Nova zemlja (Но́вая Земля, u nekim jezicima Zembla) je ruski arhipelag iznad 70º severne geografske širine koji razdvaja Barencovo i Karsko more. Sastoji se od dva glavna ostrva (Severno i Južno ostrvo) i više manjih u okolini, od kojih je najveće Meždušarskij.

Nova zemlja administrativno pripada Arhangeljskoj oblasti i predstavlja posebnu teritorijalnu jedinicu, sa statusom zatvorenog grada. Za posetu Novoj zemlji potrebna je specijalna propusnica.

U vezi površine arhipelaga postoji više podataka. “Mali atlas SSSR” izdat 1981. godine navodi 82.600 km², tako da je Nova zemlja po njemu najveće rusko ostrvo. Isti podatak daje i italijanska wikipedija. Po ruskoj wikipediji površina arhipelaga je 83.000 km², a po engleskoj i srpskoj verziji to je čak 90.650 km². Ovaj poslednji podatak je očigledno preteran.

Severno i Južno ostrvo razdvaja moreuz Matočkin šar, koji ujedno spaja Barencovo i Karsko more. Matočkin šar je prilično dubok moreuz (oko 12 m) i ima sidrišta (najbolje je kod rta Baranjeg). Obale su visoke i na pojedinim mestima strme. Dužina moreuza je 100 km, a širina se kreće od 600 m do 3 km. Većim delom godine je zaleđen. Na obalama su se nalazila trgovačka sela Matočkin Šar i Stolbovoj, odavno napuštena. U prvom selu (nedaleko od istočnog izlaza iz moreuza) nalazila se istoimena polarna stanica sa hidrometeorološkim uređajima i magnetnom opservatorijom. U drugom selu je bio utvrđeni punkt, koji se sastojao od baterije sa četiri oruđa, čiji zadatak je bio da čuva zapadni ulaz u moreuz Matočkin šar sa strane Barencovog mora, a takođe svetionik i polarna stanica. Na lokalnom dijalektu reč šar znači moreuz. Naziv moreuzu dala je reka Matočka, koja se u njega uliva. Pored toga poznato je da Novu zemlju lokalno stanovništvo zove Matka. Na karti Gerarda de Jodea 1593. godine zabeležen je kao Mate hinsark. Prvi koji je istražio moreuz bio je moreplovac Jakov Čirakin 1766-1767. godine.

Matočkin Šar

Od priobalnog ostrva Vajgač, Južno ostrvo je odvojeno Karskim vratima. Obala na obe strane Karskih vrata je visoka i stenovita. Moreuz je dugačak 33 km i ima najmanju širinu 50 km. Dubine se kreću od 7 m u plićaku Persej do 230 m u njegovom istočnom delu. Duž srednjeg dela prolazi udubljenje širine do 5 km i sa dubinama preko 100 m. Temperatura vode u moreuzu ne prelazi 13,5°С, dok je prosečna temperatura 0,9°С. Obično je veći deo godine moreuz pokriven ledom, ali kada su toplije godine, sa jakim uticajem Golfske struje može biti bez leda tokom većeg dela zime. Zapadno od Karskih vrata je jugoistočni deo Pečorskog mora, koji se pri slabljenju uticaja atlantskih ciklona i tople struje u Barencovom moru zimi zaledi. Postojanje ili odsustvo ledenog pokrivača u moreuzu po pravilu se poklapa sa njegovim prisustvom u Pečorskom moru koje se nalazi zapadno-jugozapadno od njega.

Ostrva su izrazito planinska i predstavljaju nastavak planine Ural. Najviši vrh je na 1.547 m. Na Severnom ostrvu ima više glečera, dok na Južnom preovlađuje tundra. Na ostrvima ima zaliha bakra, olova i cinka.

Klima je arktička, surova. Zima je dugotrajna i hladna, sa jakim vetrovima, čiji udari dostižu brzinu 40-50 m/s i vejavicama, zbog čega u literaturi Novu zemlju ponekad nazivaju “državom vetrova”. Mrazevi dostižu -40°C. Prosečna temperatura najtoplijeg meseca u godini – avgusta – kreće se od 2,5°C na severu do 6,5°C na jugu. Zimi se razlika u temperaturi povećava do 4,6°C. Postoji i velika razlika u temperaturi između zapadne (Barencovo more) i istočne obale (Karsko more) i iznosi preko 5°C. Ova temperaturna asimetrija je posledica razlike u lednom režimu pomenutih mora.

Na samom arhipelagu ima mnoštvo malih jezera; pod sunčevim zracima temperatura vode u južnim predelima može dostići neverovatnih 18°C. Najveće jezero je Lednikovoje na Severnom ostrvu.

Ostrva su pretežno pokrivena mahovinama i lišajevima, čija visina ne prelazi 3-4 cm. Značajnu ulogu imaju arktičke jednogodišnje trave. U južnom delu se javlja patuljasta breza, mahovine i niska trava, a u blizini reka, jezera i zaliva rastu brojne pečurke.

Na arhipelagu Nova zemlja, po zbirnim podacima različitih autora, ima šest vrsta bumbara. Na Južnom ostrvu pronađeno je šest vrsta dnevnih leptirova.

Od životinja su rasprostranjeni polarna lisica, leming, snežna koka, a takođe severni jelen. Beli medvedi dolaze u južne predele sa pojavom mraza i predstavljaju opasnost za lokalno stanovništvo. Od morskih životinja sreću se grenlandska foka, prstenasta foka, bradata foka, morževi i kitovi. Na ostrvima se mogu pronaći najveće ptičje kolonije na teritoriji ruskog Arktika.

Rusi znali za ostrva u XI ili XII veku, jer su trgovci iz Novgoroda posećivali te krajeve.

Evropski istraživači severoistočnog morskog puta u XVI veku su izradili prve karte zapadne obale Nove zemlje (Hugh Willoughby 1553. godine i Willem Barentsz 1596. godine).

Spomenik osnivačima garnizona

Sa Nove zemlje je 1955. godine evakuisano malobrojno stanovništvo i ona je služila kao poligon za nuklearne eksperimente Sovjetskog Saveza. Postojale su tri lokacije za testiranje:

– Crna uvala na Južnom ostrvu (GPS koordinate 70,7° N, 54,6° E), koja je korišćena od 1955-1962. godine.

– moreuz Matočkin šar (GPS koordinate 73,4° N, 54,9° E), koja je služila za podzemne eksperimente od 1964-1990. godine.

– Suhoj nos na Severnom ostrvu (GPS koordinate 73,7° N, 54,0° E), korišćena od 1957-1962. godine i gde je 30. oktobra 1961. godine izvršena eksplozija u vazduhu bombe od 50 megatona, takozvane Car bombe, najsnažnije nuklearne eksplozije ikada izvedene. Bomba je bila teška 27 tona, dugačka 8 m, a obim joj je bio 2 m. Bila je tako velika da nije mogla da stane u najveći bombarder tog vremena, zbog čega su na bombarderu napravljene određene prepravke. Bomba je bačena sa visine od oko 10,5 km, a detonirala je na 3,5 km iznad zemlje. Vatrena kugla koja je tada nastala bila je široka 8 km, a pečurka nastala posle eksplozije bila je visoka 65 km, a pri dnu široka oko 40 km. Oblast u prečniku od 35 km oko bombe bila je potpuno razorena. Nikada nije ušla u vojnu službu i poslužila je samo kao demonstracija sovjetske moći i tehnologije u to vreme.

Smatra se da je ovim ostrvima u 224 probe detoniran ekvivalent od 265 megatona TNT-a. Polovina površine arhipelaga se vodi kao “zona nuklearnih proba”. Posle duge pauze, neke istraživačke aktivnosti na ovim poligonima su nastavljene 1998. godine.

Na Južnom ostrvu živi oko 3.000 stanovnika, dok je Severno ostrvo nenaseljeno. Tu je i oko 100 pripadnika Neneckog naroda koji se bavi lovom i ribolovom.

S E V E R N O   O S T R V O

Severno ostrvo (Северный) se nalazi između 73º i 77º severne geografske širine i razdvojeno je od Južnog ostrva uskim moreuzom Matočkin šar. Ostrvo je dugačko 550 km, široko 132 km i zahvata površinu od 48.904 km². Severno ostrvo je drugo po veličini rusko ostrvo posle Sahalina, u Evropi je četvrto, a na svetu zauzima 30. mesto. Po površini je veće od mnogih evropskih država, kao što su Slovačka, Estonija, Danska, Holandija ili Švajcarska. Sa zapada ga zapljuskuje Barencovo, a sa istoka Karsko more. Njegova najistočnija tačka rt Flissingskij je ujedno i najistočnija tačka Evrope (negde pogrešno piše da je to rt Želanija).

Rt Želanija, najsevernija tačka Severnog ostrva i Nove zemlje (76°57′ N, 68°35′ E)

Severno ostrvo je najudaljenije u arhipelagu od Uralskih planina. Najviša tačka ostrva dostiže 1.547 m. Zvanično nema ime, a nalazi se 15 km južno od zaliva Nordenskiölda. Ponekad se zove planina Kruzenšterna, a ja sam pronašao podatak da se zove planina Sedova.

Oko polovine površine ostrva zauzimaju glečeri. Najveći glečer ima površinu približno 19.800 km². Na taj način on predstavlja najveću ledenu kupolu na svetu posle ledenih štitova Antarktika i Grenlanda i bezuslovno je najveći u Evropi i Rusiji. Postoji još na stotine manjih glečera površine preko 3.900 km². Glečeri imaju debljinu do 400 m, na mnogim mestima klize u more, gde se od njih tokom leta odvajaju brojni ledeni bregovi.

Ostrvo ima razuđenu obalu sa brojnim uvalama, zalivima, poluostrvima i rtovima. Brojna su okolna ostrva male površine, a niže ih je opisano skoro sto.

Po merenjima sa Google Eartha najveće jezero na ostrvu je Lednjikovoje (71 km²). Dugačko je 29 km i široko 5 km. Postoje podaci za jezero Goljcovoje. Njegova površina je 55,8 km², dugačko je 26 km, široko 3,3 km, površina sliva je 596 km², a nalazi se na 5 m nadmorske visine. Oba ova jezera su na jugu ostrva, međusobno udaljena oko 25 km.

Na ostrvu se nalaze ruska vojna baza i vojna luka.

Postoji automatska meteorološka stanica na rtu Želanija, koja je krajnja severna tačka ostrva. Do 1994. godine stanica je bila tajna, pošto su podaci sa stanice igrali važnu ulogu tokom Hladnog rata.

To je važan geografski orijentir, koji se tradicionalno koristi kao granica Karskog i Barencovog mora. Rt Želanija predstavlja strmu stenu visine 28 m, koja je spojena sa obalom niskom prevlakom. Sa severozapada i jugoistoka čini se da je rt Želanija ostrvo. Površina rta je plato. Sastoji se od svetlo-sivog peščara, koji je podvrgnut jakom uticaju vetrova. Prevlaka se sastoji od peščara sa dodatkom gline, krupnog peska i šljunka. Na karti holandske ekspedicije Willema Barentsza 1596. godine rt se zove Željeni (Желанный). U obliku rt Želanija učvrstio se kao rezultat netačnog prevoda tog naziva na ruski jezik. Autohtono stanovništvo ga je zvalo Dohodi (prihodi), tj mesto do koga su dolazili lovci po zapadnoj obali Nove zemlje. Posle tog rta počinjalo je Karsko more, nepogodno za trgovinu zbog zaleđenosti.

Glečer Inostrancev (682 km²), zapadna obala

Na ostrvu je bilo nekoliko manjih naselja (Arhangeljskoje, Fodkino, Krestovaja guba, Lagernij i Vihodnoj), ali su ona danas sva napuštena. U predelu moreuza postojala je polarna stanica Matočkin šar.

U XI-XII ostrvo su otkrili trgovci iz Novgoroda. Od evropljana sa zapada područje je prvi posetio Hugh Willoughby 1553. godine tokom neuspešne ekspedicije čiji cilj je bio da pronađe severni morski put na istok. Holanđanin Willem Barentsz je 1596. godine uspeo da obiđe severni kraj ostrva i ostvario je zimovanje na istočnoj obali u predelu rta Sporij Navolok, posle čega je poginuo negde na severoistočnoj obali u pokušaju da se vrati. Holandske ekspedicije dale su nazive mnogim toponima na ostrvu, mnogi od njih su promenjeni tokom XIX i XX veka, ali se holandski uticaj produžio do današnjih dana. Prvim ruskim istraživačem Nove zemlje smatra se Fjodor Rozmislov (1768-1769).

Sve do XIX veka ceo arhipelag je bio nenaseljen, pored njega i na njemu bavili su se ribolovom i lovom Norvežani i Pomori (posebna etnička i etnolingvistička grupa ruskog naroda koja predstavlja kolonizatorsku struju koja je naselila obale Belog mora tokom XII veka). Ni jedni ni drugi nisu mogli da se nastane i žive na ostrvima i Nova zemlja je ostala samo usputna stanica. Povremeno su se pojavljivali sitni diplomatski konflikti, u kojima je Rusko carstvo uvek izjavljivalo da je “Arhipelag Nova zemlja u celini ruska teritorija”.

