima dostiže do vrha okolnih brda. Psili Ammos je popularna među posetiocima zbog svoje lepote koja apsolutno oduzima dah. Bele peščane dine kao da putuju dole da se sretnu sa peščanom plažom.
Da bi se stiglo do plaže Psili Ammos, potrebno je krenuti na sever prema naselju Messaria dok se ne dođe do putokaza ka istoku. Odatle je manje od 30 minuta pešačenja. Iako je plaža lepa i popularna, retko kad je vreva. Dakle, može se plivati u osvežavajućim plavim talasima i opustiti se u senci nekoliko stabala tamariske u sopstvenom tempu. Fina, zrnasta peščana plaža je presečena sa nekoliko sivih stena. Mana plaže je izloženost severnim vetrovima.
Fikio:
Lokacija: Na severnoj obali ostrva.
Opis: Da plaže Fikio je teško doći pešice, mnogo bolje je doći čamcem. Poznata je po izuzetnoj vodi, a podvodni grebeni su odlični za ronjenje.
Fikio je mala peščana plaža, koja se nalazi severno od naselja Messaria, a od Chore je udaljena oko 3 km. Plaža je dugačka samo 30 m. Idealna je za podvodni ribolov. Podvodni grebeni na otvorenom moru daju vodi blistavu zelenu boju. Mane ove plaže su što na plaži nema hlada, a u vodi ima morske trave. Na ovu plažu je potrebno poneti sve neophodne potrepštine.
Gerolimionas:
Lokacija: Na severozapadnoj obali ostrva.
Opis: Plaža sa belim peskom i vodom u svim nijansama plave i zelene boje. Mada ju je teško pronaći, to je jedna od lepših plaža na ostrvu.
Gerolimionas je takođe “minutna plaža” (prvi put srećem ovaj izraz), dužine samo 15 m. Obala je stenovita i bez drveća, ali ima tirkiznu vodu i odlično morsko dno, što je čini idealnom za podvodni ribolov.
Ovo je jedna od najlepših plaža na ostrvu, ali je do nje malo teže doći, pošto se mora pešačiti po zemljanom putu, a zatim po uskoj stazi. Za utehu, put je slikovit. Od Chore je udaljena oko 2,5 km.
I R A K L I J A
Iraklija, neiskvarena, sa impresivnim planinskim masivom i plažama – zaštićenim od jakih vetrova zahvaljujući blizini mnogo većih krševitih ostrva Naksos i Ios – može se opisati kao “wild beaty” (divlja lepota) među Mali Kikladima. Na Irakliji se živi u laganom ritmu, nudi se mir i relaksacija, sa mogućnostima za šetnju i uzbudljivo istraživanje, kupanje u kristalno čistoj vodi, ronjenje u divnom ambijentu, ali i zabavu sa lokalnim stanovništvom na tradicionalnim ostrvskim feštama.
Geografija
Iraklija (grčki Ηρακλειά)je najveće i najzapadnije ostrvo Malih Kiklada. Nalazi se5,5 km južno od Naksosa, 10 km severoistočno od Iosa i 2,2 km zapadno od Šinuse. Od glavnog grada Naksosa udaljena je 18 nautičkih milja, a od Katapole na Amorgosu 19 nautičkih milja.
Ostrvo je planinsko i obiluje vegetacijom, u kojoj preovlađuju kaktusi i kedrovo drvo. Takođe ima obilje izvora. Na Irakliji je i najviši vrh Malih Kiklada, a to je Papas (418 m). Ima mnogo izvora i snabdeva vodom naselje Panagia.
Dužina ostrva je 7 km, a najveća širina je 4 km. Dužina obale je 30 km, tako da je koeficijent razuđenosti 2. Za ostala ostrva Malih Kiklada nema podatka o dužini obale, pa je tako nemoguće izračunati koeficijent razuđenosti. Površina ostrva je nešto preko 18 km2.
