Majorka (španski i katalonski Mallorca) je najveće špansko ostrvo. Popularna je turistička destinacija, a od šezdesetih godina XX veka postala je sinonim za masovni turizam.

Ime potiče od latinskog insula maior, “veliko ostrvo”, kasnije Maiorica.

Geografija

Od kontinentalnog dela Španije Majorka je udaljena 175 km. Menorka je udaljena 37 km, a Ibica 86 km. Majorka je dugačka 100 km, najveća širina je 75 km, a površina iznosi 3.620 km². Pored ostrva se nalaze dva mala nenastanjena ostrva: Cabrera (jugoistočno od Palme) i Dragonera (zapadno od Palme).

Majorka ima dve planinske regije od kojih su obe dugačke oko 70 km. One se nalaze na severozapadu (Serra de Tramuntana ili Tramuntana) i na istočnoj trećini ostrva. Najviši vrh na Majorki je Puig Major (1445 m) na Serra de Tramuntani. Na njemu se nalazi vojno područje, a obližnji vrh Puig de Masanella je najviši dostupni vrh (1364 m). Na severoistočnoj obali nalaze se dva zaliva: Badia de Pollença i veći Badia d’Alcúdia. Severna obala je uglavnom strma i ima mnogo grebena. Središnje područja koja se širi oko Palme je plodna ravnica poznata kao Es Pla. Ostrvo ima preko četiri miliona stabala maslina i badema.

Jezera Cúber i Gorg Blau u planinama Serra de Tramuntana

Klima je mediteranska, sa više padavina na Serra de Tramuntana. U ravnici su leta topla, zime umerene do hladne, a najhladnije su na planini Tramuntani; u tom delu ostrva nisu neuobičajene snežne padavine tokom zime.

Postoje klimatski podaci za luku i aerodrom Palma de Mallorce u poslednjih 30 godina. Na aerodromu je prosečna najviša dnevna temperatura u julu avgustu preko 30ºC. Apsolutni maksimum na aerodromu je 41,4ºC (u luci samo 38,0ºC), a apsolutni minimum je -10ºC na aerodromu, a u luci samo -0,1ºC. Padavina nema mnogo (ispod 500 mm goišnje), najviše od septembra do novembra, a najmanje u julu. Broj sunčanih sati godišnje je blizu 2.900. More je pogodno za kupanje od juna do oktobra, pa čak i u novembru, kada njegova temperatura iznosi 19,7ºC.

Istorija

Majorka je bila nastanjena još od praistorije. Otkriveni su grobovi i tragovi naselja iz paleolitskog doba (6000-4000. godine p.n.e). Rimljani su je zauzeli 123. godine p.n.e. pod vođstvom Kvinta Cecilija Metela. Ostrvo je pod rimskom vladavinom procvetalo, a u to vreme su osnovani gradovi Pollentia (Alcudia) i Palmaria (Palma de Mallorca). Na ostrvu je bilo razvijeno maslinarstvo i vinogradarstvo, a proizvodila se i so. Majorkanski vojnici su bili cenjeni u rimskim legijama zbog svoje vojne veštine. Vandali su opustošili ostrvo 426. godine, a pripojili su ga svom carstvu 465. godine. 534. godine Majorku je osvojila Vizantija i upravljala je njome kao delom provincije Sardinije. Pod vizantijskom vlašću je podignut veći broj crkava. Ali od 707. godine ostrvo su neprestano napadali Saraceni iz Severne Afrike.

Ruševine rimskog grada Pollentia

Kordopski Emirat je 902. godine zauzeo Majorku, donevši novo razdoblje prosperiteta ostrvu, kad je kao Kalifat bio na vrhuncu, Mavari su unapredili poljoprivredu navodnjavanjem, a razvili su i lokalne zanate. Kad se Kordopski Kalifat 1015. godine raspao, započela je era opadanja. Majorka je došla pod upravu vladara Denija, a u periodu 1087–1114. godine egzistirala je kao nezavisna taifa. Međutim, jedna ekspedicija iz Pise i Katalonije je 1114. godine osvojila ostrvo i držala je Palma de Mallorcu pod opsadom osam meseci. Kad je grad pao, osvajači su se povukli, a zamenili su ih Almoravidi iz Severne Afrike, koji su vladali do 1203. godine. Almoravide je isterala dinastija Almohada koji su vladali do 1229. godine. Iskoristivši konfuziju i nerede, kralj Đaume I od Aragona je izvršio invaziju sa 15.000 vojnika i 1.500 konja, i anektirao je ostrvo Aragonskoj kruni nakon tromesečne vojne kampanje, Nakon smrti Đaumea I 1276. godine na bazi njegovog testamenta sinovi su podelili kraljevstvo. Đaume II je postao kralj nove Kraljevine Majorke, a Pedro III Krune Aragona. Pedro IV od Aragona je 1344. godine zauzeo ostrvo i Baleare i ponovo ih anektirao u Krunu Aragona. Kruna Aragona se 1479. godine brakom između Fernanda II od Aragona i Izabele I od Kastilje ujedinila sa Krunom Kastilje. Početkom XVIII veka završen je Rat za špansko nasleđe ujedinjenjem španske monarhije. 1716. godine dekretom iz Nueva Plante Majorka je postala deo španjolske provincije Baleari, koja odgovara današnjoj Autonomnoj zajednici Baleari.

Od polovine XX veka rast masovnog turizma radikalno je promenio fizionomiju i grada i ostrva, pretvorivši ga u privlačno destinaciju za strane turiste i za radnike iz kontinentalne Španije. To je doprinelo velikim promenama u tradiciji, sociolingvističkoj mapi, urbanizaciji i kupovnoj moći. Zahvaljujući turizmu Palma de Mallorca je značajno napredovala. 1960. godine 1960. Majorka je imala 500.000 turista, dok je 1997. godine imala 6.739.700 turista. 2001. godine više od 19,2 miliona putnika prošlo je kroz aerodrom Son Sant Joan u Palmi, uz dodatnih 1,5 milion koji su došli brodovima.

U XXI veku plan urbanog razvoja, tzv. Pla Mirall (“Plan ogledalo”), privukao je veliki broj radnika imigranata van Evropske unije, naročito iz Afrike i Južne Amerike. Lokalne novine “Diario de Mallorca” objavile su 14. novembra 2005. godine da je CIA koristila aerodrom na ostrvu za program tajnog transporta osumnjičenih za terorizam.

