Kurasao (portugalski Curaçao, papijamento Kòrsou) je ostrvo u južnom delu karipskog mora blizu severne obale Venecuele. Ono je jedno od četiri konsitutivne države Kraljevine Holandije, pored Arube, Holandije i ostrva Sveti Martin. Glavni grad je Willemstad.
Poreklo imena ostrva još nije sasvim jasno. Jedno objašnjenje je da ono potiče od portugalske reči za srce “korasao” (coração), što bi se odnosilo na trgovački značaj ostrva. Drugo objašnjnenje je da su prvobitni stanovnici sebe nazivali ovim imenom.
Geografija
Kurasao se nalazi 65 km severno od obale Venecuele, oko 40 km jugozapadno od ostrva Boner i skoro 80 km istočno od Arube. Ostrvo je izduženo 60 km u smeru severozapad-jugoistok. U zapadnom i istočnom delu širina ostrva je oko 11 km, dok je u centralnom delu između severne i južne obale širina ostrva samo 4 km. Površina ostrva je 444 km2. Kurasao je najveće i najnaseljenije ABC ostrvo.
Kurasao se, kao i ostala ABC ostrva (Aruba, Bonaire, Curaçao), kao i Trinidad i Tobago nalazi na kontinentalnom sprudu Južne Amerike, pa je okruženo koralnim sprudovima i poznato je kao odlično mesto za ronjenje. To je suvo ostrvo sa generalno brdovitom topografijom; najviša tačka ostrva je Mount Christoffelberg na 372 m (po drugim podacima 375 m) na severozapadu. Zalivi, uvale i topli izvori nude izvore prirodne mineralne, termalne ili morske vode koja se koristi u hidroterapiji i mezoterapiji (podmlađivanje kože), što ovo ostrvo čini jednim od brojnih balneoterapijskih područja u regionu. Pored jugoistočne obale nalazi se malo i nisko ostrvo Klein Curaçao (Mali Kurasao).
Biljni svet ostrva se razlikuje od tipične vegetacije tropskog ostrva i uglavnom se sastoji od kaktusa, bodljikavog žbunja i četinara.
Kurasao ima polupustinjsku klimu (klima savane) sa suvom sezonom od januara do septembra i vlažnom sezonom od oktobra do decembra. Temperature su relativno konstantne sa malim razlikama tokom godine. Pasati donose svežinu tokom dana, a toplotu tokom noći. Uslovno rečeno, najhladniji mesec je januar sa prosečnom temperaturom 26,6°C, a najtopliji je septembar sa prosečnom temperaturom 29,1°C (razlika najhladnijeg i najtoplijeg meseca je samo 2,5°C). Prosečna godišnja najviša temperatura je 31,4°C, dok je najniža 25,7°C. U periodu od 1981-2010. godine meteorološka stanica na aerodromu Hato zabeležila je najnižu temperaturu 20,6°C, a najvišu 38,3°C. Temperatura mora oko ostrva Kurasao u proseku je oko 27°C, s tim da je more najhladnije (prosečno 25,9°C) u februaru i martu, a najtoplije (prosečno 28,2°C) je u septembru i oktobru. Prosečna godišnja količina padavina je 600 mm. Godišnje ima oko 3.150 sunčanih sati.
Kurasao se nalazi van pojasa uragana, ali se ipak dogodi da ga oni pogode, kao naprimer Hazel (1954), Anna (1961), Felix (2007) i Omar (2008). Do udara uragana na Kurasao nije došlo otkako je Nacionalni centar za uragane SAD započeo njihovo praćenje. Kurasao je, međutim, nekoliko puta bio direktno pogođen preduraganskim tropskim olujama; poslednje koje su se dogodile bile su Tomas (2010), Cesar (1996), Joan-Miriam (1988), Cora i Greta (1978), Edith i Irene (1971) i Francelia (1969). Tomas se 2010. godine obrušio na Kurasao kao tropska oluja, izručivši čak 265 mm kiše, gotovo polovinu godišnjih padavina u jednom danu! Ovo je Tomasa učinilo jednim od najkišovitijih događaja u istoriji ostrva, kao i jednim od najrazornijih; u poplavama su nastradale dve osobe i naneta je šteta od preko 28 miliona američkih dolara.
