05. ZEMLJA FRANJE JOSIFA

Zemlja Franje Josifa (Земля Франца-Иoсифа)je arhipelagu Severnom ledenom okeanu, na severu Evrope, 375 km severno od Nove zemlje. Administrativno pripada Arhangeljskoj oblasti.

Geografija

Zemlja Franje Josifa je jedna od krajnjih severnih teritorija Rusije i sveta. Sastoji se od 192 ostrva ukupne površine 16.134 km2.

Ostrva se dele u tri (ili četiri) grupe:

  • istočnu, odvojenu od drugih Austrijskim moreuzom, sa najvećim ostrvima Zemljom Vilčeka i ostrvom Grejama Bela;
  • centralnu, između Austrijskog moreuza i Britanskog kanala, gde se nalazi najveći broj ostrva od kojih je po površini najveće ostrvo Hala; ova grupa se u nekim izvorima deli na južnu i severnu, razdvojene moreuzom Markamari;
  • zapadnu, zapadno od Britanskog kanala, u kojoj se nalazi najveće ostrvo arhipelaga Zemlja Georga, kao i veliko ostrvo Zemlja Aleksandri.

Većina ostrva arhipelaga Zemlja Franje Josifa je građena u obliku platoa. Prosečne visine su 400-490 m, a najviša tačka arhipelaga je 620 m.

Obala zapadno od rta Fligeli na Rudolfovom ostrvu je najsevernija tačka Zemlje Franje Josifa, Ruske Federacije i Evrope.

Rt Mary Harmsworth na ostrvu Zemlja Aleksandri je najzapadnija tačka arhipelaga, ostrvo Lamon je najjužnija, a rt Kohlsaat (po drugim podacima rt Olney) na ostrvu Grejama Bela je najistočnija tačka.

Većina ostrva je izgrađena od peščara, alevrolita i krečnjaka, koji su pokriveni horizontalnim bazaltnim stenama debljine 20-30 m. Među škriljcima i peščarom na rtu Flora (ostrvo Nortbruk) pronađen je mrki ugalj. Glavne korisne rude arhipelaga su još fosforiti i povezane sa njim komponente titan, vanadijum, itrijum, skandijum, torijum i metali retkih zemalja.

Tabela najvećih ostrva arhipelaga (površine preko 100 km2):

 NazivNaziv na ruskomPodgrupaPovršina (km2)Vrh
1.Zemlja GeorgaЗемля ГеоргаZapadna2.741416
2.Zemlja VilčekaЗемля ВильчекaIstočna2.055606
3.Ostrvo Grejama BelaОстров Грeэм-БеллIstočna1.708509
4.Zemlja AleksandriЗемля Александры Zapadna1.051382
5.Ostrvo HalaОстров ГалляJužna983502
6.SolsberiСолсбериSeverna924450
7.Ostrvo Mek KlintokaОстров Мак-КлинтокаJužna623521
8.Ostrvo DžeksonaОстров ДжексонаSeverna510481
9.Ostrvo HukeraOстров ГукераJužna508576
10.La-RonsjerЛа-РонсьeрIstočna441431
11.Ostrvo CigleraОстров Циглера Severna404554
12.ČampЧампSeverna346507
13.Ostrvo Karla AleksandraОстров Карла-АлександраSeverna338365
14.LuiđiЛуиджиSeverna328468
15.Rudolfovo ostrvoОстров РудольфаSeverna297461
16.SalmСальмJužna278343
17.Eva-LivЕва-ЛивIstočna269381
18.NortbrukНoртбрукZapadna254344
19.Viner NojštatВинер-НёйштадтSeverna242620
20.Ostrvo BrusaOстров БрюсаZapadna183301
21.Ostrvo PajeraOстров ПaйераSeverna152452
22.GriliГрилиSeverna149447
23.Ostrvo NansenaOстров НансенаJužna144372
24.Ostrvo RajneraOстров РaйнераSeverna134284
25.Ostrvo HejsaОстров ХейсаSeverna132242
26.ArturОстров АртураZapadna111275

Napomena: za gotovo sva ostrva postoje različiti podaci u pogledu površine. Prilično netačni podaci dati su na sajtu Ujedinjenih nacija UNEP, gde je površina gotovo svih ostrva uvećana čak i do 30%, pa su ti netačni podaci preuzimani. Podaci dati u tabeli preuzeti sa sajta Permske arktičke grupe “Sever” manturs.narod.ru. Sa Google Eartha jako je teško doći do preciznije izmerene površine.

Ostrva su u predelu večnog snega i leda, tzv. permafrost. Veći deo arhipelaga pokriven je glečerima, na mestima gde ih nema ima mnogo jezera, koja su gotovo cele godine pod ledom. Mnogobrojna jezera i dan danas nemaju imena, a od onih koja ih imaju su Kosmičko, Ledeno, Melkoje (plitko), Severno, Utinoje, Širšova itd.

