Površina: 3,77 km2
Dužina obale: 12,9 km
Koeficijent razuđenosti: 1,88
Najviši vrh: Garba (98 m)
Broj stanovnika: 139
Susak se nalazi u zapadnom delu Kvarnerskog arhipelaga, jugozapadno od ostrva Lošinja.
Osobenost Suska je njegova ilovasto-peskovita građa. Istraživanja fiziografskih svojstava mineralnih čestica susačkog peska pokazala su da su njegovi minerali istovetni sa mineralima krečnjaka i crvenice u priobalnom pojasu Hrvatskog primorja, i ta činjenica relevantna je u nastojanjima oko naučnog rešenja otvorenog pitanja postanka samog ostrva. Baza ostrva je široka mezozoička ploča krečnjaka, koja se na južnoj strani ostrva diže do 15 m iznad mora, a na severnoj strani se spušta i ispod nivoa mora, stvarajući između rtova Dragočaj i Arat dve prostrane, vrlo plitke peščane uvale, čija dna pokriva “salbun”, naslaga najfinijeg peska. Nanosi peska na severnoj strani dostižu visinu i do 28 m.
Na ostrvo prvi dolaze Iliri, koji su na najvišoj tački ostrva sagradili odbrambenu i dojavnu građevinu. Nakon Ilira dolaze Rimljani. Rimski pisac Plinije spominje Susak kao peskovito ostrvo nedaleko od današnje Pule. Nakon pada Zapadnog rimskog carstva (476. godine), ostrvo dolazi pod vlast Ostrogota, a od VI do X veka je pod vlašću Vizantije.
Hrvati naseljavaju ostrvo u VIII veku, a ostrvo u X veku postaje deo kraljevine Hrvatske. Na ostrvo dolaze benediktinci, kojima hrvatski kralj Krešimir gradi manastir. Prvi redovnici dolaze iz Osora (na Cresu), a poglavar dolazi iz Monte Cassina u Italiji. Manastir ubrzo postaje opatija. Prvi pisani dokument u kome se spominje ostrvo je “Mletačka hronika” Ivana Đakonina iz 884. godine, u kome se Susak naziva Sansagus. Ostrvo često napadaju gusari i uskoci, pa se u XII veku gradi tvrđava, čiji se temelji i danas mogu videti u blizini crkve. U XIV veku opatija se ukida, ali nastavlja da radi kao manastir sve do 1770. godine. Po ukidanju opatije, ostrvo i imovina pripadaju osorskom biskupu, koji na ostrvu osniva župu i na ostacima benediktinske opatije gradi župnu crkvu sv. Nikole. Današnji oltar Gospe Karmelske je izgrađen na svetištu opatije. Po odlasku benediktinaca ostrvo je imalo oko 300 stanovnika. U XVIII veku Susak dolazi pod upravu Austro-Ugarskog carstva, koje gradi odmaralište, lečilište, šetalište koje spaja dve najveće peščane plaže, svetionik (1885. godine) i uvodi uredno vođenje zemljišnih knjiga (katastar). Posle Austro-Ugarske, ostrvo pripada Italiji, koja sprovodi radikalnu italijanizaciju: italijanski postaje službenim jezikom, a sva se imena i prezimena prevode na italijansku verziju. Susak na vrhuncu svog razvoja 1936. godine gradi vinariju, a 1940. godine i fabriku za preradu ribe. Krajem Drugog svetskog rata, ostrvo dostiže svoj demografski maksimum – 1876 stanovnika. Završetkom Drugog svetskog rata Susak postaje deo Hrvatske, tj. Jugoslavije. Komunistički režim sprovodi nacionalizaciju i agrarnu reformu, što je imalo jako loše posledice po ostrvo. Fabrika za preradu ribe se zatvara, a šezdesetih godina XX veka počinje masovno iseljavanje. Čak 1395 suščana napušta ostrvo zbog političkih i ekonomskih razloga. Svako ko je mogao čamcima na vesla beži u Italiju, a odatle za SAD, Hoboken, New Jersey.