Kurasao je polusuv i to je glavni razlog što se na njemu neće sresti veći broj tropskih vrsta sisara, ptica i guštera, najčešće povezanih sa kišnim šumama. Ali posmatrači ptica neće biti razočarani desetinama vrsta kolibrija, većih čigri, čaplji, a u slanim močvarama se odmaraju i hrane jata flamingosa. Venecuelanski trupial, nacionalna ptica te države, crna ptica sa jarko narandžastim donjim delom i belim prugama na krilima, uobičajena je za ostrvo Kurasao. Ptica rugalica, koju na papiamentu zovu chuchubi, podseća na severnoameričku rugalicu, sa dugim belo-sivim repom i sivim leđima. Blizu obale uočavaju se smeđi pelikani koji rone i obrušavaju se u okean po ribu. Od ostalih morskih ptica ima nekoliko vrsta galebova i velikih kormorana.
Od sisara, osim poljskih miševa, malih zečeva i pećinskih slepih miševa, najznačajnija životinja je belorepi jelen. Ovaj jelen je srodan sa američkim belorepim jelenom ili jelenom iz Virdžinije, koji se sreću od Severne Amerike preko Centralne Amerike i Kariba, pa čak na jug do Bolivije. To može biti veliki jelen, primerci dostižu 2 m dužine i 0,9 m visine, a težinu čak do 140 kg. Ima dugačak rep sa belom donjom stranom i jedina je vrsta jelena na ostrvu. Zaštićena je vrsta (od 1926. godine), a procenjuje se da oko 200 jedinki živi na Kurasau. Mogu se sresti u mnogim delovima ostrva, ali ih je najviše na zapadnom kraju Christoffel Parka, gde boravi oko 70% stada. Arheolozi veruju da su jelene iz Južne Amerike na Kurasao doneli prvobitni stanovnici Aravak indijanci.
Zaliv Santa Martha, pogled na planinu St. Christoffel
Postoji nekoliko vrsta iguana, svetlo zelene boje sa svetlucavim nijansama duž trbuha i bokova, koje leže na suncu tu i tamo. Iguane na Kurasau nisu samo lepe za gledanje, već se, za razliku od mnogih ostrva koja su odustala od te prakse pre više godina, koriste za jelo. Na severozapadnoj obali ostrva nalazi se nekoliko uvala koje se koriste za uzgoj morskih kornjača. Ove kornjače su zaštićene u parku Shete Boka, a mogu se posetiti u pratnji čuvara parka.
Istorija
Prvi stanovnici ostrva Kurasao bili su Arawak indijanci. Njihovi preci su na ostrvo migrirali sa kopna Južne Amerike (smatra se iz Amazonskog basena), verovatno stotinama godina pre nego što su stigli Evropljani.
Prvi Evropljani za koje je zabeleženo da su videli ostrvo bili su članovi španske ekspedicije pod vođstvom Alonsa de Ojede 1499. godine. Španci su porobili veći deo Arawak indijanaca za prinudni rad, ali nisu obraćali pažnju na samo ostrvo. Bolesti koje su Španci doneli uništili su lokalno stanovništvo. 1634. godine, nakon što je Holandija ostvarila nezavisnost od Španije posle Osamdesetogodišnjeg rata (1568-1648), flota holandske zapadnoindijske kompanije pod vođstvom admirala Johanna van Walbeecka napala je ostrvo i Španci sa ostrva su se u avgustu predali. Otprilike trideset Španaca i veliki deo domorodaca deportovani su u naselje Santa Ana de Coro u Venecueli. Na ostrvu je bilo dozvoljeno da živi oko trideset porodica Taino. Holandski kolonisti su počeli da zauzimaju ostrvo. Osnovan je glavni grad Willemstad na obali zaliva Schottegat; ova prirodna luka pokazala se idealnim mestom za trgovinu. Trgovina i špedicija – i piratstvo – postali su najvažnije ekonomske aktivnosti Kurasaa. Kasnije je proizvodnja soli postala glavna grana privrede, zbog unosnog izvoza. Od 1662. godine Holandska zapadnoindijska kompanija učinila je Kurasao centrom za trgovinu robovima. Jevreji iz Holandskog Brazila (Nova Holandija) i Holandije naseljavaju se na ostrvu; oni su imali važan uticaj na kulturu i privredu ostrva.