Pošto na arhipelagu nisu mogli da žive oni koji su na njega pretendovali, na Novu zemlju je prevezeno nekoliko neneckih porodica. Aktivnije naseljavanje ostrva je počelo 1869. godine. 1910. godine na Severnom ostrvu u uvali Krestovaja je formiran zaselak Oljginskij, koji je u tom trenutku bilo najsevernije (74°08′ N) naselje Ruskog carstva.

Prvu dokumentima potvrđenu plovidbu oko ostrva ostvario je tek 1910. godine Vladimir Rusanov na brodu “Dmitrij Solunskij”. On je prvi pešice presekao ostrvo. Po njemu su nazvani uvala i poluostrvo na arhipelagu.

Rt Bizmarka na severoistočnom delu Severnog ostrva

Nenci i drugi stanovnici ostrva su preseljeni 1957. godine na kontinent zbog početka nuklearnih ispitivanja, mada se prva nuklearna eksploazija na arhipelagu dogodila pre toga. U vezi eksplozije Car bombe, trebalo bi još dodati da je udarni talas tri puta obišao Zemaljsku kuglu, a na ostrvu Dikson, udaljenom 800 km, izbijeni su prozori iz kuća!

Do početka devedesetih godina XX veka postojanje bilo kakvih naselja na arhipelagu je bio tajni podatak.

Susedna ostrva (prikazana su od jugozapada u smeru kretanja kazaljke na satu):

(1) Mitjušev (Митюшев)

Ostrvo se nalazi severno od jugozapadnog kraja Severnog ostrva i moreuza Matočkin šar. Udaljeno je oko 3,5 km od rta Zavorotnij na Severnom ostrvu. Nalazi se na kraju velikog zaliva koga deli na dva dela, formirajući moreuz Kazakova na severoistoku, a moreuz Krotova na jugu. U blizini nema drugih ostrva. Ostrvo Mitjušev ima vrlo nepravilan oblika, koji je sličan vrhu helebarde. Dugačko je oko 5,2 km i široko od 500 m do 3,6 km. Mitjušev je jedno od većih ostrva koje okružuju Severno ostrvo. Po merenjima sa Google Eartha njegova površina je oko 5,7 km². Na severu ostrva je najviše brdo visine 86 m; dva druga brda visoka su 40 m (na zapadu) i 32 m (na istoku). Na ostrvu nema jezera ili reka. Samo južni kraj ostrva, koji se proteže između dve uvale, ima naziv rt Rifovij. Na jugozapadnom delu obale karta pokazuje postojanje kolibe (izba).

GPS koordinate: 73°25′43″ N, 54°05′25″ E.

Ostrva u uvali Mitjušiha (губа Митюшиха):

U uvali Mitjušiha je eksplodirala Car bomba 30. oktobra 1961. godine, najmoćnija hidrogenska bomba koju je čovek ikada testirao. Jezero koje je nastalo u kratera od eksplozije, može se pronaći na koordinatama 73°32’18” N, 54°44’01” E.

(2) Medved (Медведь)

Medved je malo ostrvo trouglastog oblika u centralnom delu uvale Mitjušiha. Nalazi se 1,6 km jugozapadno od ostrva Gagačij, a oko 3,5 km od Severnog ostrva. Najviša tačka ostrva je 8 m. Obale su strme. Prosečna visina plime je 1 m. Ostrvo se nalazi u arktičkoj klimatskoj zoni, zbog čega je biljni svet izuzetno siromašan. Reka i jezera na ostrvu nema.

(3) Gagačij (Гагачий)

Gagačij je najveće ostrvo u uvali Mitjušiha, nalazi se u njenom centru, visoko je 54 m, dugačko 1,5 km i široko 1 km. Od Severnog ostrva udaljeno je oko 3,5 km.

Ostrva u uvali Mitjušiha, od (2) do (5)

(4) Čajačij (Чаячий, galebovo ostrvo)

Ostrvce Čajačij se nalazi 3,4 km severoistočno od ostrva Gagačij. Od svih ostrva u zalivu najbliže je Severnom ostrvu, udaljenost iznosi 1 km.

(5) Ostrva Tjulenji (Острова Тюленьи, ostrva foke)

Ovo su dva ostrvca oko 4,7 km severoistočno od ostrva Gagačij.

Ostrva u uvali Krestovaja (губа Крестовая):

Ostrva u uvali Krestovaja, od (6) do (10)

(6) Vrangelovo ostrvo (Остров Врангеля)

Nalazi se na izlazu iz uvale Krestovaja Barencovog mora, oko 2 km od obale Severnog ostrva. Vrangelovo ostrvo je najveće u uvali Krestovaja, dugačko je oko 1,1 km, a široko 1 km. Najviša tačka ostrva je na 28 m u severozapadnom delu. Obale su strme i stenovite, samo na severoistoku i jugozapadu postoje manji zalivi sa niskom obalom. Brojne obalne stene okružuju celo ostrvo. Zemljište je ravno. Na ostrvu ima nekoliko manjih jezera, od kojih je najveće široko oko 10 m. Takođe ima i nekoliko potoka. Ostrvo je otkrio i nazvao ga F. Litke u avgustu 1822. godine u čast moreplovca Vrangela. Mnogo veće Vrangelovo ostrvo nalazi se na granici Novosibirskog i Čukotskog mora.

GPS koordinate: 74°09′23″ N, 55°19′42″ E.

(7) Ostrvo Šelbaha (остров Шельбаха)

Sledeće ostrvo u uvali je ostrvo Šelbaha, a nalazi se 3,6 km jugoistočno od Vrangelovog ostrrva, a 1,1 km od Kamenog rta na Severnom ostrvu. Ostrvo je izduženo od severoistoka prema jugozapadu. Dugačko je oko 750 m i široko 400 m. Obale ostrva su potpuno strme, litice su visine preko 10 m. U južnom delu istočne obale je kamenita plaža, a u severnom delu u moru ima mnogo stena. Ostrvo je bez ijedne uvale, potoka i jezera. Severni rt se značajno produžava u more. Površina ostrva je ravna i ima dve močvarne nizije, u sredini i na jugozapadu. Kao i ceo arhipelag ostrvo se nalazi unutar Arktičkog polarnog kruga, pa ima oštru arktičku klimu. Vegetacija se sastoji od mahovina i lišajeva.

(8) Ostrvo Jermolajeva (Остров Ермолаева) nalazi se u istočnom delu zaliva, 5,7 km istočno od ostrva Šelbaha.

(9) Ostrvo Čevkunova (Остров Чевкунова) nalazi se 2,1 km istočno od ostrva Jermolajeva.

(10) Medvedka (Медведка) ostrvce istočno od ostrva Čevkunova.

(11) Opasni kamen (Опасный камень) nalazi se između uvala Krestovaja i Severnaja Suljmeneva.

Ostrva u uvali Severna Suljmeneva (губа Северная Сульменева):

Ostrva u uvali Severna Suljmeneva, od (12) do (14)

(12) Ostrvo Afanasjeva (Остров Афанасьева), izduženo ostrvce u južnom delu zaliva, udaljeno 700 m od obale Severnog ostrva. Dugačko je 620 m.

(13) Srednja luda (Средняя Луда), ostrvce u zalivu Severna Suljmeneva (na priloženoj karti vide se, međutim, dva ostrvca, na Google earthu se ne vidi).

(14) Luda (скала Луда), hrid u istočnom delu zalivu, istočno od Srednje Lude.

Ostrva u uvali Mašigina (губа Машигина):

(15) Ostrva Olafa (Острова Олафа), dva ostrvca u zalivu Nemak, koji je južni deo uvale Mašigina. GPS koordinate: 74°38′57.46″ N 55°57′31.9″ E.

(16) Ostrva Galahova (Острова Галахова), dva ostrva u zalivu Blafjel, koji se nalazi istočno od uvale Mašigina; veće ostrvo visoko je 107 m. GPS koordinate: 74°39′25.59″ N, 56°44′05.18″ E.

(17) Utjos (Утёс, litica), nalazi se u zapadnom delu zaliva, u blizini severne obale; visoko je 28 m. GPS koordinate: 74°45′13.79″ N, 56°23′29.22″ E.

(18) Ostrvo Borisova (Остров Борисова)

Malo ostrvo zapadno od poluostrva Crvenih partizana, a severno od uvale Mašigina. Udaljeno je 400 m od obale Severnog ostrva. Visoko je 6 m.

(19) Ostrvo Viljama (Остров Вильяма) nalazi se 10 km jugozapadno od ostrva Berha, a 4 km zapadno od rta Goristij na Severnom ostrvu. Ostrvo je visoko 31 m.

GPS koordinate: 75°48′10.05″ N, 58°33′25.66″ E.

Ostrva Gorbovi (Острова Горбовы)

Ostrva Gorbovi su grupa od osam ostrva u Barencovom moru, uz severozapadnu obalu Severnog ostrva. Ostrvo Berha je najveće u grupi, a sledi ga ostrvo Ličutina.

(20) Ostrvo Berha (Остров Берха)

Ostrvo Berha smešteno je severozapadno od ostrva Ličutina, drugog po veličini ostrva u grupi, koje se nalazi u blizini obale Severnog ostrva. Od ostrva Ličutina odvojen je moreuzom Pahtusova. Na severoistočnom kraju moreuza nalazi se još jedno od ostrva grupe Veliki Zajačij.

Ostrvo je izduženog oblika, prostire se od jugozapada prema severoistoku u dužini od oko 15 km i ima najveću širinu 2,5 km. Ima površinu od oko 30 km² (mereno na Google Earthu). Najviša tačka ostrva je u severnom delu i dostiže visinu od 198 m, a postoje još značajnija dva brežuljka, jedno u južnom delu, visoko 138 m, a drugo na zapadnom kraju ostrva, visoko 79 m.

Na ostrvu ima malih reka koje teku većinom od juga према severu. Jezera nema, samo malo močvarno područje.  Obala je uglavnom stenovita. Na jugozapadnom kraju, blizu obale, nalazi se malo bezimeno ostrvo. Najsevernija tačka ostrva je rt Krušenija, a najjužna tačka je rt Promernij. Na malom ispustu na jugoistočnoj obali karta pokazuje postojanje kolibe.

Ostrva Gorbovi, od (20) do (23) i (24) hridi Braća Zander

Pored obala ostrva postoje brojne nadvodne i podvodne stene. Najveća uvala nalazi se na sredini zapadne obale. Na rtu Krušenija Georgij Sedov je postavio veliki moreplovni znak.

Ime ostrvu dao je 1822. godine Fjodor Litke, u čast ruskog istoričara i geografa Vasilija Berha (1781–1834 ili 1835).

Ostrvo Berha koje je snimio Luftwaffe tokom II svetskog rata

21. jula 1835. godine u blizini ostrva led je uništio jedrenjak “Kazakov” Petra Pahtusova. Brodolomnici su se sa dva čamca iskrcali na ostrvo gde su kampovali. Ekspediciju su spasili trgovci iz Kema.

1957. godine L. S. Librovič objavio je svoje rad o aminitima. U njemu je opisao novu vrstu koja se nalazi u sedimentima na ostrvu Berha.

1910. godine na ostrvu su pronađene pećine. Većina pećina nalazi se na severozapadnoj obali ostrva. One nastaju kao posledica erozije talasa. Najveća pećina, dugačka 110-120 m, nalazi se jugozapadno od rta Krušenija i prostire se od severoistoka prema jugozapadu, visoka je 12-15 m, a na njenom dnu se nalazi mali glečer. Pećina-tunel je pod uglom 45° od obale prema visokom platou. Zimi gornji ulaz gotovo u celini zauzima glečer, koji prolazi kroz celu pećinu. Prvi koji je istražio pećinu bio je Georgij Sedov, tokom ekspedicije 1912-1914. godine.

(21) Ostrvo Ličutina (Остров Личутина)

U nekim tekstovima ostrvo se zove Pičutina. Moguće da je greška nastala lošim uvidom u topografsku kartu, jer su na ćirilici velika slova П i Л vrlo slična i ovo nije usamljen slučaj. Smešteno je između obale Severnog ostrva (razdvaja ih Arhangeljska uvala) i jugozapadne obale ostrva Berha, od koga ga razdvaja moreuz Pahtusova. Ostrvo je dugačko oko 7,2 km i široko 5 km i ima površinu oko 16,5 km² (mereno na Google Earthu). Zapadni kraj ostrva je rt Nakat. Najviši vrh ostrva, a ujedno i cele grupe je brežuljak Kulik visine 214 m, koji se nalazi na severozapadnoj obali. U sredini ostrva nalazi se jezero, drugo je na jugoistoku i postoji nekoliko vodenih tokova. Na severnom kraju ostrva karta pokazuje prisustvo kolibe (izbe). Na ostrvu se nalazi stanica Arhangeljskoje.