Glečeri pokrivaju 87% površine arhipelaga. Debljina leda kreće se od 100 do 500 m. Glečeri, kada se spuste do mora, uzrokuju pojavu velikog broja ledenih bregova. Najintenzivnije topljenje leda zapaža se na jugoistoku i istoku svakog ostrva i arhipelaga u celini. Glečeri arhipelaga se intenzivno smanjuju i ukoliko se degradacija nastavi ovim tempom, kroz 300 godina će led sa Zemlje Franje Josifa u potpunosti nestati.

Klima arhipelaga je tipično arktička. Prosečna godišnja temperatura je -12°C (Rudolfovo ostrvo); prosečna julska temperatura se kreće od -1,2°C u uvali Tihoj (ostrvo Hukera) do +1,6°C (ostrvo Hejsa, na kome se nalazi najsevernija meteorološka stanica na svetu); prosečna januarska temperatura je oko -24°C (zabeležene su temperature do -52°C), brzina vetra dostiže 40 m/s (preko 140 km/h). Padavina ima malo od 200-300 mm do 500-550 mm godišnje.

U biljnom pokrivaču dominiraju mahovine i lišajevi.

Od sisara sreću se beli medved i ređe polarna lisica. U moru koje zapljuskuje ostrva žive prstenasta, bradata i grenlandska foka, morž, narval i beli kit. Najbrojnije su ptice (26 vrsta): njorke, razne vrste galebova i druge, koje letom formiraju takozvane ptičje kolonije.

Polarna lisica

Istorija

Iako je zvanično arhipelag otkriven u drugoj polovini XIX veka, bilo je pretpostavki da se između Špicbergena i Nove zemlje nalazi kopno. Do ovog zaključka došlo se na osnovu analize kretanja leda u zapadnom delu Severnog ledenog okeana. 1871. godine Rusi su imali detaljan projekat ekspedicije, ali država nije dala pare i ona je otkazana.

Zemlju Franje Josifa otkrila je Austrougarska ekspedicija koju su predvodili Julius von Payer i Karl Weyprecht, na jedrenjaku-parobrodu “Admiral Tegetthoff”. Ekspedicija je imala zadatak da proveri hipotezu nemačkog naučnika Petermana o postojanju toplog (!) Severnog polarnog mora i velikog polarnog kopna. Finansijer ekspedicije bio je austrougarski grof Wilczek. Brod koji se otisnuo na put 1872. godine u avgustu je bio zarobljen u ledu severozapadno od Nove zemlje i zatim, postepeno nošen njime prema zapadu, godinu dana kasnije, 30. avgusta 1873. godine stigao je do obala nepoznate zemlje. Weyprecht i Payer su je, koliko je bilo moguće, istražili prema severu i duž njenog južnog kraja.

U aprilu 1874. godine Payer je uspeo da dođe do 82°5′ severne geografske širine i napravi kartu ogromnog arhipelaga. Austrijski istraživači arhipelagu su dali ime austrougarskog cara Franje Josifa I. U Rusiji su u carsko i sovjetsko vreme pokretali pitanje o promeni imena arhipelaga: najpre u Zemlju Romanovih, a kasnije, posle 1917. godine, u Zemlju Kropotkina ili Zemlju Nansena, ali ti predlozi nisu prihvaćeni i arhipelag do današnjeg dana ima prvobitni naziv.

10. maja 1874. godine posada “Tegetthoffa” je bila prisiljena da napusti brod i preko leda je krenula do Nove zemlje, gde je srela ruske trgovce, koji su im pomogli da se vrate kući.

Weyprecht i Payer su 1873. godine istražili južni deo arhipelaga, a u proleće 1874. godine su ga presekli od juga prema severu na sankama. Bila je napravljena prva karta. Pošto je tokom putovanja more bilo pokriveno ledom, ekspedicija nije mogla da otkrije veliki broj moreuza i arhipelag je prikazan kao da se sastoji samo od nekoliko velikih ostrva.

1879. godine do obala arhipelaga došla je holandska ekspedicija, koja je otkrila ostrvo Hukera.

1881. i 1882. godine arhipelag je posetio škotski istraživač Benjamin Leigh Smith. Tokom prve posete otkrio je ostrva Nortbruka, Brusa, Zemlju Georga i Zemlju Aleksandri. Tokom drugog putovanja jahtu je uništio led kod rta Flora (ostrvo Nortbruk) i posada od 25 članova morala je da prezimi na ostrvu. Leti se ekspedicija na čamcima otisnula prema jugu i spasili su je brodovi koji su poslati da ih traže.