Najsevernija tačka ostrva Cap de Formentor

Stanovništvo

Majorka je najnaseljenije balearsko ostrvo i drugo najnaseljenije ostrvo u Španiji, posle Tenerifa, na Kanarskim ostrvima, a takođe je i četvrto najnaseljenije ostrvo na Mediteranu posle Sicilije, Sardinije i Kipra. Imala je po popisu stanovništva 2021. godine 920.605 stanovnika, dok po zvaničnoj proceni za 2023. godinu ima 940.332 stanovnika ili 260 stanovnika/km².

Majorka je administrativno podeljena na čak 53 opštine, čije površine variraju od 8 km² do 260 km², a broj stanovnika se kreće od 200 pa do 430.000.

Glavni grad Majorke – Palma de Mallorca, osnovan je kao rimski logor nazvan Palamarija na ostacima talajotskog naselja. U burnoj istoriji grad su nekoliko puta pustošili Vandali tokom raspada Rimskog carstva. Kasnije ga osvaja Vizantija, koloniziraju Mavri (koji su ga nazvali Medina Mayurqa), a među poslednjim osvajačima bio je aragonski kralj Đaume I. Od 1983. godine Palma je glavni grad Autonomne zajednice Baleari.

Zastava Majorke

Na ostrvu su živeli mnogi poznati ljudi. Frederik Šopen i Žorž sand su kratko živeli na Majorki, u stanu iznamljenom od jednog manastira. Slikar Joan Miró je umro u Palmi 1983. godine, pošto je poslednje godine proveo na ostrvu. Filmske zvezde Catherine Zeta-Jones i Michael Douglas od kasnih devedesetih imaju rezidenciju na severnoj obali ostrva, gde provode polovinu godine. Takođe Michael Schumacher, Claudia Schiffer, Annie Lennox, Boris Becker, Ana Ivanović i mnogi drugi imaju rezidencije na ostrvu. Članovi španske kraljevske porodice tradicionalno provode letnji odmor na Majorki, gde imaju palatu.

Plaža Cala Llombards

Privreda

Od sredine XX veka Majorka je postala glavna turistička destinacija, a turistički biznis je postao glavni izvor prihoda za ostrvo.

Popularnost ostrva kao turističke destinacije stalno raste od tada, a mnogi umetnici i akademici biraju da posete i žive na ostrvu. Broj posetilaca Majorke je nastavio da raste, a broj turista tokom sedamdesetih godina XX veka približavao se brojci od tri miliona godišnje. 2010. godine Majorku je posetilo preko šest miliona turista, a već 2013. godine Majorku je posetilo skoro 9,5 miliona turista. 2017. godine deset miliona turista posetilo je ostrvo. Brzi rast turističke industrije doveo je do toga da pojedini lokalni stanovnici protestuju zbog efekata masovnog turizma na ostrvu.

Majorka se u šali naziva 17. saveznom državom Nemačke, zbog velikog broja nemačkih turista.

Zbog velikog broja iseljenika koji su odlučili da se nasele u ovoj oblasti, Majorka je nedavno postala i sopstveno poslovno središte, zbog velikog broja posebno stranih preduzeća koja su odlučila da se presele ili prošire na ostrvo.

Plaža Cala Amarador

Saobraćaj

Praktično nema avio kompanije koja ne saobraća do Majorke, pa tako u sezoni i Air Serbia. Broj putnika koji prođe kroz aerodrom je 2023. godine bio preko 31 miliona! Interesantno je da prvih pet mesta po broju međunarodnih putnika zauzimaju nemački aerodromi, Düsseldorf (1,3 miliona), Köln-Bonn (900.000), Hamburg, Frankfurt i Berlin. Od domaćih aerodroma prednjače Barcelona (2,3 miliona) i Madrid (2 miliona).

Drugi način dolaska na ostrvo je pomorskim putem, odnosno hidrogliserima ili trajektima. Postoje dva prevoznika. “Baleària” prevozi na Majorku iz luka Dénia, Valencia i Barcelona, dok “Transmeditteránea” saobraća iz luka Barcelona, Valencia i Gandia. Ukupno nedeljno ima oko 79 polazaka za Majorku, što iz kopnenog dela Španije, što sa susednih ostrva Menorka i Ibica.

Na samom ostrvu postoji razgranata mreža autobuskih linija.

Majorka je poznata kao jedna od najboljih destinacija na svetu za drumski biciklizam. Savršena podloga puta, promenljiv teren i toplo vreme tokom cele godine privlače brojne bicikliste. Posebno se ističe odvojena biciklistička staza koja povezuje Porto Cristo i Cala Bonu preko Sa Come i Cale Milor u dužini od 24 km koja je “obavezna” za bicikliste.

Majorka je jedino špansko ostrvo na kome postoji železnička mreža. Sastoji se od tri odvojene elektrificirane linije, koje se pružaju od Palma de Mallorce prema  severu i istoku.

Usluge na glavnoj liniji i metrou počinju/završavaju se na stanici Estació Intermodal/Plaça d'Espanya (Intermodalna stanica Palma), koja je otvorena 2007. godine. Ogromni podzemni terminal takođe opslužuje široku međugradsku autobusku mrežu ostrva. Ovaj moderan objekat nalazi se ispod Parc de ses Estacions, koji zauzima zemljište koje su ranije koristile nekadašnje linije površinskog nivoa. Uređene bašte sadrže nekoliko nekadašnjih železničkih zgrada, a prvobitne zgrade stanice su takođe preživele pored Plaça d'Espanya.

Turistička železnica do Sollera polazi sa susedne stanice u nivou na Carrer Eusebi Estadi.

Železnička mreža na Majorki (obuhvata metro i tramvaj)

Sve ostrvske pruge su bile originalno širine 914 mm, ali su (sem linije Palma de Mallorca – Soller) zamenjene prugom širine 1 m (širina normalnog koloseka je 1,435 m).

Turistička železnica Palma de Mallorca – Soller

Metro polazi sa perona 1-4 na intermodalnoj stanici Palma, gde se razmenjuje sa uslugama na glavnoj liniji. Metro je izgrađen između 2005. i 2007. godine po ceni od 312 miliona evra. Linija M1 sa sedam međustanica u severnim predgrađima grada završava na stanici UIB (Univerzitet Balearskih ostrva). Linija M2 ide istočno od glavne linije i ima sedam međustanica pre nego što se završi na prigradskoj stanici Marratxi. Na obe linije vozovi saobraćaju svakodnevno od približno 06:30-22:00 h, sa intervalom polazaka na svakih 15 minuta, koji se povećava na 30 minuta rano ujutro, kasno uveče i nedeljom.