Čitavo ostrvo je monokultura vinove loze (288 ha) i vinogradarstvo je ekonomska osnova ostrva. Susak je imao svoju autohtonu sortu vina, trojišćinu. Vino je božanstveno, posebnog ukusa, podseća na miris mora i krije retke i nepoznate mirise koje na Susak donose vetrovi. Smeštaj kod domaćina najbolji je izbor, jer pruža mogućnost upoznavanja tog zaista izvornog sveta. Osim u dobrom vinu, u svakom od ostrvskih restorana može se uživati u dobroj ribi, jer je ribarstvo od davnina bila druga najvažnija privredna aktivnost ostrvljana.
Zanimljivost Suska je i njegovo groblje. Za razliku od većine grobalja koja se nalaze u senci čempresa ili drugih visokih stabala, ovo je groblje potpuno izloženo suncu. Beli nadgrobni spomenici još više blješte na žarkom suncu, pa je najzanimljivija poseta groblju upravo usred sunčanog dana.
Kao geografski fenomen Susak je zaštićen i na njemu je zabranjena bilo kakva gradnja.
Na Susku postoje dve prodavnice: veća koja se nalazi kod luke i manja u jednoj od uličica Donjeg sela. Iako je skromnija po veličini, manja prodavnica nudi gotovo isti izbor robe kao i ona veća. Cene u obe prodavnice su približno iste, a veće su od cena na kopnu i u Malom Lošinju. Najveća razlika u ceni je kod brzo kvarljive robe, kao što su voće i povrće.
Ostrvo posećuju brodovi-piljare, koji nude sveže voće i povrće. Iako je Susak van uobičajenih ribarskih ruta, na ostrvo ponekad dođe i kočarica nudeći ribu uhvaćenu tog jutra.
Osim sijalica i osigurača, koji se mogu naći u lokalnim prodavnicama, za ostali alat i druge tehničke potrepštine treba ići u Mali Lošinj.
U pošti se može poslati pismo i telegram, kupiti poštanske marke i razglednice, koristiti javni telefon. Osim stvari koje imaju veze sa poštom, takođe se prodaju i razne nepovezane sitnice, kao što je oprema za pecanje, cigarete, igračke itd. Pošta ne radi nedeljom, a jedino je mesto na ostrvu gde se mogu kupiti cigarete. Na Susku ne postoji bankomat, novac je moguće podići jedino u pošti.
U retkim kućama postoji fiksna telefonska linija. Ljudima koji samo posećuju ostrvo puno je važnija informacija da je celo ostrvo pokriveno mobilnim mrežama svih operatora. Iako je signal jako dobar, brzina prenosa je užasno spora, bez obzira koja se mobilna mreža koristi.
Jedinu medicinsku pomoć koja se može dobiti na Susku pruža mala ambulanta u kojoj se mogu srediti manje povrede, kao što su ugrizi ili slične rane. Za ozbiljnije stvari (npr. zubobolja) pomoć se mora potražiti na Malom Lošinju ili u Rijeci. U slučaju povreda opasnih po život i sličnih ozbiljnijih situacija, po unesrećenog iz Malog Lošinja obično dolazi policijski gliser ili čak helikopter iz Rijeke.
Na Susku postoji četvorogodišnja osnovna škola, a nakon toga đaci nastavljaju školovanje u Malom Lošinju, za koji svakodnevno putuju. Po završetku osnovne škole, većina učenika upisuje srednju školu u Lošinju.
Na ostrvu ne postoji izvor sveže vode, pa se sve kuće vodom snabdevaju iz sopstvenih podzemnih cisterni. Cisterne se pune kišnicom koja se sakuplja na krovovima. Međutim, količina padavina tokom godine zna biti vrlo mala, pa domaćinstva često usred leta znaju ostati bez vode. Meštani ovaj problem rešavaju kupovinom vode iz lokalne cisterne. Ostrvo periodično posećuje brod-tanker koji cisternu puni vodom dopremljenom sa Malog Lošinja. Dok meštani uživaju subvencioniranu cenu vode, vlasnici vikendica plaćaju paprenu cenu od 70 kn (9 €) po metru kubnom. Na ovo su navikli svi koji redovno posećuju ostrvo, pa primenjuju mere štednje vode.