Velika ostrva Kiklada stvaraju “zid” koji štiti Irakliju, tako da obala ostaje mirna i zaštićena od jakih vetrova.
Zaliv Merichas, na jugoistočnoj obali Iraklije (slika na sledećoj strani) impresivan je prizor. Na njegovim strmim liticama, visokim preko 100 m, nalaze se brojna ptičja gnezda usred divljeg kapra. Ispod litica smeštene su dve prekrasne plaže, sa kristalno čistom tirkiznom vodom, idealnom za ronjenje. Povremeno se mogu posmatrati ptice grabljivice u akciji.
Irakliju okružuje nekoliko manjih ostrva. Venetiko (12 ha) je istočno, na “ulazu” u plažu Livadi (koristio se kao zaštita za tvrđavu tokom perioda upada gusara). Mikros i Megalos Avelas su jugozapadno od Iraklije.
Istorija
Meštani ostrvo zovu Araklija. Postoji vrlo malo informacija o istoriji ostrva, ali u kombinaciji sa arheološkim pronalascima može se dobiti generalna ideja o njegovom istorijskom putu.
Iraklia, kao i ostali Mali Kikladi, bila je naseljena već u praistorijsko doba i sačuvala je ime od antike.
Ostaci dva naselja i groblje iz III milenijuma p.n.e. pronađeni su na lokacijama Kampos Agiou Athanassiou i Agios Mamas, dok su svetilišta boginje Tyche (Fortune) i Lofitis Zeusa identifikovani u oblasti Kampos.
Alatke napravljene od opsidijana – vulkanskog kamena koji potiče sa Milosa – mogu se pronaći u različitim delovima Iraklije, što svedoči o učešću ostrva u trgovačkim aktivnosti u regionu tokom Stare kikladske civilizacije (III milenijum p.n.e).
Iako za ruševine tvrđave na brdu Kastro nije precizno određeno iz kog perioda potiču, postoje tragovi stanovanja tokom helenističkog i rimskog doba.
Tokom otomanske vladavine, uske i teško dostupne uvale Iraklije bile su idealna skrovišta za gusare, čija pretnja je u velikoj meri određivala svakodnevni život i navike stanovnika.
U XVI veku Iraklija dolazi u posed i pod upravu manastira Chozoviotissa, na obližnjem ostrvu Amorgos.
Nakon grčke nezavisnosti stečene dvadesetih godina XIX veka, stanovnici Amorgosa potpisali su desetogodišnje ugovore sa manastirom koji im je omogućio da se nasele na Irakliji, obrađuju zemlju i zadrže 50% proizvedenog.
Ovaj režim zadržao se do XX veka, kada su zakupci dobili zemljište u trajno vlasništvo, a manastiru je ostao samo mali deo za potrebe monaha.
Tajna radio stanica je bila na Irakliji tokom okupacije od strane sila osovine u Drugom svetskom ratu i prenosila je dragocene poruke o nemačkim pomorskim aktivnostima britanskom štabu u Kairu.
Stanovništvo
Po poslednjem popisu stanovništva na Irakliji je živeo 141 stanovnik, deset manje nego što je zabeležio popis 2001. godine. Gustina naseljenosti je samo 8 stanovnika /km2.
Stanovnici su popisani u dva naselja: Agios Georgios ili Limani (105) i Iraklija ili Panagia ili Panio Mera (36). Dva naselja su povezana asfaltnim putem, a međusobno su udaljeni oko 4 km. Nekada je postojalo i naselje Agios Athnasios u zapadnom delu ostrva, ali je sada napušteno. Panagia (na slici), nekada najveće naselje na ostrvu, smešteno je podalje od obale, na vrhu jednog brdašca.
U školskoj 1998-99 godini na Irakliji je bilo 11 učenika i 9 nastavnika. Danas, nažalost, ima samo tri učenika u osnovnoj i jedan u srednjoj školi.
Privreda
Malobrojno stanovništvo se bavi pčelarstvom, stočarstvom i zemljoradnjom.