Vozovi za Manacor i Sa Poblu preko Marratxija i Ince polaze sa perona 5-10 na intermodalnoj stanici Palma. Danas je glavna linija podzemna sve dok ne prođe stanicu Son Costa/Son Fortesa. Deonica El Caülls (Festival Park) - Inca nudi odličan pogled na planinski lanac Serra de Tramuntana na severu. Pruga je dvokolosečna od glavnog grada do udaljenog stajališta Enllaç, gde se razdvajaju pruge  za Manacor i Sa Poblu.

Od 05:45-23:20 h postoje dva voza na svakih sat vremena u svakom pravcu koji alternativno obezbeđuju veze sa dva istočna terminala, dok treća linija saobraća samo do Ince. 

Ferrocarril de Sóller je međugradska železnica i naziv za kompaniju koja upravlja elektrificiranom prugom uskog koloseka širine 914 mm između gradova Sóller i Palma de Mallorca, zaustavljajući se u više manjih naselja kao što su Bunyola i Son Sardina. Istorijski električni voz ide severno od glavnog grada preko ravnica, vijugajući kroz planine i 13 tunela Serra de Tramuntana, i konačno završava u velikoj železničkoj stanici severnog grada Sóllera.

Tramvaj na liniji Sóller – Port de Sóller

Radovi na izgradnji pruge počeli su 1911. godine na profitu od trgovine pomorandžama i limunom, koja je u to vreme cvetala. Iz tog razloga, ponekad je poznat i kao Orange Exress. Dužina pruge je 27,3 km, a vozu je potreban jedan sat da savlada to rastojanje.

Voz sada nije samo način prevoza između ova dva ključna naselja Majorke, već i sam je po sebi turistička atrakcija, od 2019. godine prevozeći preko milion putnika godišnje. Po zvaničnim cenama koje se naplaćuju na stanici, pojedinačne karte od Palma de Mallorce do Sóllera koštaju 18 € (2018), dok je povratna karta 25 €. Povratna karta iz Palma de Mallorce može se produžiti povratnom kartom za tramvaj u Sólleru za dodatnih 7 €, što predstavlja uštedu od 50%, pošto je cena karte za tramvaj 7 €.

Tramvajska pruga Sóller povezuje to naselje sa priobalnim naseljem Port de Sóller. Otvorena je 4. oktobra 1913. godine ubrzo nakon otvaranja železničke linije Palma de Mallorca - Sóller, i počela je sa redovnim saobraćajem 13. oktobra te godine. Elektrificirana od početka rada, pruga je dugačka 4.868 m, ima jedan kolosek sa petljama za prolaz i ide prugom uskog koloseka širine 914 mm. To je popularna turistička atrakcija. 2010. godine prevezeno je približno 900.000 putnika.

Zajedno sa drugim malim gradovima kao što su Gmunden u Austriji ili Volčansk u Rusiji, Sóller je jedan od najmanjih evropskih gradova sa gradskim tramvajskim sistemom.

Linija ima 17 stanica, od kojih su većina jednostavna stajališta koja se sastoje od betonske platforme, bez zgrada. Tramvaji voze u intervalima od približno 30 minuta od 07:00-20:00 h, a zatim do ponoći u intervalu na sat vremena.

Znamenitosti

Zamak Bellver

Zamak Belver (katalonski Castell de Bellver) je zamak u gotskom stilu na brdu 3 km zapadno od centra Palma de Mallorce. Izgrađen je u XIV veku za kralja Đaumea II od Majorke, i jedan je od retkih kružnih zamkova u Evropi. Prvo je služio kao rezidencija kraljeva Majorke, a kasnije je dugo korišćen kao vojni zatvor tokom XVIII do sredine X veka, sada je pod civilnom kontrolom i predstavlja jednu od glavnih turističkih atrakcija ostrva, kao i sedište Istorijskog muzeja grada.

Zamak je neobičnog kružnog oblika. Orijentisan je prema stranama sveta. Glavna kula se nalazi tačno na severu. 

Plan zamka, kružni pod sa okruglim kulama pričvršćenim za njega nešto poput Irodiona, palate na brdu iz 15. pre nove ere na Zapadnoj obali, koja je takođe bila kružna i imala je veliku glavnu kulu i tri manje kule. Oni su pričvršćeni, dok je glavni spojen sa kompleksom visokim mostom preko okolnog šanca. Tri velike potkovičaste kule orijentisane su na tri ostale strane sveta, a četiri male kule okrenute su na severozapad, severoistok, jugozapad i jugoistok.

Glavna kula ima četiri sprata, visoka je 25 m, ima prečnik 12 m i sa krovom citadele zamka spojena je lučnim mostom dužine 7 m. Kula se završva prstenom od 38 mašikula (otvor, ispust ili izbočeni balkon na gornjem delu bedema tvrđave ili kule).

Citadela zamka je prečnika oko 50 m. Po obodu prolazi dvospratna galerija. Kružne lukove prvog sprata nosi 21 stub, a drugog sprata 42 osmougaona stuba.

Prstenasta zgrada takođe ima dva sprata. Na prvom spratu se nalaze stambeni objekti i smeštaj za poslugu. Na ovom spratu nema prozora, već samo uske puškarnice. Na drugom spratu su kraljevke odaje, zvanične prostorije, kuhinja i kapela. Spratovi su međusobno spojeni malim spiralnim stepenicama.

Glavni ulaz u citadelu zamka nalazio se pored severozapadne kule, gde se nalazi most u obliku slova Г, tako da onaj koji ulazi bude okrenut leđima prema glavnoj kuli. Savremeni ulaz se nalazi sa severoistočne strane. Zamak ima jasne islamske uticaje u svom originalnom dizajnu, prikazujući dvostruke lukove karakteristične za mavarsku arhitekturu. Za zgradu je korišćena stena sa brda gde se nalazi zamak, što je na kraju dovelo do pojave pukotina.

Katedrala La Seu u Palma de Mallorci

Katedrala Santa Maria od Palme, koja se češće naziva La Seu (naziv koji koriste i mnoge druge crkve), je gotska rimokatolička katedrala koja se nalazi u Palma de Mallorci. To je katedrala eparhije Majorke, a nalazi se u Palma de Mallorci na obali mora, uz gradske zidine i smeštena između Kraljevske palate La Almudaina i Episkopske palate Majorke. Njegov prozor-rozeta, sa prečnikom od skoro 14 m, drugi je po veličini takav gotski prozor, dok je njegov brod visok 44 m osmi po visini na svetu. Katedrala je izgrađena na ruševinama džamije pod muslimanskom vlašću. Izgradnja katedrale počela je ubrzo nakon ponovnog osvajanja ostrva 1229. godine i nastavljena je u XVII veku. Danas je katedrala najpopularnija turistička atrakcija Palme.