Uz svaku kuću je sagrađena i septička jama, koja je bila jedini način rešavanja otpadnih voda pre izgradnje kanalizacije. Septičke jame su i dalje u funkciji, pri čemu kanalizacija služi za odvod viška otpadnih voda u slučaju kada se septička jama prepuni.
Na obali oko 300 m zapadno od luke je sagrađena stanica za tretiranje otpadnih voda, koje se zatim putem podvodne cevi odvode u dubinu dalje od ostrva. Iz stanice za tretiranje vode se često znaju širiti neugodni mirisi, koji nošeni vetrom znaju biti vraćeni nazad u mjesto.
Stanovništvo
Na Susku postoji samo jedno (dvojno) naselje, istog imena kao i ostrvo. Nalazi se na severnoj strani ostrva. Gornje selo je niklo oko benediktinske opatije Sv. Nikole, koje datira još iz XI veka, dok je Donje selo na moru i novijeg je datuma. Gornje i Donje selo (Spiaža) su povezani sa troje različitih stepenica. Pri usponu uz glavne stepenice, sa svakom od njih se otvara panorama Donjeg sela i uvale Spiaža. Desne stepenice vode prema drugom kraju Gornjeg sela, a na njihovoj polovini je skretanje na najkraće i najstrmije stepenice. Susačke ulice stvaraju pravi lavirint, a kućni brojevi su nasumično razbacani.
Stanovnici su sačuvali vrlo slikovitu narodnu nošnju. Njihovo čakavsko narečje, zbog izolovanosti ostrva i slabih dodira sa čakavcima sa kopna, nije izgubilo neka prvobitna fonetička i morfološka obeležja čakavštine. Dijalekt kojim se služe toliko je različit da ga ne razumeju čak ni stanovnici susednih ostrva! Donedavno je na ostrvu živelo oko 1.400 stanovnika, a danas ih je oko 140.
Na ostrvu nema puteva i samim tim ni automobila, pa na Susak ne pristaje trajekt. Samo kilometri prašnjavih stazica koje preko travnatih kaskada selo spajaju sa udaljenim uvalicama.
Cena prevoza u glavnoj sezoni od Suska do Malog Lošinja je 3,72 €, a do Rijeke je 9,03 €.
- Katamaran brodara “Kapetan Luka” koji saobraća pet puta nedeljno (ne saobraća utorkom i četvrtkom) na liniji Pula – Unije – Susak – Mali Lošinj – Ilovik – Silba – Zadar pristaje na Susak na svakom putovanju. Iz Pule isplovljava u 7 h, na Susak stiže u 8:40 h. Zatim pristaje u Malom Lošinju 9:20 h, a na konačnom odredištu u Zadru je u 11:30 h ili u 11:45 h. Povratak iz Zadra je u 16 h, na Susak stiže u 18:40 h, a sredom i subotom u 19 h. U Puli je nakon približno 1:50 h vožnje. Cena karte od Suska do Malog Lošinja je 4,65 €, do Zadra je 13,27 €, a do Pule je 11,95 €.
- 2022. godine, od 1. jula do 31. avgusta utorkom, četvrtkom i subotom katamaran “Antonija” brodara “G&V Line Iadera” saobraćao je na relaciji Zadar – Božava – Silba – Mali Lošinj – Susak sa polaskom iz Zadra u 9 h i dolaskom na Susak je u 12:30 h. U povratku polazak sa Suska za Zadar je u 16:15 h. Cena karte na relaciji Zadar – Susak je 26,54 €, a na relaciji Mali Lošinj – Susak je 5,31 €.
