Površina: 14,27 km2
Dužina obale: 26,2 km
Koeficijent razuđenosti: 1,82
Najviši vrh: Vrh ili Varh (83 m)
Broj stanovnika: 344
Silba leži na granici Kvarnerića i Dalmacije, a ubraja se u severnodalmatinsku grupu ostrva, odnosno spada u Zadarski arhipelag.
Geografija
Silba se nalazi južno od ostrva Lošinja (13 km), a između Oliba (1,8 km) i Premude (5,5 km), od kojih je odvojena Olipskim i Silbanskim kanalom. Dužina ostrva iznosi 8,3 km, a najveća širina je 3,3 km, dok je u južnom delu ostrva manja od 2 km. Gledajući iz vazduha Silba ima oblik osmice. Pošto je ostrvo nisko i usko, iz daljine se čini kao da se vide dva ostrva. Ostrvo ima status “Zaštićenog parka prirode”.
Silba je izgrađena od krečnjaka, koji se pružaju od severoistoka prema jugozapadu, i od eocenskih lapora, koji se samo mestimično pojavljuju na zapadnoj strani južnog dela ostrva. Centralni deo Silbe je najuži (700 m) i najniži, pa ima karakter prevlake koja spaja prostraniji severni i niži južni deo ostrva. Zajedno sa susednim Olibom to je najniže od hrvatskih ostrva (površine preko 10 km2). Kratke suve doline završavaju na obali malim uvalama. Obala se odlikuje nizom šljunkovitih i peščanih plaža.
Latinski naziv za Silbu je Selbo, što u prevodu znači šuma. Silba je od pamtiveka bila bogata šumom crnika, mediteranskog hrasta i bora, a danas je pretežno pod makijom. Biljni pokrivač Silbe obiluje lekovitim i aromatičnim mediteranskim biljem, a najzastupljeniji su žalfija, neven, menta, lavanda i pelin. U plodnim ostrvskim vrtačama stanovništvo je gajilo smokve, masline i vinovu lozu.
Silba ima mediteransku klimu, sa blagim i kišnim zimama, a toplim i suvim ljetima. Godišnje ima 2570 sunčanih sati, a prosečnom godišnjom temperaturom vazduha iznosi 15,2°C. Dominantni vetrovi u jesenjim i zimskim mesecima su jugo i bura, a u letnjim uglavnom maestral.
Istorija
Ostrvo je bilo naseljeno još u vreme Ilira, o čemu svedoče ostaci gradine na lokalitetu Vele stene. U rimsko vreme zvao se Selbo (od latinskog silva=šuma). Da je Silba naseljena još u rimsko doba svedoči pronađen novčić rimskog cara Antonija Pia iz 161. godine u uvali Pocukmarak. Neki istorijski izvori spominju da su ostrvo još u VIII veku naselili Hrvati, ali kontinuirana naselja nastaju krajem XV i početkom XVI veka.
