Površina: 17,59 km²

Dužina obale: 35,1 km

Koeficijent razuđenosti: 2,36

Najviši vrh: Korinjak (168 m)

Broj stanovnika: 516

Ostrvo Iž svojevrsna je kraljevina, mala kraljevina od samo dva slova. Njegova lepota poznata je samo malobrojnim pustolovima i nautičarima, zaljubljenicima u čistu, nedirnutu prirodu, onima koji žele pobeći na kraj sveta i uživati u osami.

Doživeti Iž je poput božanskog nektara koji opija, jer dok se boravi na njemu, vreme se pretvara u večnost, jer to je ostrvo gde je vreme jednostavno stalo.

Njegova pitoreksna naselja, savršeno uklopljena u okolinu, obasuta su bujnim zelenilom mediteranske flore maslina, borova, lovora, pomorandži, limuna, šipka, smokava, rogača, badema, palmi, agava, kaktusa… kao i raznovrsnog miomirisnog i lekovitog bilja (smilje, žalfija, ruzmarin, lavanda, mirta…). Zato ga sa pravom nazivaju biserom Zadarskog arhipelaga i jedinstvenim čarobnim malim smaragdom, koji opljuskuje čipkasta belina penušavih talasa, plavetnilo neba i modrina najlepšeg mora na svetu.

More oko Iža bistrije je od jutarnje rose. Uz samu obalu tog lekovitog mora visokog saliniteta, istinsko opuštanje tokom letnjih žega pronaći će se na šljunkovitim plažama i skrovitim uvalama, u obilju sunca ili u senama borova, maslina i palmi, uz uspavljujući orkestar raspevanih cvrčaka, udaljeni krik galebova, tihi šum mirisnih valova i blagi maestral.

Dok se u večernjim satima sedi na terasi nekog od kafića uživajući u osvežavajućem piću i mirisu dalmatinske kuhinje, pogled pada na trepteće zvezde, srebrni mesec i rasplesana svetla ribarskih brodića što se odslikavaju na morskoj površini. Nezaboravan je! 

Geografija

Mnogobrojna ostrva jadranskog arhipelaga imaju naziv koji se sastoji od samo tri slova (Krk, Pag, Rab, Vis, Vir, Ist itd), ali postoji i ostrvo čiji se naziv sastoji od samo dva slova.

To je Iž, ostrvo rustikalnog šarma, koji se nalazi u zadarskom arhipelagu, između Dugog otoka i Ugljana, od kojih je odvojen Srednjim kanalom na istoku i Iškim kanalom na zapadu. Zaštićen je sa sjevera Ugljanom od direktnih talasa bure, Pašmanom od istočnjaka, Kornatima i Dugim otokom od juga.

Od Zadra je udaljen 11 km (vazdušna linija), a brodom (između Ugljana i Pašmana kroz Mali Ždrelac) 14 nautičkih milja (26 km). Ostrvo je dugo 12,5 km, što je pravac od rta Osiljinca (ili Ošljinca) na severozapadu do rta Parda na jugoistoku, a široko 2,7 km. Najviši vrh Korinjak istaknuti je vidikovac. Okružuje ga 12 malih ostrva, a najveći među njima je Knežak (36 ha). Ispred Velog Iža je slikovito ostrvce Rutnjak (2,5 ha) sa pločastim plažama i borovom šumom, brojnim uvalama i žalima. Predeo uvale Ošljinac, u severozapadnom delu sa ostrvcima Beli, Sridnji i Glurović pejzažno je najzanimljiviji predeo na Ižu. Mali Iž je okružen je sa 7 ostrvaca: Fulija (43 m) je između Iža i Rave, a u Srednjem kanalu su Rutnjak (17 m), Knežak (63 m), Tomešnjak (22 m), Dragovešćak (22 m), Mrtovnjak (18 m) i Vodenjak (14 m). Dovoljno lokacija za nautičare i ljubitelje ronjenja! Knežak je poseban izazov leti, jer je teško odoleti da se na tom mestu ne usidri i ne ostane na kupanju.