U francusko-holandskom ratu 1672-1678. godine, grof Jean II d’Estrees planirao je da napadne Kurasao. Njegova flota pretrpela je katastrofu, izgubivši sedam članova posade i dva broda kada je udarila u grebene u blizini arhipelaga Las Aves (danas pripadaju Venecueli). To se dogodilo 11. maja 1678. godine, nedelju dana nakon isplovljavanja iz Sent Kitsa, zbog ozbiljne greške u navigaciji. Kurasao je događaj obeležio danom zahvalnosti, koji se decenijama proslavljao u XVIII veku, u znak sećanja na spas ostrva.
Holandska kolonijalna arhitektura u luci Willemstada
Mnogi holandski kolonisti obogatili su se trgovinom robovima, što je doprinelo izgradnji impresivnih arhitektonskih ostvarenja u nglavnom gradu Willemstadu; grad je sada prepoznat kao Svetska baština UNESCO. Seoske kuće (nekadašnja plantažna imanja) i zapadnoafrički stil kas di pal’i maishi (nekadašnje kuće u kojima su živeli robovi) rasute su po celom ostrvu.
1795. godine dogodila se velika pobuna oko 4.000 robova u severozapadnom delu ostrva, a više od 1.000 robova učestvovalo je u vatrenom okršaju. Posle mesec dana robovlasnici su ugušili pobunu.
Blizina ostrva od Južne Amerike rezultirala je interakcijom sa kulturom priobalnih područja tog kontinenta više od jednog veka nakon postizanja nezavisnosti Holandije od Španije. Arhitektonske sličnosti mogu se uočiti između delova Willemstada iz XIX veka i obližnjeg venecuelanskog grada Coro. Stanovnici ostrva učestvovali su u ratu za nezavisnost Kolumbije i Venecuele. Političke izbeglice sa kopna (kao Simon Bolivar) našle su utočište na ostrvu. Na ostrvu su se školovala deca iz bogatih venecuelanskih porodica.
Početkom XIX veka ostrvo je menjalo gospodare (Velika Britanija, Francuska, Holandija). Stabilna holandska vladavina vratila se 1815. godine na kraju napoleonovih ratova, kada je ostrvo uključeno u koloniju Curaçao i Dependencies. Početkom XIX veka mnogi Portugalci i Libanci migrirali su na Kurasao, privučeni poslovnim mogućnostima.
Holanđani su ukinuli ropstvo 1863. godine, donoseći promenu u privredi prelaskom na najamni rad. Kraj trgovine robljem stvorio je ekonomske probleme ostrvljanima i uticao je na odliv stanovništva. Pojedini stanovnici emigrirali su na druga ostrva, poput Kube, da bi radili na plantažama šećerne trske. Drugi bivši robovi nisu imali gde da odu i ostali su da rade za vlasnika plantaže u sistemu po kome bi bivši rob zakupio zemlju od svog bivšeg gospodara; u zamenu, morao je većinu svoje žetve da preda bivšem gospodaru. Ovaj sistem je trajao do početka XX veka.
Istorijski gledano, holandski jezik se nije široko govorio na ostrvu van kolonijalne administracije; njegova upotreba se povećala krajem XIX i početkom XX veka. Studenti na Kurasau, Arubi i Boneru učili su pretežno na španskom jeziku do kraja XVII veka, kada su Britanci zauzeli Kurasao, Arubu i Boner. Nastava na španskom jeziku obnovljena je kada je holandska vladavina nastavljena 1815. godine. Takođe su učinjeni napori da se uvede dvojezično opšte obrazovanje na holandskom i papijamentu krajem XIX veka.