Pećine Cuevas de Drach

Pećine Drach (Zmajeve pećine) su sistem od četiri velike pećine, protežu se do dubine od 25 m i dostižu oko 4 km dužine. Nalaze se u opštini Manacor, u blizini lokaliteta Porto Cristo. Prvi put se pominju u pismu iz 1338. godine. Četiri pećine, nazvane Crna pećina, Bela pećina, Pećina Luisa Salvadora i Pećina Francuza, međusobno su povezane.

Pećine su nastale tako što je voda prošla kroz ulaz iz Sredozemnog mora, a neki istraživači misle da bi formacija mogla da datira iz epohe miocena. U pećinama se nalazi podzemno jezero Martel, dužine oko 115 m i širine 30 m, a dubina mu varira od 4-12 m. Ime je dobilo po francuskom istraživaču i naučniku Èdouard-Alfredu Martelu, koji se smatra osnivačem speleologije, koji je pozvan da istraži pećinu 1896. godine. Dok je nemački istraživač pećine, M. F. Will, mapirao Belu i Crnu pećinu 1880. godine, Martel je pronašao još dve pećine, kao i podzemno jezero.

Pećine su otvorene za javnost uz naknadu i jedna su od glavnih turističkih atrakcija na Majorci. Obilazak je sa vodičem, a dnevno ima sedam obilazaka od 10-17 h (nema obilaska u 13 h). Cena ulaznice je 18 €. Poseta se obično završava koncertom klasične muzike, koji izvodi mali orkestar muzičara na floti malih čamaca na vesla.

Pećine su toliko sastavni deo turističke privrede, da njihovo zatvaranje, makar i privremeno, meštani vide kao loš znak za privredu.

Sa Calobra

Sa Calobra je malo selo u opštini Escorca na severozapadnoj obali ostrva.

Lučko selo je popularna destinacija za izlete autobusom i drumske bicikliste. Do njega se dolazi vijugavim putem, koji je dizajnirao italijansko-španski inženjer Antonio Parietti i koji je otvoren 1933. godine. Ima mnogo krivina i spiralni most od 270° koji se zove "čvor kravate". Uspon se zvanično zove Coll del Reis ili Coll de Cal Reis i savladava se 682 m nadmorske visine. Često se pominje po imenu sela u njegovom podnožju. Nekonvencionalno, put je projektovan za turiste.

Plaže

Majorka ima 262 plaže ukupne dužine 50 km. Niže je opisano 20 plaža: od izolovanih, belih peščanih porodičnih plaža ili stenovitih zaliva… Postoje plaže za porodice sa malom decom, romantične parove, skrivene uvale i nudističke plaže. 25 ostvskih plaža se ponosi sa plavom zastavom.

A Cala Portals Nous (Playa d’Oratori)

U blizini prelepe luke Puerto Portals, desetak kilometara od Palma de Mallorce, nalazi se Cala Portals Nous – duga bela peščana plaža. Popularna među lokalnim stanovnicima Majorke, ima suncobrane i ležaljke za iznajmljivanje, kao i tuševe. Sa nekoliko veoma lepih restorana na plaži ili blizu nje, ovo je dobra opcija za opuštajući dan sa porodicom.

B Portals Vells

Fina peščana plaža Portals Vells je posebno popularna među lokalnim stanovništvom i porodicama. U peščanim uvalama sa tirkiznom vodom nalaze se brojne pećine za istraživanje. Postoji kiosk koji nudi grickalice, mali restoran i sanitarni čvor. Mnoge velike jahte posećuju ovaj živopisni zaliv leti. Dostupan je samo ograničen parking.

C Playa de Camp de Mar

Plaža Camp de Mar se nalazi 4 km istočno od naselja Andratx, između impresivnog rta Cap Andritxola i plaže de ses Dones. To je prelepa plaža u obliku slova U sa sitnim peskom i mirnom vodom gde teče idiličan potok. Iako je veoma posećena, mirnoća plaže iznenađuje posetioce, što je čini idealnim mestom za sve vrste putnika.

Okružena vrhunskim hotelima (“Grupotel”) i luksuznim kućama za odmor, Playa de Camp de Mar je jedno od sofisticiranijih letovališta na ostrvu. A njegova plaža je prikladno uglačana, sa finim peskom, lepom mirnom vodom i slikovitim pogledom duž dramatične stenovite obale. Šarmantni uski drveni pešački most povezuje plažu sa restoranom ‘La Illeta’ na malom ostrvcu koji služi pristojnu hranu u divnom okruženju. Ostali sadržaji na plaži uključuju dosta ležaljki, malo igralište i nekoliko tuševa.

Idealna plaža za one koji traže sunce i koji vole da imaju usluge u blizini.

D San Telmo (Sant Elm, Platja des Geperut)

Poznata i kao Es Geperut, plaža Sant Elm se sastoji od dve plaže. Manja je šljunkovita, a veća je peščana plaža. Iako je veoma posećeno mesto, nije pretrpano i veoma je tiho, idealno mesto za uživanje sa porodicom. Sa plaže posetioci mogu da uživaju u pogledu na ostrvce Pantaleu i veličanstveno ostrvo Dragonera u pozadini.

E Cala Tuent

Mala šljunkovita plaža Cala Tuent smeštena je u romantičnoj uvali sa strmim stenama. Sa često većim talasima predstavlja idealan teren za ronjenje i jedrenje na dasci za iskusne sportiste. Ali nije pogodna za decu. Okružena spektakularnim planinama Serra de Tramuntana, sa bistoma vodom i  malim brojem posetilaca čine Cala Tuent jednom od najboljih plaža na severozapadnoj obali Majorke. Plaža je dugačka 180 m, a prosečno je široka 55 m. Naizmenično se smenjuju kremen, kamenčići i sitne površine peska. Unutar zaliva postoji umerena valovitost. Kvalitet vode je odličan. Izvan obeležene površine za plivanje javljaju se hladnije, delimično jake struje. Zaliv nije pod nadzorom spasilačkih plovaka. Promet brodova je minimalan. Postoji nekoliko kuća koje se nalaze na relativno strmim padinama koje okružuju zaliv. Brda su uglavnom obrasla borovom šumom gde se iza plaže nalaze masline.