Ostrvo Iž je građeno od krečnjaka (južna strana) i dolomita (severna strana).

Iž je u potpunosti prekriven starim maslinjacima, makijom i šumarcima bora.

Klima je blaga mediteranska. Od 364 dana u godini prosečno je 217 sunčanih, a 147 oblačnih (promenljivih ili kišnih). Prosečna godišnja temperatura vazduha je 17,6°C, a prosečna godišnja temperatura mora je 15,9°C.

Istorija

Iž je bio naseljen već u staro kameno doba i tako neprekidno do danas. Od toga vremena izmenilo se nekoliko naroda i svaki od njih ostavio je tragove svog postojanja. Od prastanovnika nađeno je na više mesta kameno oruđe, a nedaleko mora na Knežu je oko 1930. godine pronađena i bakarna sekirica, što svedoči da je ostrvo bilo naseljeno i u bakarno doba. 

Kada su sredinom I veka p.n.e. Rimljani došli u posed ovih krajeva, zatekli su Liburne (ilirsko pleme). Rimljani su svojim kolonistima davali u zakup ostrvske pašnjake i drugu zemlju na kojoj su živeli Liburni, koji su tako postajali najamnici novih gospodara. Bogatiji Rimljani na pojedinim prikladnim mestima gradili su letnjikovce, stambene i privredne zgrade i crkve. Kulturno  jači, oni su postepeno imovinski i kulturno asimilirali liburnsko stanovništvo. Iž je u sklopu Rimskog carstva ostao do njegove propasti 476. godine, isto kao i Jader, današnji Zadar, čiju sudbinu je uvek delio, osim između dva svetska rata, kada je Zadar bio u sastavu Italije, a Iž, kao i sva ostala ostrva pripadao tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji. Suhozidne gradine ilirskih Liburna vide se i dan-danas na mnogim ostrvskim brdima. Ruševno kamenje pri vrhu Gračišća, najvišeg maloiškog brda (127 m), govori da se tu nalazila liburnska gradina.

Ni do danas nema dokumenata o stanovnicima Iža do XIII veka. Pretpostavlja se da su Hrvati svojim dolaskom na ostrvu zatekli poromanjeni liburnski živalj. Ti prvi hrvatski naseljenici ostrva bili su prvenstveno pastiri zadarskih vlasnika poseda (o tome svedoče toponimi Kravljak i Kozjak). Oni su obrađivali zemlju, vrtove, sadili masline i postepeno se bavili ribarstvom. 

U Srednjem veku i kasnije bio u posedu zadarskih plemića i građana. Tokom mletačko-turskih ratova na Iž se doseljavalo stanovništvo sa kopna. U XIX veku posle sloma Venecije, a sa dolaskom Francuza, Iž postaje opština (1806. godine). Pod kotarom Zadar bio je do 1923. godine. Naredne godine pripao je opštini Sali, a tada je Veli Iž postao opština za Veli i Mali Iž. Neko je vreme pripadao i kotaru Biograd, a zatim Preko (1945. godine), pa je opet pod kotarom Zadar. Danas je ponovno u sastavu Grada Zadra. 

Župna crkva Sv. Petra u Velom Ižu spominje se od XIV veka, ali nije sačuvana u prvobitnom obliku. Sačuvani su dvorci zadarske porodice Canagietti i dvorac porodice Fanfogna, sagrađen prvobitno u romaničkom stilu, ali kasnije pregrađivan i pretvoren u školu u XIX veku. Iznad sela Mali Iž je crkvica Sv. Marije iz XI veka kružnog oblika sa polukružnom apsidom, jedinstveni spomenik predromaničke arhitekture. Nedaleko od nje je utvrđeni dvorac.

U istroiji ostrva veoma značajnu ulogu odigrali su iški sveštenici glagoljaši koji su zaslužni pre svega za pismenost Ižana. Od XIV pa do XX veka Iž je dao 43 glagoljaša! 