(22) Veliki zajačij (Большой Заячий, veliko zečje ostrvo) je malo ostrvo na istočnom kraju moreuza Pahtusova, između ostrva Berha i Ličutina; ima izduženi oblik dužine oko 1,5 km.

(23) Mali zajačij (Малый Заячий, malo zečje ostrvo) smešten je severoistočno od ostrva Ličutina i jugoistočno od Velikog zajačjeg, nalazi se na samo 300 m od poluostrva Drovjanoj; dugačko je oko 1,35 km.

(24) Braća Zander (Камни Братья Зандер) su hridi istočno od ostrva Berha.

Ostrva Južna krstova (Острова Южные Крестовые)

Ostrva Južna krstova smeštena su u Barencovom moru uz severozapadnu obalu Severnog ostrva, između ostrva Pankratjeva (7 km severoistočno) i ostrva Gorbovi (7 km jugozapadno). Grupa se sastoji od dva paralelna ostrva vrlo slične površine oko 7 km² (mereno na Google Earthu).

(25) Ostrvo Pinegina (Остров Пинегина) je zapadnije od dva ostrva, dugačko je oko 4,5 km i široko 2,3 km, sa visinom 36 m. Na ostrvu ima nekoliko jezera i dve reke.

(26) Ostrvo Nazimova (Остров Назимова) je 600 m istočno od ostrva Pinegina. Dugačko je oko 6,2 km i široko 2 km; ima maksimalnu visinu od 27 m. Na ostrvu je potok koji teče prema severu i nekoliko malih jezera.

(27) Severno krstovo (Северный Крестовый)

Nalazi se 8,7 km zapadno od Južnih krstovih, 11 km severno od ostrva Berha, a oko 18 km od obale Severnog ostrva. Ostrvo je dugačko oko 3,7 km, vrlo usko i visoko 8 m.

(28) Ostrvo Pankratjeva (Остров Панкратьева)

Ostrvo je smešteno uz severozapadnu obalu Severnog ostrva, zapadno od poluostrva Litke, a severno od istoimenog poluostrva, od koga je razdvojeno moreuzom Ekspedicij. Na tački koja je najbliža poluostrvu, na moreuzu, karta označava prisustvo kolibe.

Ostrvo Pankratjeva dugačko je oko 18 km i široko 8 km, visine 73 m. Ima oko 68 km² (mereno na Google Earthu), pa je tako najveće od svih ostrva koja okružuju Severno ostrvo.

U južnom delu ostrva nalazi se veliki zaliv između rta Melkovodnij i rta Sopka; na severozapadu ostrva je rt Nabljudenij, a krajnja severoistočna tačka je rt Ivanova.

Na ostrvu ima više jezera i vodenih tokova.

(29) Kuročkina stena (Камень Курочкина) je hrid istočno od ostrva Pankratjeva, na ulazu u zaliv Borzova.

Na karti se vide (28) Ostrvo Pankratjeva i (29) Kuročkina stena

(30) Barencova ostrva (Острова Баренца)

Barencova ostrva su grupa od dva ostrva položena paralelno sa obalom Severnog ostrva.

Zapadnom od dva ostrva dugačko je oko 2,7 km i dostiže 25 m visine, dok je istočno ostrvo dugačko 7,2 km i visoko 29 m.

GPS koordinate: 76°16′42.49″ N, 61°14′55.61″ E.

(31) Bogato ostrvo (Богатый)

Na karti se vide (31) Bogato ostrvo i delimično (32) Ostrvo Babuškina

Nalazi se u zalivu Ruska gavanj (Русская Гавань) Barencovog mora pored zapadne obale Severnog ostrva. Od rta Hlebnjikova na Severnom ostrvu udaljeno je oko 800 m. Najviša tačka ostrva je 42 m. Ostrvo je dobilo ime 1927. godine tokom ekspedicije Instituta za proučavanje Severa pod rukovodstvom Samojloviča, saglasno natpisu na starom krstu.

(32) Ostrvo Babuškina (Остров Бабушкина) 

Nalazi se u zalivu Čajeva Barencovog mora 900 m od zapadne obale Severnog ostrva. Ima oblik trougla, dugačko je 2,3 km. Najviša tačka ostrva je 40 m. Ime je dobilo 1930. godine tokom ekspedicije kojom su rukovodili Šmidt i Vizen na ledolomcu-parobrodu “Georgij Sedov”. Babuškin je bio polarni pilot i heroj Sovjetskog Saveza.

(33) Ostrva Golfstrim (Острова Гольфстрим, Ostrva Golfske struje) su grupa od dva ostrva severozapadno od uvale Maka, sa visinama od 2 m i 5 m.

(34) Stene Zubci (камни Зубцы) nalaze se severno od uvale Maka.

GPS koordinate: 76°25′10.04″ N, 64°33′00.62″ E.

(35) Velika oranska ostrva (Большие Оранские) su najsevernija tačka arhipelaga Nova zemlja.  Grupu čine dva ostrva, severno od rta Karlsena, najsevernije tačke Severnog ostrva. Zapadno ostrvo je visoko 38 m, dok istočno ostrvo ima visinu 23 m.

(36) Mala oranska ostrva (Малые Оранские) su grupa od pet malih ostrva pored severne obale Severnog ostrva, jugoistočno od Velikih oranskih ostrva. Najveće od ostrva je najzapadnije sa visinom 32 m, jedno od preostala četiri nalazu se severoistočno od njega, dok su preostala tri blizu jedno drugom i nalaze se istočno od najvećeg ostrva.

(37) Veliko bezimeno ostrvo (Большой Безымянный) nalazi se severno od rta Serebrjannikova na Severnom ostrvu.

(38) Malo bezimeno ostrvo (Малый Безымянный) nalazi se jugoistočno od Velikog bezimenog ostrva, visoko je 12 m.

(39) Ostrvo Loškina (Остров Лошкина) je malo izduženo ostrvo, severozapadno od rta Želanija.

Na karti se vide (35) Velika oranska ostrva, (36) Mala oranska ostrva, (37) Veliko bezimeno ostrvo,

(38) Malo bezimeno ostrvo i (39) Ostrvo Loškina

(40) Gemskerk (Гемскерк)

Ovo ostrvo nalazi se pored istočne obale Severnog ostrva, u južnom delu uvale Murmanca, a severno od rta Konstantin. Ima oblik trougla. Ime je dobilo još u avgustu 1596. godine tokom holandske istraživačke ekspedicije, a u čast komandira broda Jakova Gemserka. Ostrvo Gemserk je stalno stanište morža. Takođe je zabeleženo da se gnezdi veliki pomormik.

(41) Šlem (Шлем) ostrvce koje se nalazi severno od rta Ševčenko.

GPS koordinate: 76°22′31.91″ N, 68°28′19.01″  E.

Rt Ševčenko, ostrvo koje se vidi na slici trebalo bi da je Šlem

(42) Čajka (Чайка, galeb) je ostrvce uz obalu Severnog ostrva, severno od ušća reke Bistraja.

(43) Kamnji (Камни, stene) je ostrvce u sredini zaliva Blagopolučija.

(44) Norske (Норске) je malo ostrvo visine 25 m, nalazi se jugozapadno od rta Edvard, južno od zaliva Vlasjeva. GPS koordinate: 75°22′41.23″ N, 62°03′01.58″ E.

(45) Zeleno ostrvo (Зелёный) je malo ostrvo visine 15 m, koje se nalazi severoistočno od poluostrva Matuseviča. GPS koordinate: 75°06′33.85″ N, 61°04′12.91″E.

(46) Kamen (Камень) je sićušno ostrvce koje se nalazi severno od zaliva Rusanova, a istočno od poluostrva Matuseviča.

Na karti se vide (45) Zeleno ostrvo i (46) Kamen

Ostrva u zalivu Oga (залив Ога):

Na karti se vide ostrva (47) Daljnij, (48) Promislovij, (49) Šapka, (50) Lagernij, (51) Belenjkij, (52) Dvojnoj i (53) Siroj

(47) Daljnij (Дальний, udaljeno ostrvo) je ostrvce izduženog oblika u smeru severoistok-jugozapad u istočnom delu zaliva Oga, severoistočno od Promislovog. Ostrvo se nalazi uz istočnu obalu Severnog ostrva, na izlazu iz zaliva Oga. 860 m od severoistočnog kraja ostrva je obala Severnog ostrva. 260 m od južnog kraja ostrva nalaze se dve neimenovane stene. Dužina ostrva je oko 1,25 km. Ostrvo  je ravno sa strmim i stenovitim obalama. Nema jezera i potoka, a vegetacija je oskudna, pošto se ostrvo nalazi iza polarnog kruga i klima je izuzetno surova.

(48) Promislovij (Промысловый, ostrvo trgovine) se nalazi u Karskom moru, u zalivu Oga, uz istočnu obalu Severnog ostrva, između rta Ostrij na severu i rta Jasnij na jugu. Smešteno je 2,5 km istočno od ušća reke Širokaje i od Severnog ostrva ga razdvaja Zapadni moreuz; na istoku ga Istočni moreuz razdvaja od tri mala ostrva (opisana niže) raspoređena od severa prema jugu. Promislovij je dugačko i usko ostrvo. Od severa do juga ostrva ima oko 3 km, a najveća širina je 1,85 km. Maksimalna visina je 72  m. Na severu se ostrvo završava Severnim rtom, a na jugu rtom Kamenistij. U srednjem i severnom delu nalaze se dva jezera, jedno usko i dugačko 1,35 km, drugo malo i okruglo. Na severnom kraju je močvarno područje, dok je u južnom delu područje brdovito.

(49) Šapka (Шапка, kapa) je najsevernije i najmanje od tri ostrva istočno od Promislovog. 

(50) Lagernij (Лагерний, logorsko ostrvo) je srednje od tri ostrva istočno od Promislovog, dugačko je oko 600 m. 

(51) Belenjkij (Беленький) je najjužnije od tri ostrva istočno od Promislovog koji su smešteni u liniji sever-jug, zajedno sa drugim bezimenim ostrvima, graniče s tjesnacom Vostočnyj. Ostrvo je dug oko 1,6 km i visok je 49 m.

(52) Dvojnoj (Двойной, dvostruko ostrvo), ostrvo nepravilnog oblika sa dva mala jezera; dugo je oko 4 km i široko 1,3 km, a visina je 31 m. Nalazi se južno od Promislovog. 

(53) Siroj (Сырой) je malo ostrvo istočno od Dvojnog. Značenje naziva ostrva je višestruko, može biti vlažno, mokro, sirovo, nezrelo, tako da nije jasno na šta je “kum” mislio kada mu je dao takvo ime.

Na karti se vide (54) Ostrvo Pahtusova, (55) Glumjannoj, (56) Kamen-Južnij, (57) Kurgan i (58) Ploskij

(54) Ostrvo Pahtusova (Остров Пахтусова)

Nalazi se na kraju poluostrva Žerdi, uz istočnu obalu Severnog ostrva, između zaliva Oga na severu i zaliva Civolki na jugu. Smešteno je nešto manje od 2 km od kopna, od kojeg ga deli moreuz Rejdovij; jugoistočno, preko moreuza Promislovij, leži ostrvo Civolki i druga manja ostrva; severnije je grupa ostrva uz ostrvo Promislovij.

Ostrvo Pahtusova je nepravilnog oblika, široko na severu i usko na jugu, sa kratkim poluostrvom na severozapadnom kraju. Na najširijim delovima, osim poluostrva, dug je oko 4,55 km (od zapada do istoka) i 3,85 km (od severa do juga). Površina ostrva mereno na Google Earthu je oko 13 km². Maksimalna visina je 70  m. Severni kraj je rt Mogiljnij, dok se istočni kraj zove Prodoljnij. Na ostrvu ima nekoliko kratkih potoka; na severoistočnom delu ima nekoliko okruglih jezera, iako najduže ima zakrivljen oblik i dugačko je oko 1,75 km. Ostatak ostrva je blago zatalasan, sa brdima visine između 20 i 40 m. Na severozapadu, na početku poluostrva, nalaze se ruševine (nema podataka o čemu se radi) koje nose isti naziv kao i ostrvo.

Ostrvo Pahtusova, kao i istoimeno ostrvo i istoimena grupa u arhipelagu Nordenskiöld, nazvano je u čast ruskog hidrografa i istraživača Pjotra Pahtusova.

(55) Glumjannoj (Глумянной) je malo ravno ostrvo oko 7 km severoistočno od ostrva Pahtusova.

(56) Kamenј-Južnij (скала Камень-Южный), greben između zaliva Civolki i Oga, jugoistočno od ostrva Pahtusova.

Ostrva u zalivu Civolki (залив Цивольки):

(57) Kurgan (Курган, tumulus, zemljana humka) je malo ovalno ostrvo, smešteno severno od ostrva Civolki i jugozapadno od ostrva Pahtusova, najviši vrh 42 m.