G Playa de Formentor

Playa de Formentor je lepa uska plaža sa belim peskom na poluostrvu Formentor, obrubljena borovima. Kupači su stalno blizu bistre blistave vode Mediterana kada žele da se rashlade, a pogledi na zaliv Pollensa - sa čamcima koji se ljuljaju u blizini - su sanjivi. Na plažu se može stići brodom iz Puerto Pollense ili automobilom (rastojanje vijugavim putem sa serpentinama je 9 km, obavezno je zaustavljanje duž puta na poluostrvu da bi se divilo nekom spektakularnom pejzažu). Na plaži je hotel "Barcelo Hotel Formentor". 

F Playa de Port de Pollensa

Playa de Port Pollensa je bela peščana plaža sa plavom zastavom u istoimenom naselju sa senovitim šetalištem koje je dugačko i nudi širok izbor aktivnosti na vodi. Smatra se jednim od najboljih područja za jedrenje na dasci na ostrvu. Lepi restorani, kafići i šoping objekti su u neposrednoj blizini. Mnogi pesnici i slikari inspirisani su lepotom Puerto Pollense.

H Playa de Alcúdia

Playa de Alcúdia je najduža plaža na Majorki (dugačka je blizu 5 km) i među najbolje je razvijenim područjima za letovališta i hotele u svakom cenovnom rangu. Dobra infrastruktura, široka ponuda vodenih sportova i ravna plaža čine je idealnom za porodice. Bela peščana plaža ponosi se Plavom zastavom. Popularna destinacija za porodični odmor koja nudi restorane, hotele na plaži i još mnogo toga.

I Playa de Muro

Plaža Playa de Muro je zlatna peščana plaža koja je produžetak plaže Alcúdia sve dok se ne stigne do plaže Can Picafort. Ovaj deo obale Majorke sada je prošaran luksuznim hotelima na plaži i restoranima sa pogledom na more i klubovima na plaži. Ima ponešto za svakoga; čista, plava voda, aktivnosti, restorani i hoteli.

J Son Serra de Marina

Son Serra de Marina se nalazi 11 km od Can Picaforta. Plaža, marina i selo imaju isti naziv. U stambenoj zoni nalazi se okrugla odbrambena kula sa prekrasnim panoramskim pogledom na Cap de Farrutx (Artà) do plaže Alcudia.

Priča se da je u ovom selu postojala klauzula u ugovorima o zakupu, sedamdesetih godina XX veka, da muškarci i žene ne smeju da plivaju zajedno. Ko bi prekršio pravilo morao je da plati kaznu. Danas je nudizam dozvoljen.

Ovo peščano područje je krupnozrno i sivkasto. Pesak na obali je prekriven ostacima posidonije. Plaža je dugačka 450 m i široka preko 100 m. Na desnoj strani plaže nalazi se ušće reke Torrent de na Borges, prirodna granica između opština Artà i Santa Margalida, kao i između ove plaže i obližnje sa Canova. Obimna obala je peskovita i kamenita, dosta niska i ne baš duboka, tako da se nautičarima preporučuje da ne prilaze previše kako bi izbegli nasukanje. Pristup automobilom je lak prateći znakove do besplatnog parkinga na nekoliko metara od ove mirne plaže.

Ove karakteristike objašnjavaju da plaža nije pretrpana lokalnim posetiocima i turistima. Iza lepe plaže je izraslo naselje u kome se leti od jutra do kasno uveče rade barovi i restorani sa dobrim ambijentom.

K Cala Mesquida

Cala Mesquida je prelepa plaža sa belim peskom i mirno letovalište na severoistoku Majorke u blizini Capdepere i Arte. Odlična plaža za ronjenje.

Veličanstveni zaliv Cala Mesquida nalazi se šest kilometara severno od Cala Ratjade i njeni otvoreni pogledi čine je jednom od najlepših na severoistoku ostrva. Ima razne sadržaje za posetioce plaže. Fini beli pesak čini je odličnom za opuštanje ili šetnju, a ovo je jedna od retkih plaža na kojima surferi često mogu da uhvate talase.

L Cala Agulla

Cala Agulla je prelepa plaža okružena borovima i brdima, smeštena u opštini Capdepera, oko 80 km od Palma de Mallorce. Do plaže se dolazi putem preko Manacora i Capdepere, gde se skrene za Cala Ratjadu. Cala Agulla je velika plaža sa belim peskom okružena prelepim prirodnim pejzažima na severoistoku. Opuštena plaža sa vodenim sportovima i izletima čamcem. Voda je blistavo čista i izgleda divno svetlo plava, što je čini savršenim mestom za plivanje i bavljenje vodenim sportovima. Dobro je povezana pešačkom stazom sa prethodno opisanom plažom Cala Mesquida (2,7 km), a usput se prolazi pored susedne Cala Molto, koju posećuju naturisti. Postoje snek bar i zona za parkiranje.

M Cala Millor

Sa plažom sa plavom zastavom, odmaralište Cala Millor je savršeno mesto za porodični odmor. Deo plaže između Cala Millor i Cala Bone je peščani i jedan od najboljih na istočnoj obali Majorke. Dugačka je 1,5 km, a iza nje se nalazi šetalište savršeno za šetnju, vožnju bicikla, razgledanje  suvenirnica ili osveženje u nekom od brojnih kafića, barova ili restorana. Ovim šetalištem se stiže sve do ribarske luke u Cala Boni. More je u početku plitko i prilično bezbedno – prikladno za decu.

N Sa Coma

Smešten u relativno malom porodičnom odmaralištu istog imena, Playa de Sa Coma je među najprijatnijim plažama duž istočne obale ostrva. Označena kao jedna od plaža Majorke sa Plavom zastavom, ima fini zlatni pesak i čistu plavu vodu, uz pogodnost mnoštva sadržaja na kratkoj udaljenosti. Sa Coma je popularno odmaralište za nemačke i britanske porodice i parove koji žele da se opuste i uživaju u lepoti severoistočne obale Majorke.

O Cala Varques

Cala Varques je plaža koju ne želite da podelite sa previše drugih osoba! Osamljena, netaknuta plaža popularna među lokalnim stanovništvom i turistima koji traže miran opušten dan pored mora. Nalazi se na istočnoj obali Majorke, u blizini Calas de Mallorce, nije je lako pronaći – što je deo njene atrakcije. Parking se nalazi 2,5 km od plaže i potrebno je proći kroz veliku metalnu kapiju da bi se nakon 15 minuta hoda kroz borove stiglo do uvale. Bićete nagrađeni bistrom tirkiznom vodom i mirom, ali možda ćete deliti pesak sa nekoliko naturista – i, možda, čudnim radoznalim bikom!