Prema istoričarima, Iž se prvi put spominje u delu “Naturalis Historia” (Poznavanje prirode) rimskog pisca i naučnika Plinija Starijeg (23-79. n.e). Vizantijski car Konstantin VII Porfirogenet (X vek) opisujući Dalmaciju, između ostalih ostrva spominje i ostrvo Estiunez, što se tumači kao ime dva susedna ostrva, tj. Estium = Sestrunj i Ez = Iž. Sama reč Ez navodno je grčkog porekla i potiče od reči nesos, koja kao i lat. reč insula znači ostrvo. Latinski se Iž zove Esum, odatle italijanski Eso.

Stanovništvo

Na ostrvu postoje dva naselja, Mali Iž (193 stanovnika) i Veli Iž (323 stanovnika), udaljena jedno od drugog 5 km i povezana asfaltnim putem.

Veli Iž

1953. godine na Ižu je živelo 2.034 stanovnika, a sada približno četiri puta manje. Najveći pad broja stanovnika između dva popisa zabeležen je od 1971. do 1981. godine, kada je iznosio čak 40%.

Središte ostrva, Veli Iž, leži u pitomoj uvali na severozapadnoj strani ostrva. Maslinarstvo, ribarstvo i pomorstvo glavne su privredne delatnosti. Savremeno opremljena marina, hotel “Korinjak”, teniska igrališta, nekoliko domaćih gostionica i restorana. Veli Iž ima sačuvano staro jezgro, a u centru mesta je obnovljena crkva Sv. Petra i Pavla. Etnografska zbirka Velog Iža čuva brojne primerke autentčine iške keramike i alata tradicionalnog lončarskog zanata. Iž je jedino dalmatinsko ostrvo čiji su se stanovnici bavili lončarstvom i još uvek čuva tradicionalne primerke. U ovom naselju po popisima od 1880-1961. godine živelo je više od hiljadu stanovnika, a rekord je zabeležen 1921. godine sa 1.753 stanovnika.

Mali Iž

Kretanje broja stanovnika Malog Iža od 1857. do 2011. godine

Mali Iž se sastoji (krenuvši od juga prema zapadu) od pet predivnih zaselaka: na brdašcu je Muće, zatim u uvali uz more Komoševa sa putničkom lukom, zatim opet na brdašcu Makovac, pa opet u uvali uz more Knež i na kraju, na brdu Porovac sa prekrasnim vidikovcem. Komoševu kameni mol sa lukobranom štiti od talasa juga i bure. Stari kameni mol dugačak oko 40 m, koji datira još iz Austro-Ugarske, produžen je 2005. godine za 10 m i nadograđen za još 30 m paralelno sa obalom. Na njegovoj glavi je svetionik. Dubina ispod svetionika je oko 7 m. Od mola počinje riva preko cele uske luke, u kojoj su sa svake strane još po dva molića. Unutrašnjost lučice jako dobro je zaštićena od vetrova. Od Komoševe do vrha Mućela ima  274 stepenika!

Zaselak Porovac

Mali Iž ima 10 uvala (21 na celom ostrvu) izuzetne lepote, šljunkovitih ili peščanih. To su: Mala Dumboka, Šolova, Peščenice, Pardešćak, Mali Vodenjak, Bršanj, Komoševa, Knež, Dolinje (Tražet) i Svežina.

Uvala Knež ima lepe male šljunkovite i kamenite plaže, a u pozadini tipično moderno dalmatinsko naselje sa lepim šetalištem uz more.

Poznata je tradicionalna “Iška fešta” (29. jula). Meštani se tada oblače u tradicionalne nošnje, izvode se stari ostrvski plesovi i pesme i pripremaju domaća jela. Vrhunac svečanosti je biranje “iškog kralja” s mandatom od godinu dana, običaj koji datira još iz antičkih vremena.

Na praznik Vele Gospe, zaštitnice Malog Iža,  tradicionalno se priređuje trodnevna fešta sa bogatim programom u okviru koje se održava ribarsko veče sa takmičenjem u kuvanju brudeta, igre za najmlađe, turniri u košarci, fudbalu, nadvlačenju konopca i vaterpolo utakmica između mladih i starih, a nastavlja se muzikom uživo do kasno u noć. 