(58) Ploskij (Плоский, ravno ostrvo) je malo ostrvo sa dugim pojasom zemlje koji se proteže na sever, visok 25 m, nalazi se istočno od ostrva Civolki i južno od ostrva Pahtusova. 

(59) Оstrvo Civolki (Остров Цивольки)

Nalazi se na ulazu u zaliv Civolki uz istočnu obalu Severnog ostrva, 2 km južno od poluostrva Žerdi. Od ostrva Pahtusova na severoistoku razdvojen je moreuzom Promislovij, a od ostrva Ploskij na istoku moreuzom Murmanec.

Na karti se vide ostrva (57) Kurgan, (58) Ploskij, (59) Civolki, (61) Gorbatij, (62) Bezimeno ostrvo, (63) Nizkij,

(64) Kruglij i (65) Luda-Nedostupnaja

Оstrvo Civolki  zapravo je dvostruko ostrvo, severozapadni deo odvojen je od ostatka ostrva uskim moreuzom, koji se tako i zove. Glavni deo ostrva ima izrazito nepravilan oblik, sa obalama bogatim malim uvalama; ostrvo je najšire na jugu, ali već od srednjeg dela počinje se sužavati i prelazi u dugo poluostrvo koji se pruža u smeru sever-severoistok. Dužina ostrva Civolki je oko 7,8 km od severnog do južnog kraja, najveća širina je 4,5 km širine, dok je u najužoj tački poluostrva široko manje od 200 m. Ostrvo se uzdiže do 55 m visine; na tomk mestu je i tačka geodetske triangulacije zvana Bogdanova. Na ostrvu je nekoliko kratkih potoka i malih, izduženih ili okruglih jezera. Najveće jezerce se nalazi gotovo u središtu ostrva i dugačko je oko 1 km.

Drugo ostrvo, za razliku od prvog, pravilnijeg je izduženog oblika, smešteno paralelno sa dugačkim poluostrvoom na glavnom ostrvu. Dugačko je 3,1 km, a najveća širina 1,3 km. U sredini ima usko jezero, dugo više od 1 km.

Ostrvo je, kao i istoimena grupa ostrva Civolki u arhipelagu Nordenskiölda, nazvano u čast poljskog istraživača u službi Rusije Augusta Cywolka.

(60) Pasinok (Пасынок) je malo ostrvo u sredini zaliva, severno od Gorbatog. 

(61) Gorbatij (Горбатый, grbavo ostrvo) smešten je severno od Bezimenog ostrva, blizu delte reke Ladigine. Ostrvo je široko 1,6 km u jugozapadnom delu, a sa poluostrvom koje se pruža prema severoistoku dužina je oko 2,8 km. 

(62) Bezimeno ostrvo (Безымянный) dugačko je oko 1,5 km, a visoko je 30 m; nalazi se ispred delte reke Ladigine. 

(63) Nizkij (Низкий, nisko ostrvo) je malo ostrvo severozapadno od Kruglog, između njega i obale (na karti se vide dva mala ostrva). 

(64) Kruglij (Круглый, okruglо ostrvo) se nalazi između ostrva Civolki i obale; ostrvo je dugačko oko 2,5 km, široko 1,7 km i visoko 81 m; u severozapadnom delu je malo jezero, dok je drugo u sredini ostrva sa potokom koji ističe iz njega. 

(65) Luda-Nedostupnaja (Луда-Недоступная) je južno od ostrva Civolki, na karti su prikazana dva mala bliska ostrvca. 

(66) Luda-Bodisko (Луда-Бодиско) je greben južno od ostrvа Civolki. 

(67) Bliznjec (Близнец, blizanac) je malo ostrvo blizu obale.

GPS koordinate: 74°14′48.1″ N, 58°44′55.33″ E.

(68) Velika Luda (Большая Луда) nalazi se istočno od poluostrva Crni kamen; ostrvo je izduženog oblika sa malim ostrvcem pored njegove južne obale.

GPS koordinate: 74°12′07.31″ N, 58°42′00.44″ E.

(69) Ostrvo Kalitkina (Остров Калиткина) nalazi se severno od poluostrva Krašeninnikova, u zalivu Basova. Vidi se na donjoj karti. GPS koordinate: 74°08′28.36″ N, 58°25′53.3″ E.

Ostrva u zalivu Hramčenko (залив Храмченко):

Na karti se vide ostrva (69) Kalitkina, (70) Medvežja Gorka, (71) Vhodnoj, (72) Nenckij kamenj, (73) Bezvodnij i (74) Gorn

(70) Medvežja Gorka (Медвежья Горка, medveđe brdo) je malo ostrvo zapadno od ostrva Vhodnoj.

(71) Vhodnoj (Входной, ulazno ostrvo)  je ostrvo pravouglog oblika, dugačko 800 m, široko 500 m; nalazi se jugozapadno od rta Krašeninnikova, u uvali Neneckaja.

(72) Nenckij kamenj (Ненцкий Камень) nalazi se južno od poluostrva Krašeninnikova, u centru uvale Neneckaja, koja je severni deo zaliva Hramčenko.

(73) Bezvodnij (Безводный) je malo ostrvo zapadno od ostrva Gorn, jugozapadnom od poluostrva Meždubuhtovij, na ulazu u uvalu Burnaja. Prvobitno ga je načelnik polarne ekspedicije Lappo nazvao ostrvo Bubnova u čast radiste hidrografskog broda “Politotdeljec”. Od 1938. godine na kartama se pojavljuje pod savremenim nazivom.

(74) Gorn (Горн) je ostrvo nepravilnog oblika, dugačko 2,5 km, visoko 53 m.

(75) Domašnij (Домашний, domaće ostrvo) nalazi se između zaliva Medvežij i Hramčenko (na severu). Ostrvo je visoko 29 m, u centru ima jezerce.

(76) Pet prstiju (Пять Пальцев) je malo ostrvo blizu obale Severnog ostrva, u severnom delu zaliva Medvežij, a jugozapadno od ostrva Domašnij.

(77) Ostrvo Šišmarjova (Остров Шишмарёва) nalazi se severno od ostrva Roginskogi južno od zaliva Medvežij. Južno od ovog ostrva nalazi se još jedno ostrvce.

(78) Ostrvo Roginskog (Остров Рогинского) se nalazi pored jugoistočne obale Severnog ostrva, severno od ušća reke Bajdarka; visoko je 41 m, severno i južno nalaze se dva bezimena ostrvca.

Na karti se vide ostrva (75) Domašnij i (76) Pet prstiju

Na karti se vide ostrva (77) Šišmarjova i (78) Roginskog

(79) Cigan (Циган) ostrvce u uvali Goljcovaja u dnu zaliva Nezajemij.

GPS koordinate: 73°51′22.18″ N, 56°43′55.29″ E.

(80) Kekur (Кекур, litica) ostrvce na jugoistoku, u blizini obale Severnog ostrva.

GPS koordinate: 73°18′35.72″ N, 56°55′27.43″ E.

J U Ž N O   O S T R V O

Južno ostrvo se nalazi oko 130 km severozapadno od kopnenog dela Rusije, 50 km severozapadno od ostrva Vajgač i nekoliko kilometara južno od Severnog ostrva. Od Severnog ostrva je razdvojen moreuzom Matočkin Šar, dok ga moreuz Karska vrata deli od ostrva Vajgač i kopn. Na zapadu-jugozapadu moreuz Kostin Šar ga razdvaja od ostrva Maždušarkij, najvećeg od susednih ostrva. Zapljuskuju ga Karsko more na istoku i Barencovo more na zapadu.

Ostrvo se proteže od severa prema jugu, blago zakrivljeno prema zapadu; ima dužinu od oko 280 km i širinu od oko 135 km. Ukupna površina je 33.275 km², što ga čini trećim ruskim ostrvom (posle Sahalina i Severnog ostrva) i 41. najvećim ostrvom na svetu.

Krajnje tačke ostrva su rt Artjuhova (jug), rt Menjšikova (istok), rt Moržov (sever) i centralni deo obale Zemlje gusaka, gde se uliva reka Krest-Aha (zapad).

Južno ostrvo, kao i Severno i susedna ostrva, nije ništa drugo nego produžetak Uralskih planina. Najviši vrh ostrva je planina Pervousmotrennaja (koja je prva ugledana) sa 1.291 m (po drugim podacima 1.292 m). Ova planina zauzima severni i centralni deo ostrva sa visinama koje prelaze 800–1100 m. Južnije ostrvo postaje brežuljkasto, sa visinama koje dostižu oko 200 m.

Geološki su planine sačinjene od magnetnih stena i sedimentnih materijala, uključujući krečnjak i škriljce. Ima više planinskih lanaca na ostrvu. Mojsejeve planine uz severnu obalu dosežu 1050 m; na severoistoku se planine Lazareva uzdižu do 989 m, a na njima je glečer Vasnecova;  na severozapadu na poluostrvu Panjkova zemlja je planina Snežnij, visoka 643 m. Duž središnje-zapadne obale nalazi se visoravan Bratvino čija je prosečna visina oko 200 m, a dalje južno, na poluostrvu zvanom Zemlja gusaka nalazi se greben Jalmačoj koji doseže maksimalnih 174 m. Dominantna obeležja gotovo su skoncentrirana u centralnom i severnom delu, a na njima se razvijaju brojni glečeri, kao što su glečer Lenjina i glečer Penka.

Od rudnih bogatstava pronađeni su bakar, olovo i cink.

Ostrvo odlikuje razuđena zapadna i južna obala, sa velikim uvalama i uskim i dubokim fjordovima, dok su severna i istočna obala ima pretežno ravne (osim severoistočne i krajnje jugoistočne) sa izrazito manjim uvalama, često povezane sa ušćima reka. Najvažnije uvale su:

– na severozapadu Otkritaja (široka 7 km), Gribovaja (široka 7 km, dugačka 9,5 km) i Bezimeni zaliv (dugačak 9,5 km, odnosno 15 km ukoliko se zaliv Kut Zahara smatra njegovim produžetkom).

– na zapadu zaliv Mollera (dugačak čak 55 km) u okviru koga ima drugih zaliva; zaliv Rogačova i uvala Belušja, koja je ime dobila po istoimenom gradu (dva ulaza su susedna i paralelno se razvijaju; prvi je duži od 25 km, drugi ne prelazi 10 km); u istočnom delu istog moreuza, sa druge strane, postoje još dva velika fjorda: uvala Tajnaja na severoistoku, dugačka oko 20 km i uvala Propaščaja od 21 km; uvala Bašmačnaja u moreuzu Kostin Šar dugačka oko 25 km.

– na jugu je ogromna uvala Sahaniha dugačka preko 32 km, na severu podeljena na četiri veoma dugačka i uska ulaza uz brojne manje uvale; istočno od uvale Sahaniha je ogroman kompleks ostrva koji čine Petuhovski arhipelag. Tamo gde su ostrva razmaknuta, formira se zaliv Pahtusova, koji povezuje otvoreno more sa najvećim zalivom Rejneke dugačkim oko 17 km. Severoistočno od zaliva Rejneke leži uvala Loginova u dužini od 27 km na krajnjem jugoistoku Južnog.

– na severoistoku je pet dugih zaliva koji su raspoređeni paralelno, čime stvaraju duga poluostrva. Tri najveća su najsevernija, a pripadaju zalivu Klokova, dužine preko 20 km, zaliv Brandta od oko 13 km i zaliv Šuberta od gotovo 15 km. Južnije su zaliv Stepovog od oko 11 km i još jedan zaliv Litke od 12 km.

Glavne reke na Južnom ostrvu teku u meridijanskom smeru, od istoka ka zapadu ili obrnuto, stvarajući klisure i poluostrva i ulivaju se u široka ušća. Reke od veće važnosti izviru uglavnom na planinama severnog i centralnog dela ostrva, a ostale na južnim brežuljcima, ili teku iz jezera i močvarnih  područja. Polazeći od severa glavne reke su Bezimjannaja, Latvajaha, Puhova, Karelka, Krasnaja, Domašnjaja, Vadega druga, Vadega prva, Abrosimova, Savina i Sahanina. Ostale reke od izvjesnog značaja su Šumilucha, Čirakina, Klokova, Jesipova, reka Stepovog, Listvenničnaja, Kolodkina, Kumža, Rogačeva, Junko, Severna i Južna Tajnaja, Veliki i Mali Junau.

Južno ostrvo je ispresecano malim jezerima u južnom i centralnom priobalnom području. Najviše jezera ima na jugozapadu, jugoistoku i zapadu Zemlje gusaka. Neka su prisutna i u planinskim područjima severnog dela ostrva, u blizini glečera ili u dolinama.

Veliko i Malo Puhovoje jezero

Jezero Krest-To

Najveće jezero na ostrvu je Gusinoje (guščje). Nalazi se u severnom delu Zemlje gusaka, dugačko je preko 5,2 km i široko je 4 km. Ima 15,8 km² površine i površinu sliva 299 km². U njemu živi slatkovodna riba, kao naprimer arktička zlatovčica. Velika jezera su još Veliko i Malo Puhovoje i Krest-To, iz koga ističe reka Sahanina i u kome se nalazi grupa malih bezimenih ostrva. Najveći je, međutim, kompleks koji čine jezero Nehvatova prvo i Nehvatova drugo, dva susedna jezera povezana su kratkom otokom, a čija ukupna dužina  prelazi 22,5 km.

