Grenada (grenadski kreolski francuski Gwenad) je država u Karipskom moru na južnom kraju lanca ostrva Grenadina. Država se sastoji od istoimenog ostrva Grenada, dva manja ostrva, Carriacou i Petite Martinique, i nekoliko malih ostrva koja leže severno od glavnog ostrva i deo su Grenadina. Smeštena je severozapadno od Trinidada i Tobaga, severoistočno od Venecuele i jugozapadno od Sent Vinsenta i Grenadina. Grenada je poznata i kao ostrvo začina zbog proizvodnje muškatnog oraščića i macisa.

U novijoj istoriji Grenada je najpoznatija po tome što su u oktobru 1983. godine SAD izvršile invaziju na ostrvo.

Poreklo imena Grenada je nejasno, ali se pretpostavlja da su španski mornari ostrvo nazvali po andaluzijskom gradu Granadi. Ostrvo je imalo još najmanje dva imena tokom godina otkrića.

Na svom trećem putovanju u Ameriku 1498. godine, Kristifor Kolumbo je ugledao Grenadu i nazvao je La Concepción u čast Bogorodice Marije. Neki tvrde da ga je možda nazvao Assumpción, ali nije utvrđeno, jer se kaže da je izdaleka video sadašnja ostrva Grenadu i Tobago i da ih je istovremeno imenovao. Međutim, postalo je prihvaćeno da je Tobago nazvao Assumpción, a  Grenadu La Concepción.

1499. godine italijanski istraživač Amerigo Vespucci plovio je regionom sa španskim istraživačem Alonsom de Ojedom i proizvođačem mapa Juan de la Cosom. Vespucci je Grenadu preimenovao u Mayo i to je jedina karta na kojoj je ostrvo tako nazvano. Međutim, do dvadesetih godina XVI veka španske mape su koristile naziv Granada, a za Grenadine  Los Granadillos (Male Granade). Iako se ostrvo smatralo španskim posedom, nema podataka koji ukazuju na to da su Španci ikada pokušali da ga nasele.

Francuzi su zadržali ime ostrva (La Grenade na francuskom) nakon naseljavanja i kolonizacije 1649. godine. 10. februara 1763. godine ostrvo La Grenade je ustupljeno Britancima prema Pariskom ugovoru. Britanci su ostrvo preimenovali u Grenadu, što je jedno od mnogih anglicizama imena koje su izvršili.

Geografija

Grenada je najjužnije ostrvo Antila i Ostrva privetrine. Graniči se sa istočnim delom Karipskog mora i zapadnim delom Atlantskog okeana. Nalazi se približno 140 km severno od Venecuele i Trinidada i Tobaga, na približno 12° severne geografske širine i 61° zapadne geografske dužine. Država Grenada sa okolnim ostrvima zahvata površinu od 348,5 km². Ostrvo Grenada poznato je kao Ostrvo začina zbog proizvodnje muškatnog oraščića i macisa, najveće je sa 306 km² (88% površine države). Ovalnog je oblika i uokvireno je nazubljenom južnom obalom, koja je ispresecana na brojna sitna poluostrva; njegova dužina je 34 km, a najveća širina je 19 km. Dužina obale ostrva Grenada je 121 km, a koeficijent razuđenosti je 1,95.

Njena sestrinska ostrva su južni deo Grenadina, a to su između ostalih Carriacou, Petite Martinique, Ronde, Caille, Diamond, Large, Saline i Frigate; severni deo Grenadina (severno od kanala Martinik) pripada državi Sent Vinsent i Grenadini. Većina stanovništva živi na Grenadi, a najveća naselja su glavni grad St. George’s, Grenville i Gouyave. Od svih ostrva koja pripadaju Grenadi, naseljena su samo dva: Carriacou, sa nekoliko hiljada stanovnika, i njegov sused Petit Martinique, otprilike 40 km severoistočno od Grenade i naseljen sa oko 700 stanovnika. Najveće naselje na sestrinskim ostrvima je Hillsborough na ostrvu Carriacou.

St. George’s je i najvažnija luka države, pogodno se nalazi u blizini lagune na jugozapadnoj obali.

Jezero Antoine

Grenada je vulkanskog porekla, što se vidi iz njenog tla, planinske unutrašnjosti i nekoliko eksplozivnih kratera, u koja su se smestila jezera Antoine, Grand Etang i Levera. Jezero Grand Etang je kratersko (ili vulkansko) jezero u izumrlom vulkanu u parohiji Saint Andrew na 530 m nadmorske visine. Jedno je od dva kraterska jezera na ostrvu (drugo je jezero Antoine). Jezero je duboko otprilike 6 m i ima površinu od 15 ha. Postoji legenda da u dubinama jezera živi sirena koja mami ljude u svoj vodeni grob. Do jezera je lako doći, pošto pored njega prolazi put St. George’s – Grenville. Jezero Grand Etang predstavljeno je na dnu grba Grenade.

Jezero Grand Etang

Najviša tačka Grenade je planina St. Catherine, koja se uzdiže na 840 m. Pored ove planine ističu se planine Granby i South East. Sa ovih planina u more se ulivaju manje reke sa vodopadima.

Najviši vrh Grenade Saint Catherine

Saint Catherine je stratovulkanska planina. Masiv planine je najmlađi od pet vulkana na ostrvu. Vulkan ima krater u obliku potkovice u dužini od oko 1,5 km otvoren prema istoku, u njemu je nekoliko kupola lave. Nadgleda ga Seizmički istraživački centar Univerziteta Zapadne Indije. Vulkan se smatra uspavanim jer verovatno nije eruptirao od poslednjeg ledenog doba. Smatra se jedinim živim vulkanom od pet vulkana na ostrvu zbog relativno dobro očuvane morfologije i prisustva vrelih izvora i fumarola na padinima. Iako su se nasilne erupcije događale u geološkoj prošlosti sada se smatra da se ova vrsta vulkanske aktivnosti neće dogoditi u bliskoj budućnosti.

Postoje dve pristupne staze do vrha vulkana, obe relativno teške. Uređenija staza je sa istočne strane, koja polazi iz pravca naselja Grenville. Sa zapadne strane moguće je doći iz naselja Victoria, odakle se sa vodičima dolazi do najvećeg vodopada na ostrvu Tufton Halla, a to je na pola puta između naselja Victoria i planine Saint Catherine.

Na Grenadi se nalaze četiri ekoregije: vlažne šume Ostrva privetrine, suve šume Ostrva zavetrine, suve šume Ostrva privetrine i kserično grmlje Ostrva privetrine.

Atlantska obala Grenade

Jedini poznati aktivni vulkan u području Grenade je Kick-’em-Jenny, 8 km severno od Grenade i zapadno od ostrva Ronde. To je podmorski vulkan. Za vulkan se nije znalo do 1939. godine, iako se naziv Kick-’em-Jenny javljao na ranijim kartama ili kao ime malog ostrva koje se danas zove Dijamantska stena (ili Île Diamante), ili kao ime moreuza između Grenade i ostrva Ronde. Samo ime može biti referenca na vode koje su ponekad izuzetno surove.

23-24. jula 1939. godine erupcija je izbila na površinu mora, poslavši oblak pare i otpatke 275 m u vazduh i generišući niz cunamija visokih oko 2 m koji su stigli do severne obale Grenade i južnih Grenadina. Mali cunami takođe je stigao do zapadne obale obližnjeg Barbadosa. Vulkan je eruptirao najmanje dvanaest puta od 1939. godine do 2001. godine (poslednja erupcija bila je 4. decembra 2001. godine), iako nijedna erupcija nije bila velika kao ona iz 1939. godine, a većinu su otkrili samo seizmografi. Veće erupcije takođe su se čule pod vodom ili na kopnu u blizini vulkana kao duboko tutnjanje.

Znaci povišene seizmičke aktivnosti počeli su 11. jula 2015. godine, a 23. jula zabeležen je snažan neprekidni signal instrumentima koji posmatraju Kick-’em-Jenny, što je navelo vlasti da proglase narandžasti alarm. Sledećeg dana, 24. jula, u 02:00 h zabeležen je jednočasovni eksplozivni događaj. Naučnici iz Centra za seizmička istraživanja Univerziteta Zapadne Indije nisu primetili ništa neobično na površini iznad vulkana tokom preleta 25. jula, a do 18:00 h nije zabeležena nijedna aktivnost. 26. jula alarm je spušten na žuti nivo.

Klima Grenade je tropska, ublažena severoistočnim pasatima. Obilje vode prvenstveno uzrokuje tropska vlažna klima. Godišnja količina padavina, uglavnom generisana toplim i vlagom opterećenim severoistočnim pasatima, varira od preko 3.500 mm na privetrninskim planinskim obroncima do manje od 1.500 mm u nizijama. Postoje dve sezone: sušna je od januara do aprila, s tim da se jedino mart može smatrati zaista sušnim mesecom, a kišna sezona je u preostalom delu godine. Najviše padavina ima od jula do novembra. U sušnom periodu godine javljaju se kratkotrajni pljuskovi, koji ne traju duže od pet minuta. Sivi oblaci iznad planina prvi su nagoveštaj kiše. Ostrvo se generalno čini vrelijim nego što jeste, zbog vlažne klime i moćnog ekvatorijalnog UV zračenja. Slično padavinama, najveća vlažnost, obično blizu 80%, beleži se tokom kišnih meseci, a vrednosti od 68-78% registruju se tokom sušnog perioda. Temperatura od oko 29°C je konstantna tokom cele godine, međutim, sa nešto većim vrednostima u nizijama. Ipak, primetni su dnevni rasponi unutar 24-časovnog perioda: između 26-32°C je danju i između 19-24°C je noću. U glavnom gradu St. George’su zabeležene su temperature u rasponu od 14-36°C, godišnja količina padavina iznosi 1.840 mm, a prosečna vlažnost je 83%.

Grenada, koja se nalazila na južnoj ivici pojave uragana, doživela je samo tri udara uragana u poslednjih 70 godina. Uragan Janet prešao je preko Grenade 23. septembra 1955. godine, uz vetar brzine 185 km/h, nanevši ozbiljnu štetu. Sledeći urgan pogodio je Grenadu tek posle gotovo 50 godina. Uragan Ivan je 7. septembra 2004. godine prouzrokovao veliku štetu i 39 smrtnih slučajeva, dok je uragan Emily 14. jula 2005. godine napravio ozbiljnu štetu na ostrvu Carriacou i severnom delu Grenade, koji su bili relativno manje pogođeni uraganom Ivan.

Istorija

Grenadu su prvi naselili narodi iz Južne Amerike, verovatno tokom arhaičnog doba Kariba, mada nedostaju egzaktni dokazi. Najranije potencijalno ljudsko prisustvo potiče iz posrednih dokaza počev od ~ 3600. godine p.n.e. Manje efemerna, stalna sela pojavila su se oko ~ 300. godine n.e. Populacija je dostigla vrhunac između 750. i 1250. godine sa velikim promenama u stanovništvu nakon toga, potencijalno rezultat regionalnih suša i/ili invazije Kariba, iako ovo počiva na izuzetno posrednim dokazima.

Smatra se da je Kristifor Kolumbo bio prvi Evropljanin koji je ugledao Grenadu 1498. godine tokom svog trećeg putovanja, nazvavši je Concepción. Španci nisu bili zainteresovani da nasele ostrvo. Englezi su bili prvi koji su to pokušali 1609. godine; međutim oterali su ih domaći Karibi.

1649. godine francuska ekspedicija sastavljena od 203 muškarca sa Martinika, koju je predvodio Jacques Dyel du Parquet, osnovala je stalno naselje na Grenadi. Potpisali su mirovni ugovor sa poglavicom Kariba Kairouaneom, ali je posle nekoliko meseci izbio sukob između dve zajednice. To je trajalo do 1654. godine kada su Francuzi ostrvo potpuno osvojili. Autohtono stanovništvo koje je preživelo sukob ili je otišlo ​​na susedna ostrva ili se povuklo u udaljenije delove Grenade, gde su na kraju nestali tokom XVIII veka. Ratni sukob se nastavio tokom XVII veka između Francuza sa Grenade i Kariba današnje Dominike i Sent Vinsenta i Grenadina.

Francuzi su svoju novu koloniju nazvali La Grenade, a ekonomija se u početku zasnivala na uzgoju šećerne trske i indiga, a radili su afrički robovi. Francuzi su osnovali glavni grad pod imenom Fort Royal (kasnije St. George’s). Francuska mornarica često je koristila prirodnu luku glavnog grada da bi se sklonila od uragana, jer nijedno obližnje francusko ostrvo nije imalo prirodnu luku koja bi se poredila sa Fort Royalom.