Rafinerija nafte, u pozadini se vidi Most kraljice Julijane
Kada je 1914. godine otkrivena nafta u basenu Maracaibo u Venecueli, ekonomska sreća ostrva drastično je promenjena. Na ostrvu je izgrađena rafinerija nafte, koja je postala veliki poslodavac. U ranim godinama su “Shell” i “Exxon” držali koncesije za vađenje nafte u Venecueli, što je obezbedilo konstantno snabdevanje sirovom naftom rafinerija na Arubi i Kurasau. Proizvodnja sirove nafte u Venecueli nije bila skupa. Integrisane kompanije “Shell” i “Exxon” kontrolisale su čitavu industriju nafte od proizvodnje, transporta i prerade do marketinga krajnjeg proizvoda. Rafinerije na Arubi i Kurasau bile su profitabilne zbog marže između troškova proizvodnje sirove nafte i prihoda ostvarenih od prodaje.
1929. godine Kurasao je napao zapovednik venecuelanskih pobunjenika Rafael Simon Urbina, koji je kidnapovao guvernera Leonardusa Albertusa Fruitiera. Kao rezultat ovog incidenta Holanđani su povećali vojno prisustvo na ostrvu.
1954. godine Kurasao se pridružio ostalim holandskim kolonijama na Karibima u formiranju Holandskih Antila. Nezadovoljstvo naizgled podređenim odnosom Kurasaa prema Holandiji, zajedno sa kontinuiranom rasnom diskriminacijom i porastom nezaposlenosti usled otpuštanja radnika u naftnoj industriji, dovelo je do izbijanja nereda 1969. godine. Neredi su rezultirali sa dva smrtna slučaja, brojnim povredama i velikom štetom u gradu Willemstadu. Kao rezultat nereda, holandska vlada uvela je dalekosežne reforme, dozvolivši Afro-Kurasaoncima veći uticaj u političkom i ekonomskom životu ostrva, i podižući prestiž lokalnog jezika papijamento.
Veće ostrva Kurasao 1984. godine promovisalo je nacionalnu zastavu (na slici) i himnu ostrva.
Ostrvo Kurasao je 1. jula 2007. godine trebalo da postane država u sastavu Kraljevine Holandije. 28. novembra 2006. godine ovo je odloženo, pošto je ostrvsko veće odbilo memorandum o pojašnjenju procesa. Novo ostrvsko veće ratifikovalo je ovaj sporazum 9. jula 2007. godine. 15. decembra 2008. godine Kurasao je trebalo da postane posebna država u okviru Kraljevine Holandije (kao što su to bile Aruba i Holandski Antili). Neobavezujući referendum o ovom planu održan je 15. maja 2009. godine, na kojem je 52% glasača podržalo ove planove.
Raspuštanje Holandskih Antila stupilo je na snagu 10. oktobra 2010. godine. Kurasao je postao država u sastavu Kraljevine Holandije, koja je zadržala odgovornost za odbranu i spoljnu politiku. Holandija takođe nadgleda finansije ostrva u okviru aranžmana za smanjenje duga, dogovorenog između njih.
Iako je Kurasao autonoman, Holandija se umešala kada je to bilo neophodno, kako bi osigurala održavanje parlamentarnih izbora i pomogla u finalizaciji budžeta. U julu 2017. godine, premijer Kurasaa Eugene Rhuggenaath izjavio je da želi da ostrvo preuzme punu odgovornost, ali je zatražio veću saradnju i pomoć od Holandije sa predlozima za inovativnije pristupe koji će pomoći da Kurasao uspe da poveća životni standard. Holandska vlada je podsetila Kurasao da je u brojnim prilikama pružala pomoć u pregovorima oko rafinerije nafte sa Kinezima.
Stanovništvo
Po proceni iz januara 2019. godine ostrvska populacija iznosila je 158.665, što daje gustinu naseljenosti od 358 stanovnika/km2. Prema popisu iz 2001. godine na ostrvu je živelo 130.627 stanovnika, što znači da se u poslednjih 20 godina broj stanovnika povećao za preko 20%.