- Postoji kružna linija Mali Lošinj – Srakane Vele – Unije – Susak – Mali Lošinj, koja popodne menja smer plovidbe, pa motorni brod “Premuda” prvo pristaje na Susku. Radnim danima polasci iz Malog Lošinja su u 5 i 14:30 h, a na Susak stiže u 7:25 h (ili 7:35 h), odnosno u 15:25 h. Nedeljom i praznikom ima samo jedan polazak iz Malog Lošinja u 13 h, a na Susak pristaje u 15:35 h. Povratak u početnu luku Mali Lošinj je u 8:30 i 18 h, a nedeljom u 16:40 h. Cena prevoza je 3,19 €.
PLAŽE
Radi lakšeg snalaženja, obala ostrva može se podeliti na dva dela ili strane. Prva, severoistočna strana, je ona koja koja gleda prema Malom Lošinju i može se nazvati zatvorenom stranom ostrva. Druga, jugozapadna strana, je ona okrenuta prema otvorenom moru, odnosno Italiji, a ona se može nazvati otvorenom stranom.
Za letnje posetioce najprivlačnija je plaža u uvali južno od luke Bok, iako ni ostale plaža, Tijesni, Sužanski i Porat ne zaostaju lepotom.
Zatvorena strana ostrva
Većina ljudi najbolje je upoznata s ovom stranom ostrva. To je verovatno zato što se susačko selo nalazi na toj strani. Plaže koje se nalaze sa ove strane lako su dostupne i do njih se može doći pešice putem uz obalu.
Na ovoj strani su osim sela jedna do druge smeštene i dve velike peščane uvale po kojima je Susak poznat. Iako je morsko dno celom dužinu zatvorene strane ostrva prekriveno peskom, ovo su jedine dve prave peščane plaže na ostrvu. Većina ostalih uvala je prekrivena ili šljunkom različite granulacije, ili je stenovita. More je sa ove strane plitko sa dubinama do 10 m.
Gospodari talasa oko Suska su dva dominantna vetra: jugo i bura. Kako je ova strana ostrva okrenuta prema severoistoku, njene uvale su zaštićene od juga. Sa druge strane u potpunosti su izložene naletima bure, koja, na sreću, izgubi veći deo snage dok dopre do Suska.
Kada talasi koje donosi bura uđu u plitku vodu u uvalama Bok i Spiaža, oni se pojačaju i mogu biti dvostruko veći od talasa na otvorenom moru. Iako plivanje među tim talasima možda nije pametno na otvorenom moru, to isto u plićacima ove dve uvale je ne samo sigurno, već je i odlična zabava.
Spiaza je najveća uvala na ostrvu. Na njenoj zapadnoj obali smestilo se Donje selo. Plitka voda, mekani pesak i blizina sela čine ovu uvalu idealnom za malu decu. S obzirom da celo Donje selo leži na njenim obalama, ovo je ujedno najpristupačnija plaža – može se krenuti do prodavnice i usput se okupati! Ova plaža jedina nudi neke dodatne pogodnosti, kao što je najam suncobrana, stolica za plažu, pedalina i odbojku na pesku. Pored toga, uz plažu i u njenoj blizini nalazi se nekoliko kafića i restorana, gde se može osvežiti.
Međutim, postoji i nekoliko negativnih strana. Prije svega, u ovoj uvali nema privatnosti, kao ni tišine i mira. Pored toga, nudizam je strogo zabranjen – nekima čak i toples smeta! Iako je more oko Suska neuporedivo čišće od velikog broja drugih mesta na Jadranu, more u uvali Spiaža ponekad zna biti malo mutnije od mora u ostalim uvalama – naročito u neposrednoj blizini luke. To se zaista retko dešava, a i kad se dogodi to gotovo niko ne primeti.
Za uvale Bok i Spiaza može se reći su kao dve sestre bliznakinje. Nalaze se jedna do druge i obe krasi plitko peskom prekriveno dno. Za razliku od Spiaže, u uvali Bok nema kuća, kafića, ni bilo kakvih sadržaja. Ranije su se na ovoj plaži iznajmljivali suncobrani i ležaljke. Bôk je oduvek smatran nudističkom plažom.