P Cala Sa Nau

Samo nekoliko kilometara severnije od užurbanog Cala D’Ora, na jugoistočnoj obali Majorke, nalazi se Cala Sa Nau, mala uvala sa belim peskom i čistom vodom. Sa obe strane područje je okruženo lepim stenovitim formacijama i okruženo je bujnim borovima. Uprkos svojoj udaljenosti, ima mali parking u blizini, što je čini idealnom lokacijom za one koji putuju sa decom. Voda je kristalno čista i idealna za ronjenje. Na plaži postoji bar.

Q Cala Mondragó

Cala Mondragó je zadivljujući dvostruki peščani zaliv koji se nalazi u zaštićenom području Parka prirode Mondragó i nalazi se među najlepšim mestima na istočnoj obali. Cala Mondragó i S’Amarador su dve od najboljih plaža sa Plavom zastavom na jugoistočnoj obali Majorke. Borova šuma se proteže skoro do tirkiznog mora, pesak je fin i bele boje, a oblik zaliva daje mu prirodni zaklon. Idealno za porodice sa malom decom. Postoji bar na plaži koji nudi grickalice i osveženje i veliki javni parking.

R Cala Santanyi

Cala Santanyi je malo letovalište i plaža sa plavom zastavom na jugoistoku Majorke. Fini beli pesak, nežna plaža i kristalno čista voda su tri dobra razloga zašto je Cala Santanyi jedna od najboljih plaža na jugoistočnoj obali Majorke. Na plažu gleda nekoliko hotela i vila, dok je dugačak zaliv obrubljen stenama razasutim borovima i klekom. Može biti zauzeta, ali ako se dođe ranije može se uhvatiti jedna od ležaljki. Dostupni su i čamci za veslanje i kajaci za iznajmljivanje – ne bi trebalo propustiti dramatičan kameni morski luk uz obalu.

S Es Carbó

Ako se traži deo netaknute obale Majorke, malo je mesta kao što je Es Carbó. Plaža za avanturistički duh, Es Carbó je udaljena 30 minuta hoda od najbližeg naselja. Proteže se oko kilometar prema najjužnijem kraju Majorke. Ova potpuno neuređena plaža je podržana zaštićenim peščanim dinama i gleda na mirnu, čistu i privlačnu vodu. Relativna udaljenost plaže znači da je obično manje posećena od slične plaže Es Trenc, ali je potrebno do plaže malo šetnje i obavezno poneti dosta namirnica jer na plaži nema nikakvih sadržaja.

T Es Trenc

Plaža Es Trenc u blizini Camposa na južnoj obali Majorke deo je prirodnog područja od posebnog interesa Es Trenc-Salobar de Campos. Plaža je duga oko 3,5 km i proteže se od Sa Ràpita do Colònia de Sant Jordi. Plaža ima dine, beli pesak i plitku mirnu vodu. Es Trenc je najpopularnija naturistička plaža na Majorci, međutim, mnogi posetioci nose kupaće kostime. Plaža je takođe najpopularnija LGBT plaža Majorke na ostrvu.

Plaža je ravna sa finim belim peskom i tirkiznom vodom nalik na Karibe i podjednako je popularna među turistima i lokalnim stanovništvom. Dva bara na plaži nude osveženje i grickalice uz cool chill-out muziku koja svira u pozadini. Samo mali deo plaže je uređen sa suncobranima i ležaljkama, Nažalost, nema sanitarnih čvorova ili tuševa sa slatkom vodom i može biti prilična gužva u visokoj sezoni, posebno tokom vikenda. Besplatan parking je ograničen. Do plaže se dolazi kolima vozeći se kroz Campos prateći znakove za Santanyi. Odmah po izlasku iz Camposa nalazi se putokaz sa desne strane za Es Trenc.

► Playa de Canyamel

Ova plaža nije naznačena na karti. Smeštena na severoistočnoj obali ostrva, Playa de Canyamel se proteže skoro 300 m duž istoimenog skromnog letovališta. Playa de Canyamel je skromna plaža i odmaralište sa plavom zastavom. Poslednjih godina otvorilo se više vrhunskih hotela i restorana, dodajući ekskluzivniju atmosferu. Zlatni pesak proteže se od ušća reke i močvare na jednom kraju, do stenovite obale iza koje se nalazi slikovita borova šuma – gde uslovi za ronjenje mogu biti odlični. Sadržaji na licu mesta su pristojni, sa restoranom na plaži, iznajmljivanjem ležaljki i iznajmljivanjem opreme za vodene sportove.

C A B R E R A

Cabrera (latinski Capraria) se nalazi 13,8 km južno od najjužnije tačke ostrva Majorka. Ostrvo je izuzetno razuđeno, dugačko je 5,5 km, a najveća širina je 5 km. Površina ostrva je 11,53 km², tako da po veličini zauzima 13. mesto među španskim ostrvima. Dužina obale je oko 36 km, tako da je koeficijent razuđenosti 3. Najviša tačka ostrva je Na Picamosques (172 m), ujedno i Nacionalni park. Ostrvo je nenaseljeno, mada postoji podatak da je 2009. godine na njemu bilo 20 stanovnika.

Cabrera je najveće ostrvo malog arhipelaga u čijem sastavu su (od juga prema severu) ostrva Estells de Fora, L’Imperial, Illa de ses Bledes, Na Redona, Conillera (na slici Illa des Conills, najveće ostrvo posle Cabrere sa površinom od 1,35 km²), L’Esponja, Na Plana, Illot Pla, Na Pobra i Na Foradada. Površina arhipelaga je 15,69 km². Administrativno pripada opštini Palma de Mallorca, mada je od nje udaljena preko 50 km. Najbliža arhipelagu je Opština Santanyi.

U decembru 1530, Hayreddin Barbarossa, otomanski admiral flote, zauzeo je tvrđavu Cabrera i počeo da koristi ostrvo kao logističku bazu za svoje operacije u toj oblasti. Barbarossine pomorske pobede su obezbedile osmansku dominaciju nad Mediteranom sredinom XVI veka do bitke kod Lepanta 1571. godine.