Britanci su zauzeli Grenadu 1762. godine tokom Sedmogodišnjeg rata (1756-1763), a formalno im je pripala Pariskim sporazumom iz 1763. godine. Francuzi su ponovo zauzeli ostrvo tokom Američkog rata za nezavisnost, nakon što je Comte d’Estaing pobedio u krvavoj kopnenoj i pomorskoj bici kod Grenade u julu 1779. godine. Međutim, ostrvo je vraćeno Britaniji Versajskim ugovorom iz 1783. godine. Deceniju kasnije nezadovoljstvo britanskom vlašću dovelo je do profrancuske pobune 1795-96. godine, koju je vodio Julien Fédon, a koju su Britanci uspešno ugušili.

Ostrvo Grenada i luka Saint-Georges na slici iz 1776. godine

Kako se privreda Grenade razvijala, sve više i više afričkih robova prisilno je prevoženo na ostrvo. Britanija je na kraju zabranila trgovinu robovima u Britanskom carstvu 1807. godine, a ropstvo je u potpunosti zabranjeno 1834. godine. U nastojanju da se ublaži nedostatak radne snage nakon ukidanja ropstva, na Grenadu su 1857. godine dovedeni radnici iz Indije.

Muškatni oraščić je počeo da se gaji na Grenadi 1843. godine. Trgovački brod, na kome je bila mala količina stabala muškatnog oraščića, ostavio ih je na Grenadi. To je bio početak industrije muškatnog oraščića na Grenadi, koja sada daje skoro 40% svetske proizvodnje.

1877. godine Grenada je postala krunska kolonija. Tek od 1917. godine počela je borba za novu i participativnu ustavnu raspodelu za grenadski narod. Nekoliko godina kasnije donet je zaključak da je Grenada spremna za ustavnu reformu u obliku modifikovane vlade krunske kolonije. Ova modifikacija dala je Grenađanima pravo da izaberu pet od 15 članova Zakonodavnog saveta.

1950. godine Eric Gairy osnovao je Ujedinjenu laburističku stranku Grenade (GULP), u početku kao sindikat, koji je vodio generalni štrajk za bolje uslove rada 1951. godine. To je izazvalo velike nemire – toliko zgrada je bilo zapaljeno da su protesti postali poznati pod nazivom “dan crvenog neba” – i britanske vlasti su odlučile da pozovu vojno pojačanje kako bi se povratila kontrola nad situacijom.

10. oktobra 1951. godine na Grenadi su održani prvi opšti izbori na osnovu opšteg biračkog prava za odrasle, s tim što je stranka koju je predvodio Gairy osvojila šest od osam  mesta.

Od 1958. do 1962. godine Grenada je bila deo Federacije Zapadne Indije. Nakon raspada federacije, Grenada je 3. marta 1967. godine dobila punu autonomiju nad svojim unutrašnjim poslovima kao pridružena država. Nezavisnost je proglašena 7. februara 1974. godine pod vođstvom Erica Gairyja, koji je postao prvi premijer Grenade. Grenada je ostala u sastavu Britanskog komonvelta, zadržavši kraljicu Elizabetu kao monarha, koju lokalno predstavlja generalni guverner. Između vlade Erica Gairyja i nekih opozicionih partija, uključujući marksistički Pokret New JEWEL (NJM) postepeno je izbio građanski sukob. Novi zajednički poduhvat za blagostanje, obrazovanje i oslobođenje (engl. New Joint Endeavour for Welfare, Education and Liberation, skraćeno “New JEWEL”, što doslovno znači Novi dragulj) bila je marksističko-lenjinistička politička partija, osnovana 11. marta 1973. godine.

Gairy i GULP pobedili su na opštim izborima 1976. godine sa tesnom većinom; međutim, opozicija je optužila vlast za izbornu prevaru i nasilno zastrašivanje birača od strane privatne milicije odane Gairyju.

Zastava i grb Grenade

13. marta 1979. godine, dok je Gairy bio na službenom putu u Njujorku, NJM je izveo puč kojim je uklonjen Gairy, suspendovan ustav i uspostavljena Narodna revolucionarna vlada (PRG), na čelu sa Mauriceom Bishopom koji se proglasio premijerom. Njegova marksističko-lenjinistička vlada uspostavila je bliske veze sa Kubom, Nikaragvom i drugim zemljama komunističkog bloka. Bishop je njihovu pomoć koristio za niz infrastrukturnih projekata kojima je nastojao da poboljša životni standard običnih Grenađana, a zbog čega je stekao veliku popularnost. Sve političke stranke osim NJM bile su zabranjene i nisu održani izbori tokom četiri godine vladavine PRG.

Bishop je istovremeno nastojao i da održi svojevrsnu distancu prema Istočnom bloku, kako bi privukao zapadne investicije, odnosno privredu temeljio na turizmu. Zbog toga je došao u sukob sa tvrdolinijaškom frakcijom u NJM na čijem je čelu bio Bernard Coard, kao i sa vojskom. 16. oktobra 1983. godine Coard je Bishopa stavio u kućni pritvor, ali je 19. oktobra došlo do masovnih protesta prilikom kojih je Bishop privremeno oslobođen. Vojne snage lojalne Coardu su, međutim, ugušile tu pobunu, prilikom čega je Bishop zajedno sa svojim pristalicama streljan. Istog dana je general Hudson Austin izvršio još jedan puč, smenio Coarda i proglasio vojnu huntu. Ona je potrajala šest dana, jer je američki predsednik Ronald Reagan nasilje na Grenadi iskoristio kao izgovor za vojnu intervenciju. Njome je marksistički režim srušen, a većina preživelih vođa NJM uhapšena, čime je ta stranka prestala da postoji.

Nakon pogubljenja Bishopa Narodna revolucionarna armija (PRA) formirala je vojnu marksističku vladu sa generalom Hudsonom Austinom kao predsedavajućim. Vojska je proglasila četvorodnevni policijski čas, tokom koga je svako ko je napustio kuću bez odobrenja bio streljan na licu mesta.

Haubice M102 320. poljskog artiljerijskog puka pucaju tokom invazije na Grenadu 1983. godine

Svrgavanje umereno socijalističke vlade od strane vlade koja je bila snažno prokomunistička, ticalo se administracije američkog predsednika Ronalda Reagana. Reagan je takođe tvrdio da je posebno zabrinjavajuće prisustvo kubanskih građevinskih radnika i vojnog osoblja koje je gradilo pistu dužine 3.000 m na Grenadi. Bishop je izjavio da je svrha piste omogućavanje sletanja komercijalnih mlaznjaka, ali neki američki vojni analitičari tvrdili su da je jedini razlog za izgradnju tako duge i ojačane piste bio da na nju mogu da sleću teški vojni transportni avioni. Izvođači radova, američke i evropske kompanije i EEZ, koji su obezbedili deo finansijskih sredstava, svi su tvrdili da pista nema vojne sposobnosti. Reagan je tvrdio da bi Kuba, pod upravom Sovjetskog Saveza, koristila Grenadu kao stanicu za punjenje gorivom kubanskih i sovjetskih aviona natovarenim oružjem namenjenim centralnoameričkim komunističkim pobunjenicima.

Kombinovane snage iz Sjedinjenih Država i iz Regionalnog sistema bezbednosti (RSS) sa sedištem na Barbadosu izvršile su invaziju na Grenadu 25. oktobra 1983. godine u operaciji pod šifrovanim nazivom “Urgent Fury” (Hitan bes). SAD su izjavile da je to učinjeno po nalogu vlada Barbadosa i Dominike i generalnog guvernera Grenade Paula Scoona. Napredak je bio brz i u roku od četiri dana Amerikanci su uklonili vojnu vladu Hudson Austina.

Invaziju su žestoko kritikovale vlade Velike Britanije, Trinidada i Tobaga i Kanade. Generalna skupština Ujedinjenih nacija osudila ju je kao flagrantno kršenje međunarodnog prava sa 108 glasova za, 9 protiv i 27 uzdržanih. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija razmotrio je sličnu rezoluciju, koju je podržalo 11 država. Međutim, Sjedinjene Države su stavile veto na predlog.

Nakon invazije, predrevolucionarni grenadski ustav ponovo je stupio na snagu. Osamnaest članova PRG/PRA uhapšeno je pod optužbom u vezi sa ubistvom Morisa Bishopa i još druge sedmorice. Njih 18 bilo je i najviše političko rukovodstvo Grenade u vreme egzekucije, zajedno sa čitavim vojnim komandnim lancem koji je bio direktno odgovoran za operaciju koja je dovela do egzekucija. Četrnaest je osuđeno na smrt, jedna osoba je proglašena nevinom, a troje na zatvorsku kaznu od 45 godina. Smrtne kazne su na kraju zamenjene zatvorskim. Zatvorenici su postali poznati pod nazivom ‘Grenada 17’.

Prvi demokratski izbori od 1976. godine održani su u decembru 1984. godine.

St. George’s

7. septembra 2004. godine, nakon 49 godina bez uragana, ostrvo je direktno pogodio uragan Ivan kategorije 3. Bilo je 39 smrtnih slučajeva, a oštećeno je ili uništeno 90% kuća. Nije prošlo ni godinu dana, a 14. jula 2005. godine uragan kategorije 1 Emily pogodio je severni deo ostrva Grenade praćen vetrom brzine 150 km/h, usmrtivši jednu osobu i prouzrokujući štetu od 110 miliona američkih dolara. Poljoprivreda, a posebno industrija muškatnog oraščića, pretrpela je ozbiljnu štetu, ali je taj događaj doveo do promene u upravljanju usevima i nada se da će se, kako nova stabla muškatnog oraščića postepeno sazrevaju, industrija postepeno obnavljati.

Stanovništvo

Grenada je administrativno podeljena na šest parohija, a takva podela izvršena je još u vreme dok je ostrvo bilo u posedu Francuske. Carriacou i Petite Martinique imaju poseban status.

St. George: Ova parohija sa 38.251 stanovnikom obuhvata jugozapadni deo ostrva. U njoj se nalazi glavni grad Grenade St. George’s, poznat kao najživopisniji grad na Karibima. Ima luku u obliku potkovice okruženu skladištima u pastelnim bojama i nije retkost videti krovove sa crvenim crepom na tradicionalnim radnjama i kućama. U ovoj parohiji nalazi se svetski poznata plaža Grand Anse. Ostrvski aerodrom Point Saline, takođe se nalazi u parohiji St. George.

St. David: Parohija obuhvata jugoistočni deo Grenade sa 12.877 stanovnika.

St. Andrew: Po površini najveća parohija (99 km²) i sa najdužom obalom, obuhvata istočni deo ostrva. Broj stanovnika 26.503, glavni grad je Grenville.

Grenville

St. Patrick: Najsevernija parohija Grenade, sa 10.503 stanovnika. Ovoj parohiji pripadaju i ostrva Grenadina Ronde, Caille i druga. Glavni grad je Sauteurs. Jedno od obeležja ove parohije je brdo Leapers’ Hill, sa čije litice su se po legendi poglavica Kairouane i 40 domorodačkih Kariba bacili u more kako bi izbegli kolonizaciju od strane Francuza.

St. Mark: Najmanja parohija i po površini (25 km²) i po broju stanovnika (4.406) koja se nalazi na severozapadu ostrva. Stanovništvo se uglavnom bavi ribolovom i obrađivanjem okolnih imanja.

St. John: Nalazi se na zapadnoj obali Grenade i graniči se sa parohijama St. Mark na severu, St. George na jugu i St. Andrew na istoku. Ima 8.466 stanovnika, glavni grad je Gouyave.

Po popisu iz 2011. godine država Grenada imala je 106.667 stanovnika. Od toga je na ostrvu Grenada popisano 100.106 stanovnika, što znači da je gustina naseljenosti 367 stanovnika/km². Po procenama za 2018. godinu broj stanovnika je dostigao brojku od 111.454. Na ostrvima Carriacou i Petite Martinique popisan je 6.561 stanovnik.

Po popisu iz 1871. godine Grenada je imala 37.684 stanovnika, ali se broj stanovnika ubrzano povećavao u narednih 100 godina i dostigao je 92.775. U sledećih 20 godina (do 1991. godine) broj stanovnika se smanjio na oko 85.000. Popis obavljen 2001. godine prvi put je zabeležio više od 100.000 stanovnika. Procenjeno je da glavni grad St. George’s ima 33.734 stanovnika.