Narod na ostrvu nastao je mešavinom afričkog (većina), holandskog, istočnoazijskog i portugalskog stanovništva. U novije vreme na ostrvo se doseljavaju imigranti iz Dominikanske Republike, Haitija, drugih ostrva Kariba i Kolumbije.
Glavni jezici na ostrvu su papijamento i engleski, dok se koriste holandski i španski. Neki stanovnici ostrva govore sva četiri jezika.
Kurasao ima jaku fudbalsku reprezentaciju. Od 2011. godine takmiči se kao posebna reprezentacija. FIFA i CONCACAF priznaju Kurasao kao direktnog naslednika zavisnog Kurasaa (1921-1958) i Holandskih Antila. Na FIFA rang listi nalazi se na odličnom 80. mestu (kao poređenje Kanada je na 73. mestu).
Privreda
Kurasao ima otvorenu ekonomiju (gde i subjekti iz drugih zemalja učestvuju u trgovini), a turizam, međunarodna trgovina, brodarske usluge, prerada nafte, skladištenje (nafta) i međunarodne finansijske usluge su najvažniji sektori. Venecuelanska državna naftna kompanija PDVSA ima zakup ostrvske rafinerije nafte koji je istekao 2019. godine; postrojenje zapošljava 1.000 ljudi, koji prerađuju naftu iz Venecuele za izvoz u SAD i Aziju. Rafinerija nafte “Isla” je glavni krivac za podatak da je po emisiji ugljen-dioksida u atmosferu po glavi stanovnika, Kurasao 2018. godine sa 52 tone zauzeo neslavno drugo mesto u svetu.
Kurasao je doživeo ekonomski pad početkom osamdesetih godina XX veka. Rafinerija “Shella” na ostrvu poslovala je sa značajnim gubicima od 1975. do 1979. godine i ponovo od 1982. do 1985. godine. Trajni gubici, globalna prekomerna proizvodnja, jaka konkurencija i niska tržišna očekivanja ugrožavali su budućnost rafinerije “Shella” na ostrvu. 1985. godine, nakon 70 godina prisustva, Royal Dutch Shell je odlučio da prekine svoje aktivnosti na Kurasau. Najava “Shella” stigla je u presudnom trenutku. Krhka ekonomija Kurasaa stagnirala je već neko vreme. I drugi izvori prihoda su se suočili sa velikim problemima tokom ovog perioda: turizam iz Venecuele propao je nakon devalvacije bolivara, transportna industrija se pogoršala sa štetnim efektima na dobit kompanija “Antillean Airline” i “Curaçao Dry Dock”. Ofšor industrija (finansijske usluge) takođe je doživela pad zbog novih poreskih zakona u SAD.
Sredinom osamdesetih godina XX veka “Shell” je prodao rafineriju za simboličan iznos od jednog antilskog guldena konzorcijumu lokalne vlade. Zastarela rafinerija predmet je parnica poslednjih godina, iz razloga što emisija sumpor-dioksid i čestica daleko premašuje dozvoljene vrednosti. Vladin konzorcijum daje rafineriju u zakup venecuelanskoj državnoj naftnoj kompaniji PDVSA.
Kontinuirane ekonomske poteškoće krajem XX i početkom XXI veka rezultirale su visokim nivoom emigracije u Holandiji.
Zajedno sa Svetim Martinom, Kurasao koristi holandskoantilski gulden kao svoju valutu. Kurasao poseduje dobro razvijenu privredu sa visokim prihodima, koja podržava visoki životni standard. Aktivnosti povezane sa lukom Willemstad (poput slobodne trgovinske zone) daju značajan doprinos privredi. Da bi se postigao cilj vlade da privredu učini raznovrsnijom, nastoji se privući više stranih investicija. Ova politika, nazvana “Open Arms”, usmerena je na kompanije koje se bave informacionim tehnologijama.