Od 1895-1897. godine na Zemlji Franje Josifa radila je velika i dobro snabdevena engleska ekspedicija Jackson-Harmswortha. Ekspedicija je došla na brodu “Windward” na rt Floru, gde je podigla glavnu bazu. Tokom tri godine izvršen je značajni rad na ispravci geografskih karata, vršila su se geološka, botanička, zoološka i meteorološka istraživanja u južnom, srednjem i jugozapadnom delu arhipelaga. Bilo je utvrđeno da se on sastoji od znatno većeg broja ostrva manjih dimenzija, nego što je prvobitno bilo prikazano na karti Payera.

Karta prikazuje pravce istraživanja ekspedicije Jackson-Harmswortha

1895. godine, ništa ne znajući o ekspediciji Jacksona, sa severa su na arhipelag došli norveški istraživači Nansen i Johansen. Od sredine avgusta 1895. godine oni su zimovali na ostrvu Džeksona u kamenoj kući, a leti su krenuli na jug i u junu 1896. godine susreli su se na ostrvu Nortbruk sa ekspedicijom Jacksona, sa kojom su se kasnije vratili u domovinu.

Bilo je još nekoliko ekspedicija, jednu je predvodio američki novinar Walter Wellman, zatim italijanska ekspedicija, koja je zabeležila najnižu temperaturu od -52°C.

U to vreme je počelo privredno osvajanje arhipelaga, pa je tako 1897. i 1898. godine Zemlju Franje Josifa posetio škotski trgovac krznima Robertson, koji je ubio oko 600 morževa i 14 belih medveda.

Prva ruska ekspedicija na Zemlju Franje Josifa bila je organizovana tek 1901. godine. Pod vođstvom vice admirala Makarova na ledolomcu “Jermak” oni su, po nekim izvorima, prvi podigli rusku zastavu na Zemlji Franje Josifa. Posada je brojala 99 ljudi, zajedno sa naučnicima. Iskrcavanje na obalu bilo je kod rta Flora i na ostrvu Hohštetera. Bila je sakupljena kolekcija biljaka, ruda i zemlje.

Sredinom dvadesetih godina XX veka u raznim državama su se pravili planovi za istraživanje visokih geografskih širina pomoću aviona i dirižabla. Zemlja Franje Josifa koja je pre toga bila teško dostupna, a nije raspolagala bogatim prirodnim resursima i imala je u osnovi samo naučni interes, u perspektivi je počela da se posmatrala kao jedno od čvorišta na budućim transarktičkim putevima i centrom važnih meteo – i hidroloških istraživanja.

Tek 15. aprila 1926. godine SSSR je dekretom objavio granice svoje teritorije u Severnom ledenom okeanu (od granice sa Finskom do Beringovog moreuza), koje su se odnosile na sve otkrivene i neotkrivene zemlje i ostrva. Po tom dekretu automatski je značilo da se Zemlja Franje Josifa smatra teritorijom SSSR. Administrativno je pripala Arhangeljskoj oblasti.

19. decembra 1928. godine norveška vlada se oglasila povodom dekreta SSSR izjavom da joj je nepoznato da bi na Zemlji Franje Josifa mogli biti bilo kakvi drugi interesi, osim ekonomskih interesa Norveške. U štampi se pojavila informacija da Norveška ima planove o izgradnji naselja na arhipelagu.

Sa sovjetske strane to je izazvalo ubrzanu pripremu ekspedicije pod rukovodstvom Šmidta na parobrodu-ledolomcu “G. Sedov”. 21. jula 1929. godine parobrod je isplovio iz Arhangeljska i 29. jula ploveći kroz debeo led došao je blizu rta Flora. Zbog nemogućnosti prilaska brodom, do rta se došlo na sankama, postavljena je sovjetska zastava, a za lokaciju opservatorije određena je uvala Tihaja na ostrvu Hukera. Do 12. avgusta u uvali Tihaja je vršen istovar opreme i namirnica, na obali su se gradile kuće i radio stanica, a zatim je brod “G. Sedov” vršio hidrološka istraživanja u Britanskom kanalu, pri čemu je stigao do 82°14′ severne geografske širine. 29. avgusta brod se vratio u uvalu Tihaja.

30. avgusta 1929. godine održano je svečano otvaranje prve stalno aktivne polarne stanice na Zemlji Franje Josifa, a u 13:30 h iznad stanice se zavijorila zastava SSSR i poslat je prvi radiogram na kopno. Od tog trenutka arhipelag su svake godine posećivale sovjetske polarne ekspedicije.

1936. godine na Rudolfovom ostrvu organizovana je baza prve sovjetske vazdušne ekspedicije na Severni pol. Odatle su u maju 1937. godine prevezeni padobranci koji su se spustili na Severni pol. A na Rudolfovom ostrvu počela je sa radom polarna stanica.

Morževi na ostrvu Hejsa

Posle II svetskog rata na Zemlji Franje Josifa bile su organizovane “tačke” PVO vazdušnih snaga SSSR, koje su bile najsevernije vojne jedinice SSSR.