Cabrera je korišćena za smeštaj francuskih ratnih zarobljenika nakon bitke kod Bailéna 1808. godine. Od 9.000 zarobljenika poslatih na Cabreru tokom rata, samo 3.600 je ostalo za repatrijaciju na kraju 1814. godine, iako je 876 oficira i narednika u julu 1810. godine otplovilo za Englesku. Ostrvo je trebalo da se snabdeva hranom i vodom svaka dva dana, ali ovi brodovi često nisu stizali. Osim što su umirali od gladi, žeđi i bolesti, mnogi su poludeli, a neki su postali kanibalisti. Natpisi zatvorenika otkriveni su u pećini na Cap Ventosu, na severozapadu ostrva, oblasti koja je još uvek prepuna dugmadi sa njihovih raspadnutih uniformi.

Krajem 1916. godine, neispravna podmornica austrougarske mornarice ostala je na Cabreri nekoliko sati, a španska vlada je kasnije odlučila da ekspropriše ostrvo radi odbrane. Navodi se da je izvesni Juan March Ordinas, izbegavajući blokadu, prodavao zalihe, uključujući gorivo, osoblju podmornica. Postojao je snažan međunarodni protest, posebno Britanskog admiraliteta, pošto je Španija bila zvanično neutralna tokom Prvog svetskog rata.

Cabrera je ostala vojna zona do osamdesetih godina XX veka, iako su od dvadesetih godina XX veka pojedini civili sa Majorke iznajmljivali svoje zemljište na Cabreri za poljoprivredu.

1936. godine, tokom Španskog građanskog rata, avion republikanskog vazduhoplovstva srušio se u blizini ostrva. Posadu su zarobile vojne nacionalističke snage, ali su odmah došle dve republikanske podmornice i male snage Cabrerana su se predale. Pet osoba je odvedeno na Menorku i pogubljeno je u luci. 

Nakon neuspešnog iskrcavanja kolone kapetana Alberta Bayoa na Majorku, od 15. avgusta do 4. septembra, republikanske trupe su napustile Cabreru. 

Cabrera, koja je nekada bila Santa Catalina, okrug Palma de Mallorce, proglašena je nacionalnim parkom u aprilu 1991. godine.

GPS koordinate: 39°08′30″ N, 2°56′45″E.

E L   T O R O

El Toro se nalazi 20 km jugozapadno od Palma de Mallorce, a oko 500 m od najbliže tačke na ostrvu Majorka. Dimenzije ostrva su 170×50 m, a površina merena na Google Earthu je 0,58 ha.

Na wikipediji postoji netačan podatak o površini od samo 0,225 ha.

Administrativno pripada Opštini Calviá.

Prirodno bogatstvo El Tora sastoji se od mediteranske faune u svom njenom sjaju: murina, škarpina, hobotnica, škarpina, orada, barakuda i stotine drugih vrsta, iznenađujuća ogromna količina života.

Pruža idealne uslove za ronjenje. El Toro je Pomorski rezervat, kao i obližnji Malgrats. Oba ostrvca imaju stroge propise u vezi sa ribolovom i ronjenjem. Ribolov je potpuno zabranjen od maja do oktobra i veoma ograničen tokom ostatka godine. Područje ostrva Toro ima visoku ekološku i ribarsku vrednost zbog raznovrsnosti staništa i riba koje se tamo mogu naći. Livade morske trave Posidonia oceanica zauzimaju velike površine i na njenom stenovitom dnu skupljaju se mnoge vrste riba, od kojih neke dolaze u reproduktivne svrhe.

2004. godine područje je proglašeno Pomorskim rezervatom od interesa za ribolov, što je pogodovalo oporavku ribljih populacija kao što je, naprimer, škarpina. Veliko obilje i raznovrsnost morskog života u njemu čini ga idealnim za rekreativno ronjenje i jednim od najpopularnijim mestima za ronjenje. El Toro je jasan dokaz da napori da se zaštite morska područja omogućavaju efikasan oporavak staništa i vrsta u gotovo originalno stanje.

GPS koordinate: 39°27′44″ N, 2°28′18″E.

M A L G R A T S

Malgrats su ostrvca koja se nalaze u opštini Calviá. Ova dva mala ostrva nalaze se pored zaliva Santa Ponsa, 200 m od obale Majorke. Zahvataju površinu od 8,75 ha i dostižu 63 m visine.

Imaju visoku ribarsku i ekološku vrednost zbog velike raznolikosti staništa, kako morskih tako i ptičjih i u manjoj meri kopnenih, zbog čega je njihova okolina katalogizovana i zaštićena kao morski rezervat od strane vlade Balearskih ostrva. Oni su takođe stanište endemske vrste guštera Balearskih ostrva, Podarcis lilfordi.

28. maja i 15. juna 2004. godine proglašeni su ekološkim rezervatom.

GPS koordinate: 39°30′00″ N, 2°27′10″ E.

D R A G O N E R A

Dragonera ili Sa Dragonera je nenaseljeno ostrvo udaljeno 1 km od zapadne obale Majorke. Trenutno ima status nacionalnog parka.

Geološki gledano, Dragonera je iskrsli deo geološkog sistema koji se prostire u pravcu jugozapad-severoistok na Iberijskom poluostrvu. Prolazi od provincije Malage kroz Cap de la Nau, a zatim se potapa u Sredozemno more. Ponovo izbija na površinu i formira ostrvo Ibicu, lanac Tramuntana na ostrvu Majorka i samu Sa Dragoneru. Silueta planinskog lanca ostrva Dragonera nejasno podseća na zmaja, pa otuda i ime ostrva. 

Dragonera je dugačka preko 4 km i ima najveću širinu 1 km. Zahvata površinu od 2,88 km2. Iako je njegov najviši vrh brdo Pico Popi visoko samo 360 m, ukupni reljef ostrva je veoma strm, obzirom na njegovu malu veličinu, zbog čega je ostrvce bilo od malog značaja tokom istorije.

Administrativno pripada Opštini Andratx, a najbliže naselje na Majorki je Sant Elm.

Dragonera ima malu prirodnu luku u oblasti Cala Lladó.

Pored toga što oblik ostrva iz specifične perspektive liči na zmja, ostrvo ima i veliki broj endemičnih zidnih guštera.

U oblasti Es Lladó postoji antička rimska nekropola, ali nema drugih znakova istorijskog trajnog naseljavanja.

Tokom XVIII veka na ostrvu su izgrađene dve odbrambene karaule kako bi nadgledale brojne berberske gusare koji su delovali u tom području.

1910. godine počeli su da rade svetionici Tramuntana (sever) i Llebeig (jugozapad), koji su zamenili Faro Viejo ili stari svetionik, koji je izgrađen u donjem delu ostrva, u oblasti često okruženoj maglom.

1941. godine Juan Flexas je kupio ostrvo i započeo poljoprivredne aktivnosti u oblasti Es Lladó.