Privreda

Privrednu osnovu ostrva čine poljoprivreda, vinogradarstvo, voćarstvo, maslinarstvo, ribarstvo, pomorstvo i turizam.

U Malom Ižu ima pet restorana u kojima se može uživati u svežoj hrani plodova mora. To su konoba “Diža” u Komoševi, kafić “Iž” i restoran “Knež” u  uvali Knež sa ponudom smeštaja, kao i konoba “Kod Venka” i nešto dalje restoran sa snack barom “Baroni”, koji takođe nudi smeštaj. Uz samu obalu u lučici Komoševa, jedan nasuprot drugom, smestila su se i dva kafića: “Perenje Bar” i “Caffe Dagala”.

Rade i dve prodavnice, jedna u Komoševi i jedna na Knežu, koje su jako dobro snabdevene, a u sezoni rade non-stop i to svakoga dana.

Masovnog turizma na Ižu nema. Nema iznajmljivanja ležaljki i suncobrana, sandolina i skutera. Ali zato će se naći nešto već pomalo zaboravljeno, što samo mala, skrivena ostrva mogu da ponude, a to je – posvemašnji mir. I ono što smo svi mi već sigurno zaboravili, a to su ljudi koji svako mesto čine posebnim. Na Ižu, gde se sve lepote i kulture upoznaju za dva dana, najvrednije što će se dobiti svakako je gostoprimstvo meštana.

Restoran ili, kako je zovu vlasnici konoba “Diža” je već rečeno da se nalazi u zalivu Komoševa u Malom Ižu. Od betonskog mola do konobe ima dobrih 100 m. Konoba je okružena vrtom u kome rastu brojni začini, koji se koriste prilikom pripremanja hrane.

Konoba je porodično vođena. U njoj rade članovi porodice, u špicu sezone pozovu prijatelje iz okoline da pomognu. Svi oni će priuštiti domaću atmosferu sa puno dobre volje.

Konoba “Diža” je tradicionalna dalmatinska konoba. U njihovoj kuhinji ne postoje moderni konvektomati (parne pećnice), mikrotalasne rerne i slična pomagala. Sva hrana se sprema na tradicionalni način – na žaru. Da bi se osetili pravi domaći ukusi sve što stave roštilj proizvedeno je u okolini. Ko se odluči za svežu ribu, biće ulovljena negde u blizini ostrva. Povrće, koje ne raste na ostrvu dolazi iz okoline Zadra. Kao što pravoj dalmatinskoj konobi dolikuje, preporučiće morske plodove. U ponudi je ulovljena ili uzgojena riba. Ulovljena riba je nešto skuplja, ali i ukusnija. Spremiće je na žaru, a može se pogledati kako se peče. Da bi se lakše sačekalo domaćini će ponuditi neki od svojih aperitiva. Može se izabrati između domaće travarice, grape, lozovače, orahovače, pelinkovca i još mnogo toga. Ukoliko se izabere riba iz ribnjaka, uvek će biti sveža i gajena u ribnjaku pored ostrva. Za ljubitelje mesa pripremaju se lokalna jela, a hvale se sa domaćom dalmatinskom pašticadom sa njokama. To je mlada govedina kuvana u soku sa lokalnim začinima servirana sa kod kuće napravljenim njokama.

Cene u konobi su slične cenama u drugim restoranima. Cena gajene ribe je 240 kn/kg (32,5 €), dok je cena ulovljene ribe nešto viša. Ulovljena jadranska lignja košta takođe 240 kn/kg, riba prve kategorije (orada, brancin) je 340 kn/kg (45 €), dok je za zubatca, škarpinu ili kovača potrebno platiti 450 kn/kg (60 €).