Posle raspada SSSR ove “tačke” i brojni objekti na arhipelagu su napušteni. Po proceni iz 2010. godine na ostrvima Zemlje Franje Josifa bilo je oko 250.000 buradi sa gorivom (do 60.000 tona naftnih derivata), koji su ugrožavali ekološku situaciju ostrva. Pored toga, bilo je još oko milion praznih buradi! Od 2012. godine počeo je program čišćenja Arktika.

Interesantno je napomenuti da su 2008. godine, a zatim i 2012. godine otkrivena dva nova ostrva, koja su nastala odvajanjem od ostrva Nortbruk. Do pojave novih ostrva došlo je formiranjem moreuza na tom ostrvu.

Ministarstvo odbrane Rusije počelo je 2016. godine izgradnju aerodroma “Nagurskoje” na Zemlji Aleksandri. Dužina betonske poletno-sletne staze je 2.500 m, a širina do 46 m, što omogućava sletanje svih tipova aviona kojima raspolaže ruska avijacija. “Nagurskoje” je postalo stacionarni aerodrom najbliži Severnom polu. Na njemu su stacionirani lovci SU-27 i MIG-31, čiji zadatak je zaštita vazdušnih granica Rusije u Arktičkom regionu u punom obimu.

Stanovništvo

Naravno da na arhipelagu nema stalnog stanovništva, pa tako ni naselja. Povremeni stanovnici su naučnici na istraživačkim stanicama, meteorolozi i graničari.

Na ostrvu Hejsa 2005. godine otvorena je najsevernija pošta na svetu “Arhangeljsk 163100”, čije radno vreme je sredom od 10 do 11 časova! Pošta “Arhangeljsk 163110” je 2014. godine otvorena i na ostrvu Hukera.

Na ostrvu Zemlja Aleksandri radi polarna stanica, a na Rudolfovom ostrvu zatvorena je 1995. godine. Na ostrvu Hejsa je od 1957. godine radi geofizička opservatorija “Krenkela”.

SPISAK OSTRVA ARHIPELAGA

Grupe ostrva:

PODACI O ZALEĐENOSTI OSTRVA

U tabeli su prikazana ostrva arhipelaga koja imaju preko 100 km2 zaleđene površine (a ne ukupne površine). U koloni “Zaleđena površina” dat je i podatak o procentu zaleđene površine u odnosu na ukupnu površinu ostrva.

Naziv ostrvaPovršina (km2)Zaleđena površina (km2)Dužina obale (km)Koeficijent razuđenosti
Zemlja Georga27412241 – 81,8%6763,64
Zemlja Vilčeka20551892 – 92,1%2491,55
Grejam Bel17081215 – 71,1%1991,36
Zemlja Aleksandri1051781 – 74,3%3102,70
Hala983917 – 93,3%1771,59
Solsberi924876 – 94,8%1941,80
Mek Klintoka623580 – 93,1%1251,41
Džeksona510463 – 90,8%1802,25
Hukera508444 – 87,4%1231,54
La Ronsijer441406 – 92,1%921,24
Ciglera404365 – 90,3%1271,78
Čamp346294 – 84,9%911,38
Karla Aleksandra338327 – 96,7%901,38
Luiđi328302 – 92,1%1021,59
Rudolfovo ostrvo297291 – 97,9%771,26
Salm278268 – 96,4%691,17
Eva-Liv269268 – 99,6%771,32
Nortbruk254242 – 95,3%1011,79
Viner Nojštat242220 – 90,9%631,14
Brus183182 – 99,5%661,38
Pajera152144 – 94,7%561,28
Grili149133 – 89,3%551,27
Nansena144102 – 70,8%671,58
Rajnera134133 – 99,3%471,15
Ostrva koja imaju zaleđenu površinu manju od 100 km2 (32 ostrva)1000649786 
Ostrva koja nisu zaleđena (135 ostrva)64–267 
UKUPNO ARHIPELAG:16.13413.735 – 85,1%4.459 

Koeficijent razvedenosti je odnos dužine obale određenog ostrva i dužine obale koju bi imalo ostrvo iste površine, a kružnog oblika. Poređenje sa krugom uzeto je zbog toga što krug u odnosu na ostale geometrijske slike iste površine ima najmanji obim. Ovako izračunat koeficijent razuđenosti uvek je veći od jedinice. Od ostrva arhipelaga Zemlja Franje Josifa najrazuđenija je Zemlja Georga (3,64), a koeficijent veći od dva imaju još samo Zemlja Aleksandri (2,70) i ostrvo Džeksona (2,25).