Do sredine XX veka ostrvce su često koristili šverceri za svoje ilegalne aktivnosti.

Od 1960-1975. godine svetionici su poboljšani i postali automatski, što je značilo da je jedina stalna i mala populacija (svetioničara i porodice) napustila ostrvo.

1974. godine ostrvo je kupila španska kompanija da bi izgradila turističko naselje. Prvobitni plan je uključivao luksuznu rezidencijalnu kuću, hotel, kazino i luku. Ovi planovi su bili žestoko osporeni od strane ekoloških pokreta i usledila je oštra i duga pravna bitka. Ekolozi su uspeli da ostave sve planove na čekanju dok se ne razjasni pravna polemika. Završeno je tek deset godina kasnije, 1984. godine, kada je konačno zabranjena bilo kakva građevinska aktivnost na nenaseljenom ostrvu.

Deo filma iz 1982. godine, koji je adaptiacija romana Agate Kristi "Zlo pod suncem", snimljen je na Dragoneri, predstavljenoj kao ostrvo izmišljene Tiranije na Jadranu.

1987. godine, Consell Insular de Mallorca je kupio ostrvo. Regionalna vlada Baleara je 1995. godine proglasila ovo ostrvo statusom prirodnog parka zajedno sa obližnjim ostrvcima Pantaleu i Isla Mediana.

GPS koordinate: 39°35′01″ N, 2°19′08″E.

P A N T A L E U

Es Pantaleu (katalonski) ili El Pantaleu (španski) je nenenaseljeno ostrvce udaljeno 180 m od zapadne obale Majorke i naselja Sant Elm. Dugačko je 200 m, najveća širina je 175 m i zahvata površinu od 2,4 ha. Najviša tačka dostiže 26 m nadmorske visine.

Geološki gledano, za Pantaleu važi isto što je rečeno i za Dragoneru.

Administrativno pripada Opštini Andratx.

Ovo ostrvce je dobilo istorijsku važnost 1229. godine kada je Đaume I od Aragona u septembru te godine bacio sidro pored ovog ostrva da bi zaštitio svoje brodove od oluje. Odavde su istraživali obalu Majorke i izabrali su deo u blizini današnje Santa Ponçe kao idealno mesto za iskrcavanje krstaša. Zaliv Sant Elm se pokazao kao dobro mesto za odbranu.

Smešteno oko 400 m od plaže u Sant Elmu, ostrvce predstavlja izazov za dobre plivače.

Od 1998. godine Pantaleu pripada rezervatu prirode Dragonera i na njega je zabranjen pristup.

GPS koordinate: 39°34′37″ N, 2°20′53″E.

S’ I L L O T

S’Illot je nenaseljeno ostrvce neposredno pored severne obale Majorke.

Ime ostrva se sa katalonskog može prevesti kao malo ostrvo i ne sme se brkati sa S’illotom, turističkim odmaralištem na istočnoj obali Majorke.

Ostrvo se nalazi desetak metara od obale severno od naselja Benaire, u opštini Alcúdia. Površina ostrvca je 1.900 m², a nadmorska visina je 12 m. Plaža ispred ostrva poznata je po dobrom pogledu koji se pruža na Cap Formentor i njegovo poluostrvo, a okolni deo mora je cenjen za ronjenje.

Ostrvo i susedna obala su geolozima poznati po kasnim pleistocenskim naslagama i smatraju se veoma pogodnom lokacijom za podučavanje kvartarnih litologija i stratigrafskih odnosa.

GPS koordinate: 39°52′25″ N, 3°09′43″E.

C O L O M E R

El Colomer ili Es Colomer nalazi se oko 50 m od severne obale poluostrva Formentor.

Ovalnog je oblika i površine oko 2,8 ha (prema približnim merenjima sa Google Eartha je oko 3,2 ha). Ostrvo je dugačko 280 m, a najveća širina je 170 m.

Administrativno pripada Opštini Pollença.

GPS koordinate: 39°56′43″ N, 3°07′52″E.

F O R M E N T O R

Formentor ili Geret nalazi se oko 100 m od južne obale poluostrva Formentor.

Ovalnog je oblika i površine 11,75 ha. Ostrvo je dugačko 600 m, a najveća širina je 250 m.

Administrativno pripada Opštini Pollença.

GPS koordinate: 39°55′15″ N, 3°08′47″E.

A L C A N A D A

Alcanada se nalazi u severnom delu zaliva Alcudia, 3 km istočno od luke Alcudia. Ostrvo je trouglastog oblika, udaljeno 140 m od Majorke i zahvata površinu od 2,25 ha.

15. maja 1861. godine na ostrvu je pušten u rad svetionik. Stotinu godina na ostrvu su živeli čuvari, a ponekad i njihove porodice. Dvaput sedmično čamac im je dopremao zalihe iz luke Alcudia, ali, ako je loše vreme sprečilo pristup morem, ostali bi izolovani bez potrebnih zaliha.

Tokom građanskog rata (1936-1939) stanovništvo ostrva se povećalo sa vojnicima zaduženim za čuvanje i odbranu obale, a tri mitraljeska gnezda su izgrađena na ostrvcu. Od 1960. godine, sistem osvetljenja svetionika Alcanada je automatizovan i ostrvce je postalo nenaseljeno.

GPS koordinate: 39°50′08″ N, 3°10′16″ E.

P O R R O S

S’Illot des Porros (“ostrvo divljeg praziluka”), sa karakterističnim vegetacijskim poreklom njegovog imena, je malo ostrvce površine 3.050 m² elipsoidnog oblika dimenzija približno 70×45 m i visine koja ne prelazi 4 m. Nalazi se 65 m od obale Majorke ispred nekropole Son Real sa kojom ima očiglednu vezu, u južnom delu zaliva Alcudia, u opštini Santa Margarita. U praistorijsko doba sigurno je bio povezan sa Majorkom.

Postoji talajotska nekropola od velikog značaja. Njeni ostaci potiču otprilike iz VII veka p.n.e. u kojoj se nalaze tri velika kolektivna groba uklesana u steni i na nižem nivou zemlje. U njima su tela sahranjena i kremirana. Najstarija je polukružna grobna komora iz IV veka p.n.e, sa zidovima formiranim velikim kamenim blokovima. Druga dva su iskopana u steni i delimično ozidana kamenim zidovima, datirana između III i II veka p.n.e. Postoje i pojedinačne grobnice nalik onima u Son Realu.

GPS koordinate: 39°45′17″ N, 3°11′17″E.