Saobraćaj

Iž je povezan je sa Zadrom brzobrodskom, putničkom i trajektnom linijom. Brzi brod (katamaran) plovi svakoga dana osim nedeljom, a vožnja traje 35 min. Putnički brod takođe plovi svakoga dana (nedeljom dva puta), a vožnja traje 70 min. Trajekt iz trajektne luke Gaženica u sezoni saobraća dva puta dnevno (75 min). Za razliku od katamarana i putničkog broda, trajekt pristaje u luci Bršanj. Kartu za trajekt trebalo bi rezervisati na vreme! 

U peščanoj uvali Bršanj smeštena je trajektna luka, glavna i jedina na ostrvu, zaštićena i od juga i od zapadnih vetrova. Godine 2005/2006 ona je, kao i putnička luka u Komoševi, takođe dograđena, i idealna je ne samo za pristajanje trajekta nego je i omiljeno mesto za kupanje. Dogradnjom nove putničke luke u Komoševi i trajektne u Bršanju omogućeno je pristajanje i velikih brodova, katamarana, jedrenjaka i jahti, a nautičarima siguran vez i miran san. 

Trajekt na liniji Zadar – Iž (luka Bršanj) – Rava saobraća dva puta dnevno. Ponedeljkom i sredom polasci iz Zadra su u 10 i 15 h, utorkom, četvrtkom i subotom su u 11 i 19 h, petkom su u 13:30 i 19 h, a nedeljom su u 10:15 i 15 h. Sa Iža su polasci ponedeljkom i sredom u 13:30 i 18 h, utorkom, četvrtkom i petkom u 17:30 i 20:30 h, subotom u 16:30 i 20:30 h, a nedeljom u 13 i 21 h.

Trajekt sa Iža produžava do Rave samo utorkom, četvrtkom i subotom i to važi za polazak iz Zadra u 11 h.

Karta za prevoz putnika košta 4,25 €, a za vozilo je 23,36 €.

Dogradnja trajektne luke Bršanj na Ižu završena je 2005. godine

Brodar “Jadrolinija” saobraća na relaciji Zadar – Mali Iž – Veli Iž – Rava. Polasci iz Zadra su od ponedeljka do petka u 11 h, subotom u 10 h, dok nedeljom ne saobraća. Do Malog Iža stigne za samo 35 minuta, a nakon što se putnici iskrcaju i novi ukrcaju do Velog Iža vozi još 15 minuta. U povratku su polasci iz Velog Iža u 13:10 h (subotom u 12:10 h), odnosno iz Malog Iža u 13:30 h (subotom u 12:30 h).

Prevoz je skuplji nego trajektom i košta 6,37 €, bez obzira da li se putuje do Malog ili Velog Iža. Za prevoz između dva naselja na Ižu plaća se 3,72 €.

Luka Komoševa (Mali Iž)

Prevoznik “G&V Line Iadera” saobraća na istoj relaciji sa brodom “Anamarija”. Polasci iz Zadra su od ponedeljka do četvrtka u 16:30 h, petkom u 17 h, subotom u 15 h, a nedeljom i praznikom u 8 i 20 h. Do Malog Iža vozi 55 minuta, a do Velog Iža 75 minuta. U povratku su polasci iz Velog Iža od ponedeljka do petka u 6:10 h, subotom su u 7:10 i 16:20 h, a nedeljom su u 14:55 i 18:35 h. Polasci iz Malog Iža su pomereni za 20 minuta. Prevoz putnika od Zadra do Malog ili Velog Iža košta 3,19 €.

Prevoznik “G&V Line Iadera” takođe održava liniju Zadar – Sali – Zaglav – Zadar katamaranom “Melita”. Dnevno postoje tri polaska, odnosno kružne ture. U trećem putovanju iz Zadra (20 h) katamaran od ponedjeljka do petka (osim u dane školskih odmora i praznikom) na povratku iz Zaglava pristaje u luci Bršanj (ostrvo Iž) u 21:25 h, a u Zadar uplovljava u 22:15 h.

Na Ižu postoji gradski prevoz, autobus povezuje trajektnu luku Bršanj sa Malim i Velim Ižom. Ukupna dužina svih asfaltnih puteva na ostrvu je oko 12 km.