Prvi pisani trag o Silbi ostavio je Konstantin VII Porfirogenet, koji ga oko 950. godine navodi u svojoj hronici pod istim imenom (Selbo), kao jedno od ostrva vizantijske Dalmacije koji ima puste gradove. Gotovo isključivo slovenska toponomastika Silbe upućuje na rano hrvatsko naseljavanje ostrva. Od 827. godine Silba pripada zadarskoj opštini. 1073. godine hrvatski kralj Petar Krešimir na molbu sestre opatice Čike daruje Silbu manastiru7 Sv. Marije u Zadru. Čini se da je Silba već rano bila sastavni deo zadarskog distrikta, iako prvi sigurni podaci o tome potiču tek iz XIV veka. Na ostrvu su zadarski građani imali zemljište i držali su stoku. Prema Zadarskom katastru iz prve polovine XV veka, a i kasnijim dokumentima iz mletačkog razdoblja, Silba je pripadala zadarskoj komuni, koja ju je davala u zakup. Od XV veka je pod vlašću Mletačke republike, koja je 1579. godine podigla prvu poznatu školu u zadarskom arhipelagu, a tokom XVI veka četiri tvrđave sa pokretnim mostovima i četiri stražarnice, radi odbrane od gusara. Mletačka republika ga 1639. godine prodaje kapetanu Frani Soppeu za 12.350 zlatnih dukata. Silba potom prelazi u ruke čuvene mletačke porodice Morosini. Oni su Silbu kao svoj posed držali sve do prve četvrtine XIX veka. 1838. godine Morosini prodaju Silbu Marku Ragusinu iz Velog Lošinja, inače bogatom povratniku iz Amerike. Zbog spora koji je sa meštanima trajao 13 godina oko poreza, Ragusin je odlučio da ostrvo proda Silbenjanima, tako da svako plati deo srazmerno svom posedu, ukupno 5.025 bavarskih talira. Vest o otkupu na ostrvo je stigla 19. marta 1852. godine i u spomen na taj događaj Silbenjani svake godine slave Sv. Josipa.
Ostrvo je prosperiralo tokom XVII i XVIII veka, zahvaljujući brodarstvu, jer su Silbani imali monopol na transport stoke iz Zadra za Veneciju. Žitelji Silbe bili su poznati pomorci i brodovlasnici (raspolagali su sa 98 jedrenjaka). Snažno pomorstvo dovelo je do razvoja građanske kulture po načinu stanovanja, odevanja i uređenju kuća. O blagostanju stare Silbe najbolje se može zaključiti po župnoj crkvi u kojoj se čuvaju umetnička dela najvišeg reda, između ostalog Tiziana, Rudolfina i drugih renesansnih slikara.
Zlatno doba je prestalo u XIX veku kada je ostrvo pripalo Austrougarskom carstvu, izvesna kompenzacija bila je Fabrika ribljih konzervi koja je radila od 1909 – 1918. godine.
Tokom Drugog svetskog rata na ostrvu je bio poprilično snažan antifašistički pokret. Ostrvo Silba danas administrativno pripada Gradu Zadru.
Privreda
U novije vreme Silba dobija na značaju kao mesto rekreacije i sezonskog turizma. Opasana je prstenom slikovitih peščanih plaža i uvala. More uz obalu je plitko sa godišnjom temperaturom od 15,5°C. Dužina obalske linije od 26 km pruža mogućnost kupanja na brojnim mestima u jednom od najprozirnijih mora na Jadranu. Najpoznatije plaže su Pocukmarak, Dobre vode (najatraktivnija peščana plaža na Silbi, udaljena 3 km od naselja), Sotorišće (udaljena samo 200 m od centra naselja), Pernastica i Papranica.
Luka Drage na istočnoj obali Silbe
Silba je po mnogo čemu jedinstvena. Na ostrvu, naprimer, nema ni automobila ni motora. Teretna vozila koja donose građevinski materijal ili namirnice, ostrvo moraju napustiti prvim sledećim trajektom. Umesto buke i vreve, uobičajene za turistička mesta, na Silbi će turiste dočekati pesma cvrčaka, šum talasa i strujanje vetra kroz borove. Ostrvom vladaju mir i tišina koji u dodiru s devičanskom prirodom posetiocima omogućuju potpuno psihičko opuštanje i relaksaciju. Na ostrvu nema ni jednog hotela i zato meštani nude smeštaj u mnogobrojnim, vrlo komfornim i lepo uređenim privatnim kućama. Gostima na raspolaganju stoje teniski tereni, razni sportovi na vodi, nekoliko konoba i restorana, jedan disko klub i dnevni izleti do susednih ostrva Ilovika, Lošinja, Oliba i Premude.
Malobrojni stanovnici se bave ovčarstvom, maslinarstvom, vinogradarstvom, ribarstvom i turizmom.