Playa Kenepa sastoji se od dve plaže, Kenepa Grandi (veća plaža) i Kenepa Chiki (manja intimnija plaža). Takođe su poznate i pod imenima Grote Knip i Klein Knip. Prilično su izolovane i postoji samo jedan put koji vodi do obe plaže. Klein Knip je poznato mesto za ronjenje, a Grote Knip je poznata po belom pesku i prelepoj kristalno čistoj plavoj vodi i prekrasnom pogledu na plažu.
Smanjena strana potražnja usled stalnih nemira i političke neizvesnosti u Venecueli dovela je do smanjenja izvoza zajedno sa povećanim javnim zahtevima za uslugama i robom, što je rezultiralo ekonomskom stagnacijom od 2016. godine. Ekspanzija je zabeležena u građevinarstvu, finansijskom posredovanju i komunalnom sektoru, dok su ostale grane privrede u opadanju.
Kurasao trguje uglavnom sa SAD, Venecuelom i Evropskom unijom, sa kojom ima Sporazum o pridruživanju, koji omogućava kompanijama koje posluju u Kurasau i preko njega da izvoze na evropska tržišta, bez uvoznih carina i kvota. Kurasao je takođe učesnik američke inicijative za karipski basen koji omogućava preferencijalni pristup američkom tržištu.
Državna kompanija Acquaelectra odgovorna je za isporuku pitke vode i električne energije na ostrvo. Voda se proizvodi desalinizacijom. “Aquaelectra” opslužuje 69.000 domaćinstava i preduzeća sa 130.000 vodomera i strujomera. Cene komunalija kontroliše vlada. Kompanija za proizvodnju električne energije “NuCuraçao” otvorila je vetroparkove na lokacijama Tera Kora i Plaia Kanoa 2012. godine, a proširila se na lokaciji Tera Kora 2015. godine. Na ostrvu ne postoji mreža za distribuciju prirodnog gasa; gas se do domaćinstava isporučuje u plinskim bocama.
Iako turizam igra glavnu ulogu u privredi, Kurasao se manje oslanja na turizam od ostalih karipskih zemalja. Većina turista dolazi iz Holandije, sa istoka SAD, Južne Amerike i drugih karipskih ostrva. Kurasao je vodeći na Karibima po porastu kruzerskog turizma sa 610.186 putnika na kružnim putovanjima u 2013. godini, što je porast od 41,4% u odnosu na prethodnu godinu.
Ostrvska ploča ima oštar pad, poznat kao Blue Edge (plava ivica), koju često posećuju ronioci. Do koralnih grebena za ronjenje na dah i sa bocama može se doći i bez upotrebe čamca. Južna obala ima mirnu vodu, kao i mnoge male plaže, poput Jan Thiel i Cas Abou. Obala ostrva sadrži brojne zalive i uvale, koji služe kao popularna mesta za sidrenje.
U junu 2017. godine “Cruise Critic” proglasilo je Kurasao najboljom destinacijom za krstarenje u južnim Karibima.
Neke od koralnih grebena uništio je turizam. Plaža Porto Marie eksperimentiše sa veštačkim koralnim grebenima kako bi se poboljšalo njegovo stanje. Stotine veštačkih koralnih blokova okuplja veliki broj tropskih riba. Sada se istražuje da li je kanalizacija hotela jedan od uzroka umiranja koralnog grebena.
Saobraćaj
Međunarodni aerodrom Curaçao (koji se zove i Međunarodni aerodrom Hato) nalazi se na severnoj obali ostrva i sa njega avioni lete do aerodroma u karipskom basenu, Južnoj i Severnoj Americi i Evropi. Aerodrom Curaçao je prilično veliki objekat, sa trećom najdužom komercijalnom pistom u karipskom regionu nakon aerodroma “Rafael Hernandez” u Portoriku i međunarodnog aerodroma “Pointe-a-Pitre” na Guadelupu. Aerodrom je služio kao glavna baza za bivše nacionalne aviokompanije Kurasaa Insel Air i Air ALM. Međunarodni aerodrom Hato primio je 1.772.501 putnika u 2013. godini i nedavno je najavio kapitalne investicije u ukupnom iznosu od 48 miliona američkih dolara sa ciljem da se aerodrom transformiše u regionalno čvorište do 2018. godine.