Saobraćaj
Postoji samo jedan asfaltni put (na slici) na ostrvu dužine blizu 7 km. Počinje u luci, prolazi pored plaže Livadi (1,4 km), naselja Panagia (4 km) i završava se u zalivu Tourkopigado (6,8 km).
Ogroman deo ostrva ne samo da nema pogodnog puta kojim bi se moglo voziti makar terenskim vozilom, već su tu samo kozje staze.
Turistički brodić kapetana Dimitrisa, čuveni “Anemos”, svakoga dana u 10 sati isplovljava iz luke Agios Georgios za Šinusu. Oko 11 sati vraća se nazad i tada počinje kružna tura oko Iraklije. Brodić se zaustavlja na plažana Alimia, Karvounolakos i Vorini Spilia. Popodne se vraća u matičnu luku.
Znamenitosti
Pećina Agios Ioannis je pravo otkriće. Jedna je od najvećih na Kikladima, nudi bogate i impresivne lavirinte stalaktita, stalagmita i kolona, kao i retku vrstu supstance nazvane “pećinsko mleko”. U prvoj pećinskoj sali su ogromni stalagmiti jedinstvenog oblika i stubovi u čudesnim kombinacijama. Za kompletan obilazak potrebno je oko dva sata i posetiocima se savetuje da ponesu baterijske lampe, pošto unutar pećine nema veštačkog osvetljenja. Nizak ulaz u pećinu, kroz koji se prolazi uz izvesne teškoće (na slici), nalazi se na mestu odakle se pruža panoramski pogled na more i okolna ostrva. Pećina je udaljena oko 30 minuta hoda od obale i oko sat vremena hoda (2,5 km) od naselja Panagia. 28. avgusta kada se večernja molitva održava u pećini, velika sala je čudesno osvetljena od sveća vernika. Prema legendi, svetu ikonu je pronašao u pećini pastir koji se u nju sklonio zbog nevremena. Slika sveca se ukazala na njegovoj majici kada se vratio u selo.
Petroglifi (crteži na stenama)
U različitim delovima Iraklije pronađeno je oko 25 drevnih spiralnih ili kružnih crteža urezanih na glatkim stenama ili kamenim površinama. Spirale datiraju iz ranog bronzanog doba (III milenijum p.n.e). Obično se sastoje od tri koncentrična kruga sa plitkom rupom u centru – odakle ravna linija polazi prema spolja – ponekad postoje drugi crteži između linija ili su drugačiji znakovi urezani na velikim stenama.
Crteži su uglavnom urezani na mermeru sličnom onom sa Naksosa, ali ih ima i na drugim vrstama stena, kao što je krečnjak. Neke od ovih površina su pokretne. Pretpostavlja se da su spiralni motivi isklesani alatima napravljenim od korunda, koga ima u izobilju u različitim delovima ostrva.
Uloga i funkcija spiralnih crteža je nepoznata. Ako zanemarimo teorije da su ih ostavili gusari, jer crteži potiču iz Bronzanog doba, kasnije se mislilo da su znake ostavili rani kikladski astronomi ili čak da simbolizuju zmije, za koje se smatralo da donose sreću. U novije vreme neki arheolozi tvrde da obeležavaju naselja, groblja ili čak izvore vode. Neki se mogu naći na zemljanim putevima, što ih čini ranjivim na eroziju, drugi se nalaze na nepristupačnim lokacijama, a moguće je da ih dosta nije otkriveno. Nekoliko primeraka stena sa spiralnim crtežima nalazi se u Arheološkom muzeju na Naksosu.