Ostala važna jezera su Tundrovoje, Krupnoje, Dolgoje (dugo), jezera Burmikina (grupa od četiri glavna jezera i brojnih drugih manjih na krajnjem jugoistoku), Pomorskoje, Tajnoje, jezero Zjussa, Nevzorovskoje, Promislovoje, Jaščik, Nalivnoje itd.

Severni deo ostrva nalazi se u onom pojasu koji se naziva “arktička pustinja”, iako je samo mali deo Južnog ostrva trajno prekriven ledom. Magle, jaki vetrovi i snežne oluje su stalno prisutni, tako da se ceo arhipelag često naziva zemlja vetrova. Klima je teška većim delom godine sa temperaturama koje se leti prosečno se kreću oko 6,5°C. Temperatura u avgustu se može popeti na čak 18°C na jugu, u blizini močvarnih područja, zbog sunca koje zagreva vodene površine. Od obale na Karskom moru do one na Barencovom moru postoji temperaturna razlika od 5°C, zbog asimetrije ledenog režima u dva mora (Karsko more je mnogo hladnije).

Prema merenjima u periodu od 1961-1990. godine na stanici Mali Karmakuli najhladniji mesec je februar sa prosečnom temperaturom -14,7°C. Apsolutni izmereni minimum iznosi tačno -40°C i zabeležen je u martu. Od juna do septembra prosečna temperatura je pozitivna, a najtopliji je juli sa 7,3°C. Apsolutni maksimum je iznenađujućuh 28,3°C. Prosečna godišnja temperatura je -4,5°C. Padavine su gotovo ravnomerno raspoređene tokom cele godine. Prosečna vlažnost vazduha se tokom cele godine kreće oko 80%. Polarna noć počinje početkom novembra i traje do početka februara.

Na Južnom ostrvu uglavnom raste niska vegetacija tipična za tundru, poput mahovina i lišajeva, ne viših od 3–4 cm. Karakteristična za ovo područje je polarna vrba. Jedina biljka koja dostiže 20 cm visine je vrsta vrbe. Na jugu rastu i patuljaste breze i niske trave, a u blizini reka, jezera ili uvala rastu različite vrste pečurki.

Ostrvo je poznato po velikoj populaciji morskih ptica (uglavnom galebova i ptica iz porodice njorki) koji formiraju velike kolonije duž obale; u unutrašnjosti su i severna bela jarebica, patke, guske i labudovi. Među kopnenim sisarima su leming, polarna lisica, sob i vrlo retko beli medved, a među morskim su grenlandska, prstenasta i bradata foka, morževi i kitovi. 

Kao i ostatak arhipelaga, Južno ostrvo je poznat još od srednjeg veka. U stara vremena naseljavala su ga nepoznata plemena, a u XI-XII veku otkrili su ga trgovcima Velikog Novgoroda, iako nema dokumentovanih dokaza. Takođe ne postoje dokazi da su ostrvo otkrili drevni skandinavci. Prvi Evropljanin koji je posetio ovo područje bio je Englez Hugh Willoughby 1553. godine. Na karti holandskog naučnika Merkatora iz 1595. godine ceo arhipelag Nova zemlja je ličio na jedno ostrvo ili čak poluostrvo. 1653. godine ostrvo su posetili danski trgovci, koji su sreli lovce-samojede naoružane lukovima.

Prvim ruski istraživačem ostrva smatra se Fjodor Rozmislov 1768-69 godine. Nenci su počeli da naseljavaju Južno ostrvo u XIX veku; 1869. godine došlo je do porasta broja stanovnika. Prvo trajno naselje Mali Karmakuli datira iz 1877. godine, a već je bila skromna kolonija osamdesetih godina istog veka koju su činili Nenci i ruski trgovci. Iako je ostrvo dugo bilo nenaseljeno, povremeno su izbijali manji diplomatski sporovi oko pripadnosti ostrva, u kojima je Rusko carstvo uvek isticalo pravo na njih.

1911. godine jedna ekspedicija pronašla je na ostrvu ostatke nepoznatog trgovačkog naselja koje nikada nije naznačeno na kartama. Smešteno je na Crnom nosu, u maloj bezimenoj uvali. Istraživači su pronašli samo kosti stanovnika. Na jednom području pronađeni su krstovi postavljene u zemlju zbog kojih je neko pomislio da je to groblje. Ukupno je pronađeno 13 tela.

Stanovništvo ostrva je evakuisano pedesetih godina prošlog veka, kako bi se omogućile nuklearne probe na Novoj zemlji. Danas na ostrvu postoje dva naselja. Belušja Guba je administrativni centar Nove zemlje, a po podacima iz 2017. godina imala je 2.405 stanovnika. Naselje se nalazi u jugozapadnom delu Južnog ostrva, na poluostrvu Zemlja gusaka, na obali uvale Belušja Guba. Prosečna godišnja temperatura je -4.5°C, a prosečna godišnja količina padavina je 349 mm.

Položaj naselja Belušja Guba i Rogačovo

Belušja Guba

Iako je u septembru 2007. godine obeleženo 110 godina od dana nastanka naselja, smatra se da je ono nastalo 17. septembra 1954. godine, kada je osnovan atomski poligon “Nova zemlja”. Danas se u naselju nalazi komanda Centralnog poligona Ruske Federacije. U naselju postoji sve što je neophodno za normalan život: srednja škola za 560 učenika, dečji vrtić za 80 dece, 12 stambenih zgrada, hotel, prodavnica, frizerski salon, foto radnja, RTV stanica, bolnica, poliklinika, oficirski dom, vojnički klub, sportski kompleks sa 25-metarskim bazenom, pravoslavni hram.

12 km severoistočno od Belušje Gube nalazi se naselje Rogačovo (Рогачёво) gde se nalazi istoimeni vojni aerodrom. Od septembra 1972. godine u njemu je raspoređen aviacioni puk. Po podacima iz 2016. godine u naselju je živelo 555 stanovnika. Do 1993. godine u naselju je radila osmogodišnja škola, a stariji razredi su se prevozili autobusom do škole u naselju Belušja Guba.

Prosečna godišnja temperatura je -4.9°C.

Ranije je 350 km severnije na južnoj obali prolaza Matočkin Šar postojalo naselje Severnij, baza podzemnih ispitivanja, rudarskih i građevinsko-montažnih radova. Takođe na ostrvu živi oko 100 domorodaca, koji se zovu Nenci ili Samojedi i koji se bave lovom i ribolovom. Tako ukupan broj stanovnika Južnog ostrva iznosi oko 3.000.

Južno ostrvo je okruženo brojnim manjim ostrvima, koja su su raspoređena duž njegovo zapadne i južne obale. Pored istočne obale ostrva gotovo da i nema.

Susedna ostrva počevši od severozapada u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu:

(1) Crni kamen (Чёрный Камень) nalazi se na zapadnom ulazu u moreuz Matočkin šar.

GPS koordinate:  73°17′14.02″ N, 54°15′28.95″ E.

(2) Panjkov (Остров Паньков) je ostrvce visoko 14 km blizu severozapadne obale Južnog ostrva.

GPS koordinate : 73°16′58.38″ N, 53°43′07.25″ E.

(3) Abanjkini kamnji (скалы Абанькины Камни) nalaze se 400 m južno od ostrva Panjkov, a oko 900 m od obale Južnog ostrva.

GPS koordinate: 73°16′41.32″ N, 53°43′23.32″ E.

Ostrva u uvali Gribovaja (губа Грибовая):

(4) Golec (Голец) je najveće ostrvo u uvali Gribovaja, smešteno na severnom ulazu u uvalu, oko 1.300 m od obale Južnog ostrva. Izduženog je oblika, dugačko oko 2,8 km. Visoko je 24 m.

(5) Ostrvo Šestakova (Остров Шестакова) je malo ostrvo u sredini uvale.

(6) Ostrvo Veselog (Остров Весёлого) nalazi se istočno od ostrva Šestakova, blizu istočne obale uvale.

(7) Ostrvo Golicina (Остров Голицина) nalazi se jugozapadno od ostrva Šestakova, blizu južne obale zaliva.

Ostrva u zalivu Mollera (залив Моллера):

Na karti se vide ostrva (8) Puhovij, (9) Ploskij, (10) Otreznoj i (11) Ostrva Melkije

(8) Puhovij (Пуховый) se nalazi u severnom delu zaliva Mollera. Dugačko je 2,3 km i izduženo je u smeru sever-jug. Visina ostrva je 43 m.

(9) Ploskij (Плоский, ravno ostrvo) se nalazi u sredini uvale Velika Karmakuljskaja (губа Большая Кармакульская), koja je u severnom delu velikog zaliva Mollera. Ostrvo je dugačko 1,7 km, široko 1,2 km i visoko 49 m.

(10) Otreznoj (Отрезной, odsečeno ostvo) je malo ostrvo 400 m severno od ostrva Ploskij, takođe u uvali Velika Karmakuljskaja.

(11) Ostrva Melkije (Острова Мелкие, sitna ostrva) je grupa od šest manjih ostrva na ulazu u uvalu Velika Karmakuljskaja.

(12) Ostrvo Poluektova (Остров Полуэктова) nalazi se 460 m od obale Južnog ostrva.

GPS koordinate: 72°27′34.4″ N, 52°41′20.6″ E.

(13) Bazarnij (Базарный, pijačno ostrvo) je malo ostrvo severno od ostrva Karmakuljskog.

(14) Karmakuljskij (Кармакульский) se nalazi u centralnom delu zaliva Mollera, u delu gde su u zaliv uliva reka Domašnjaja. Ostrvo je izrazito nepravilnog oblika sa brojnim zalivima. Po približnim merenjima sa Google Eartha površina ostrva je 3,2 km², a koeficijent razuđenosti je 2,80, što je izuzetno velika vrednost za tako malo ostrvo. Dužina ostrva je oko 4,1 km, a širina je 2,3 km. Južni deo ostrva je nešto viši sa kotom 32 m. Na ostrvu ima nekoliko manjih jezera.

(15) Belužij (Белужий, ostrvo jesetre) se nalazi istočno od ostrva Karmakuljskog, 400 m od obale Južnog ostrva.

(16) Bližnij (Ближний) se nalazi jugoistočno od ostrva Karmakuljskog, 350 m od obale Južnog ostrva. Prekoputa ostrva na obali Južnog ostrva nalazi se polarna stanica Mali Karmakuli.

(17) Daljnij (Дальний) se nalazi južno od ostrva Karmakuljskog, a od poluostrva Hramcova udaljen je 500 m.

(18) Ostrvo Hramcova (Остров Храмцова) se nalazi 200 m zapadno od istoimenog poluostrva. Dugačko je oko 4,2 km, a široko 1,6 km. Ostrvo je nepravilnog oblika sa dva kraka koja se protežu prema severu i jugu; severni se uzdiže do 15 m visine. Na ostrvu ima nekoliko manjih jezera.

Na karti se vide ostrva (13) Bazarnij, (14) Karmakuljskij, (15) Belužij, (16) Bližnij, (17) Daljnij i (18) Ostrvo Hramcova

Ostrvo Hramcova

(19) Ostrvo Nikoljskog (Остров Никольского) je ostrvce visine 19 m.

GPS koordinate: 72°13′53.52″ N, 52°27′15.21″ E.

(20) Stene Tolkunci (Камни Толкунцы) nalaze se severno od  Ostrva Rudakova.

(21) Ostrvo Rudakova (Остров Рудакова) nalazi se u južnom delu zaliva Mollera i okruženo je na istoku i jugu mnogim neimenovanim ostrvima, čak i značajnijih površina. Ostrvo ima izdužen oblik, dugačko je oko 2,8 km, a široko 700 m. Najviši vrh ostrva je 40 m.

(22) Ostrvo Žongoloviča (Остров Жонголовича) nalazi se u južnom delu zaliva Mollera, na ulazu u uvalu Obsedja (губа Обседья) u kojoj se nalaze brojna bezimena ostrva. Najviši vrh ostrva je 25 m.

Na karti se vide (20) stene Tolkunci, (21) Ostrvo Rudakova i (22) Ostrvo Žongloviča

Ostrva u moreuzu Kostin Šar (пролив Костин Шар):

Na karti se vide (24) Ostrvo Lemana, (25) Belo ostrvo, (26) Ostrvo Sitina, (27) Ostrvo Helmersena, (28) Ostrvo Konjušnjikova,

(30) Ostrvo Jarceva i (31) Ostrvo Valjkova

(23) Podrezov (Подрезов, posečeno ostrvo) je ostrvce smešteno na severnom ulazu u moreuz. Na Google Earthu se ne vidi ili su GPS koordinate pogrešne.