Ispred uvale je obično usidreno mnoštvo jahti, a unutar uvale barem dvostruki broj malih čamaca. Veliki deo čamaca stiže sa Malog Lošinja na jednodnevni izlet. To govori o popularnosti ove plaže.
Prije Prvog svetskog rata u ovoj uvali je bilo lečilište za decu sa disajnim problemima.
Postoje dva puta koja vode do ove uvale. Iz Gornjeg sela – put vodi do groblja, gde se skreće levo niz prašnjavi put. Nekih 200 m nakon skretanja, put skreće levo i počinje se strmo spuštati. Na tom mestu potrebno je skrenuti polu-desno (sasvim desno je ulaz u vinograd). Put na koji se skreće nastavlja na jednakoj visini dalje. Nakon idućih 100 m sa leve strane se otvara pogled prema Gornjem selu. Nakon 10 minuta dolazi se do tačke na kojoj je ostrvo najuže, gde se sa leve i sa desne strane vidi more. Na tom mestu je ujedno i raskršće: put nastavlja pravo, dok se dve stazice strmo spuštaju prema uvalama na suprotnim stranama. Potrebno je skrenuti niz onu levu i kroz 2-3 minuta stiže se na Bok!
Put iz Donjeg sela je znatno jednostavniji: krene se iz sela prema istoku (suprotno od smera luke) i hoda se uz obalu. Dolazi se do kraja šetališta, nakon čega se nastavlja stenovitom obalom. Uvala Bok se nalazi iza rta – do nje ima desetak minuta hoda.
Baldrka
Uvala Baldrka nalazi se koji kilometar zapadno od Donjeg sela. Do nje se dolazi kada se iz Donjeg sela od luke krene levo uz obalu. Do uvale ima 20 minuta hoda.
Radi se o simpatičnoj uvali prekrivenoj oblucima i suvom morskom travom posidonija. Uvala je sa gornje strane obrubljena zelenim vencem trave. Na zapadnoj ivici uvalice su ravne kamene ploče, koje takođe mogu poslužiti za sunčanje. U stvari, ceo potez obale od Donjeg sela, pa sve do uvale Baldarka je pun uvalica i zgodnih mesta za kupanje.
Otvorena strana ostrva
Otvorena, odnosno jugozapadna strana ostrva je manje gostoljubiva. Uprkos tome, ne može se reći da i ona nema svojih dobrih strana. Linija obale je puno dramatičnija, postoje i prave litice koje se sa 15 m visine strmoglavljuju u modre morske dubine! Ali i na ovoj strani ostrva se mogu naći ljupke male uvale, koje nude apsolutni mir i privatnost. Postoje i dve velike uvale u kojima često jahte nalaze sklonište pred burom.
Zbog svoje jugozapadne orijentacije, ova strana ostrva je zaštićena od bure, međutim trpi silovite udare juga. Za razliku od zatvorene strane, na kojoj se čak i za vreme bure može savršeno sigurno kupati u uvalama Spiaza i Bok, za vreme juga oštra i nepristupačna obala može biti smrtonosna zamka za neoprezne kupače.
Postoji nekoliko staza koje kroz vinograde vode do nekoliko uvala na ovoj strani ostrva. Međutim, takvih uvala je malo. Do njih se najlakše stiže čamcem. Valja napomenuti da je moguće ostrvo obići pešice prateći obalu, što bi značilo da se do svake plaže može doći pešice. Međuti, teren je sve, samo ne lagan.
Na nekim delovima obale mogu se pronaći površine veličine nekoliko kvadratnih metara koje su prekrivene crnom lepljivom masom (naftom), koju ispuštaju tankeri na svom putu do riječke luke.