Znamenitosti
Za malo aktivnosti za vreme odmora, predlog je da se iznajmi čamac i istraže uvale i plaže oko ostrva. Dve prekrasne uvale koje ne bi trebalo propustiti su Dobre vode i Nozdre, idealna mesta za pauzu i plivanje. Koga vožnja brodićem ne zanima, mogu da probaju jedrenje na dasci (surfing), pešačenje, odbojku na pesku i ostale aktivnosti koje se nude na ostrvu.
Iako je Silba malo ostrvo, ima bogatu i zanimljivu istoriju i kulturu. Svakako se mora posetiti Marinićeva Toreta – toranj ljubavi (na slici), stara vetrenjača, rimski sarkofag koji se nalazi u uvali Pocukmarak na dubini od 3 m i galerija Marije Ujeve-Galotovic sa fantastičnim skulpturama.
Stanovništvo
Na najužem delu ostrva razvilo se jedino naselje Silba, mesto sa dve luke. Istočna luka je zaštićena od svih vetrova osim od bure i tramontane. Za vreme jake bure pogodnija je luka Žalić na zapadnoj obali, koja inače služi kao trajektna luka.
Prema popisu iz 1527. godine Silba je imala 175 stanovnika. Sredinom XVIII veka na Silbi je bilo preko 1.000, a u drugoj polovini XIX veka oko 1.700 stanovnika, od čega veliki deo pomoraca.
Njegovo stanovništvo se krajem XIX i na početku XX veka zbog opadanja sopstvenog brodarstva i propasti vinove loze postepeno iseljavalo. Prvi put je broj stanovnika ispod hiljadu zabeležio popis 1910. godine. Od te godine, pa do 1981. godine, u svakom popisu je bilo sve manje stanovnika, da bi rekordno mali broj stanovnika zabeležen 1981. godine – samo 198. Od tada se broj stanovnika u svakom popisu povećava za oko 30, odnosno povećao se za skoro 70%.
Sarkofag u uvali Pocukmarak na dubini od 3 m
Detalj iz naselja
Saobraćaj
Brodar “Miatrade” sa katamaranom “Princ Zadra” održava liniju Olib – Silba – Premuda – Zadar.
Miatoursov katamaran “Princ Zadra”
Ponedeljkom, sredom i petkom polasci sa Silbe za Zadar su u 5:53 h, utorkom, četvrtkom i subotom su u 7:23 h, a nedeljom u 17:25 h. Dolazak u Zadar je nakon približno 1:40 h vožnje. Polasci iz Zadra su ponedeljkom, utorkom, četvrtkom i subotom u 14 h, sredom u 11 h, petkom u 17 h, a nedeljom u 19:30 h. U najvećem špicu sezone (2022. godine to je bilo od 23. jula do 13. avgusta) postoji dodatni polazak subotom, ali samo na relaciji Silba – Zadar (bez usputnih stajanja), koji kreće iz Zadra u 10 h, stiže na Silbu u 11:10 h, vraća se sa Silbe u 11:30 h i stiže u Zadar u 12:30 h. Cena prevoza je 7,03 €.
Luka Silba
Na Silbu pristaje i katamaran brodara “Kapetan Luka” koji saobraća na relaciji Pula – Zadar. Polasci iz Zadra su ponedeljkom, sredom, petkom, subotom i nedeljom u 16 h. Na Silbi je posle sat vremena plovidbe. Polasci sa Silbe za Zadar su gore navedenim danima u 10:30 h (sredom i subotom u 10:45 h). Od Pule do Silbe putovanje traje oko 3,5 sata. Prevoz ovim katamaranom je skuplji i karta od Silbe do Zadra košta 10,62 €, a od Silbe do Pule 14,60 €.