Znamenitosti

Svojevrsni kuriozitet predstavlja svakako i planinarski dom sa najmanjom nadmorskom visinom na svetu (0,7 m n.v.), koji je deo planinarskog puta za Kornate, a čija polazna planinarska tačka počinje u Velom Ižu. Dom je smešten oko 300 m od Kneža u prekrasnoj mirnoj uvali Dolinje, sa još lepšom plažom. 

Posebni izazov za speleologe je pećina Jezero na brdu Porovac. Ulaz je relativno mali, ali je zato u unutrašnjosti veliki atrijum koji se deli u dve prostorije, s tim da jedna vodi u veliku dubinu, koja do sada nije detaljno istražena, a po izjavama speleologa završava negde u moru.

U uljari na Knežu (jednako kao i u onoj na Komoševi), masline se  obrađuju isključivo na tradicionalni način i ekstrakcija ulja obavlja se pomoću presa. Dobijeno ulje je vrhunskog kvaliteta, jedinstveno po svom bogatstvu mirisa (aromatičnog iškog bilja) i  neodoljivom ukusu!

Preko leta prostorija uljare služi kao izložbeni prostor u kome se priređuju zapažene izložbe iških slikara, kipara i brodomodelara, praćene pesničkim večerima i domaćom muzikom uživo. A u prostoru iznad uljare zaslugom Narodnog muzeja Zadar otvoren je 1978. godine Zavičajni muzej Mali Iž kao područna kulturno-istorijska zbirka  tadašnjeg Odseka revolucije (danas odseka Muzeja grada Zadra – Zbirka savremene istorije), posvećena u prvom redu maloiškom ustanku protiv italijanskog fašističkog okupatora (28.06.1942. godine). Kasnije se postavka tematski proširije i fotografijama i tematskom građom prikazuje kulturnu istoriju Malog Iža od praistorije do danas. 

Crkva Svete Marije

PLAŽE

Na Ižu je kupanje pretežno sa betonske obale, a takva je i plaža hotela “Korinjak” (na slici).

Soline

Zaliv Soline nalazi se na severozapadnoj obali Iža. Nautičari u zaliv mogu da uplove sa zapadne ili severne strane, između ostrvca Glurović i ostrva Iža. Ukoliko dolaze sa zapadne strane, trebalo bi da obrate pažnju na ribnjak, koji se nalazi jugoistočno od ostrvca Glurović. Ukoliko se dolazi sa severne strane, mora se obratiti pažnja na plićak ili podvodni greben (hrid), severoistočno od ostrvca Glurović, a na sredini između Glurovića i Iža. Istočno i zapadno od hridi dubina mora je tri metra. U zalivu je manji mol koji koristi meštanin. Morsko dno je peskovito, negde sa travom. Sidro dobro drži. Zaliv je zaštićen od sih vetrova sem od severnih. U zalivu nema nikakvih sadržaja.

Knežak

Sidrište Knežak ili Dolinje se nalazi na severozapadnoj obali ostrva Knežak, između ostrva Knežak i Iža. Zaštićeno je od istočnih i zapadnih vetrova. Dubina vode između ostrva Knežak i Iž je 3 m.

Vodenjak Veli

U blizini trajektne luke Bršanj, iza manjeg poluostrva Arta, nalazi se kamena i peščana uvala Vodenjak, dubine desetak metara, prekrasno maloiško kupalište i idealan zaklon od bure i maestrala za nautičare (po drugim podacima otvoren je buru i jugo). Gusta borova šuma proteže se do samog mora.

Tik ispred zaliva je ostrvce Školjić. Između ostrvca i obale je podvodni greben – odmah ispod površine vode. Voda u zalivu je izuzetno čista, a na morskom dnu je beli pesak. Nautičari mogu preko telefona naručiti hranu, koja se dostavlja na plovilo.

Ostrvce Tomešnjak (Gaćinov Školj) nalazi se 1 km od uvale Vodenjak Veli