ZAPADNA GRUPA OSTRVA

Najveća ostrva u ovoj grupi:

 NazivNaziv na ruskomNaziv na engleskomPovršinaVrh
1.Zemlja GeorgaЗемля ГеоргаPrince George Land2.741416
2.Zemlja AleksandriЗемля АлександрыAlexandra Land1.051382
3.NortbrukОстров НортбрукNorthbrook Island254344
4.BrusОстров БрюсаBruce Island183301
5.ArturОстров АртураArthur Island111275
6.MejbelОстров МейбелMabel Island55356
7.BelОстров БеллBell Island9,5343

ZEMLJA ALEKSANDRI

Zemlja Aleksandri je četvrto po veličini ostrvo u arhipelagu Zemlja Franje Josifa. Ne računajući izdvojeno i udaljeno ostrvo Viktorija (za koje je veliko pitanje da li uopšte pripada ovom arhipelagu), to je najzapadnije ostrvo u Zemlji Franje Josifa. Ostrvo je dugačko 70 km, a široko je 30 km. Površina ostrva je 1.051 km2, što je znatno manje od drugih dostupnih podataka (1.130 km2,  1095,3 km2). Dužina obale je 310 km, što znači da je koeficijent razuđenosti 2,70.

Od Zemlje Georga, najvećeg ostrva u arhipelagu položenog istočno, razdvaja ga moreuz Kembridž. Na južnoj obali ističu se rt Lofley i rt Ludlow, dok je rt Mary Harmsworth najzapadnija tačka arhipelaga. Rt je dobio naziv po ženi Alfreda Harmswortha, glavnog sponzora Jackson-Harmsworthove polarne ekspedicije iz 1894. godine.

Veći deo ostrva pokriven je sa dve ledene kupole: Lunnij i Kropotkina. Najveći glečeri kupole Lunnij su Vuster, Nordenšelda i Pajera. Na delovima ostrva koji nisu pod ledom ima mnoštvo jezera, a najveća su Utinoje i Ledeno.

Administrativno-stambeni kompleks “Arktička detelina”

Ime Zemlji Aleksandri dala je austrougarska polarna ekspedicija koja je otkrila ostrvo, u čast Velike vojvotkinje Aleksandre Pavlovne (1783-1801), Ruskinje, koja bila nadvojvotkinja Austrije, nakon udaje za nadvojvodu Jozefa. Po drugim podacima imenovano je u čast princeze Aleksandre Danske, supšruge britanskog kralja Edwarda VII.

Ruski moreplovac Valerijan Albanov na brodu “Sveta Ana” dosegao je rt Mary Harmsworth 1914. godine nakon dugog i tragičnog iskušenja na polarnom ledu. Tokom II svetskog rata u zapadnom delu ostrva radila je nemačka meteorološka stanica, a takođe i baza za popravku podmornica. Meteorološka stanica otvorena je 1943. godine u okviru projekta “Schatzgräber” (Zemlja čuda) i radila je do jula 1944. godine. Stanica je bila zamaskirana snežno belim krovovima i duplim zidovima. Većina radnika je u jednom trenutku obolela od trihineloze nakon što je jela zaraženo meso belog medveda. Preživeli su prebačeni iz baze i projekat je napušten. Postojanje baze otkrio je tek 1947. godine polarni pilot Mazuruk, koji je na ostrvu tražio pogodno mesto za arktičku avio bazu.

Na ostrvu Zemlja Aleksandri nalazila se hidrometeorološka stanica Nagurskoje, koja je bila jedna od najvažnijih stanica tokom hladnog rata. Zatvorena je 1991. godine. U sklopu stanice Nagurskoje se verovatno nalazio i odbrambeni radar, a u njenoj blizini je smeštena i 1,5 km duga snežna staza za uzletanje i sletanje aviona. 23. decembra 1996. godine na tom se mestu dogodila avionska nesreća u kojoj se prilikom sletanja srušio teretni avion tipa Antonov An-72 i to se smatra najsevernijom avionskom nesrećom na svetu. Naziv Nagurskoje dobila je po poljsko-ruskom pilotu i istraživaču Arktika Janu Nagorskom (na ruskom Nagurskij).

Od 1981. godine na ostrvu je granična karaula “Nagurskaja”, sa koordinatama 80°48′38,45″ N, 47°39′01,70″ E. 2008. godine infrastruktura polarne stanice je obnovljena, a u okviru novog kompleksa za graničare je izgrađen administrativno-stambeni blok površine 5.000 m2, garaža, energetski blok, skladište, objekti vodovoda i kanalizacije.

Granica Rusije – sveta i neprikosnovena!

2007. godine na ostrvu je počela izgradnja vojne baze “Arktička detelina” površine 14.000 m2.

Od 2014. godine na teritoriji baze postoji jedinica PVO Severne flote Rusije.

Već u uvodu je rečeno da se na ostrvu gradi veliki aerodrom “Nagurskoje”.

Susedna ostrva:

(1) Ljdunka (Льди́нка) se nalazi 90 m od jugoistočne obale Zemlje Aleksandri, između rta Abrosimova i rta Ledjanoj. Ostrvo ima izduženi oblik, dugačko je 180 m, a široko 30-50 m. Potpuno je pokriveno ledom, a bitnih uzvišenja nema.