Većina Grenađana (82%) su potomci porobljenih Afrikanaca. Malo ko je od starosedelačkog stanovništva Kariba i Arawaka preživeo francusku čistku kod Sauteursa. Mali je i procenat potomaka radnika iz Indije doveden na Grenadu od 1857-1885. godine, uglavnom iz država Bihar i Uttar Pradesh. Danas Grenađani indijskog porekla čine 2,2% stanovništva. Postoji i mala zajednica francuskih i engleskih potomaka. Ostatak stanovništva je mešovitog porekla (13%).

Grenada je, kao i mnoga karipska ostrva, izložena velikoj emigraciji, sa velikim brojem mladih ljudi koji traže bolji život u inostranstvu. Popularna migraciona mesta za Grenađane su prosperitetnija karipska ostrva (poput Barbadosa), severnoamerički gradovi (Njujork, Toronto i Montreal), Ujedinjeno Kraljevstvo (posebno London i Jorkšir) i Australija.

Engleski je službeni jezik zemlje, ali glavni govorni jezik je jedan od dva kreolska jezika: grenadski kreolski engleski i, ređe, grenadski kreolski francuski (ponekad zvan i ‘patois’) koji reflektuje afričko, evropsko i zavičajno nasleđe nacije. Kreolski jezici sadrže elemente iz različitih afričkih jezika, francuskog i engleskog. Grenadski kreolski francuski jezik uglavnom se govori u manjim ruralnim oblastima. Neki hindu izrazi i dalje se govore među potomcima indogrenadske zajednice.

Grenada se takmičila na svim Letnjim olimpijskim igrama počev od igara 1984. godine u Los Anđelesu. Kirani James (slika dole) je osvojio prvu zlatnu olimpijsku medalju za Grenadu u trci na 400 m na Olimpijskim igrama 2012. godine u Londonu i srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 2016. godine u Rio de Janeiru.

Kao i na ostalim karipskim ostrvima, kriket je nacionalni i najpopularniji sport i sastavni je deo grenadske kulture. Nacionalni kriket tim Grenade je deo kriket tima Privetrinskih ostrva u regionalnom domaćem kriketu, međutim igra kao zaseban entitet u manjim regionalnim utakmicama. Na Nacionalnom kriket stadionu u St. George’su (slika gore desno) igraju se domaće i međunarodne kriket utakmice. Najpoznatiji igrač je Devon Smith, rođen je u malom gradu Hermitage.

U aprilu 2007. godine Grenada je zajedno sa još nekoliko drugih karipskih država bila domaćin Svetskog kupa u kriketu. Nakon uragana Ivan 2004. godine vlada Kine platila je izgradnju novog nacionalnog stadiona u vrednosti od 40 miliona dolara i obezbedila je preko 300 radnika za njegovu izgradnju i popravku. Tokom ceremonije otvaranja stadiona greškom je umesto himne Kine puštena himna Tajvana, što je dovelo do otpuštanja najviših zvaničnika.

Fudbalska reprezentacija Grenade nalazi se na 160. mestu FIFA rang-liste, a najbolji plasman bilo je 88. mesto 2009. godine. Najveći uspeh reprezentacije je plasman u finale Karipskog kupa 1989. i ponovo 2008. godine, kada je poražena od Jamajke 2:0. Kithson Bain bio je najbolji strelac tog turnira sa pet postignutih golova, nakon čega je nastavio karijeru u engleskom klubu Tranmere Rovers.

Privreda

Grenada ima malu privredu u kojoj turizam predstavlja glavni devizni priliv. Grenada deli zajedničku centralnu banku i zajedničku valutu (istočnokaripski dolar, 1 USD=2,7 EC$) sa još sedam članica Organizacije država istočnih Kariba (OECS).

Grenada je izuzetno zadužena država sa velikim spoljnim dugom, a otplata državnog duga 2017. godine iznosila je oko 25% ukupnih prihoda. Grenada po tom parametru spada među 10 najzaduženijih od 126 zemalja u razvoju.

Grenada je izvoznik nekoliko različitih začina, a posebno muškatnog oraščića, koji je prikazan na nacionalnoj zastavi, i macisa. Muškatni oraščić se uzgaja za dva začina: muškatnog oraščića koji potiče iz semena i macisa iz ljuske semena. Takođe je komercijalni izvor eteričnog ulja i muškatnog maslaca. Macis je začin od crvenkaste semenske ljuske (aril) semena muškatnog oraščića. Drugi naziv za ovaj začin je muškatni cvet. Njegov ukus je sličan muškatnom oraščiću, ali je delikatniji i koristi se za poboljšanje ukusa peciva, mesa, ribe, povrća i kod konzerviranja. Da bi se macis proizveo, ljuska tamnocrvene boje se uklanja iz semena muškatnog oraščića koja se potom izravnava i suši se 10 do 14 dana. Njena boja se menja u bledo žutu, narandžastu ili bež. Krajnji proizvod su suvi, pljosnati parčići kore dugi oko 40 mm.

Ostali glavni izvozni proizvodi su banane, kakao, voće i povrće, odeća, čokolada i riba.

Otvoren plod muškatnog oraščića, koje prikazuje seme i crveni aril koji se koriste za macis

Turizam je glavni oslonac privrede Grenade. Konvencionalni turizam na plaži i sportovima na vodi uglavnom je skoncentrisan na jugozapadni deo ostrva oko mesta St. Georges’, Grand Anse, Lance Aux Epines, Point Salines i aerodroma. Grenada ima mnogo plaža duž svoje obale, a posebno se ističe 3 km duga plaža Grand Anse blizu glavnog grada, koju često smatraju jednom od najboljih plaža na svetu. Turistička industrija se drastično povećala izgradnjom velikog pristaništa za kruzere i promenade. Ekoturizam sve više dobija na značaju. Većina malih ekoloških pansiona nalazi se u parohijama Saint David i Saint John. Vodopadi Grenade takođe su popularni među turistima. Najbliži St. George’su su vodopadi Annandale, ali i drugi značajni poput vodopada Mt. Carmel, Concord, Seven Sisters i Tufton Hall su takođe na maloj udaljenosti.

Plaža Grand Anse

Nekoliko festivala takođe privlači turiste, kao što su Carriacou Maroon i Muzički festival gudačkih orkestara u aprilu, takmičenje u ribolovu, Svetska nedelja jedrenja i Regata ručno rađenih brodova.

Regata na Grenadi

Saobraćaj

Međunarodni aerodrom “Maurice Bishop” je glavni aerodrom u zemlji, koji povezuje Grenadu sa ostalim karipskim ostrvima, Sjedinjenim Državama, Kanadom i Evropom. Tu je i aerodrom na ostrvu Carriacou.

Međunarodni aerodrom “Maurice Bishop”, ranije se zvao “Point Salines”. Nalazi se u mestu Point Salines, u parohiji St. George’s, na krajnjoj jugozapadnoj tački ostrva i oko 8 km južno od glavnog grada. Ime je dobio po bivšem premijeru Mauriceu Bishopu, koji je podržao projekat izgradnje aerodroma 1979. godine.

Na aerodrom sleću avioni kompanija Air Canada Rouge, American Airlines, British Airways, Caribbean Airlines, Condor, InterCaribbean Airways, JetBlue i Virgin Atlantic. Letovi postoje do i od aerodroma London, New York, Charlotte, Miami, Toronto, Sent Vinsent i Grenadini, Trinidad i Tobago i Barbados, a planirano je obnavljanje letova za Frankfurt.

Aerodrom Pearls, po kome danas šetaju krave

Prvi aerodrom na Grenadi otvoren 1943. godine zvao se “Pearls”. Nalazi se 31 km severoistočno od glavnog grada, sa pistom dužine 1.600 m.

“Pearls” su saveznici koristili za svoje potrebe tokom Drugog svetskog rata. Posle rata aerodrom se vratio u civilnu operaciju, a pista je produžena i asfaltirana do krajnje dužine. Glavni komercijalni prevoznik sa aerodroma bio je Leeward Islands Air Transport (LIAT), koji je svojim turboelisnim avionom kapaciteta 48 putnika povezao Grenadu sa obližnjim ostrvima. Brda oko aerodroma i njegova udaljenost od glavnog grada Grenade učinili su ga neprikladnim za dalja poboljšanja.

25. oktobra 1983. godine, tokom invazije na Grenadu, američki marinci helikopterom su sleteli u blizini aerodroma “Pearls” i “osvojili” su ga, naišavši na slab otpor. Aerodrom se tada sastojao od terminala i skladišta goriva. Marinci su zaplenili dve parkirane letelice. Jedan je bio turboelisni avion AN-26 “Cubana Airlines” koji je stigao dan ranije iz Havane sa dvojicom visokih kubanskih zvaničnika. Drugi je bio dvokrilni avion AN-2R, poklon Grenadi iz Sovjetskog Saveza, navodno za poljoprivredno zaprašivanje. Tokom narednog perioda invazije, marinci su koristili aerodrom kao bazu za ofanzivne operacije za dovršetak potčinjavanja istočnog dela ostrva. Glavna američka baza bila je u mestu Point Salines, gde se izgradnja piste od 3.000 m i novog terminala bližila kraju.

Grenada ima nekoliko ulaznih luka, uključujući morske luke, uvale i pristaništa: St. George’s, St. David’s Bay, Grenville i Hillsborough na ostrvu Carriacou.

Transport na Grenadi sastoji se od mreže autoputeva koji povezuju glavne populacione centre, aerodrome i luke i pristaništa duž obale. Grenada nema trgovačku luku. Ukupna dužina svih puteva na ostrvu je 1.127 km, od čega je 687 km asfaltirano.

Na Grenadi se vozi levom stranom puta. Posetioci koji nisu navikli na vožnju levom stranom puta trebalo bi da budu izuzetno oprezni. Pored toga trebalo bi obratiti pažnju na agresivne vozače i oštre krivine.

Javni autobus

Autobusi se zaustavljaju gde god putnici požele, osim u gradu St. George’su i njegovim predgrađima, gde postoje autobuska stajališta. Saobraćaju redovno od plaže Grand Anse do St. George’sa. Vožnja traje oko 5 minuta, a karta košta samo 2,50 EC$ (1 USD) po osobi.

Sve autobuske linije do različitih odredišta na ostrvu polaze sa terminala u ulici Melville u St. George’su. Odredišta su dobro označena na terminalu, a i svi autobusi imaju nalepnice na kojima su naznačena odredišta. Najudaljenije odredište, ono do koga se najduže vozi, je do grada Sauteurs, koji se nalazi na severnoj obali ostrva. Takođe je najskuplje od svih putovanja i karta košta osam američkih dolara. Autobusi redovno saobraćaju radnim danima od 7:00-19:00 h.

Taksi

Taksi vozila koja polaze od hotela i aerodroma imaju fiksne cene.

Ulična taksi vozila pružaju dobru uslugu, ali bilo bi dobro pre ulaska u vozilo proveriti koliko se naplaćuje prevoz.

Sva taksi vozila, minibusevi i rent-a-kar vozila mogu se identifikovati po registarskim tablicama koja počinju slovom ‘H’.

Rent-a-kar

Na ostrvu postoji priličan broj agencija za iznajmljivanje automobila. Cena iznajmljivanja vozila se menja tokom sezone, ali u proseku iznosi oko 50 američkih dolara dnevno plus lokalna vozačka dozvola i osiguranje. Cene se malo razlikuju od agencije do agencije, pa bi trebalo obići nekoliko agencija pre donošenja odluke.

Taksi brodići

Reč je o živopisnim motornim čamcima koji se kreću između plaže Grand Anse i luke St. George’sa. To je brz, zabavan način da se stigne iz grada do plaže Grand Anse, čak i ako se putnici  malo pokvase. Cena prevoza zavisi od broja ljudi koji putuju. Za dve osobe to košta oko 10 EC$.

Čamcima je dozvoljen pristup samo jednom delu plaže Grand Anse, u blizini prodavnice, pa, ako se razmišlja o šetnji plažom, potrebno je ostaviti dovoljno vremena za povratak na mesto ukrcavanja. Ukoliko se na Grenadu dolazi kruzerom, potrebno je samo pratiti table da bi se stiglo do pristaništa za  taksi brodiće. Svi čamci koji se koriste u te svrhe moraju imaju dozvolu lučke kapetanije i dovoljno sigurnosne opreme. Taksi brodići obično se nalaze na potezu Carenage, u gradu. Na plaži su samo kada u luku pristane kruzer.