Crkva Profitis Ilias (Prorok Ilija) nalazi se na vrhu brda sa prekrasanim pogledom na obližnja ostrva. Obnovljena je 1960. godine na ruševinama starije crkve, na inicijativu Udruženja stanovnika Iraklije koji žive u Atini. Do crkve se dolazi tradicionalnom stazom popločanom kamenom, koja počinje u podnožju brda, na periferiji sela Panagia. Uspon je strm, a pešačenje traje oko 30 minuta. Lokalna zajednica organizuje besplatan prevoz minibusom do i od Panagije u letnjim mesecima i na velike verske praznike (samo nije jasno do koje tačke ide minibus, pošto nema puta).
Crkva Vavedenja Presvete Bogorodice u Panagiji (vidi se na slici Panagije) je važna zbog svojih dimenzija. Sagrađena je između 1919. i 1930. godine odmah pored stare manje crkve Agios Nektarios. 21. novembra je proslava sa tradicionalnim jelima, a 15. avgusta je velika proslava sa hranom, vinom i violinistima koji sviraju tradicionalnu muziku.
Crkva Agios Georgios nalazi se u centru istoimenog sela. Sagrađena je od kamena 1834. godine i rekonstruisana je 1887. godine. Njena topla atmosfera je pojačana starim drvenim ikonostasom i tradicionalnim kamenim podom. Svake godine na Đurđevdan (u Grčkoj je to 23. april zbog upotrebe Gregorijanskog kalendara) ili Uskršnji ponedeljak održava se proslava u dvorištu crkve i hrana se služi okupljenim vernicima. Mnogi se odlučuju da krštenja i venčanja obavljaju u ovoj maloj tradicionalnoj crkvi.
U Agios Georgiosu postoji i veća crkva Taxiarhes, ali je u pitanju privatna crkva čiji je vlasnik Manoli Simo. Sagrađena je krajem XIX veka i ima izvanredan ikonostas. Proslava se održava 8. novembra.
Livadi Fort (Kastro) suruševine utvrđenja iz helenističkog perioda (323-316. godine p.n.e) koje se nalaze na vrhu brda iznad plaže Livadi. Na istom mestu su pronađeni tragovi svetilišta boginje Tyche (Fortune) i Zevsovog hrama. Lokacija je bila naseljena tokom mnogo narednih godina, a napuštena je 1930. godine.
Tri vetrenjače
Jedna se nalazi u području Agios Mamas-Panagia (na slici) i korišćena je do 1969. godine, kada je zamenjena sa mlinom na električni pogon. Druga se nalazi u području Agios Georgios-Rachidi i pripadala je Evaggelu Koveu do 1950. godine. Treća, “Kalogerikos”, se nalazi 800 m zapadno od prethodne, sagrađena je pre 1830. godine i koristila se do kraja XIX veka.
PLAŽE
Iako ima 30 km obale, Iraklija se ne može pohvaliti lepim plažama. Praktično jedina vredna pomena je plaža Livadi, a pored ove plaže kolima je moguće doći još samo do plaža Agios Georgios i Tourkopigado. Nijedna plaža na ostrvu nije uređena.
Agios Georgios:
Lokacija: 4 km severoistočno od Panagije.
Opis: Mala peščana uvala oko luke omogućava kupanje posetiocima. Voda je čista i topla.
U Agios Georgiosu može se kupati na uskim peščanim delovima u blizini luke. Obala je peščana, a voda je kristalna. U nekim delovima obala može biti stenovita, tako da je na tim mestima potrebno više pažnje. Taverne i sobe za najam okružuju luku. Drveće oko plaže pruža prirodnu scenografiju pod vrelim suncem. Plaža je idealna za one koji borave u mestu, a nisu raspoloženi za šetnju i pomeranje.
Livadi:
Lokacija: 2,6 km severoistočno od Panagije (1,4 km jugoistočno od Agios Georgiosa).
Opis: Livadi je najimpresivnija plaža Iraklije. Ova duga peščana plaža nije daleko od luke i posetioci mogu da dođu pešice.