Mostovi
Most kraljice Eme (holandski Koningin Emmabrug) je pontonski pešački most dug 168 m, koji povezuje četvrti Punda i Otrobanda (istorijska četvrt glavnog grada Willemstada) preko zaliva Sveta Ana. On se po potrebi otvara kako bi se omogućio prolazak okeanskih brodova do i iz luke. Kada se most otvori, kreću dva broda kako bi prevezli pešake preko kanala, a prevoz je besplatan. Prvi most na tom mestu otvoren je 1888. godine, a sadašnji most postavljen je 1939. godine. Poznatiji je pod imenom kojim ga naziva lokalno stanovništvo “Our Swinging Old Lady” (Naša lelujava stara dama).
Most je izgrađen 1888. godine, a obnavljan je 1939, 1961, 1983-1986. i 2005-2006. godine. Lukovi za osvetljenje postavljeni su 1955. godine, u čast posete holandske kraljice Julijane i princa Bernharda.
Od 1901-1934. godine naplaćivao se prelaz preko mosta, sa izuzetkom bosonogih osoba, kojima je bilo dozvoljeno da pređu most bez plaćanja! Motorizovani saobraćaj preko mosta prestao je 1974. godine.
Nijedno putovanje na Kurasao nije potpuno bez prelaska preko ovog mosta – samo je potrebno pripaziti da se održi ravnoteža!
Most kraljice Julijane (holandski Koningin Julianabrug) služi za automobilski saobraćaj između dva ista okruga kao i most Kraljice Eme. Nalazi se na 56,4 m nadmorske visine (da bi se omogućio prolazak brodova u luku kroz uski kanal) i jedan je od najviših mostova na Karibima. Težina mosta je 3.400 tona. Most raspolaže sa četiri saobraćajne trake. Nazvan je po holandskoj kraljici Julijani. Tokom izgradnje istočni deo mosta se srušio 1967. godine, usmrtivši petnaest radnika i morao je da se gradi novi most. Most je otvoren na Kraljičin dan, 30. aprila 1974. godine. Kada je most kraljice Julijane završen, most kraljice Eme bio je zatvoren za saobraćaj i otvoren je samo za pešake.
Sa vrha mosta pruža se panoramski pogled na Pundu, Otrobandu i Schottegat, četvrti Willemstada i to je jedan od najviših vidikovaca na ostrvu.
Znamenitosti
Willemstad
Za kraći prepodnevni obilazak Willemstada preporučuje se poseta sledećim lokalitetima: Fort Amsterdam, jevrejska sinagoga, Scharloo, Punda i Otrobanda (kupovina suvenira). A za večernji izlazak tu je deo grada Pietermaai koji oživi noću: džez klubovi sa živom muzikom, restorani sa domaćom i internacionalnom kuhinjom i plesom tokom cele noći. U kazinu se može okušati sreća ili odvesti cela porodica u bioskop.
Muzej “Kura Hulanda”
Posle samo deset meseci izgradnje, Muzej “Kura Hulanda” otvoren je aprila 1999. godine. Muzej je vizija Jacoba Gelt Dekkera koji je osnovao i privatno finansirao (početna investicija 6 miliona USD) kroz Jade fondaciju. Muzej “Kura Hulanda” je antropološki muzej. Sastoji se od 15 zgrada i prostire se na više od 1.500 m2.
Prisilno preseljenje Afrikanaca u Ameriku i Karibe od strane Evropljana od XVII do XIX veka, zauvek je promenilo lice sveta. Muzej Kura Hulanda nalazi se u gradskoj luci Willemstada, u kojoj su holandski preduzetnici nekada trgovali i pretovarali porobljene Afrikance zajedno sa ostalom “komercijalnom robom”. Ovaj muzej impresivno prikazuje transatlantsku trgovinu robovima u celini, od hvatanja robova u Africi do preseljenja u Novi svet. Muzej Kura Hulanda takođe prikazuje kako je afričko i raznoliko kulturno nasleđe uticalo na društvo Kurasaa i Kariba do danas.