2022. godine, od 1. juna do 15. septembra sredom, petkom i nedeljom saobraćao je katamaran “Antonija” brodara “G&V Line Iadera” na relaciji Zadar – Silba – Rab – Krk – Rijeka. Sredom i petkom polazak iz Zadra je u 9 h, a nedeljom u 13 h. Dolazak na Silbu je posle 70 minuta vožnje, a u Rijeku u 13:15 h (nedeljom u 17:15 h). Povratak iz Rijeke je u 15:30 h (nedeljom u 17:30 h), sa Silbe za Zadar polazi u 18:35 h (nedeljom u 20:35 h). Cena karte na relaciji Zadar – Silba je 15,93 €, a na relaciji Rijeka – Silba je 29,20 €.
2022. godine, od 1. jula do 31. avgusta utorkom, četvrtkom i subotom ovaj katamaran “Antonija” saobraćao je na relaciji Zadar – Božava – Silba – Mali Lošinj – Susak sa polaskom iz Zadra u 9 h. Dolazak na Silbu je u 10:40 h, a u Mali Lošinj u 11:45 h. U povratku polazak sa Silbe za Zadar je u 18:05 h. Cena karte na relaciji Zadar – Silba je 15,93 €, a na relaciji Mali Lošinj – Silba je 13,27 €.
Na Silbu se može stići trajektom iz Zadra i Malog Lošinja. Putovanje iz Zadra traje 3,5-4 sata (znatno duže nego katamaranom). Trajekt “Jadrolinije” saobraća svakoga dana na relaciji Zadar – Ist – Olib – Silba – Premuda – Mali Lošinj.
Polazak trajekta iz Zadra je u 9 h, a na Silbu stiže u 13:10 h (utorkom, sredom i nedeljom u 12:35 h). Povratak iz Malog Lošinja je u 16:30 h, na Silbu stiže u 18:55 h, a u Zadar u 23:15 h (utorkom i sredom u 22:45 h). U danima kada trajekt ne pristaje na ostrvo Ist, ranije stiže do krajnjeg odredišta. U špicu sezone cena prevoza na relaciji Zadar – Silba za putnike iznosi 5,18 €.
Vozilima je zabranjeno iskrcavanje na Silbi. Za razliku od Oliba, gde se vozilo može iskrcati na ostrvo, i zatim samo parkirati, na Silbu se vozilo ne može ni iskrcati!
PLAŽE
Ostrvo Silba ima prekrasne plaže: šljunkovite, peščane, javne i usamljene. Zajedničko im je to da su na svim plažama kupači kupaju okruženi galebovima koji se bezbrižno odmaraju na grebenima u moru ili na obali. Do svih plaža lako se dolazi dobro označenim putevima, a sve su udaljene od centra sela manje od jednog sata hoda. Turistima je omogućeno korišćenje taxi brodića, koji ih mogu prevesti do udaljenijih, a time i usamljenijih plaža, za mnogo manje vremena.
Glavna gradska plaža je Šotorišće na istočnoj obali ostrva. Peskovito dno na toj plaži daje prekrasnu tirkiznu boju koja se ne može tako lako zaboraviti. Na toj strani ostrva ostale plaže su manje i osamljene. Najbliža centru sela je Ugljanica, a nešto dalje su Vele stene, Mavrova (nudistička plaža) te Dobre vode i Slatina.
Na jugoistočnom delu ostrva nalazi se uvala Nozdre koju zapravo čine dve uvalice: jedna šljunčana, a druga pješčana.
Na zapadnoj obali Silbe najpoznatije i najposećenije su plaže na Pocukmarku, Žaliću, Tratici i Carpusini. Nešto udaljenije su mala uvala Lojišće, peskovita Pernastica i Vela Smrdeća (već na severnoj obali ostrva).
No, osim ovih navedenih plaža kupači se kupaju i na mnogim drugim privatnim i izdvojenim mestima. Stoga, trebalo bi doći na Silbu i otkrit najlepšu plažu po svom ukusu.