Železnica

Postoji jedna industrijska pruga koju koristi destilerija ruma “River Antoine Rum”.

To je kratka pruga za prevoz potrošene šećerne trske od fabrike do vrha.

Vagoni se pokreću ručno.

Znamenitosti

Fort George

Fort George se nalazi na rtu zapadno od luke St. George’s. Izgrađene od strane Francuza 1705. godine, mnoge zgrade sada koristi policija. Jedna soba je pretvorena u teretanu, a druga u neku vrstu sobe za šivenje. Veliki deo tvrđave je još uvek netaknut i otvoren je za posetioce.

Međutim, zgrade su vrlo trošne, usled kombinacije delovanja uragana i zapuštenosti, a u samoj tvrđavi ima malo ili nimalo informacija. Tu je dobar pogled sa puškarnica. Ulaznica za posetu tvrđavi košta dva dolara.

Nacionalni muzej Grenade

Nacionalni muzej Grenade u St. George’su nalazi se u zgradi koja je prvobitno služila kao francuska kasarna iz 1704. godine. Britanci su zgradu koristili kao ženski zatvor do 1880. godine. Kasnije je postala hotel, a u jednom trenutku neki trgovac je koristio zgradu kao skladište.

Muzej je osnovan 1976. godine na temu arheologije i istorije. Muzejske sekcije su Ropstvo, Prvi stanovnici, Plantažna privreda, Kitolov i arheologija ribolova i Rani transport i tehnologija.

Iako su malobrojni, postoje eksponati antikviteta sa arheoloških iskopavanja, uključujući keramiku, petroglife domaće faune i prvu telegrafsku liniju instaliranu u gradu 1871. godine. U muzeju su izloženi razni istorijski predmeti, mašine i oprema za preradu šećerne trske, predmeti iz industrije kitolova i mermerna kada Žozefine Bonaparte, koju je koristila dok je bila dete.

Izložba osim kulturne istorije pokriva i političke događaje do osamdesetih godina XX veka. Postoje eksponati u vezi događaja vezanih za atentat na Mauricea Bishopa i sukob koji je rezultirao invazijom SAD na Grenadu. Tu su proklamacije, fotografije i članci iz novina koji su zabeležili događaje poput invazije na Grenadu. Izložbe takođe priređuju deca iz lokalnih škola.

Rimokatolička katedrala

Katedrala Bezgrešnog začeća je verska zgrada koja pripada Katoličkoj crkvi i nalazi se u gradu Saint George’s. To je hram koji služi kao sedište katoličke eparhije Svetog Đorđa (Dioecesis Sancti Georgii). Zgrada se nalazi na vrhu brda sa pogledom na luku i jedan je od najvažnijih simbola grada. Na mestu gde se danas nalazi mala kapela postojala je prethodno završena 1804. godine i posvećena Svetom Jakovu. Gotska kula katedrale datira iz 1818. godine. Unutrašnjost crkve obojena je jarkim bojama.

Katedrala je u potpunosti završena 1884. godine.

Crkva je morala da se obnovi, jer je oštećena nakon uragana Ivan 2004. godine. Dekoracija hrama je jednostavna u poređenju sa evropskim katoličkim katedralama.

Anglikanska crkva

Anglikanska crkva Svetog Đorđa sagrađena je 1825. godine, a 1904. godine dodat je sat koji na pun sat pušta zvuk Vestminsterskog zvonca. Crkva je propadala deceniju nakon velike štete koju je naneo  uragan Ivan 2004. godine, kada su je stanovnici i dalje neformalno koristili i za molitvu i za školske časove. Nakon nekoliko godina radova na rekonstrukciji od sredine druge decenije XXI veka, zgrada se vratila u funkciju crkve.

Vodopadi

Grenada ima nekoliko čudesnih vodopada, od kojih je samo nekoliko poznato široj javnosti. Postoji više od deset vodopada i nekoliko kaskada, a ovde je navedeno samo nekoliko najpopularnijih.

U zavisnosti od nivoa kondicije, može se izabrati između lagane šetnje uređenim vrtom do vodopada Annandale; ili, 45 minuta pešačenja kroz kišnu šumu da bi se došlo do vodopada Sedam sestara i vodopada Medeni mesec.

Na stazama do pojedinih vodopada preporučuje se korišćenje vodiča. Razlog za ovu preporuku leži u tome, da u zavisnosti od krajnjeg odredišta i sa nekim stazama koje nisu pravilno obeležene, kratka šetnja kišnom šumom lako može da se pretvoriti u dugo pešačenje. Vodiči se mogu unajmiti u šumskom rezervatu Grand Etang, a većina turističkih agencija nudi vođena putovanja do svih vodopada.

Za preporuku su agencije “Sunsation Tours” i “Mandoo Tours”. “Sunsation Tours” ima izvrsne vodiče koji će pokupiti turiste i bezbedno vratiti u hotel. Cene su od 25 američkih dolara po osobi. “Mandoo Tours” takođe je odličan izbor ako se razmišlja o privatnom pešačenju.

Vodopadi Concord

Za one koji vole da pešače, ovaj vodopad je poslastica. Concord nije jedan, već su to tri vodopada. Nalaze se na rubu šumskog rezervata u zapadnom delu ostrva, pa je zato voda kristalno čista i ledeno hladna. Od tri vodopada na ovom području, prvi je najpristupačniji i najviše fotografisan, a asfaltni put vodi gotovo direktno do njega. Ništa ne liči na hladni planinski potok, pa bi trebalo obući odgovarajuću odeću.

Drugi vodopad Au Coin je veći i viši i do njega je potrebno 45 minuta pešačenja. Staza prolazi kroz plantažu muškatnog oraščića i jasno je obeležena, tako da vodič apsolutno nije neophodan. Međutim, vodič može pokazati različite vrste gajenih biljaka i njihovu upotrebu, pa se isplati.

Treći vodopad Fontainbleu je malo van utabane staze, ali ga vredi videti. Na Fontainbleu voda pada niz liticu od 20 m u kristalno čist bazen. Ako se planira obilazak sva tri vodopada trebalo bi krenuti ujutro i spakovati lagani ručak i osveženje.

Vodopadi Seven Sisters

Postoji sedam vodopada u planinama Grand Etang, koji su se ugnezdili u smaragdnoj vegetaciji kišne šume. Zbog toga se zovu Seven Sisters (sedam sestara), ali postoji i naziv St. Margaret’s. Da bi se obišli svi vodopadi potrebno je oko tri sata pešačenja, čak i za iskusne planinare. Međutim, najčešće se posećuju samo prva dva vodopada, pošto staza do njih nije mnogo zahtevna.

Staza vodi kroz privatnu plantažu sa stablima kakaa, muškatnog oraščića i banana. Pešačenje do vodopada traje oko 45 minuta, a do cilja se prolazi kroz deo kišne šume. Ako je nedavno padala kiša, staza može biti blatnjava, pa je preporučljivo da se nazuje obuća koja nije posebno draga. Naravno, kada je staza blatnjava, pešačenje je zabavnije. Ne bi trebalo brinuti, jer kada se konačno dođe do vodopada, sa obuće će se moći skinuti blato.

Kad se stigne na lokaciju, na kojoj se nalaze dva vodopada, može se plivati ili se opustiti pored vode. Bazeni u podnožju vodopada su prilično veliki, a kupanje je vrlo osvežavajuće jer je voda hladna. 

Nedaleko od ovih vodopada nalazi se još jedan, koji je dobro sakriven. Zove se Honeymoon (medeni mesec). Nije lako dostupan, ali vredi truda. Mnogo ljudi je posetilo Sedam sestara i potpuno su propustili ovaj skriveni dragulj.

Annandale Waterfall

Ovo je jedan od vodopada do koga se najlakše dolazi, dobro uređenom stazom koja je okružena lokalnim voćkama i cvetnim biljkama. Takođe je jedan od manjih vodopada i omiljena je tačka na autobuskim turama.

Na putu do ovog vodopada, ni stotinu metara niz put, nalazi se još jedan, koji nema zvanično ime, ali tokom kišne sezone je znatno veći od vodopada Annandale. Kako put prelazi preko obližnjeg potoka, od glavnog puta moguće je hodati sve do ovog vodopada.

Annandale se nalazi na periferiji glavnog grada i do njega se može doći i gradskim prevozom. Na raspolaganju su toaleti, a osveženje se može kupiti u obližnjim prodavnicama. Traži se mali prilog od 2 američka dolara koji se koristi za održavanje područja.

Vodopad Tufton Hall

Vodopad Tufton Hall nalazi se u parohiji St. Mark, u blizini najviše planine Grenade St. Catherine. To je najviši vodopad na Grenadi približne visine 25 m i nedavno je otkriven. Jedini način da se poseti vodopad je pešačenje oko 3 sata (u jednom smeru) tehnički zahtevnim terenom. Drugi koji su bili do vodopada, navode da im je bilo potrebno oko 1:45 h brzog pešačenja u oba smera. Međutim, pešačenje je bilo 99% kroz stenovitu reku. Samo pešačenje je avantura, a ova avantura nije tipično pešačenje.

Tipični planinarski cilj je doći na vrh, međutim, u ovoj avanturi videće se neverovatne znamenitosti beskrajnih vodopada, bazena, sumpornih izvora i, naravno, najveći vodopad na ostrvu Grenada.

Avantura je različita za svakog planinara, u rasponu od izuzetno izazovnog, do laganog jutarnjeg pešačenja, u zavisnosti od toga koliko daleko želi da se prati reka.

Preporučeni vodiči za vodopade Tufton Hall većinu svog života provedu u naselju Victoria i poznaju Tufton Hall kao svoj dlan. U zavisnosti od nivoa iskustva avanturista, vodiči svima pružaju izazovno i zabavno iskustvo. Vodiči sa sobom obično nose konopac i ogrtač.

Vodopad Mt. Carmel

Vodopad Mt. Carmel nalazi se 3,2 km južno od grada Grenvillea, poznat je i pod nazivom Marquis Falls. Smatran je najvišim vodopadom na ostrvu do otkrića Tufton Halla, sa dve kaskade visine preko 21 m, koje padaju u bazen ispod njega.

Do vodopada se može doći prilično laganim pešačenjem od 30 minuta kroz privatnu plantažu, gde se uzgajaju neki od lokalnih začina i voća. Teško je zalutati, jer zvuk vodopada vodi direktno do njega. Vlasnici poseda naplaćuju ulaz, a ukoliko su potrebni, na raspolaganju su vodiči.

Vodopad Golden Falls

Vodopad Golden Falls (zlatni vodopad) napaja se iz sumpornih izvora duboko u planini St. Catherine (ugasli vulkan). U njemu se mogu iskusiti blagodeti mineralnih sumpornih voda. Pešačenje do vodopada traje 1,5 sat i na pojedinim mestima može biti naporno, prelaze se reke i kreće se po obali.

Postoji tura sa vodičem. Sastanak je u gradu Grenville. Predviđeno je zadržavanje na vodopadu u trajanju od jednog sata (kupanje po želji), što znači da je ukupno trajanje ture četiri sata. Potrebna je čvrsta ili planinarska obuća. Cena zavisi od broja prijavljenih osoba i kreće se od 25 USD za grupu veću od 10 osoba, do 50 USD ukoliko su samo jedna ili dve osobe zainteresovane za turu.

Ronjenje

Karipsko more oko Grenade nudi gotovo sve što čini ronjenje tako fascinantnim. I ne samo za profesionalce. Čak i za “prosečne turiste” ima mnogo toga da se vidi tokom opuštajućeg ronjenja  na površini vode – i nije reč samo o ribi…

Šarena svetlucava morska stvorenja svakako vredi videti – ali Grenada ima i druge fenomenalne atrakcije u svom tirkizno-plavom moru. Sa jedne strane postoji niz potopljenih brodova koji su, nakon godina u velikoj dubini, mutirali u veštačke grebene i postali popularna ronilačka odredišta. Ne manje od 20 olupina leži u blizini obala Grenade i Carriacoua na različitim dubinama.