Umetničko delo Hortence Brouwn Big Mama na ulazu u muzej Kura Hulanda
Akvarijum (Curaçao Sea Aquarium)
Morski akvarijum Curaçao i Akademija delfina dele ostrvce pored zapadne obale Kurasaa, u blizini je plaža Seaquarium
Morski akvarijum pruža kompletan doživljaj od istraživanja čudesa iz morskih dubina do bliskih interaktivnih susreta sa različitim morskim životinjama! Posetioce će oduševiti boje morskog života Kurasaa, a da pritom ostanu suvi u Ocean Lensu, dobiće poljubac u obraz od morskog lava u Sea Lion Encounteru, iskusiće uzbuđenje hranjenja ajkula u Animal Encounteru ili se upoznati, pozdraviti i nahraniti karipski podvodni svet.
KLEIN CURAÇAO
Klein Curaçao (Mali Kurasao) je malo nenaseljeno ostrvo u sastavu teritorije Kurasao. Od najistočnije tačke ostrva Kurasao do ostrva ima 11 km. Ostrvo je po wikipediji dugačko 1,9 km, široko je 1,1 km i ima 1,7 km2 površine. Kada se meri na Google Earthu, dobijaju se drugačiji podaci: ostrvo je dugačko 2,5 km, najveća širina je 750 m, a površina je 1,3 km2.
Klein Curaçao ima pustinjsku klimu, u kojoj dolazi do viška isparavanja u odnosu na padavine. Osim nekoliko kokosovih palmi ima vrlo malo vegetacije. Na ovom ostrvu je najduža i najbelja plaža teritorije Kurasao.
Ostrvo je nekada bilo naseljeno, a na njemu je 1977. godine rođen bejzbol igrač i holandski reprezentativac Ivanon Coffie (mada na wikipediji piše da je rođen u Willemstadu).
Na ostrvu je svetionik Klein Curaçao. Prvi svetionik uništio je uragan 1877. godine, a drugi je u unutrašnjosti ostrva. Pored svetionika jedine građevine na ostrvu su kuća na plaži i nekoliko ribarskih koliba, u kojima ribari obično borave nekoliko dana. Vodu im dostavlja obalska straža Kurasao.
Uz obale je nekoliko nasukanih brodova, među kojima je i mali tanker “Maria Bianca Guidesman”, koji od 1988. godine postepeno propada neprekidnim udaranjem talasa. Zavetrinska strana ostrva je groblje brodova koji se nisu držali dovoljno daleko od obale ili su ostali bez pogona.
Holandska zapadnoindijska kompanija dovela je mnoge robove na Kurasao, a one bolesne u karantin na Klein Curaçao. Zgrada prvog karantina je na severozapadu ostrva. Tu su takođe pokopani putnici koji nisu preživeli putovanje. Nekoliko grobova ima i na jugu ostrva.
Holandska zapadnoindijska kompanija dobila je licencu za lov na medvedicu (vrsta foke), danas vrlo ugroženu vrstu. Nekad je bilo dozvolje pustiti koze na slobodnu ispašu, što je dovelo do dezertifikacije (vrsta degradacije zemljišta u sušnim područjima).
Engleski rudarski inženjer John Godden posetio je ostrvo 1871. godine i sve do 1886. godine su se vadili fosfati i izvozili su ih u Evropu. Posledica vađenja rude bilo je smanjenje visine ostrva (sada iznosi 6 m), što je dovelo do pada ptičje populacije. Vrši se ponovo pošumljavanje ostrva. Od 31. avgusta 2018. godine Klein Curaçao je obuhvaćen Ramsarskom konvencijom.
Danas je jedina privredna aktivnost na ostrvu turizam. Ronilački centri i turistički brodići dovoze putnike do ogromne vulkanske stene zbog žurke na plaži i fantastičnog ronjenja. Obala je prekrivena sitnim belim peskom, voda je kristalno čista, ali hlada nema dovoljno. Na severoistočnoj strani je mirna voda sa malim talasima.