(2) Nerpa (Не́рпа) se nalazi u akvatoriju Severne uvale, pored obale Zemlje Aleksandri. Ima izduženi oblik, dugačko je oko 200 m, a piroko oko 100 m. U centralnom delu ostrva nalazi se uzvišenje. Jugoistočno od ostrva nalazi se stena, iza koje su još dve veće. Ostrvo je dobilo ime pedesetih godina XX veka prema istoimenom hidrografskom brodu. 

ZEMLJA GEORGA

Zemlja Georga je sa 2.741 km2 površine najveće ostrvo u arhipelagu Zemlja Franje Josifa. Ovo ostrvo je ujedno i najduže u arhipelagu, jer rastojanje između najsevernije i najjužnije tačke iznosi 115 km. Najviša tačka na ostrvu je ledena kupola Brusilova koja dostiže 416 m i nalazi se u severnom delu ostrva, dok je u južnom delu ostrva najviša tačka 364 m.

Zaliv Geografa

Ime ostrvu dala je austrougarska polarna ekspedicija koja ga je i otkrila, u čast Princa Georga od Hesse-Darmstadta (1669-1705), koji je bio feldmaršal u austrijskoj armiji od 1699. godine. Po drugim izvorima ostrvo je otkrio britanski istraživač Benjamin Leigh Smith i dao mu je u čast princa od Velsa, kasnijem britanskom kralju Džordžu V. U tom slučaju bi tačan naziv ostrva na srpskom trebalo da glasi Zemlja Džordža.

Obala Zemlje Georga dugačka je 676 km i izuzetno je razuđena brojnim zalivima i poluostrvima. Koeficijent razuđenosti je 3,64. Veći deo ostrva je pod velikim glečerom. Na severnom delu ostrva je veliko poluostrvo Armitidž, koje pretežno nije pod ledom. Najsevernija tačka ovog poluostrva je rt Multanovskog, iza koga se nalazi moreuz Arhangeljskij koji razdvaja Zemlju Georga od Zemlje Aleksandri. Moreuz Kembridž (Cambridge Channel) nalazi se dalje prema jugozapadu.

Na južnoj obali ističu se tri rta: Neale, Crowther i Grant, pri čemu je rt Neal ujedno i najzapadnija tačka ostrva (iz razloga što se ostrvo proteže u pravcu jugozapad-severoistok). Najistočnija tačka poznata je kao rt Murray. Dva rta koja se nalaze na severnoj obali Zemlje Georga, rt Brjusa i rt Battenberg, odvojena su jedan od drugog zalivom Sommerville. Kanal Nejtingel (Nightingale Channel) se nalazi istočno od Zemlje Georga i razdvaja je od ostrva Brusa (Bruce Island). Severnije od njega je veliki Britanski kanal.

Susedna manja ostrva su ostrvo Davida (jugozapadno) i Artur koje se nalazi severno i odvojeno je moreuzom Li-Smita.

Veći deo ostrva pokriven je velikim glečerima i ledenim kupolama, kao što su Brusilov, Gretton, Dzegudze, Zander, Tumannij, kupola Naučno-istraživačkog instituta geologije Arktika i Peary.

Na ostrvu postoji sezonska istraživačka stanica u kojoj se može smestiti 10 osoba.

Susedna ostrva:

(1) Neprimetno ostrvo (Незаме́тный, neprimetno ostrvo) se nalazi u vodama zaliva Klementa Markama, 3,5 km istočno od Zemlje Georga. Izduženog je oblika, dugačko oko 600 m, a nema nikakvih uzvišenja.

(2) David (О́стров Дави́да) se nalazi 1,5 km od rta Krautera na jugozapadnom kraju Zemlje Georga.  Ostrvo je okruglog oblika prečnika oko 500 m, bez bitnih uzvišenja i bez ledenog pokrivača.

A R T U R

Ostrvo Artur se nalazi 10 km severno od Zemlje Georga, prilično daleko od ostalih ostrva. Peto je po veličini u Zapadnoj grupi ostrva. Površina ostrva je 111 km2, a visina je 275 m. Teritorija ostrva praktično je potpuno pokrivena ledom. Samo manja područja na severozapadnoj obali ostrva (rt Ledene izvidnice) i krajnji jug ostrva (Niski rt) nisu pod ledom. Ostrvo je dobilo ime u čast Arthura Bricea, naučnog saradnika Geološkog društva i sekretara Polarne ekspedicije Jacksona-Harmswortha.