Sotorišće (Šotorišće)
Šotorišće je najpoznatija plaža na Silbi, smeštena u prostranoj uvali. Najuvučeniji deo Šotorišća je izuzetno plitak i podesan je za malu decu. Obalu čine oštre stene, pa je iz tog razloga deo obale betoniran kako bi se omogućio pristup moru. Nasuprot tome, morsko dno je peskovito. Najlakši ulaz u more je kroz najplići deo uvale i u šljunkovitoj uvalici na najudaljenijem kraju Šotorišća.
U obližnjem kafiću (“Caffe del Mar”) može se popiti hladno piće ili pojesti sladoled. Plaža ima teren za odbojku na plaži, košarku i fudbal, a tu je i nekoliko stolova za stoni tenis.
Nozdre
Nozdre je uvala sa dva manja peščana zaliva. Obala je stenovita sa šljunkom pored zavila. Zalivi su plitki, ali je spoljni deo Nozdra dublji. Na desnoj strani Nozdra nalazi se nekoliko šljunkovitih uvalica sa ravnim stenama na obali. Do Nozdra se dolazi dobrim obalskim putem iz Šotorišća (oko 2,5 km) ili putem koji ide sredinom južnog dela Silbe.
Slatina
Slatina je najjužnija plaža na Silbi. Obala je šljunkovita i puna nanesene morske trave koju niko ne čisti. Iza visokog nasipa šljunka nalazi se “jezerce” (na slici). Morsko dno je pretežno stenovito.
Do Slatine se dolazi hodajući obalom od plaže Dobre vode (nema posebnog puta).
Kroz zaliv je položen podvodni energetski kabl, pa je sidrenje zabranjeno.
Dobra voda (Dobre vode)
Dobra voda je peščana plaža srednje veličine. Na obali je šljunak. Redovni posetioci plaže znaju da izgrade “robinzonske” kolibice. Dobra voda je omiljena i kod nudista. Do Dobre vode se dolazi obalnim putem iz uvale Sveti Ante ili putem koji vodi sredinom južnog dela ostrva.
Južni Porat
Južni Porat je na jugozapadnoj obali ostrva Silbe. Zaliv je dobro zaštićen od severnih i istočnih vetrova, dok maestral uzrokuje talase. Sidrište je dato u zakup, pa je za vez potrebno platiti.
Sveti Ante
Sveti Ante je prostrana uvala na jugozapadnoj obali ostrva, nazvana po crkvici koja se tu nalazi. Obala je pretežno stenovita, a morsko dno je kombinacija stena, šljunka i muljevitog peska.
Atrakcija uvale je gusta šuma sa mnogo hlada. Kako je uvala dobro zaštićena od talasa, leti se postavljaju bove za jahte. Do uvale se dolazi odličnim putem iz naselja Silbe za 15-20 minuta hoda (ima oko 2 km). Od plaže Sveti Ante put dalje vodi do ostalih plaža na jugu Silbe.
Vele stene
Vele stene su, kako ime kaže, velike stene na jugozapadnoj obali Silbe, vidljive i sa putničkih brodova. Velike gromade stena nalaze se i u moru pred obalom. Na obali su šljunak i ravne stene, dok je morsko dno uglavnom stenovito.
Do Velih stena se dolazi skretanjem sa puta Silba – Sveti Ante ili obalom od Pocukmarka. Vele stene su od plaže Sveti Ante udaljene oko 500 m, a od plaže Pocukmarak oko 1,3 km.
Pocukmarak
Pocukmarak se nalazi južno od trajektne luke (za razliku od Žalića, Tratice i Carpusine koje su severno od trajektne luke). To je najveća plaža na južnom delu ostrva. Vrlo blizu je naselja Silba (400 m) i nalazi se na južnom kraju silbinog Lungo mare (uređena staza pored mora).
More je vrlo čisto i svetlo plave boje. Obala ove velike uvale je pretežno šljunkovita, sa nešto stena.