Livadi je najpoznatija i najupečatljiviji plaža Iraklije, a kako sam rekao u uvodu i jedina prava plaža na ovom ostrvu. To je duga plaža, koja se nalazi na severoistočnoj obali ostrva. Ponekad na plaži može biti vetrovito, naročito u popodnevnim satima, ali generalno je bezbedna i čista za kupanje.
Posebno je pogodna za decu zbog plitke vode koja postaje duboka tek oko 30 m od plaže. Takođe je interesantna za ronioce.
Do plaže se može doći peške iz luke Agios Georgios ili izletničkim brodom koji obilazi ostrvo. U turističkoj sezoni minibus prolazi kroz Livadi tri puta dnevno.
Tourkopigado:
Lokacija: 2,8 km istočno od Panagije (6,8 km južno od Agios Georgiosa).
Opis: Šljunkovita plaža Tourkopigado nalazi se u istoimenom živopisnom zalivu. Upravo se na tom mestu završava jedini asfaltni put na ostrvu.
Pogled na zaliv, u trenucima kada se spuštaju prema njemu, posetiocima oduzima dah. Mir lokacije prekida povremeno samo zvuk zvona vezanih na nekoliko koza koje pasu na brdu pored plaže ili povremene aktivnosti na dva do tri ribarska čamca usidrena u zalivu.
Karvounolakos:
Lokacija: Na južnoj obali ostrva.
Opis: Karvounolakos je prilično mala izolovana plaža na južnoj obali Iraklije, okružen impresivnim stenovitim formacijama čije boje su u rasponu od zelene do bakarne i zlatne.
Pojedine stene formiraju male strukture nalik pećinama, dovoljno da mali brod može da prođe. Plaža je sa krupnim šljunkom, dubokom tirkiznom vodom i zanimljivim morskim dnom. Do plaže je veoma teško doći pešice.
Izletnički brodići koji obilaze ostrvo zaustavljaju se na plaži Karvounolakos.
Alimnia:
Lokacija: Na jugozapadnoj obali ostrva.
Opis: Alimia je zaklonjena peščana uvala sa divnom plitkom vodom na jugozapadnoj obali Iraklije. Zapravo se sastoji od dve plaže, jedna liči na pećinu sa tirkiznom vodom.
Olupina nemačkog palubnog izviđačkog (hidro)aviona Arado AR-196 koji je potonuo tokom Drugog svetskog rata može se videti u neposrednoj blizini plaže, na dubini od oko 9 metara. Avion je potonuo nakon što je konvoj nemačke mornarice koji je prolazio blizu Iraklije napadnut od strane britanskih borbenih aviona. Meštani sela Panagia posmatrali su žestoku borbu izdaleka i videli su da je hidroavion pao i potonuo u otvoreno more posle nekoliko minuta. Posada je spašena.
Mnogo godina kasnije hidroavion se zakačio u mrežu jednog lokalnog ribara, koji ga je povukao bliže obali. Danas plovak obeležava njegovu poziciju i može se lako videti sa površine kada je lepo vreme. Tokom godina olupina je postala stanište brojnih morskih organizama.
Almiria je uglavnom pristupačna brodom i dolazak preko kopna se preporučuje samo strastvenim ljubiteljima pešačenja. Tokom leta izletnički brodići posećuju zaliv gotovo svakodnevno.
Vorini Spilia:
Lokacija: Na severozapadnoj obali ostrva.
Opis: Vorini Spilia je dobila ime zbog dve male zanimljive stenovite pećina koje se nalaze na jednoj njenoj strani (spilia znači pećina).
Divna plaža na severozapadnoj obali ostrva, blizu Agios Georgiosa. Plaža je prekrivena sitnim peskom, a njena vode je predivne tirkizne boje.
Severni vetar je uzrok povremene pojave smeća koje se pojavljuje na plaži, ali to ne ometa posetilaca pošto je voda iz istog razloga prozračnija.
Do plaže se može doći čamcem ili stazom koja počinje u Agios Georgiosu. Pešačka staza dugačka je 1,3 km i potrebno je oko 30 minuta da se savlada.