(24) Ostrvo Lemana (Остров Лемана) je sićušno okruglo ostrvce; nalazi se u zalivu Rogačova, istočno od naselja Belušja Guba.

(25) Belo ostrvo (Белый) je još jedno izuizetno malo ostrvo, nalazi se jugoistočno od ostrva Lemana, a oko 1.300 m od ostrva Sitina.

(26) Ostrvo Sitina (Остров Сытина) se nalazi u zalivu Rogačova. Dugačko je oko 2 km. Na ostrvu se nalaze dva jezerca.

(27) Ostrvo Helmersena (Остров Гельмерсена) se nalazi između Južnog ostrva (udaljenost 1 km) i Ostrva Sitina. Na karti je uskim pojasom zemlje spojen sa ostrvom Konjušnjikova. Nepravilnog je oblika, visine do 15 m.

(28) Ostrvo Konjušnjikova (Остров Конюшникова) takođe se nalazi između Ostrva Sitina i Južnog ostrva (udaljenost 950 m). Izduženog je oblika, a na karti je spojen sa ostrvom Helmersena.

(29) Meždušarskij (Междушарский)

Meždušarskij je po veličini treće ostrvo u arhipelagu Nova zemlja, ali je oko 40 puta manje od Južnog ostrva. Nalazi se jugozapadno od Južnog ostrva, od koga ga razdva moreuz Kostin šar.

Meždušarskij se nalazi iznad polarnog kruga u istočnom delu Barencovog mora. Na najbližem mestu udaljen je od Južnog ostrva oko 3 km. Ostrvo je dugačko oko 53 km i široko 25 km u severnom delu, dok se prema jugu sužava. Površina Meždušarkog je 748 km².

Ostrvo je sastavljeno uglavnom od škriljaca i peščara, formiran je brežuljkastom ravnicom čije se najviše uzvišenje 94 m (jugoistok) zove Visokaja. Ostrvo je prekriveno vegetacijom tipičnom za tundru. Na njegovim stenovitim grebenima nalaze se kolonije morskih ptica.

Meždušarskij je prepun stotina malih jezera i mnogo je reka i potoka; najveća reka zove se Sirajaha, koja u centralnom delu ostrva teče od istoka i uliva se u Barencovo more na zapadnoj obali ostrva. Krajnje tačke ostrva su: rt Valjkova (sever); rt Kostin nos (jug); južno od rta Šadrovskog (zapad); rt Mal kit (istok).

Geografski je ostrvo podeljeno na nekoliko delova.

Najjužniji deo, sa nekoliko koliba i mnoštvom jezera, od kojih je najveće slano, od ostatka ostrva odvojeno je velikom lagunom Obmannij šar. Reljef je nizak i močvaran, a najviša tačka je 28 m.

Uvala Makarova razdvaja severoistočni deo ostrva, a to je poluostrvo Valjkova, dugačko oko 20 km. Ovo poluostrvo se proteže prema jugu, paralelno sa ostrvom Meždušarskij. Sem toga, poluostrvo Valjkova formira na severu i uvalu Valjkova dugačku oko 6 km. Najviša tačka poluostrva Valjkova je 52 m. Na njemu se nalazi mnogo jezera, većina njih je na severu poluostrva.

Na severu Meždušarskog se nalazi i malo brdovito poluostrvo Jarceva, koje od ostrva Jarceva razdvaja uski Železni moreuz. Još jedno poluostrvo, poluostrovo Makarova, nalazi se na istoku ostrva, južno od poluostrva Valjkova. Od glavnog dela ostrva razdvaja ga slano jezero Gusinoje sa otokom i još jedno manje bezimeno jezero. Poluostrvo Makarova se uzdiže do 54 m.

Klima je hladna sa dugim, vrlo hladnim zimama i vrlo hladnim i kratkim letima.

Meždušarskij je okružen mnogim manjim ostrvima. Sva su smeštena u blizini istočne i severne obale ostrva, dok ih nema duž zapadne i južne obale, odnosno prema otvorenom moru.

(30) Ostrvo Jarceva (Остров Ярцева) nalazi se 700 m severno od istoimenog poluostrva na ostrvu Meždušarskij; ostrvo je dugačko oko 4,3 km i široko 1,3 km, a visina je 26 m. Na ostrvu ima nekoliko malih jezera. Po merenjima sa Google Eartha površina ostrva Jarceva iznosi 3,3 km².

(31) Ostrvo Valjkova (Остров Валькова) nalazi se istočno od ostrva Jarceva, severno od uvale Valjkova i 600 m od ostrva Meždušarskij; ostrvo je dugačko oko 3 km i visine je 25 m.

(32) Bezimeno ostrvo (Безымянный) nalazi se severoistočno od poluostrva Valjkova. Izduženog je oblika, sa pojasom zemlje koji se pruža prema jugu. Dugačko je oko 4 km i ima visinu 53 m.

(33) Sobačij (Собачий, pseće ostrvo) se nalazi u blizini obale Južnog ostrva, odvojeno od njega Uskim moreuzom (širine 1 km), dok ga Široki moreuz odvaja zapadno od ostrva Glotova. Ostrvo je dug oko 12 km i širok 2,6 km. Po merenjima sa Google Eartha površina ostrva iznosi 21,7 km². Severni deo ostrva uskim fjordom podeljen je na dva kraka, istočni krak ima visinu od 36 m, ali se najviša tačka, 54 m, nalazi se u južnom delu ostrva. Postoji nekoliko malih jezera i potoka.

(34) Ostrva Bratani (Острова Братаны) su dva mala okrugla ostrvca, između Meždušarskog i Sobačjeg, odnosno severno od ostrva Pleš.

(35) Pleš (Плешь, ćelavo ostrvo) je malo ostrvo u moreuzu Kostin šar, između Meždušarskog i Sobačjeg, ima visinu od 30 m.

Na karti se vide ostrva (33) Sobačij, (34) Ostrva Bratani, (35) Pleš, (36) Dvojnoj, (37) Ostrvo Glotova,

(38) Usko ostrvo i (39) Ostrvo Timofejeva

(36) Dvojnoj (Двойной, dvostruko ostrvo) se nalazi između poluostrva Valjkova (na ostrvu Meždušarskij) i ostrva Glotova; ima izduženi oblik (dugačak je oko 3,2 km), sa zalivom na istočnoj obali, ima visinu od 18 m. Na ostrvu se nalaze dva mala jezera.

(37) Ostrvo Glotova (Остров Глотова) nalazi se između Dvojnog i Sobačjeg, razdvojen od njega Širokim moreuzom. Na ostrvu se nalazi nekoliko manjih jezera i veliko jezero u sredini; ostrvo je dugačko oko 4,5 km i široko 1,6 km; ima visinu od 33 m. Po merenjima sa Google Eartha površina ostrva iznosi oko 6 km².

(38) Usko ostrvo (Узкий) se nalazi 800 m severoistočno od poluostrva Makarova na ostrvu Meždušarskij.

(39) Ostrvo Timofejeva (Остров Тимофеева) smešteno je južno od Sobačjeg, između poluostrva Makarova (rastojanje 5 km) i obale Južnog ostrva (udaljenost 3 km). Izduženog je oblika, dugačko oko 5,6 km, visine 38 m. Po merenjima sa Google Eartha površina ostrva iznosi oko 5,5 km².

(40) Ostrva Bogdanovi (Острова Богдановы) su dva mala ostrva južno od ostrva Timofejeva, zapadno od dva ostrva je izduženo i visoko je 16 m, dok je istočno ostrvo okruglog oblika.

Na karti se vide (40) Ostrva Bogdanovi, (41) Pribrežnij, (42) Ostrvo Treskina, (43) Okruglo ostrvo,

(44) Alabasterska ostrva i (50) Ostrvo Kazarinova

(41) Pribrežnij (Прибрежный, priobalno ostrvo) se nalazi u severnom delu zaliva Propaščaja, 700 m od obale Južnog ostrva. Okruglog je oblika, visine 24 m. 

(42) Ostrvo Treskina (Остров Трескина) nalazi se 1.700 m istočno od rta Mal kit, najistočnije tačke Meždušarskog. Izduženog je oblika, visine 13 m.

(43) Okruglo ostrvo (Круглый) gotovo zatvara ulaz u zaliv Propaščaja. Dugačko je oko 9 km i široko 5 km. Nepravilnog je oblika, sa širokom uvalom Glubokaja (duboka) na severozapadu, što mu daje oblik sličan slovu “U”. Na severnom kraku je najviša tačka ostrva sa svojih 52 m, dok u južnom delu dostiže 45 m visine. Na ostrvu se nalazi veći broj jezera i potoka. Po merenjima sa Google Eartha površina ostrva iznosi oko 25 km².

(44) Alabasterska ostrva (Острова Алебастровые) su grupa od tri ostrva jugozapadno od Okruglog ostrva. Grupu čine glavno ostrvo nepravilnog oblika, dugačko oko 2,6 km i dva mala ostrva severoistočno od njega.

(45) Ostrvo Šipunova (Остров Шипунова) nalazi se u uvali Tajnaja, oko 1 km od obale Južnog ostrva. Izduženog je oblika, dugačko oko 3,9 km, visine 58 m; u sredini ostrva su dva mala jezera.

(46) Tajno ostrvo (Тайный) nalazi se 800 m od poluostrva Pirnrez na Južnom ostrvu, severoistočno od Bezimenog ostrva i zapadno od ostrrva Tertire. Dugačko je oko 4 km, sa visinom  52 m. Po merenjima sa Google Eartha površina ostrva je nešto veća od 4 km².

(47) Tertire (Тертыре) se nalazi između ostrva Južnog (1,2 km), Sobačjeg (700 m) i Tajnog. Izduženog je oblika i čini prirodnu barijeru za ulazak u uvalu Tajnaja. Ostrvo Tertire dugačko je  7,7 km, široko 2 km i visoko je čak 155 m (za 60 m je više od Meždušarskog). Po merenjima sa Google Eartha površina ostrva iznosi oko 12 km².

Na karti se vide (31) Ostrvo Valjkova, (32) Bezimeno ostrvo, (45) Ostrvo Šipunova, (46) Tajno ostrvo i (47) Tertire

(48) Srednje ostrvo (Средний) nalazi se u zalivu Nerpi, jugoistočno od Okruglog ostrva. Na ostrvu se nalazi malo jezero. Jugoistočno od njega se nalazi bezimeno ostrvce.

GPS koordinate: 71°04′18.59″ N, 53°47′45.34″ E.

(49) Unutrašnje ostrvo (Внутренний) se nalazi u zalivu Junau i sa svih strana ga okružuje Južno ostrvo. Zaliv je formiralo poluostrvo Visjačij, koje se savija oko sebe. Ostrvo je dugačko oko 3,3 km; severozapadno i istočno od njega nalaze se dva mala bezimena ostrva.

GPS koordinate: 71°05′23.51″ N, 54°00′14.34″ E.

(50) Ostrvo Kazarinova (Остров Казаринова) je malo okruglo ostrvo, istočno od Alabasterskih ostrva, 400 m od obale Južnog ostrva.

(51) Žemčug (Жемчуг, biser) je udaljen skoro 5 km u pravcu jug-jugoistok od Alabasterskih ostrva. Od obale Južnog ostrva udaljen je 2,3 km. Ostrvo je visoko 11 m.

GPS koordinate: 71°01′03.47″ N, 53°30′44.44″ E.

(52) Bašmačnij (Башмачный) je dug pojas zemlje na ulazu u moreuz Kostin šar sa južne strane. Na karti više liči na poluostrvo. Graniči se sa Bašmačnačkim zalivom na istoku i zalivom Špilevaja na zapadu. Ostrvo je dugačko oko 5 km i visoko 17 m.

(53) Ostrva Rakovaja Ludka (Острова Раковая Лудка) su dva mala ostrvca uz jugozapadnu obalu Južnog ostrva. Smešteni su južno od zaliva Rakovaja. GPS koordinate su pogrešne.

(54) Seleznjov (Селезнёв) je malo ostrvo u uvali Širočiha (губа Широчиха), južno od zaliva Seleznjova. GPS koordinate su pogrešne.

(55) Kaltak (Калтак) je malo ostrvo u severozapadnom delu Crne uvale (губа Черная).

GPS koordinate: 70°43′56.56″ N, 54°31′13.22″ E.

(56) Roze (Розе) je ostrvce na južnom ulazu u Crnu uvalu.

GPS koordinate: 70°38′17.26″ N, 54°51′24.47″ E.

Ostrva u uvali Sahaniha (губа Саханиха):

Na karti se vide ostrva (57) Potič, (58) Veliki i Mali Sahanin, (59) Ploskij, (60) Ostrvo Žuravljova,

(63) Ostrva Žongoloviča, (64) Ostrvo Plehanova, (65) Gorbov, (66) Ozernoj i (67) Pogranična ostrva

(57) Potič (Потыч) je malo ostrvo u zapadnom delu zalivu, 400 m južno od istoimenog rta na Južnom ostrvu.