Uvalu Obis ili Ambise čine dve plaže: Veliki i Mali Ambisi. Litice koje su spomenute u uvodnom delu nalaze se kod ovih plaža, a njihova imena se odnose na visine tih litica. Dno ispod litica se strmo obrušava do dubine od sedam i više metara, što je čini dovoljno dubokom za sigurno skakanje (upozorenje: skakanje sa visine od više metara je opasno bez obzira na dubinu mora – to se čini na sopstvenu odgovornost).
Plaža na Malim Ambisima je stenovito udubljenje nastalo eksploatacijom kamena koji je korišćen za izgradnju kuća. Iznad udubljenja nalazi se manja pećina. Levo od plaže je stena visine oko 7 m, po kojoj je plaža dobila ime, a sa koje se može skakati. Za razliku od Velikih Ambisa, Mali su puno pristupačniji i ugodniji.
Plaža Veliki Ambisi je skup od nekoliko kaskadnih ploča koje su se smestile na strmoj hridi. Uz hrid se nalazi široka pukotina, sa čije druge strane je litica visine 15 m, po kojoj je plaža dobila ime. Obzirom da je more vrlo duboko, i sa ove litice se može skakati, a ploče od kojih je sačinjena plaža su odlična tribina za gledaoce. Jedan deo litice je opremljen i alpinističkim klinovima, pa je osim skakanja moguće i slobodno penjanje (pravac je doduše prilično težak).
Zbog dramatičnosti morskog dna, podmorje ispred ovih plaža često posećuju ronioci.
Do plaže se dolazi iz Gornjeg sela, putem kroz vinograde. Sledi poduže uputstvo. Iz Gornjeg sela dođe se do groblja, gde se skrene levo niz prašnjavi put. Nakon 200 m put se počinje u levom zavoju strmo spuštati. Na tom mjestu je raskrsnica, na kojoj je potrebno skrenuti oštro desno u vinograd. Odmah nakon skretanja put se ponovo račva: u levom vinogradu je drvena šupa – potrebno je skrenuti na desni put, a čim se njime krene potrebno je skrenuti levo i produžiti pravo uz njegovu ivicu. Nakon 20 m dolazi se do kraja vinograda, gde počinje livada kojom prolazi staza. I ta staza se nakon par metara račva – potrebno je krenuti desnom stazom i nastaviti tom stazom sve do obale. Kada se stigne do obale, ispod će biti Mali Ambisi, dok su Veliki Ambisi stotinak metara desno.
Nasuzanski (Suzanski)
More čisto kao suza i prelepo modro dno verovatno je ono po čemu je ova uvala dobila ime. Pogled na ovu uvalu sa litice koja je nadvisuje je verovatno bilo nadahnuće za ovako poetski naziv plaže.
Radi se o uvali kamene obale i peščanog dna, koja se nalazi u podnožju strmih peščanih obronaka. Bez obzira što su stene vrlo oštre, moguće je naći mesto na koje se može staviti peškir.
Plaža je samo za dobre plivače, pošto je dubina vode 2-5 m.
Zbog levkastog oblika zaliva, a verovatno i morskih struja, u dnu ove uvale se nalazi cela gomila đubreta koju je donelo more. Neko je od tog granja i raznih konopaca uspeo da napravi kućicu!
U ovoj uvali je 1987. godine snimana dečja serija “Waitapu“, prema istoimenoj knjizi Jože Horvata. U dolini iznad uvale bila je sagrađena peščana tvrđava koja je potpuno zatvarala klanac. Ovo čarobno mesto je nažalost već nakon nekoliko godina progutalo gusto susačko rastinje, te je danas teško poverovati da je na istom mestu ičega i bilo!
Do plaže Nasuzanski se dolazi slično kao i za plažu Obis. Dođe se do groblja i skrene se levo na prašnjavi put. Nakon 50 m dolazi se do ulaza u prvi vinograd sa desne strane. Skrene se desno u taj vinograd i nastavi se kroz vinograd uz njegovu desnu ivicu. Nakon 200 m trebalo bi da se dođe do ivice litice koja se nadvila nad uvalu. Odatle se krene desno i zatim se stazom spusti do same uvale.