B R U S

Ostrvo Brus je četvrto po veličini u Zapadnoj grupi ostrva. Površina ostrva je 183 km2, dužina obale je 66 km, a koeficijent razuđenosti je 1,38. Najviša tačka ostrva je 301 m. Sem male oblasti zapadne obalske linije ostrvo je u potpunosti pokriveno ledom. Jugoistočno od ostrva Brusa, odvojen moreuzom Majersa, nalazi se ostrvo Nortbruk, severno je Zemlja Georga, najveće ostrvo arhipelaga, odvojeno od ostrva Brusa moreuzom Najtingejl. Najzapadnija tačka ostrva je rt Storoževa, a najjužnija tačka je rt Erminije Ždanko. Na istoku se prema moru proteže rt Pinegina. Nazvano je u čast Henry Brucea (1815-1895), predsednika Kraljevskog geografskog društva od 1881. godine. Ostrvo u svojoj knjizi spominje kontraadmiral Nikolaj Zubov, učesnik ekspedicije na brodu “Nikolaj Knipovič”, koji je bio usidren kod ostrva 1930. godine.

Susedna ostrva:

(1) Ostrvo Toma (Остров Тома) se nalazi 1,5 km istočno od ostrva Brusa, nedaljeko od rta Pinegina. Ima oblik polumeseca, dužine oko 700 m. Nije pokriven ledom i nema bitnih uzvišenja.

(2) Vindvord (Уи́ндворд, engleski Windward, ostrvo privetrine) se nalazi 1,5 km od jugoistočne obale ostrva Brusa. Ovalnog je oblika, dugačko oko 1,7 km i široko oko 800 m. Nije pokriveno ledom i to je stena visine 82 m. Nazvano je 1899. godine po parobrodu ekspedicije Fredericka Jacksona. Ostrvo se vidi na karti kod ostrva Mejbel.

M E J B E L

Na karti se vide ostrva Mejbel i Vindvord, južni deo ostrva Brus i deo ostrva Bel

Ostrvo Mejbel nalazi se 4 km jugozapadno od ostrva Brusa. Razdvojeni su moreuzom Bejtsa. Jugozapadno od ostrva Mejbel nalazi se manje ostrvo Bel. Njih razdvaja uzak, mestimično do 500 m, moreuz Ejra (Ayr ili Eira). Ostrvo je okruglog oblika, tek malo izduženo od severa prema jugu. Najsevernija tačka ostrva je rt Gubanova, a najjužnija je rt Konrada. Na tom rtu nalazi se upečatljiva stena Katedrala (Cathedral Mountain), po kojoj je ovo ostrvo prepoznatljivo.

Dužina ostrva je 9,5 km, a širina iznosi 7 km. Površina ostrva je 55 km2.

Stena Katedrala, rt Konrad

Celo ostrvo Mejbel, sem njegovog južnog kraja, predstavlja bazaltni plato, pokriven ledenom kupolom visine do 342 m. Na severu i jugu ostrva površina platoa pokrivena je glečerima. Najviša tačka ostrva je stena visine 356 m. Druga po visini stena dostiže visinu od 261 m. Glečer, koji se spušta po padinama ostrva. dopire do mora, gde formira ledene litice visine do 45 m. Južni deo ostrva je stenovita i slobodna od leda nizija, prečnika oko 1 km.

Ostrvo je dobilo ime po supruzi Grahama Bella – Mabel Gardiner Hubbard.

Moreuz Ejra (levo je ostrvo Bel, a desno Mejbel)

B E L

Eira Lodge ekspedicije Benjamin Leigh Smitha

Bel je manje ostrvo, površine samo 9,5 km2. Dugačko je 5,1 km, a široko 3,9 km.

Po obliku liči na potkovicu ili polumesec, u čijem centru se nalazi uvala Nilsena.

Ostrvo se lako uočava iz daljine, za račun centralnog, sličnog zvonu, platou. Upravo iz tog razloga mu je dao ime Benjamin Leigh Smith, koji ga je prvi otkrio. Na engleskom reč bell znači zvono (mada ima pogrešnih tumačenja da je ostrvo dobilo ime po Grahamu Bellu, pronalazaču telefona, ali u arhipelagu već postoji veliko ostrvo sa njegovim imenom).

Ostrvo je izgrađeno od peščara i šljunka. Jedino brdo nalazi se na jugoistoku ostrva i dostiže 343 m. Pored toga na severu ostrva postoji uzvišenje od 21 m. U njegovom podnožju nalazi se manje jezero, na čijoj severnoj obali se nalazi kuća Ejra (Eira Lodge), nazvana u spomen na jahtu britanskog istraživača Benjamin Leigh Smitha “Ayr”, koju je kod rta Flora smrskao led 21. avgusta 1881. godine. Članovi posade sagradili su kuću od delova polomljene jahte.

Ostrvo zapljuskuje Barencovo more. Dubine pored obale dostižu 50 m.

Istočno od ostrva Bel se nalazi ostrvo Mejbel, a deli ih moreuz Ejra.

Sa severozapada kanalom Nejtingel ostrvo Bel odvojeno je od Zemlje Georga.

OSTRVO NORTBRUK

Ostrvo Nortbruk jedno je od najjužnijih u arhipelagu Zemlja Franje Josifa. Zbog geografskog položaja ostrvo je najpristupačnija lokacija u arhipelagu. Iz tog razloga često je bilo glavna baza polarnih ekspedicija krajem XIX i početkom XX veka.