Morsko dno je kombinacija šljunka i peska. Iza rta Pocukmarak nalazi se nekoliko šljunkovitih uvalica (pogodno za nudiste). Ime uvale Pocukmarak dolazi od Pod Sut Marak, jer se crkva Sveti Marko nalazi poviše uvale.
Samo 100 m iznad plaže može se posetiti najstarija crkva na ostrvu Sveti Marko i lokalno groblje.
Hodajući dalje duž obale (patike su obavezne) dolazi se do Velih stena.
Žalić
Žalić, Tratica i Carpusina su šljunkovite plaže na zapadnoj obali naselja Silbe. Ove tri plaže zapravo zajedno čine jednu veliku plažu. Nekoliko velikih borova pruža dobar hlad. Morsko dno je uglavnom stenovito.
Plaža Žalić se nalazi odmah do trajektne luke. Iza plaže prolazi Lungo mare – put uz more.
Tratica
Tratica je mala šljunkovita plaža na zapadnoj obali ostrva. Vrlo je blizu centra (200 m) i lako je do nje doći, jer pored plaže prolazi silbanski Lungo mare. Posebno je plaža atraktivna u popodnevnim satima, zbog prekrasnog zalaska sunca. U blizini plaže nalazi se kafić “Alavia” u slučaju da se ogladni ili ožedni.
Carpusina
Treća plaža u nizu je Carpusina. Od trajektne luke udaljena je oko 500 m.
Bujsina
Bujsin je mala peščana uvala smeštena na putu iz naselja Silba do plaže Papranice, udaljena oko 2 km od centra. Uvala je plitka, a obala šljunkovita. Zaliv je dobro zaštićen od severnih i istočnih vetrova, dok maestral i jugo uzrokuju talase.
Paprenica (Papranica)
Papranica je prostrana šljunkovita uvala. Morsko dno je uglavnom kombinacija šljunka i kamena (u dubljoj vodi je pesak). Zaliv je zaštićen od svih vetrova, sem južnih. Na istočnom kraju Papranice nalazi se nekoliko kuća sa čamcima meštana vezanim na malom molu. Papranica se nalazi na putu od naselja Silbe do Pernastice (iz Silbe se izlazi kod crkvice Svetog Ivana). Rastojanje do centra iznosi 2,5 km.
Lojišće
Lojišće je mala uvala. Na obali je šljunak, a u moru šljunak i pesak. Obližnji šumarak pruža dosta hlada. Pristup do plaže je obalom od obližnje Papranice (na jednom se mestu treba malo verati uz stenu) ili kopnenim puteljkom. Rastojanje od naselja do plaže Lojišće je oko 2,5 km.
Pernestica (Pernastica)
Pernastica je velika peščana plaža na severozapadu Silbe. Deo uvale je plitak (posebno njena leva strana). Na kopnu sa strane uvale su stene, a na kraju uvale su šljunak i pesak, često prekriven morskom travom, čija količina (kako na kopnu tako i u moru) varira od godine do godine. Na desnoj strani uvale nekoliko je šljunkovitih uvalica, uvučenih u stene. Do naselja je 4 km dobrog puta. Sa Pernastice se vide ostrva Ilovik i Lošinj. Na krajnji severni deo zaliva dolazi podvodni kabl, pa je u njegovoj blizini zabranjeno sidrenje. Obično u zalivu ima malo plovila, tako da se može uživati u miru, tišini i čistoj vodi.
Vela Smrdeća
Vela Smrdeća je velika peščana plaža na severu ostrva. Velike naslage morske trave nanešene maestralom na obalu razlog su njenog imena – Smrdeća. Kopneni pristup plaži nije jednostavan.
Draga
Draga je peščana uvala na istočnoj obali Silbe. Do nje se dolazi putem uz obalu ili putem iz centra naselja. Severno od Drage nalazi se jedna još lepša uvalica (prikazana na fotografiji) sa šljunkovitom obalom.