Najpoznatiji je bivši kruzer “Bianca C” brodarske kompanije “Costa”. Kruzer dužine 160 m zapalio se 22. oktobra 1961. godine ispred luke St. George’s. U tom trenutku na brodu su bile 673 osobe, ali su sve putnike spasili meštani. U znak sećanja na katastrofu i u znak zahvalnosti meštanima, kompanija “Costa” podigla je spomen-obeležje na lučkoj promenadi “Carenage”. Danas Titanik sa Kariba leži na dubini od oko 50 m (do njegovog gornjeg dela može se doći nakon samo 30 m ronjenja) i jedno je od najpoznatijih mesta na svetu za iskusne ronioce.

Najnovija istaknuta lokacija je “MV Anina”, kontejnerski brod dug 60 m koji je izgrađen u DR Nemačkoj. Od 1970. godine – pod imenom “MS Trinwillerhagen” – brod-kontejner radio je u Baltičkom moru, a Rostock mu je bio matična baza. Nakon ujedinjenja Nemačke, brod je isključen iz upotrebe i dovezen na Karibe, gde je potopljen 21. marta 2018. godine nakon odgovarajućeg čišćenja. Sada se brod može pronaći na dubini od 30 m i nudi vrhunsko odredište za napredne ronioce.

Ali postoje i različita mesta za ronjenje koja su idealna za početnike, a takođe su lako dostupna. Jedna od tih lokacija je kod mesta Anse La Roche na severu Carriacoua – mirnog grebena sa bezbroj riba papagaja, idealnog za početnike podvodnih sportova. Često se ovde mogu videti i velike raže.

Usred rezervata Molere Beauséjour, na šest kvadratnih kilometara postavljen je spektakularni park podvodnih skulptura. Osnovao ga je 2006. godine engleski vajar Jason Taylor kao prvi takve vrste na svetu. Više od 100 statua i skulptura danas čine mnoštvo umetničkih dela, koja postepeno menjaju svoj izgled erozijom i taloženjem sedimenata, istovremeno pružajući dom koralima i ribama kao veštački greben. Mala dubina mora i bistra voda omogućavaju divljenje umetničkim delima putnicima na čamcima sa staklenim dnom. Podvodno blago Grenade otvorilo se čak i turistima koji ne žele da mu priđu kao ronioci.

S U S E D N A   O S T R V A

Pored glavnog ostrva Grenade, još oko 35 ostrva je u sastavu Grenade: Bacolet, Bird, Bonaparte Rocks, Calivigny, Carriacou, Cassada Rocks, Diamond, Fota, Frigate, Glover’s, Green, Hog, Hope, Jack-A-Dan, Large, Les Tantes, Levera, London Bridge, Mabouya, Marquis, Mushroom, Pearls Rock, Petite Dominique, Petite Martinique, Ramier, Redoda, Ronde, Rose Rock, Saline, Sandy (Carriacou), Sandy (Grenada), Soubisse, Sugar Loaf, The Sisters (Two Brothers) I White.

Ostrvo	Površina (km2)	Broj stanovnika	Glavni grad
Carriacou i Petite Martinique (Južni Grenadini)
Carriacou	34	5.661	Hillsborough
Petite Martinique	2,37	900	North Village
Large	0,50
Frigate	0,39
Saline	0,28
White	0,04
Ostala ostrva	0,18		Mabouya, P. Dominica itd
Parohija St. Patrick
Ronde	2,70
Caille	0,70
Les Tantes	0,30
Diamond	0,22
Green	0,14
Sandy	0,11
Sugarloaf	0,08	2
Bird	0,03
Ostale parohije Grenade
Calvigny	0,28	20	Port Calvigny south
Glover	0,06
Ostala ostrva	0,35		Hog, Marquis

Kod “ostalih ostrva” u koloni glavni grad navedena su neka od ostrva.

C A R R I A C O U

Carriacou je najveće ostrvo arhipelaga Grenadini, računajući i ostrva koja su u sastavu Sent Vinsenta i Grenadina. Ime ostrva izvedeno je iz jezika domorodačkih Kariba Kayryouacou, što znači zemlja grebena. Carriacou (i Petite Martinique) imaju poseban status u okviru Grenade. Zajedno čine troostrvsku državu Grenada, Carriacou i Petite Martinique.

Geografija

Carriacou se nalazi oko 26 km severoistočno od Grenade, na koordinatama 12°28′ severne geografske širine i 61°27′ zapadne geografske širine. Nepravilnog je oblika, dužine preko 12 km, a najveća širina je 7,7 km. U vezi površine postoji više podataka, koji variraju od 31-34 km².

Najbliže ostrvo Sent Vinsenta i Grenadina je Petit St. Vincent udaljeno 4,6 km u pravcu severoistoka. Sa drugim ostrvom te države, Union, udaljenim 6 km, Carriacou ima brodsku vezu.

Carriacou se odlikuje brdovitim terenom koji se spušta do belih peščanih plaža. Ostrvo se proteže od rta Pegus na jugu do rta Gun na severu, koji je ujedno najsevernija tačka države Grenade. Ostrvo ima nekoliko prirodnih luka, mnoštvo koralnih grebena i malih priobalnih ostrvaca. Najviša tačka ostrva je High Point North na 291 m nadmorske visine.

Carriacou nema nijednu reku. Stanovnici se oslanjaju na sakupljanje kišnice.

Postoje dva godišnja doba, vlažno i suvo. Suva sezona je od januara do juna kada dominiraju pasati, dok je vlažna sezona od jula do decembra. Klima je tropska. Temperatura vazduha tokom cele godine kreće se u rasponu od 27-32°C, a mora od 26-30°C.

Prvi zabeleženi uragan koji je pogodio ostrvo bio je 14. avgusta 1944. godine. 1955. godine uragan Janet oduvao je drugi sprat jedne velike kuće. Poslednji uragani bili su Ivan 7. septembra 2004. godine i Emily 13. jula 2005. godine. Uragan Emily oštetio je jedinu bolnicu na ostrvu, pa je morala da se evakuiše, a takođe je uništio ili oštetio stotine kuća.

U vodama oko ostrva mogu se videti pored svih uobičajenih karipskih grebenskih riba, još velike sive tigar ajkule, barakude, više vrsta raža i morskih kornjača. Tokom kasnog proleća grbavi kitovi migriraju pored ostrva, a njihovu pesmu ronioci mogu čuti izdaleka.

Plaža Paradise

Istorija

Između 500. i 1000. godine n.e. Indijanci su došli na Carriacou.

1656. godine Jean-Baptiste Du Tertre, lovac na kornjače sa Gvadelupa posetio je Carriacou. Bila je to prva zabeležena francuska, odnosno evropska osoba koja je posetila ostrvo. Francuzi su prvi kolonizovali ostrvo. 1750. godine izvršen je prvi popis stanovništva. Zabeleženo je 199 stanovnika (92 belca, 92 crnca i 15 mešovite rase, ljudi afričkog porekla uglavnom su bili robovi).

1763. godine, pred kraj Sedmogodišnjeg rata, Francuzi su Britancima ustupili Carriacou (zajedno sa Grenadom) pošto su poraženi u tom ratu. 1776. godine ostrvsko stanovništvo je brojalo 3.239 stanovnika (86 belaca i 3.153 roba), ne računajući slobodne crnce i slobodne mulate ili obojene ljude. U kratkom periodu 1779-1783. godine Carricaou je ponovo bio francuska kolonija. 1791. godine povučena je granica paralelom, tako da je rt Gun (rt Rapid), najsevernija tačka ostrva, pripao Sent Vinsentu, a ostatak ostrva Carriacou pripao je Grenadi. Nisam pronašao podatak kada je povučena sadašnja granica.

1870. godine Stephen Joseph Perry predvodio je britansku vladinu ekspediciju koja je doputovala na ostrvo radi posmatranja pomračenja sunca.

Limeta, koja se dugo godina komercijalno gajila na ostrvu, početkom XX veka postala je neprofitabilna, pa su mnogi zasadi napušteni, a proizvodnja je prebačena na ostrvo Grenadu. Na plantaži Limlair 1920. godine iskopan je bunar kako bi se obezbedila voda za stoku.

Telefon na ostrvu uveden tek 1961. godine. Bishop’s College bio je prva srednja škola na ostrvu; otvorila ga je Anglikanska crkva 1964. godine. 1965. godine održana je prva “Carriacou regata”. U istoj deceniji otvoren je i aerodrom “Lauriston”.

1974. godine Grenada je postala nezavisna država, sa ostrvom Carriacou u njenom sastavu.

1. novembra 1983. godine, tokom invazije na Grenadu i operacije “Urgent Fury”, izvršen je  kombinovani desant na Carriacou sa mora i helikopterom iz vazduha. Devetnaest grenadskih vojnika koji su branili ostrvo predali su se bez borbe. To je bila poslednja vojna akcija operacije.

Carriacou i Petite Martinique su posebna izborna jedinica i imaju zasebno ministarstvo.

Tyrell Bay

Stanovništvo

Podaci o broju stanovnika na ostrvu se veoma razlikuju od izvora do izvora. Idu i do 10.000 stanovnika. Ono što je sigurno, a to je da je po poslednjem popisu 2011. godine na ostrvu bio 5.661 stanovnik. Glavna naselja na ostrvu su Hillsborough, L’Esterre, Harvey Vale i Windward.

Glavni grad Hillsborough ima 1.000 ili 1.200 stanovnika, zavisno od izvora. Većina ostalih ostrvskih naselja su vrlo mala sela.

Lučka kapetanija je u luci Tyrell Bay, gde pristaju brodovi sa ostrva Union (Sent Vinsent i Grenadini). Tyrell Bay ima barove i restorane. U blizini luke rastu mangrove, koje su zaštićeno područje, a postoji i deo gde se uzgajaju ostrige. Marinu koriste jahte za zaštitu od nevremena. Na ostrvu postoji više od 100 prodavnica ruma. Carriacou je popularno odmaralište i za Grenađane i za strane turiste, od kojih mnogi dolaze jahtama. Najlepše plaže su Paradise i Anse La Roche. Carriacou slovi za najprijatnije, najzdravije i najsigurnije ostrvo na Karibima.

Hillsborough

Postoje četiri glavna kulturna festivala koja se održavaju na ostrvu. Karneval se održava u februaru ili početkom marta. Od 1965. godine svakog prvog vikenda u avgustu održava se regata u kojoj se nadmeću lokalno izgrađeni čamci. Parang za vikend uoči Božića slavi tradicionalnu božićnu muziku i kulturu na ostrvu. Poslednjeg vikenda u aprilu održava se novi muzički festival gudačkih ansambala rastuće popularnosti – Carriacou Maroon & String Band.

Stanovnici Carriacoua izvode u posebnim prilikama ples “Big Drum” (veliki bubanj) ili “Nation” (nacija), koji slavi njihove zapadnoafričke pretke koji su na ostrvo dovedeni kao robovi. Evropski (engleski ili francuski) plesovi, poput kvadrila, i danas su popularni na ostrvu, a izvode se tokom festivala i istorijskih događaja.

Tradicionalna kultura gradnje brodova smeštena je u selu Windward, na severoistočnoj strani ostrva. Tu je skoncentrisano stanovništvo škotskog i irskog porekla.

Stanovnici ostrva su migrirali u Ujedinjeno Kraljevstvo, a posebno u grad Huddersfield. Kaže se da ćete, ako živite na ostrvu Carriacou, imati člana porodice u Huddersfieldu, a ako živite u Huddersfieldu sigurno ćete poznavati nekoga sa ostrva Carriacou. Drugi engleski grad u kome se okupljaju Kajaci (nadimak za ljude sa ostrva Carriacou) je London. U Sjedinjenim Državama, posebno u Njujorku, živi značajan broj ljudi poreklom sa ostrva. Oni se vraćaju na ostrvo za praznike ili kada odu u penziju.

Privreda

Carriacou je poznat kao Ostrvo grebena i sadrži neke od najočuvanijih koralnih grebena u regionu. Većina ronjenja odvija se na mirnijoj karipskoj strani ostrva, gde se nalaze 33 mesta za ronjenje pogodna za sve nivoe obučenosti ronilaca. Dubine se kreću od 12-30 m. Vidljivost je dobra tokom cele godine, sa odličnim mogućnostima za podvodno fotografisanje.

Sva mesta za ronjenje oko ostrva Carriacou mogu se pohvaliti spektakularnim nizom živahnih korala i riba koje plivaju u jatima, koji su Karibe učinili poznatom ronilačkom destinacijom. Ronilačka mesta se kreću od mirnih i zaštićenih za početnike i ljubitelje podvodne fotografije do mesta sa jakim strujama za one koji vole izazove. Carriacou takođe ima dve olupine za ronioce. Tegljači “Westsider” i “Boris”, dužine 30 m, su potopljeni kao veštačke olupine 2004. i 2007. godine.