(58) Veliki Sahanin (Большой Саханин) i Mali Sahanin (Малый Саханин) su dva mala ostrva južno od Potič i Ploskij. Na Google Earthu se ne vide!

(59) Ploskij (Плоский, ravno ostrvo) je malo ostrvo u zapadnom delu zalivu, 3,5 km jugoistočno od ostrva Potič, a 4 km od Južnog ostrva; visoko je 11 m.

(60) Ostrvo Žuravljova (Остров Журавлёва) je malo ostrvo južno od zaliva Sineljnikova (залив Синельникова) i severno od ostrva Ploskij. Na Google Earthu se ne vidi!

(61) Camutali (Цамутали) je malo ostrvo u zalivu Sineljnikova, visoko 16 m. Od obale Južnog ostrva udaljeno je 2 km. GPS koordinate: 70°37′55.95″ N, 55°19′32.79″ E.

(62) Ostrvo Kolosova (Остров Колосова) je veće ostrvo u zalivu Civolki, 500 m od najbliže tačke na Južnom ostrvu. Izduženog je oblika, sa jezerom u južnom delu. Dužina ostrva je 3,2 km, a visina je 32 m. GPS koordinate: 70°38′45.93″ N, 55°33′57.96″ E.

(63) Ostrva Žongoloviča (Острова Жонголовича) su grupa ostrva u zalivu Civolki, koja se sastoji od većeg ostrva i dva manja ostrva koja se nalaze jugoistočno od njega.

(64) Ostrvo Plehanova (Остров Плеханова) je malo ostrvo u južnom delu zaliva Civolki, istočno od ostrva Žongloviča i severno od grupe ostrva Južni Gorbovi.

Ostrva Južni Gorbovi (Острова Южные Горбовы):

Ostrva Južni Gorbovi su grupa od pet ostrva koja se nalazi u Pečorskom moru. Ova grupa ostrva nalazi se južno od Južnog ostrva, tačnije u uvali Sahaniha, južno od zaliva Civolki. Grupa se sastoji od ostrva Gorbov i Ozernoj, kao i još jednog prilično velikog bezimenog ostrva severno od Gorbova i dva mala ostrva južno od Ozernog.

(65) Gorbov (Горбов) je najveće i najjužnije ostrvo u grupi; izduženog je oblika i visoko je 26 m.

(66) Ozernoj (Озерной, jezersko ostrvo) je najsevernije ostrvo grupe, kvadratnog je oblika, sa velikim jezerom u sredini.

(67) Pogranična ostrva (Острова Пограничные) su dva mala ostrva istočno od Južnih Gorbovih i 2 km jugozapadno od poluostrva Kabanij nos.

(68) Ostrvo Valjneva (Остров Вальнева) je ostrvo neverovatnog oblika, gotovo potpuno ravnih obala. Dugačko je oko 10 km, a najveća širina je samo 500 m. Površina ostrva mereno sa Google Eartha je 3,3 km², a koeficijent razuđenosti je oko 3,5. Nalazi se u zalivu Moržovaja, koji deli na dva dela i proteže se gotovo celom svojom dužinom paralelno sa istočnom obalom poluostrva Kabanij nos. GPS koordinate: 70°36′48.69″ N, 55°57′51.68″ E.

(69) Pesčanij (Песчаный) je ostrvce 300 m zapadno od velikog poluostrva Rusanova.

GPS koordinate: 70°36′21.61″ N, 56°14′46.4″ E.

Petuhovski arhipelag (Петуховский архипелаг):

Petuhovski arhipelag  je grupa ostrva  koja se nalazi u Pečorskom moru. Arhipelag se nalazi južno od Južnog ostrva, tačnije južno od velikog poluostrova Rusanova i zapadno od Kusove zemlje.

Ostrva arhipelaga:

(70) Veliko jelensko ostrvo (Большой Олений) nalazi se u sredini grupe, 300 m južno od poluostrva Rusanova. Najveće je ostrvo u arhipelagu, dugačko je oko 9 km, a široko 5 km. Po merenjima sa Google Eartha površina ostrva iznosi oko 23 km². Ostrvo je podeljeno na dva dela. Severoistočni deo, povezan prevlakom širine 400 m, je u stvari veliko poluostrvo Tihomirova, na kome se nalazi najviša tačka ostrva i celog arhipelaga – 55 m. Na ostrvu je mnogo malih jezera; između Velikog jelenskog ostrva i poluostrva Rusanova nalazi se mnogo bezimenih ostrva. Karta pokazuje da se na njegovoj jugozapadnoj obali nalazi koliba (izba).

(71) Malo jelensko ostrvo (Малый Олений) smešteno je oko 2,5 km jugoistočno od Velikog jelenskog ostrva i drugo je po veličini ostrvo arhipelaga. Dugačko je oko 7,1 km, a najveća širina je   3 km. Po merenjima sa Google Eartha površina ostrva iznosi oko 10 km². Dostiže 38 m visine u severnom delu. Ostrvo ima prevlaku širine 200 m u centralnom delu,  koja ga gotovo deli na dva dela. U sredini ostrva je veliko jezero, a pored toga postoje i druga manja jezera. Istočna obala je vrlo razuđena malim zalivima i uvalama.

(72) Bratkov (Братков) je malo ostrvo južno od Britvina. Na Google Earthu ostrvo se ne vidi!

(73) Britvin (Бритвин) je smešten oko 4 km jugozapadno od Velikog jelenskog ostrva i 1,3 km zapadno od Puhovog. Ostrvo je visoko 22 m; u blizini njegove jugoistočne obale nalaze se četiri mala bezimena ostrva.

(74) Cvetnoj (Цветной, obojeno ostrvo) je malo ostrvo 400 m severozapadno od Velikog jelenskog ostrva.

(75) Crna ostrva (Острова Чёрные) su grupa od tri ostrvca u zalivu Pahtusova, istočno od poluostrva Tihomirova na Velikom jelenskom ostrvu.

(76) Crvena ostrva (Острова Красные) su dva ostrva smeštena između Kusove zemlje (rastojanje iznosi 2,8 km) i Malog jelenskog ostrva, od koga su udaljena oko 3,1 km.

(77) Ozernoj (Озерной, jezersko ostrvo) se nalazi se oko 2,2 km zapadno od Velikog jelenskog ostrva. Dimenzije ostrva su: dužina 1,3 km, a širina 1 km. Na ostrvu su tri mala jezera.

(78) Ostrva Petuhi (Острова Петухи, ostrva pevci) su grupa od pet ostrva u blizini južne obale Velikog jelenskog ostrva. Dva najveća ostrva dugačaka su oko 1 km, a široka 500 m.

(79) Puhovij (Пуховый) se nalazi južno od Velikog jelenskog ostrva. Ostrvo je dugačko oko 3,6 km, a visoko je 26 m.

(80) Ostrva Pinini (Острова Пынины) su grupa od četiri ostrva, koja su  najjužnija ostrva ne samo Petuhovskog arhipelaga nego i cele Nove zemlje. Sastoje se od malog ostrva okruglog oblika, visokog 5 m, jedno ostrvce je zapadno, a još dva su istočno. Na Google Earthu ovih ostrva nema!

(81) Trojnoj (Тройной, trostruko ostrvo) je malo ostrvo severno od Malog jelenskog ostrva, usred zaliva Pahtusova.

Ostrva u zalivu Rejneke (залив Рейнеке) i zalivu Pahtusova (залив Пахтусова):

(82) Gagačij (Гагачий) je malo ostrvo smešteno u severnom delu zaliva Rejneke.

GPS koordinate: 70°41′25.5″ N, 56°23′09.44″ E.

(83) Ostrvo Šatilova (Остров Шатилова), okruglog je oblika, najveće veličine oko 700 m, nalazi se u zaljevu Rejneke di forma rotondeggiante, con una dimensione massima di circa 700 m, si trova nel golfo di Rejneke. GPS koordinate su pogrešne.

(84) Ostrvo Vepreva (Остров Вепрева) nalazi se 1,6 km južno od ostrva Šatilova, u delu gde se zaliv Rejneke sužava. GPS koordinate: 70°38′54.13″ N, 56°29′25.17″ E.

(85) Ostrvo Nelidova (Остров Нелидова), smešten između zaliva Rejneke i Pahtusova, nalazi se istočno od poluostrva Rusanova; to je ostrvo vrlo nepravilnog oblika s visinom od 40 m u istočnom dijelu; dugačak je oko 4 km i širok 2,7 km, na južnom delu je nekoliko jezera. Ostrvo je okruženo sa više bezimenih ostrva.  GPS koordinate: 70°36′08,89″ N, 56°41′01,02″ E.

(86) Ostrvo Bogoslovskog (Остров Богословского) nalazi se 200 m južno od ostrva Nelidova, dugačko je oko 2,7 km i široko 750 m. Na ostrvu su dva mala jezera.

(87) Ostrva Demidova (Острова Демидова) su dva ostrvca u zalivu Pahtusova, jugoistočno od ostrva Bogoslovskog.

(88) Kusova zemlja ili Zemlja Kusova (Кусова Земля)

Na karti se vide (86) Ostrvo Bogoslovskog, (87) Ostrva Demidova, (88) Kusova zemlja, (89) Žarkov, (90) Oktavina,

(91) Druga luda, (92) Srednje ostrvo, (93) Artjuhov, (94) Prva luda i (95) Ostrva Nahimova

Kusova zemlja je relativno veće ostrvo arhipelaga Nova zemlja. Površina ostrva merena na Google Earthu je oko 66 km².

Nalazi se u Barencovom moru, na krajnjem jugu arhipelaga, južno od Južnog ostrva i poluostrva Piritovij, a istočno od Petuhovskog arhipelaga. Između Kusove zemlje i poluostrva Piritovij nalazi se moreuz Nikoljskij Šar. Severozapadno od ostrva je zaliv Pahtusova. Južno od Kusove zemlje nalazi se samo malo bezimeno ostrvo, a dalje, iza moreuza Karska vrata, udaljeno preko 50 km je ostrvo Vajgač. Nedaleko od Kusove zemlje su dva plića dela mora (takozvane banke) Prokofjeva i Persej.

Ostrvo je dugačko oko 18 km i široko 6,5 km, nepravilnog je oblika, sa nekoliko zaliva, od kojih je najveći uvala Tarhova na jugoistoku dugačka oko 6 km.

Najsevernija, a ujedno i najzapadnija tačka ostrva je rt Panfjorova, a najjužnija tačka je rt Kusov nos. Najistočnija tačka je nešto severoistočnije od rta Jelene.

Iako je ostrvo prilično veliko, najviša tačka je samo 59 m i nalazi se na severozapadu ostrva, a druga po visini je tačka 52 m pored zapadne obale u srednjem delu ostrva. Još postoji jedno uzvišenje od 50 m pored istočne obale ostrva. Brojna su jezera i potoci. Jezera na kraju uvale Tarhova i na jugostoku ostrva su slana.

Kusova zemlja

Ostrva u moreuzu Nikoljskij šar (пролив Никольский Шар):

(89) Žarkov (Жарков) je malo izduženo ostrvo u blizini severne obale Zemlje Kusova, u severnom delu moreuza Nikoljskij šar.

(90) Oktavina (Октавина) je ostrvo koje ima oblik broja osam, a nalazi se severoistočno od Kusove zemlje među ostalim bezimenim ostrvima.

(91) Druga luda (Вторая Луда) je ostrvce u sredini moreuza Nikoljskij šar, zapadno od Srednjeg ostrva.

(92) Srednje ostrvo (Средний) se nalazi u južnom delu moreuza; ostrvo je dugačko oko 3,8 km i široko 1,4 km, ima veliku uvalu na istočnoj obali i nekoliko malih jezera u blizini jugozapadne obale. Po približnim merenjima sa Google Eartha površina ostrva je oko 3,2 km².

(93) Artjuhov (Артюхов) je malo ostrvo severoistočno od Srednjeg ostrva.

(94) Prva luda (Первая Луда) je malo ostrvo južno od Srednjeg ostrva.

(95) Ostrva Nahimova (Острова Нахимова) su dva mala ostrvca južno od Srednjeg ostrva i Prve lude.

(96) Veliki Loginov (Большой Логинов) je dugačak oko 6,4 km i širok je 1 km, nepravilnog je oblika, visine 24 m; nalazi se istočno od Srednjeg ostrva i južnog ulaza u moreuz Nikoljskij Šar. Na jugozapadnom delu ostrva nalazi se nekoliko malih jezera. Po približnim merenjima sa Google Eartha površina ostrva je oko 5,2 km².

(97) Medveđa ostrva (Острова Медвежьи) su grupa od pet ostrvaca istočno od istočnog kraja ostrva Veliki Loginov.

(98) Mali Loginov (Малый Логинов) je izduženi ostrvo, visoko 22 m; nalazi se na južnom ulazu u moreuz Nikoljskij Šar i južno od ostrva Veliki Loginov.

Ostrva u uvali Loginova (губа Логинова):

(99) Ostrva Brouna (Острова Броуна) su tri mala ostrva u sredini uvale Loginova.