Potarnak
Potarnak je mala kamena uvala. U samoj uvali nalazi se dosta katrana, tako da nije najpogodnija za ostavljanje peškira. Na sreću, sa obe strane uvale se nalazi nekoliko predivnih kamenih ploča nastalih lomljenjem kamena, koje mogu poslužiti kao plaža.
I ova plaža je samo za dobre plivače, pošto je dubina vode 2-5 m.
Dno ispred uvale je vrlo zanimljive razuđene konfiguracije. Ispod jedne hridi postoji i podvodni tunel širine dva i visine četiri metra. Svod tunela je na dubini od oko pola metra, te ga je moguće bez teškoća preroniti. U sredini tunela se nalazi vertikalni otvor kroz koji se vidi nebo, a kroz koji se može izaći na kopno. Ukoliko se neko odluči da roni kroz tunel, potreban je dodatni oprez, pošto su stene izrazito oštre i u slučaju nepažnje može se zaraditi duboka posekotina.
Do uvale se najlakše stiže čamcem. Moguće je doći i pešice, hodajući uz obalu od uvale Nasuzanski, ali su stene na putu vrlo oštre, a teren zahtevan.
Zali Bok
Ovu malu usku uvalu omeđuju sekcije gotovo vertikalnih stena. Plaža je široka samo petnaestak metara, a prekrivena je većim oblucima. Dubina vode je do 4 m.
Za onog ko se odluči da peške napravi krug oko ostrva, Zali Bok može predstavljati gotovo nepremostivu prepreku. Pre nekoliko godina neko je u stene zabio debele metalne klinove koji donekle olakšavaju prolazak.
I do ove uvale najlakše se stiže čamcem. Moguće je doći i pešice obilazeći ostrvo sa leve strane, međutim do uvale ima više od 2 sata hoda!
Porat je pravo ime za ovu uvalu, ali vikendaši je često zovu i Hawaii. Radi se o širokoj i relativno plitkoj uvali, čije dno je prekriveno predivnim srebrnim peskom.
Porat je i omiljena plaža meštana.
U uvali se nalaze tri plaže. Najveća (leva) plaža prekrivena je debelim slojem suve morske trave posidonije. Na ulazu u more nalaze se šljunak i veći obluci. Nakon nekoliko metara šljunka, počinje peščano dno.
Druga plaža je manja i prekrivena je sitnim šljunkom, koji takođe nakon nekoliko metara od obale prelazi u pesak.
Među vlasnicima čamaca, ovo je jedna od najpopularnijih uvala na otvorenoj strani ostrva. Posetioci često dolaze na jednodnevne izlete, a ostaju sve do zalaska sunca koji je iz ove uvale predivan. Uvala je omiljena je i među vlasnicima jahti, koji u njoj nalaze utočište kada duva bura.
Za dolazak u ovu uvalu potreban je čamac. Ipak, moguće je doći i pešice: od glavne rive do uvale ima više od jednog sata hoda (u prikladnim cipelama, naravno).
Punta Valica manja šljunkom prekrivena uvala, koja se nalazi na krajnjem zapadnom rtu ostrva. Zbog jedinstvenog položaja uvala bi se mogla svrstati na obe strane ostrva. Taj položaj ovu uvalu ujedno čini izloženom svim vetrovima: od bure, preko maestarala, pa do juga. Levo od uvale dolazi do mešanja morskih struja, pa na tom mestu talasi znaju biti visoki i nepredvidljivi. Talasi ipak čekaju malo dalje od obale, pa se slobodno može opustiti i uživati u pogledu na zapad.
S obzirom da plaža gleda na zapad, pogled na zalazak sunca je jedinstven!
Do uvale se najlakše dolazi čamcem. Ukoliko se odluči za pešačenje, zbog jedinstvenog položaja plaže do nje se može doći sa obe strane Suska. Ipak, najlakše se može doći iz uvale Baldrka, od koje do Punte Valice ima još pola sata hoda.