Saobraćaj

Aerodrom “Lauriston” otvoren je 1968. godine, poznat je i pod nazivom “Carriacou Island”. Pista je dužine samo 800 m. Jedina avio kompanije koja koristi aerodrom je SVG Air, sa Sent Vinsenta i Grenadina. Letovi postoje samo do Grenade i ostrva Union, koje je u sastavu Sent Vinsenta i Grenadina (ima informacija do postoji i let do Barbadosa).

Utorkom, četvrtkom, petkom i subotom postoje tri leta dnevno od Grenade do ostrva Carriacou, a ponedeljkom, sredom i nedeljom postoje dva leta. Polasci sa Grenade su ponedeljkom i sredom u 7:45 i 16:30 h, utorkom i subotom su u 9:00, 13:45 i 16:30 h, četvrtkom i petkom su u 7:45, 13:45 i 16:30 h, a nedeljom su u 9:00 i 14:30 h. Polasci sa ostrva Carriacou su ponedeljkom i sredom u 8:15 i 17:00 h, utorkom i subotom su u 10:20, 14:15 i 17:00 h, četvrtkom i petkom su u 8:15, 14:15 i 17:00 h, a nedeljom su u 10:20 i 15:00 h.

Let traje samo 20 minuta, ali to je i najskuplji način prevoza između dva ostrva. Karta u jednom pravcu košta 152 EC$, dok povratna karta košta 275 EC$.

Aerodromska zgrada

Svakoga dana brz i moderan katamaran brodara “Osprey Express” povezuje ostrva Grenada, Carriacou i Petite Martinique. Putovanje od Grenade do ostrva Carriacou traje oko 90 minuta sa dodatnih 10 minuta do ostrva Petite Martinique. Polazak sa Grenade je u 9:00 h (nedeljom u 8:00 h), a povratak sa ostrva Carriacou je u 15:30 h. Cena karte u jednom pravcu je 80 EC$ ili 31 USD, a za povratnu kartu nema popusta. Ranije je katamaran na ostrvu Carriacou pristajao u luci Tyrell Bay, ali sada pristaje u luci Hillsborough.

Na samom ostrvu lokalno stanovništvo se prevozi pretežno privatnim minibusevima sa 12-14 sedišta. Od luke Tyrell Bay do Hillsborougha ima oko 5 km. Taksi košta oko 25 EC$, a gradski prevoz 3,50 EC$ (nedeljom i praznicima 4 EC$). Pored toga, postoje i rent-a-kar agencije.

2001. godine preduzeta je rekonstrukcija glavnih saobraćajnica širom ostrva.

Pogled na Carriacou, sa drugim ostrvima Grenadina u pozadini, u prvom planu je ostrvo White

PETITE MARTINIQUE

Petite Martinique se nalazi 3,4 km severoistočno od ostrva Carriacou. Sa svojih 2,37 km² i 900 stanovnika, znatno je manji u odnosu na ostrvo Carriacou. Ostrvo Petite St. Vincent koje je u sastavu Sent Vinsenta i Grenadina nalazi se samo 750 m severno.

Od istoka do zapada ostrva, kao i od severa do juga ima 1,8 km. Istočna obala ostrva je ujedno i najistočnija tačka države Grenade. Najviša tačka ostrva je Piton (226 m).

Prvi evropljanin koji se naselio na ostrvu bio je francuski ribar zvani Pierre sa Martinika. Početkom XVIII veka napustio je svoje matično ostrvo Martinik u potrazi za novim plodnim zemljištem za sadnju useva. Ostrvo je bilo u vlasništvu njega, njegove supruge (‘Madame Pierre’), njihove dece i njihovih robova. Otuda je najveće selo dobilo ime Madame Pierre po ženi francuskog vlasnika. Smatra se da je pretpostavio da ostrvo svojim oblikom liči na Martinik, pa ga je nazvao Petite (mali) Martinik. U stvarnosti, dva ostrva nemaju sličan oblik, a meni Petite Martinique ima oblik glave čoveka. Prvi kolonisti su gajili šećernu trsku i pamuk. Kasnije je Pierre prodao delove zemlje drugim vlasnicima.

Petite Martinique bio je, kao i Grenada, deo francuske kolonije do 1762. godine i od 1779-1783.  godine. Deo britanske kolonije Zapadne Indije bio je od 1763-1779. godine i od 1783. godine, do sticanja nezavisnosti Grenade 1974. godine. Ima poseban status u okviru Grenade.

Uvezeni robovi iz Afrike tokom vremena dobili su slobodu i počeli su da naseljavaju uglavnom južni deo ostrva, dok su se Evropljani držali severnog dela ostrva. Podsticani su mešoviti brakovi.

Istok i jugoistok ostrva danas su nenaseljeni, pošto je tu obala izuzetno strma. Znatno pitomija obala na zapadu i severu ostrva je najnaseljenija. Duž obale se proteže jedina ostrvska ulica Main Street, koja povezuje naselja Petite Anse, Kendace, Sussanah, Beausejour, Belle View, Paradise, Good Hope i North Point. Postoje pristaništa, plaže, škola, nekoliko manjih hotela, šoping centar, restoran, barovi, benzinska stanica. Na ostrvu nema policije i banaka! Stanovnici ostrva žive od brodogradnje, ribolova i pomorstva.

Većina stanovnika koji danas žive na ostrvu poreklom su iz Indije, Škotske, Portugalije, Francuske i Afrike. Na ostrvu i dalje postoji britanski uticaj jer ga je kolonizovalo Britansko carstvo i deo je Grenade, članice Komonvelta. Jedini francuski uticaj pokazuje se u imenima sela, kao što su L’Esterre, La Resource, Beausejour i drugi. Međutim, lokalni dijalekt kreolskog jezika zasnovan je na engleskom jeziku.

Crkva Presvetog Srca bila je prva rimokatolička crkva na ostrvu Petite Martinique i prva zgrada sagrađena od drveta. Uništio ju je uragan četrdesetih godina XX veka, a današnja crkva sagrađena je 1947. godine. Iako je uragan Ivan 2004. godine naneo razorni udarac ostrvu Grenada, začuđujuće je što su Carriacou i Petite Martinique pretrpeli znatno manju štetu.

Za vikend, kada se slave Duhovi, odnosno silazak Svetog Duha (sedma nedelja po Uskrsu) Petite Martinique održava godišnju Whitsuntide (duhovsku) regatu.

Do ostrva Petite Martinique dolazi se brodom sa ostrva Carriacou. Polasci sa ostrva Petite Martinique su od ponedeljka do petka u 7:15 h i 14:15 h, a sa ostrva Carriacou je u 11:30 h. Karta košta 8 USD ili 20 EC$.

GPS koordinate: 12°31′00′′ N, 61°23′06′′ W.

F O T A

Fota je sićušno ostrvo, ne duže od 100 m. Nalazi se 630 m jugozapadno od ostrva Petite Martinique, a 560 m severoistočno od ostrva Petite Dominique.

GPS koordinate: 12°30′53′′ N, 61°23′59′′ W.

PETITE DOMINIQUE

Petite Dominique se nalazi 2 km istočno od ostrva Carriacou, a oko 1,4 km zapadno od ostrva Petite Martinique. Dužina ostrva je 320 m.

GPS koordinate: 12°30′29′′ N, 61°24′06′′ W.

SANDY ISLAND (CARRIACOU)

Sandy Island  (peskovito ostrvo) je malo nenaseljeno ostrvo udaljeno 780 m od zapadne obale ostrva Carriacou. Ostrvo se nalazi ispred plaže Paradise u zalivu L’Esterre. Zajedno sa ostrvom Mabouya i rtovima Caps i Lauriston čini granicu zaliva L’Esterre (zaliv Fijay).

Ostrvo je izduženo od zapada prema istoku na oko 570 m, ali je usko, sa najvećom širinom 70 m. Na ostrvu radi bar.

GPS koordinate: 12°29′08′′ N, 61°28′56′′ W.

M A B O U Y A

Mabouya je malo nenaseljeno ostrvo udaljeno 780 m od zapadne obale ostrva Carriacou i 800 m zapadno od ostrva Sandy. Ostrvo je locirano ispred plaže Paradise u zalivu L’Esterre. Zajedno sa ostrvom Sandy i rtovima Caps i Lauriston čini granicu zaliva L’Esterre (zaliv Fijay).

Južni rub ostrva proteže se od zapada prema istoku, a odatle se ostrvo pruža na sever prema Karipskom moru. Dužina ostrva je 460 m, a površina merena na Google Earthu je oko 8 ha.

Severozapadni deo ostrva se uzdiže do visine od oko 20 m.

GPS koordinate: 12°29′11′′ N, 61°29′34′′ W.

S I S T E R   R O C K S

Sister Rocks (takođe i Two Sisters ili Two Brothers) su dve stene 1,1 km zapadno od rta Jack Iron, najzapadnije tačke ostrva Carriacou.

GPS koordinate: 12°28′37′′ N, 61°30′34′′ W.

M U S H R O O M

Mushroom (pečurka) se nalazi 520 m južno od rta Goat, jugozapadnog kraja ostrva Carriacou. Malih je dimenzija, dužine oko 100 m. Mushroom je i na ulazu u zaliv Cassada. Nešto severnije od njega je sićušno ostrvce Petit Cola, dok se istočno nalaze ostrva White i Saline.

GPS koordinate: 12°25′53′′ N, 61°29′36′′ W.

W H I T E

Ostrvo White (belo ostrvo) pripada arhipelagu Carriacou. Nalazi se 1,2 km južno od južne obale ostrva Carriacou, zajedno sa malim susednim ostrvima Saline, Mushroom i Cassada Rocks. Ostrvo je dugačko 460 m, a najveća širina je 200 m. Dok je severni deo ostrva nizak, južni deo ostrva se završava stenom. White je privatno ostrvo ponuđeno na prodaju. Ima površinu 4 ha, a raniji vlasnik bio je Salvatore Ferragamo. To je neotkriveni dragulj koji bi bio savršen za ultra luksuzni butik hotel ili privatnu rezidenciju. Bele plaže sa peskom nalik na puder, kristalno čisto more i dramatična topografija rezultiraju nedodirljivom lepotom i jedinstvenim iskustvom.

Ostrvo je okruženo drugim prelepim ostrvima i koralnim grebenima na dubinima od 2,5 do 12 m koji pružaju mogućnost za rekreaciju i avanturu. Jahte se mogu usidriti samo nekoliko metara od  obale ostrva u dubokom kanalu, što je karakteristika koju ne poseduju mnoga privatna ostrva.

Ovo ostrvo je na tržištu sa odobrenjem strukturnog planiranja za ekološki prihvatljiv butik hotel i spa. Međutim, ova odobrenja mogu biti prilagođena privatniku koji želi da izgradi privatnu rezidenciju.

Lanac ostrva Grenada, koji uključuje Carriacou, trenutno prolazi kroz renesansu i koristi vrhunski ekološki osetljivi razvoj. Pored toga što bi posedovao zapanjujuću nekretninu, potencijalni kupac bi investirao u trofejno imanje na jednom od najzanimljivijih mesta na Karibima.

GPS koordinate: 12°26′03′′ N, 61°28′53′′ W.

S A L I N E

Saline pripada arhipelagu Carriacou i nalazi se 420 m istočno od ostrva White i 1,3 km južno od ostrva Carriacou. Ostrvo je verovatno ranije oblikovao duboki zaliv koji se uvukao u obalu sa severa. Zaliv je sada zamućen. Ostrvo je dugačko 780 m, najveća širina je 540 m i zahvata površinu od 28 ha. Na jugoistoku ostrva uzdiže se brdo visine preko 20 m, dok je ostali deo ostrva nizak.

Saline je poznat po mangrovama, velikom slanom jezeru (verovatno je po njemu ostrvo dobilo ime), divljim kozama i širokom spektru ptica i riba. Takođe je mesto na kome morske kornjače polažu jaja. Na plaži postoji dvosobna kuća okrenuta prema plitkoj laguni sa različitim nijansama plave boje. Drevni, ali čvrsti relikt krečane (vidi se na slici) predstavlja večiti podsetnik na istoriju ostrva.