GPS koordinate: 70°37′54.31″ N, 56°58′05.63″ E).

(100) Ostrvo Stadoljskog (Остров Стадольского) je malo ostrvo u sredini uvale, severoistočno od istoimenog poluostrva.

GPS koordinate: 70°38′02.5″ N, 57°04′04.06″ E.

(101) Lot-Riba (Лот-Рыба) je malo ostrvo u istočnom delu zaliva, severozapadno od ostrva Ragozina.

GPS koordinate: 70°35′54.52″ N, 57°14′56.65″ E.

(102) Ostrvo Ragozina (Остров Рагозина) se nalazi blizu ulaza u zaliv. Nepravilnog je oblika, dugačko 1,5 km, sa velikim jezerom na jugu i malim jezerom na zapadu. 

GPS koordinate: 70°35′15.91″ N, 57°17′44.74″ E.

(103) Ostrva Ruhlova (Острова Рухлова)  su dva izdužena ostrva smeštena jedno pored drugog, zajedno su dugački 2,7 km; nalaze se istočno od ostrva Ragozina, na ulazu u uvalu Loginova.

GPS koordinate: 70°34′31.54″ N, 57°22′38.9″ E.

(104) Kazobin (Казобин) je malo ostrvo trouglastog oblika jugoistočno od uvale Loginova i oko 3,5 km severoistočno od ostrva Veliki Loginov. Postoje dva bezimena ostrvca blizu istočnog kraja ostrva.

GPS koordinate: 70°32′45.41″ N, 57°28′44.74″ E.

(105) Luda (Луда) je ostrvce istočno od ostrva Kazobin.

Ostrva pored istočne obale:

(106) Izbnoj (Избной) je ostrvo nepravilnog oblika, dugačko oko 1,5 km. Smešteno je u blizini obale Južnog ostrva, severoistočno od ulaza u zaliv Loginova.

GPS koordinate: 70°35′52.88″ N, 57°28′02.72″ E.

(107) Ostrva Krapivina (Острова Крапивина) su dva ostrvca severno od ostrva Izbnoj.

GPS koordinate: 70°37′16.59″ N, 57°28′24.97″ E.

(108) Ostrvo Ježova (Остров Ежова) je ostrvce u blizini istočne obale Južnog ostrva, južno od ušća reke Abrosimove. GPS koordinate su pogrešne.

(109) Ostrvo Mihrengina (Остров Михренгина) je malo ostrvo u blizini istočne obale Južnog ostrva; ima visinu od 23 m. GPS koordinate su pogrešne.

(110) Ostrvo Fjodora (Остров Фёдора) se nalazi ispred zaliva Litke; ostrvo ima visinu od 16 m.

GPS koordinate: 72°26′30.3″ N, 55°35′46.73″ E.

(111) Ostrvo Aleksandra (Остров Александра) je malo ostrvo zapadno od ostrva Fjodora.

GPS koordinate: 72°26′30.3″ N, 55°33′45.6″ E.

(112) Tri brata (скалы Три Брата) su stene severno od ostrva Fjodora.

(113) Nakovaljnja (Наковальня) je ostrvce na ulazu u zaliv Stepovog i južno od istoimenog rta. GPS koordinate: 72°31′16.4″ N, 55°37′18.19″ E.

(114) Ostrva Kokina (Острова Кокина) su dva ostrvca u zalivu Knipoviča. GPS koordinate su pogrešne.

(115) Ostrvo Habarova (Остров Хабарова) se nalazi južno od ulaza u zaliv Brandta.

Ostrva u moreuzu Matočkin šar:

(116) Ostrva Hejglina (Острова Хейглина) su tri mala ostrva u centru uvale Belušja, u istočnom delu moreuza Matočkin šar. Uvala Belušja dugačka je 16 km i najduža je uvala u tom moreuzu.

GPS koordinate: 73°20′28.85″ N, 56°01′04.49″E.

(117) Kamenje Jegorova (Камни Егорова) su dva ostrvca u zapadnom ulazu u moreuz Matočkin šar, 800 m jugozapadno od Severnog ostrva. GPS koordinate: 73°18′28.98″ N, 54°15′59.85″ E.

(118) Crni kamen (Чёрный Камень) se nalazi 2,2 km južno od Kamenja Jegorova, oko 1,4 km severozapadno od obale Južnog ostrva. GPS koordinate: 73°17′14.02″ N, 54°15′28.95″ E.

V A J G A Č

Vajgač (Вайгач) je ostrvo na granici Evrope i Azije i nalazi se između Barencovog i Karskog mora. Predstavlja produžetak Uralskog grebena. Od evroazijskog kopna (Jugorsko poluostrvo) ga odvaja prolaz Jugorskij Šar, dužine 40 km, širine od 2,5 km do 12 km i koji je većim delom godine zaleđen. Na severozapadu Karskim vratima širine oko 45 km Vajgač je odvojen od Nove zemlje (Južno ostrvo). Dužina ostrva u pravcu severozapad-jugoistok iznosi 105 km, dok je širina 44 km. Sa površinom od 3.383 km² zauzima dvanaesto mesto među ruskim ostrvima. Dužina obale ostrva Vajgač je 376,9 km, a koeficijent razuđenosti je 1,83.

Roze bojom je obeleženo područje rezervata prirode

Vajgač je građen od gline, peščara i krečnjaka. Ostrvo je nisko, tako da najviši vrh Bolvanskaja iznosi samo 157 m. Brojne su reke (dužine 20-40 km) sa prekrasnim vodopadima i močvare, dok jezera ima oko 4 hiljade. Neke reke su sa kanjonima. Najveće reke koje se ulivaju u Barencovo more su Talata, Junojaha i Surijaha, a u od reka koje se ulivaju u Karsko more ističe se Sarmik.

Na ostrvu preovlađuje tundra. Niski kameni grebeni se pružaju u smeru duže stranice ostrva.

Prosečna temperatura u februaru je -20°C, a u junu 5°C.

Na ostrvu se gnezde ptice plivačice i žive retke vrste biljaka i životinja, među kojima su polarna sova, arktički leptiri i beli medved.

Engleski kapetan Steven Barrow iskrcao se na ostrvo 1566. godine, dok je holandski moreplovac Barents video njegove obale 40 godina kasnije. Starosedeoci Nenci (ranije su ih zvali Samojedi) ostrvo su zvali Hebidya Ya, što znači “Sveta zemlja”.

Tokom XIX veka niko se nije usuđivao da živi na ostrvu. Tek u XX veku (u vreme sovjetske vlasti) formiraju se stalna naselja. Na ostrvu je jedno vreme bio gulag, a zatvorenici su se bavili iskopom ruda olova i cinka. To je trajalo od 1930. do 1940. godine, a danas na jugu ostrva postoje samo ostaci rudnika, rudarskih kolica i šina.

Po podacima iz 2012. godine na ostrvu je bilo 106 stanovnika. Jedino naselje je Varnek (na slici), a ranije su postojala naselja Vajgač i Dolgaja Guba.

Najveći problemi Varneka su zapuštene kuće i oskudno snabdevanje, t.j. sve ono što zavisi od pomoći sa kopna. U jedinoj prodavnici u naselju cene su duplirane u odnosu na kopno. Celo naselje se sastoji od dvadesetak objekata, ne računajući šupe, od kojih je 14 stambenih i u kojima većinom žive po dve porodice sa odvojenim ulazima. Od objekata opšteg značaja tu su skladište, dom kulture, prodavnica, pekara, dizel stanica i sauna. Broj stanovnika (oko 100) praktično se nije menjao još od pedesetih godina prošlog veka. Praktično tokom godine varira od 80 do 120. Leti dolaze rođaci, koji su se ranije odselili na kopno, a zimi je obrnut slučaj i mnogi meštani odlaze na kopno.

Do Vajgača, odnosno Varneka, postoji redovna helikopterska linija od Narjan-Mara, administrativnog centra Neneckog autonomnog okruga (u sastavu Arhangeljske oblasti), kome pripada i Vajgač. Rastojanje od Narjan-Mara do Varneka je 370 km. Helikopter leti jednom u dve nedelje (ranije je leteo jednom mesečno). U leto 2017. godine cena karte za putnike iznosila je 10.070 rubalja (140 €). 

Vajgač pojedinci nazivaju “Uskršnjim ostrvom Arktika”. Naime, na ostrvu je registrovano više od 230 objekata kulturnog nasleđa (obeleženih na slici).

Već su prvi Evropljani koji su posetili Vajgač pričali o njegovim idolima sa usnama i očima koji su bili ofarbani krvlju irvasa. Svakog leta Nenci su posećivali ostrvo radi ritualnih svečanosti. Oni su prelazili Jugorskij Šar u slabašnim čamcima ili na saonicama koje su vukli irvasi. Na svetim mestima Nenci su gradili drvene ili kamene idole.

Arhimandrit Venijamin je 1825. godine posetio ostrvo i naterao je Nence (nakon što ih je preveo u hrišćanstvo) da zapale statue svojih Bogova, a na to mesto je postavio drveni krst. Nakon 10 godina novi idoli su podignuti nedaleko od krsta i žrtvovanje se nastavilo.

U sovjetsko vreme većina jedinstvenih religioznih spomenika je uništena, a posete ostrvu su bile zabranjene. Kada je podignut gulag, u blizini je sagrađeno naselje Varnek i stotinak Nenaca je bilo prisiljeno da živi u njemu. Oni su se bavili uzgojem irvasa i lovom na polarnu lisicu. Tek u poslednjih desetak godina Vajgač postaje prirodni rezervat i varvarsko razaranje njegovih spomenika, kao i nekontrolisan lov morževa i belih medveda je zaustavljen.

Na ostrvu su fantastični predeli, iznenađujući biljni i životinjski svet i to je neobičan uticaj kojim Vajgač impresionira posetioce. Čak i zatvorenici u gulagu bez obzira na težak rad u rudniku nisu klonuli duhom, a jedno od neverovatnih čuda je bilo da nije bilo bolesti, verovatno iz razloga što nije bilo mikroba.

Savremeni naučnici koji su posetili Vajgač govore o njegovim jedinstvenim geomagnetskim svojstvima. Osobe, na podsvesnom nivou, dobijaju energiju, vrlo brzo se adaptiraju na okolinu, trenutno zaboravljajući sve bolesti i stresove. Nekoliko dana provedenih na Vajgaču daje energiju za celu godinu.

Vajgač je okružen brojnim manjim ostrvima, ali nijedno od tih ostrva nije opisano. Čini se da je najveće od tih ostrva Veliki Cinkovij, čija površina po približnim merenjima sa Google Eartha iznosi 5 km².

Sledeća ostrva se nalaze u blizini obala ostrva Vajgač, a navedena su počevši od severa i suprotno od smera kretanja kazaljke na satu. 

Istočno od najsevernije tačke ostrva:

• Otdeljnij (Отдельный), GPS koordinate: 70°26′56.33″ N, 59°05′56.01″ E

severozapadno:

• Jelensko ostrvo (Олений)
• Ostrva Novosiljcova (Острова Новосильцова)
• Mali Voronov (Малый Воронов)
• Veliki Voronov (Большой Воронов)
• Ostrvo Mordovina (Остров Мордовина)
• Ostrvo Morozova (Остров Морозова)
• Ostrva Janova (Острова Янова)
• Čiračij (Чирачий)
• Ostrva Rogozina (Острова Рогозина)

u uvali Dolgaja (губа Долгая):

• Ostrvo Jevlana (Остров Евлана)
• Srednje ostrvo (Средний)
• Ostrva Lori (Острова Лоры)
• Ostrvo Logejskog (Остров Логейского)
• Džekson (Джексон)
• Ostrvo Brovcina (Остров Бровцына)

još uvek severozapadno:

• Rogatyj (Рогатый)
• Ostrva Mihajlova (Острова Михайлова)
  • Ostrvo Koljubakina (Остров Колюбакина)
  • Ostrvo Polipova (Остров Полипова)
• Ostrvo Kozljaninova (Остров Козлянинова)
• Ostrvo Černišova (Остров Чернышёва)
• Ostrvo Šokaljskog (О. Шокальского), GPS koordinate: 70°11′36.53″ N, 58°28′01.84″ E

zapadno:

• Podrezova Luda (Подрезова Луда)

zapadno u zalivu Ljamčina (бухта Лямчина):

• Veliki Cinkovij (Большой Цинковый), GPS koordinate: 69°51′52.89″ N, 59°27′18.94″ E
• Mali Cinkovij (Малый Цинковый), GPS koordinate: 69°50′24.34″ N, 59°29′25.01″ E
• Gubistij (Губистый)
• Stvornij (Створный)
• Ostrva Karpovi (Острова Карповы), GPS koordinate: 69°43′21.46″ N, 59°33′17.37″ E

južno:

• Crvena ostrva (Острова Красные), GPS koordinate: 69°41′00.84″ N, 59°50′12.09″ E
• Hosеjto (Хосэйто), GPS koordinate: 69°40′31.65″ N, 60°11′31.31″ E.