Pogled na okolna ostrva oduzima dah, neobično bele peščane plaže, kosa brda, brojne ribe i mekušci, zaštićeni zaliv idealan za privez jahti čine ovo ostrvo savršenim rajem za izgradnju usamljenog i egzotičnog odmarališta. Iznajmljeni čamci ili helikopteri mogli bi prevesti goste do i sa kopna. Vlasnici trenutno traže investitore koji bi predložili razvojne projekte za ostrvo.

GPS koordinate: 12°25′51′′ N, 61°28′19′′ W.

CASSADA ROCKS

Cassada Rocks su stene koje se nalaze 470 m severoistočno od ostrva Saline i 1 km južno od ostrva Carriacou. Stene pripadaju lancu ostrva koja se nastavljaju od ostrva White na zapadu.

GPS koordinate: 12°25′52′′ N, 61°28′17′′ W.

F R I G A T E

Frigate je nenaseljeno ostrvo, koje pripada arhipelagu Carriacou. Južno od njega su ostrvo Large i Rose Rock. Od susednih ostrva Saline, White i Mushroom, kao i Cassada Rocks, koja su položena severno, deli ga kanal širine 1,2 km. Ostrvo se odlikuje dubokim zalivom koji se uvlači u ostrvo sa severa na oko 270 m. Dužina ostrva je 1 km, najveća širina je 770 m, a površina je 39 ha.

Na južnom kraju se uzdiže do približno 40 m.

GPS koordinate: 12°24′50′′ N, 61°28′38′′ W.

R O S E   R O C K

Rose Rock je stenovito ostrvo. Nalazi se 400 m južno od ostrva Frigate, a 780 m istočno od ostrva Large. Ostrvo je dugačko 200 m.

GPS koordinate: 12°24′26′′ N, 61°28′38′′ W.

L A R G E

Large (veliko ostrvo) je najveće i najjužnije ostrvo (ne računajući stene Bonaparte) koje pripada arhipelagu Carriacou, udaljeno od njega 2,8 km. U odnosu na ostrvo Frigate nalazi se 680 m jugozapadno. Sledeće veće ostrvo južno od ostrva Large je ostrvo Ronde, međutim udaljeno je preko 13,5 km. Ostrvo Large dugačko je 1,15 km, najveća širina je 775 m, a površina je 50 ha.

Najviši vrh ostrva je na približno 40 m.

Na karti Grenadina ostrvo se zove Laidlodge.

GPS koordinate: 12°24′22′′ N, 61°29′20′′ W.

BONAPARTE ROCKS

Bonaparte Rocks (stene Bonaparte) su greben sa oko 12 rasutih stena koje se nalaze od 700-1700 m jugozapadno od ostrva Large. Južno od njih je otvoreno more, a prvo sledeće kopno su ostrva Les Tantes udaljena 9,4 km.

GPS koordinate: 12°23′35′′ N, 61°29′44′′ W.

L E S   T A N T E S

Les Tantes su nenaseljena grupa ostrva koja se sastoji od dva veća ostrva, malog stenovitog ostrva (severno od većeg ostrva) i pola tuceta stena i grebena. Nalaze se 2,3 km severoistočno od ostrva Ronde. Veće ostrvo se zove La Tante i ima dužinu 760 m, dok se manje ostrvo zove Petite Tante i ima dužinu 400 m. Površina grupe je 30 ha.

GPS koordinate: 12°19′ N, 61°33′ W.

D I A M O N D

Diamond (dijamantsko ostrvo) se nalazi 750 m severno od ostrva Ronde. Ostrvo pripada grupi ostrva koji se proteže od severnog kraja ostrva Grenade prema severu i pripadaju parohiji St. Patrick. Površina ostrva je 22 ha. Ostrvo je gotovo u obliku dijamanta i uzdiže se na oko 100 m.

GPS koordinate: 12°19′38′′ N, 61°35′00′′ W.

R O N D E

Ronde je nenaseljeno ostrvo u privatnom vlasništvu koje se nalazi oko 7,8 km severno od Grenade. Ostrvo je nepravilnog oblika, dugačko je 2,9 km, a najveća širina je 1,5 km.

Osam kilometara zapadno od ostrva nalazi se aktivni podmorski vulkan Kick-’em-Jenny.

Ostrvo je ponuđeno na prodaju u oktobru 2007. godine za 100 miliona američkih dolara, što ga čini najskupljim ostrvom na svetu. Krajnje je zadovoljstvo boraviti na ostrvu. Prostire se na prelepoj zemlji, nudi skrivena blaga i prirodne pećine.

Fantastičan izgled ostrva Ronde, u daljini se vide ostrva Two Brothers

U oglasu za prodaju ostrva navedena je površina od 2.000 akri, što je 8 km², a javljaju se i podaci 8,1 km². Neverovatno zvuči da je površina ostrva uvećana za više od tri puta, nije valjda da je zbog prodaje “napumpan” podatak o njegovoj površini, što se relativno lako može proveriti. Kao tačan podatak za površinu može se uzeti 2,70 km². Ronde je treće po veličini ostrvo države Grenade, posle Grenade i ostrva Carriacou.

GPS koordinate: 12°25′51′′ N, 61°28′19′′ W.

T W O   B R O T H E R S

Two Brothers (ili The Sisters) su dve grupe stena, nazvane Lee i Uper Rock. Prva grupa se nalazi 700 m zapadno od ostrva Ronde, dok je druga grupa udaljena još 700 m prema zapadu, odnosno nalazi se 1,4 km  zapadno od ostrva Ronde.

GPS koordinate: 12°17′59′′ N, 61°36′36′′ W.

C A I L L E

Ostrvo Caille je u prvom planu, u pozadini je ostrvo Ronde

Caille (takođe Île de Caille) je nenaseljeno ostrvo u privatnom vlasništvu skoro 7 km severno od ostrva Grenade. Uski moreuz širine 330 m deli ga od ostrva Ronde na severu. Dužina ostrva Caille je 1,2 km, najveća širina je 700 m, a površina je 70 ha. I kod ovog ostrva je misterija u pogledu tačne površine. Po nemačkoj wikipediji ona iznosi čak 1,68 km² (teoretski nemoguće imajući u vidu širinu i dužinu ostrva), na sajtu gde se ostrvo nudi na prodaju je sličan podatak (400 akri=1,60 km²), a po francuskoj wikipediji je 1,21 km². Usvojio sam podatak 70 ha, mada se približnim merenjem na Google Earthu dobija nešto manja vrednost (oko 63 ha).

Caille se sastoji od dva vulkanska uzvišenja, odvojena nizijom.  Severna obala proteže se relativno ravno od zapada prema istoku, dok je obala jako razuđena na istoku, jugu i zapadu ostrva. Na jugoistoku ostrva rtovi zatvaraju Zaliv kitova (Whale Bay). Ostrvo je izgrađeno od tamne vulkanske stene i uzdiže se na preko 40 m na krajnjem severoistoku.

Ostrvo je prekriveno izrazito zelenom vegetacijom sa kokosovim palmama i drugim voćem. Plaže su uglavnom locirane na severnoj obali ostrva, a mnoge uvale čine obris ostrva. Ostrvo ima mrežu pešačkih staza koje čine pristup do svih željenih tačaka vrlo jednostavnim Na jednom sajtu se navodi da ostrvo poseduje i pistu, što je apsolutno nemoguće.

Na ostrvu su izgrađene četiri kuće sa uvedenom strujom i rezervoarom kapaciteta 150.000 litara vode. Ovo je privatno ostrvo sa prodajnom cenom od oko 17 miliona €.

Osam kilometara zapadno od ostrva nalazi se aktivni podmorski vulkan Kick-’em-Jenny.

GPS koordinate: 12°17′12′′ N, 61°34′56′′ W.

LONDON BRIDGE

London Bridge (londonski most) je zapravo samo veći greben sastavljen od četiri stene.

Nalazi se  3,7 km severno od Grenade, a 3 km južno od ostrva Caille. Najistočnija stena je najveća i dugačka je 160 m. Ima prirodni luk, verovatno je po tome dobilo ime.

GPS koordinate: 12°15′25′′ N, 61°35′33′′ W.

OSTRVA OKO GRENADE

U blizini ostrva Grenade nalazi se desetak manjih ostrva. Ona pripadaju parohijama St. Patrick (Sugar Loaf ili Levera, Green, Sandy Island i Bird), St. Andrew (Pearls Rock ili Conference Island, La Baye Rock, Marquis i Bacolet) i St. George (Calivigny, Hog i Glover).

SUGAR LOAF

Sugar Loaf (Sugarloaf, Levera, glava šećera) je malo ostrvo u privatnom vlasništvu koje je udaljeno 300 m od severoistočne obale Grenade, u blizini nacionalnog parka Levera.

Deo je malog arhipelaga i u neposrednoj blizini su nenaseljena ostrva Green i Sandy Island.

Ostrvo je dugačko 400 m i ima 8 ha površine. Najviši vrh ostrva dostiže čak 53 m visine.

U jugozapadnom delu ostrva, blizu jedine ostrvske plaže, nalazi se vikendica. Na spisku ostrva navedeno je da ima dva stanovnika.

Na gore priloženoj karti ostrvo se zove Levera.

GPS koordinate: 12°13′48′′ N, 61°36′22′′ W.

G R E E N

Green (na francuskom Ile du Milien, zeleno ostrvo) pripada nizu ostrva Sugar Loaf, Sandy Island i Bird, koja počinju od rta Bedford (Pointe de Levera) na severoistoku Grenade. Ostrvo Green se nalazi 830 m istočno od ostrva Sugar Loaf i 1,1 km od severoistočne obale Grenade. Južni deo ostrva je širok i uskom prevlakom (40 m) je spojen sa znatno manjim severnim delom ostrva. Površina ostrva Green je 14 ha, mada u oglasu za prodaju ostrva stoji podatak 10 ha. Najviši vrh ostrva je oko 49 m. Bujni pejzaž čini ostrvo idiličnim tropskim rajem. Na zapadnoj obali postoji mala plaža sa belim peskom.

GPS koordinate: 12°13′44′′ N, 61°35′42′′ W.

SANDY ISLAND (GRENADA)

Sandy Island (na francuskom Ile Haut, peskovito ostrvo) se nalazi 740 m jugoistočno od ostrva Green, a od ostrva Grenade udaljeno je 1,9 km. Ostrvo je dugačko 560 m, najveća širina je 275 m, a površina iznosi 11 ha. Najviši vrh ostrva je na oko 36 m. Za razliku od ostalih ostrvaca, ima širi pojas plitkog mora pored zapadne obale. Na ostrvu postoji jedna kuća.

GPS koordinate: 12°13′20′′ N, 61°35′10′′ W.

B I R D

Bird Island (Bird islet, Bird, ptičje ostrvo) je najudaljenije od okolnih ostrva Grenade, a to rastojanje iznosi 6 km. Nalazi se skoro 4 km jugoistočno od ostrva Sandy.

Dužina ostrva je oko 260 m, a površina je svega 3 ha. Uzdiže se na oko 11  m iznad površine mora.

GPS koordinate: 12°12′28′′ N, 61°33′00′′ W.

M A R Q U I S

Marquis je nenaseljeno ostrvo udaljeno 280 m od istočne obale Grenade. Ostrvo je produžetak rta Soubise i razdvaja zaliv Saint Andrews od zaliva Grenville (Ance de L’Esterre).

Malo ostrvo je samo uski pojas stena koje štrče iz mora. Ostrvo je dugačko 680 m, ali je veoma usko, tako da na najširem mestu ima samo 80 m. Površina ostrva približnim merenjem sa Google Eartha iznosi 3,5 ha. Praktično nema nijednu plažu.

Ostrvo Marquis i okolni morski ekosustavi koralnih grebena i morskih trava pružaju izvanredne mogućnosti za rekreaciju u živopisnom okruženju.

Ostrvo je od geološkog interesa, a svojevremeno je bilo deo Grenade. Vidljivi su slojevi pepela nastali erupcijama vulkana Grand Etang i St. Catherine. Ostrvska vegetacija se sastoji pretežno od kaktusa. Ostrvo se svojevremeno sporadično obrađivalo, pa postoje vidljivi tragovi iz tog perioda.

Marquis predstavlja odličan primer raslojavanja vulkanskog pepela, pa je pogodno mesto za popodnevni turistički obilazak. Čamac se može iznajmiti u naselju Soubise i iskoristiti za posetu i steni La Baye Rock, koja se nalazi 3,8 km severoistočno od ostrva Marquis.

U planu je da se obezbedi zaštita prirodnih karakteristika ostrva, kako bi se podstaklo uzgajanje i gnežđenje morskih ptica, istovremeno pružajući mogućnosti za rekreaciju i turizam. U tom cilju neophodno je izgraditi pristanište i sistem staza za podsticanje turizma; sprovesti plan zoniranja u cilju zaštite staništa iguana i obalskih ptica.

GPS koordinate: 12°05′58′′ N, 61°37′05′′ W.

B A C O L E T

Bacolet (takođe Hope) je udaljen 310 m od istočne obale Grenade, na ulazu u zaliv Great Bacolet, na liniji koja spaja rt Menere (jug) i rt Great Bacolet (sever). Ostrvo je dugačko svega 90 m.

GPS koordinate: 12°04′09′′ N, 61°37′23′′ W.

C A L I V I G N Y

Calivigny je malo ostrvo 200 m od južne obale ostrva Grenade u blizini rta Petit Calivigny. Takođe je udaljeno 705 m istočno od ostrva Hog. Jedno je od najskupljih odmarališta na svetu.

Dužina ostrva je 1,12 km, najveća širina je 430 m, a površina je 28 ha.

Matično ostrvo Grenada obiluje arheološkim nalazištima. 1964. godine P. Ripley i Adelaide K. Bullen izradili su arheološki prikaz Grenade koji je sadržao četrnaest nalazišta, među kojima je i ostrvo Calivigny. Takođe su otkriveni mnogi artefakti iz keramičkog doba indijanaca Arawak ​​(500-400. godine p.n.e). Jedan od tih nalaza je ukrašen brojnim kružnim crtežima crne boje na pozadini od crvene gline. Nažalost, prvobitno nalazište je od tada uništeno uraganima i kasnijom izgradnjom odmarališta. Između šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka na ostrvu je bila stara gostionica “Calivigny Island Inn” u delimično obnovljenoj kući sa 10 soba i smatrana je prijatnim mestom da se provede popodne pored belog peska. Lokalni ribari i ronioci sa maskom često su bili glavni posetioci. Tokom osamdesetih godina jahte su morale da izbegavaju područje jugoistočne obale Grenade između zapadne obale ostrva Hog i zaliva Chemin na istoku, jer se na ostrvu Calivigny nalazila vojna baza i vojni poligon. Brodovi su mogli proći pojasom od pet milja od ovog ostrvca samo uz prethodnu najavu vojsci.

Krajem osamdesetih godina kompanija “Calivigny Island Club” počela je planove za izgradnju odmarališta na ostrvu. Izgradnjom privatnog odmarališta spoljnim posetiocima je otežan pristup do šest ostrvskih plaža, iako prema zakonima Grenade plaže ostaju deo javnog vlasništva.

Ostrvo je 2000. godine postalo privatno odmaralište sa 50 kreveta koje se može iznajmiti na kompletnoj, all-inclusive osnovi, po ceni od 140.000 USD za jednu noć. Vlasnik je Georges Cohen iz Francuske.

Opis odmarališta

Ostrvo Calivigny jedno je od najlepših privatnih ostrva za iznajmljivanje na planeti. Calivigny je karipski raj sa 25 spavaćih soba koje mogu da prime do 50 gostiju. Do ostrva se stiže kratkom vožnjom brodom sa Grenade. Okruženo je tirkiznim morem i ima šest veoma lepih netaknutih plaža. Jednostavno nema ništa posebnije od postojanja sopstvenog idiličnog privatnog ostrva u kojem će se uživati sa najmilijima u potpunoj sigurnosti i potpunoj privatnosti.

Onog trenutka kada se zakorači na obalu ostrva Calivigny gosta će obuzeti osećaj mira i lepote. Znaće da je stigao u jednu od najfinijih i najekskluzivnijih destinacija za odmor na svetu. Na usluzi su flota prelepih čamaca, privatni kuvari, batleri i sjajan niz uzbudljivih aktivnosti ukoliko se poželi  da se napusti jedna od šest prelepih ostrvskih plaža.

Smeštaj je podeljen između glavne Beach House sa deset spavaćih soba, The Overhang House sa devet spavaćih soba i tri Beach Cottage sa po dve spavaće sobe. Svaku od kuća, iako vrlo različitih, ujedinjuje luksuz.

Srce ostrva je bez sumnje Beach House koja se nalazi blizu pristaništa na severozapadnoj obali ostrva. Jednostavno je otmena sa deset izvrsnih apartmana i ogromnom dnevnom sobom pogodnom za kraljevske porodice. Arhitektura glavne kuće je u stilu kuća sa ostrva Bali, dok je unutrašnji dekor više u skladu sa onim što se može naći u Versajskoj palati ili velikom francuskom dvorcu. Svaka soba je drugačija i ima neke jedinstvene i divne elemente.

Soba Rotunda koja se nalazi u glavnoj Beach House glavno je mesto okupljanja na ostrvu. Izuzetna je i savršena za koktel ili posebnu večeru. Dekor je upotpunjen prelepim umetničkim delima i ručno izrađenim skulpturama. U glavnoj Beach House nalaze se i potpuno opremljena teretana i sala za bilijar.

The Overhang Residence ima devet prelepih spavaćih soba i nalazi se na najsevernijoj tački ostrva Calivigny. Moderna je i vrlo savremena, pruža sjajan kontrast u odnosu na Beach House. I na kraju, tri kućice sa po dve spavaće sobe pružaju lepu, udobnu i intimnu mogućnost smeštaja za klijente koji traže potpuni mir i tišinu. Mnogi od gostiju žele samo da uživaju u idiličnim plažama, prelepom tropskom pejzažu i neverovatnoj prirodi. Ali ko želi da bude aktivniji, postoji puno prilika za to. Počevši od ogromnog bazena slobodne forme koji se nalazi u blizini Beach House i pristaništa. Bazen je jedan od najlepših koji postoje, a ujedno je jedan od najvećih. Ima spektakularni bar sa pogledom na more i ostrvo Grenadu. Bazen je okružen izuzetno udobnim ležaljkama na kojima se može uživati u prelepom tropskom suncu.

Ostrvo Calivigny ima šest netaknutih belih peščanih plaža, od kojih je svaka lepša od prethodne. More oko ostrva takođe je odlično za ronjenje na dah i sa bocama zbog bogatog prelepog morskog života i korala. Na raspolaganju je bezbroj aktivnosti na vodi, kao što su jedrenje na dasci, wakeboarding (skijanje na dasci), jedrenje i ribolov. Pored toga, Calivigny je opremljen flotom prelepih čamaca koji se mogu koristiti za ribolov na otvorenom moru (deep sea fishing) ili opuštajuće krstarenje tokom zalaska sunca. Po čitavom ostrvu postoje osigurane staze za trčanje koje su takođe pogodne za vožnju bicikla. Na ostrvu se nalazi osvetljen teniski teren, kao i potpuno opremljena klimatizovana teretana.

Ostale aktivnosti su koncertni klavir koji ima automatski sistem za sviranje, bilijar, igraonica sa stolom za poker i veliki izbor društvenih igara, kao i travnjak za kriket. Na kraju, ali ne i najmanje važno, na istočnoj strani ostrva nalazi se sjajna kućica na drvetu, što je sjajna zabava za mlade ili one koji su mladi u srcu. Tokom večeri profesionalni tim može organizovati bilo šta, od vatrometa do večeri roštilja i svečanih večera. Postoji džinovski prenosni filmski ekran koji se može postaviti na raznim lokacijama širom ostrva, pružajući priliku da se pogleda najnoviji holivudski hit u potpuno jedinstvenom okruženju.

Kuhinja se shvata vrlo ozbiljno. Veliki deo hrane koja se služi zapravo se uzgaja u ostrvskim ogromnim plastenicima i okolnom zemljištu i baštama. Svi ostrvski kuvari su veoma talentovani i kreiraće meni po meri gostiju. Moguće je jesti na mnogo različitih lokacija na ostrvu.

Calivigny je spektakularno utočište savršeno za posebne prilike kao što su venčanje, proslava godišnjice, višegeneracijsko druženje ili za posebnu priliku sa prijateljima i porodicom. Bez obzira na događaj, boravak na ostrvu stvoriće uspomene za ceo život.

GPS koordinate: 11°59′44′′ N, 61°43′35′′ W.

H O G

Hog (pronašao sam da ostrvo zovu i Hogg) se nalazi 80 m južno od Grenade i 705 m zapadno od ostrva Calivigny. Ostrvo, koje meni oblikom liči na psića, dugačko je 920 m, široko 850 m i ima površinu 34 ha (približnim merenjem sa Google Eartha). Po priloženoj karti najviša tačka ostrva je 62, pretpostavljam metara (tako mi više liči), jer ako su u pitanju fiti onda je to oko 19 m.

Hog je jedinstveno ostrvo po tome što je mostićem spojeno sa Grenadom. Od kraja mostića celom dužinom ostrva, najpre prema istoku, zatim prema jugu i na kraju prema jugozapadu probijen je put (ili staza) u dužini od 1.700 m. Na plaži na istočnoj obali ostrva nalazi se bar Roger’s.

Ostrvo Hog je veoma popularno mesto za jedriličare, od kojih mnogi očigledno puštaju korene tokom cele sezone. Jedan od razloga je što je to sigurno sidrište, koju neki smatraju uraganskom rupom. Takođe nema gužve karakteristične za obližnje uvale sa marinama.

GPS koordinate: 12°00′00′′ N, 61°44′17′′ W.

Most koji povezuje ostrvo Hog sa Grenadom

G L O V E R

Glover (Glover’s, Glovers) je ostrvce pored južne obale ostrva Grenade i najjužnija je tačka države Grenade. Ostrvo se  vidi iz zaliva Hardy, True Blue i čuvenog Univerziteta St. George’s. Udaljeno je 1.163 m od južne obale Grenade, blizu međunarodnog aerodroma “Maurice Bishop”. Dužina ostrva je 420 m. Površina ostrva je po tabeli 6 ha, dok se merenjem na Google Earthu dobija 4,7 ha.

Na ovom malom nenaseljenom ostrvu nalazi se zanimljiv deo istorije Grenade jer se na njemu nekada nalazila norveška kitolovna stanica. Još 1869. godine brodski dnevnici izveštavali su o pojavi grbavih kitova kod jugozapadne obale ostrva Glover. Tokom zime 1923/24, u cilju proučavanja mogućnosti za komercijalni kitolov kod Grenade, norveški istraživač Arktika kapetan Oto Sverdrup i direktor kompanije Winge & Co. Halfdan Bugge posetili su ostrvo. Sverdrup je posmatrao 26 kitova, proučavao morske struje i preporučio da se postavi stanica na jugu ostrva.

Kompanija Winge & Co. je preko svoje podružnice Grenada Whaling Co. stekla ostrvo Glover kao bazu za preradu kitova, kojom je iz Osla upravljao Halfdan Bugge, a na licu mesta je to bio J. A. Hojem. Već sredinom XIX veka kitolovci su plovili vodama Kariba, a dvadesetih godina XX veka norveški kitolovci izgradili su stanicu na ostrvu Glover. Stanica je prerađivala kitovo ulje za izvoz i meso za lokalnu potrošnju. Norvežani su tokom prve godine poslovanja ulovili 106 kitova, međutim, tokom druge polovine dvadesetih godina XX veka kitolovna stanica na ostrvu Glover je zatvorena. Kombinacija pada broja kitova i novih ‘fabričkih’ kitolovaca na kojima se odmah vršila prerada kitova, dovela je do toga da je potreba za bazom na ostrvu Glover jednostavno prestala. 1929. godine stanica je demontirana, mada i danas postoje ruševine.

Do pre samo nekoliko godina kitolov je ostao redovno zanimanje domaćih brodara na Grenadinama, koji su koristili stari način lova sa čamcima, harpunima i kopljima, nepromenjen u odnosu na dane koje je opisao Herman Melville u čuvenom romanu “Mobi Dik”. Kitovi su sada gotovo nestali, mada posetioci mogu videti jedan čamac sa obližnjeg ostrva Bequia (Sent Vinsent i Grenadini) koji je i dalje u pripravnosti.

Od 2015. godine Petite Calivigny Yacht Club (PCIC) predstavio je novi događaj na Dan očeva sa vožnjom brodom i roštiljanjem na ostrvu Glover.

GPS koordinate: 11°59′13′′ N, 61°47′12′′ W.