Površina ostrva je 254 km2, dužina obale je 101 km, a koeficijent razuđenosti je 1,79.

Ostrvo je dobilo ime po grofu od Nortbruka (Earl of Northbrook), koji je bio predsednik Kraljevskog geografskog društva od 1890-1893. godine.

Najpoznatija tačka na ovom ostrvu je rt Flora, koji se na nalazi na nezaleđenom jugozapadnom delu ostrva. To mesto ima istorijski značaj. Britanski jedriličar i istraživač Benjamin Leigh Smith doživeo je brodolom na rtu Flora 1881. godine. Neočekivani susret istraživača Fridtjofa Nansena i Fredericka Georgea Jacksona takođe se dogodio na tom mestu 17. juna 1896. godine.

1904. godine američka ekspedicija Ziegler-Fiala je zimovala na ostrvu, nakon gubitka broda “America” u zalivu Teplic na Rudolfovom ostrvu. Tom prilikom vršili su iskopavanje uglja na padini oko 150 m iznad rta.

Nakon jezivog mučenja, navigator Valerijan Albanov i mornar Aleksandar Konrad, jedini preživeli iz kobne ekspedicije sa broda “Sveta Ana”, završili su na rtu Flora 1914. godine. Albanova i Konrada je blagovremeno spasio brod “Saint Foka”, u trenutku kada su se njih dvojica spremali da provedu zimu.

Ostrvo Nortbruk više nije ono što je bilo, podeljeno je na dva dela. Nova geografska otkrića događaju se čak i u vreme satelitskih komunikacija kada se čini da je svaki kvadratni metar planete fotografisan i proučen. Zato je pomalo čudno da je novo ostrvo u arhipelagu otkriveno “na starinski način”, tokom ekspedicije atomskog ledolomca “Jamal” 2008. godine (po drugim podacima informacija da se ostrvo podelilo na dva dela pojavila se 2006. godine). 2012. godine tokom ekspedicije hidrografske službe Severne flote potvrđena je ta informacija. Prevlaku koja je spajala istočni i zapadni deo ostrva Nortbruk potopilo je more. Tačnije, odvojio se jugozapadni deo ostrva. Učesnici ekspedicije izvršili su topografska snimanja i izmerili su dubinu vode u novoformiranom moreuzu. 26. novembra 2008. godine doneta je odluka da novo ostrvo dobije ime Jurija Kučijeva, kapetana ledolomca koji je prvi stigao do Severnog pola.

Susedna ostrva:

(1) Ostrvo Robertsona (Остров Робертсона) je malo ostrvo pored istočne obale ostrva Nortbruk, razdvojen uskim moreuzom. Nazvan je u čast Tomasa Robertsona, kapetana parobroda “Scotia” tokom škotske antarktičke ekspedicije 1902-1904. godine (na suprotnom kraju sveta). Dugačko je manje od 1 km. Ostrvo je nisko, a izgrađeno je od šljunka. Zapljuskuju ga vode Barencovog mora. Jugoistočno od ostrva je otvoreno more. More pored ostrva dostiže dubinu od 20 m.

(2) Ostrvo Jurija Kučijeva (Остров Юрия Кучиева) je najmlađe ostrvo arhipelaga, već je opisano kako je nastalo odvajanjem od jugozapadnog dela ostrva Nortbruk.

Rt Flora

Fridtjof Nansen (levo) i Frederik Johansen (desno) na rtu Flora u logoru “Elmwood” ekspedicije Jacksona, 18. juna 1896. godina

JUŽNA GRUPA OSTRVA

Najveća ostrva u ovoj grupi:

 NazivNaziv na ruskomNaziv na engleskomPovršinaVrh
1.Ostrvo HalaОстров ГалляHall983502
2.Ostrvo Mek-KlintokaОстров Мак-КлинтокаMcClintock623521
3.Ostrvo HukeraOстров ГукераHooker508576
4.SalmOстров СальмSalm278343
5.Ostrvo NansenaОстров НансенаNansen144372
6.Ostrvo BrejdiОстров БрейдиBrady≈72381
7.KetlicaОстров КётлицаKoettlitz69158
8.Ostrvo Li-SmitaОстров Ли-СмитаLeigh-Smith62309
9.Ostrvo PritčetaОстров ПритчеттаPritchett56401
10.BromvičОстров БромиджBromwich54392
11.Ostrvo VilčekaОстров ВильчекаWilczek50187
12.AldžerОстров АлджерAlger45429
13.Ostrvo BrajsaОстров БрайсаBrice26,5409
14.Ostrva Hohštetera (3)Острова ХохштеттераHochstetter26181
15.Skot-KeltiОстров Скотт-КелтиScott-Keltie1964
16.Ostrvo BlisaОстров БлиссаBliss≈14,5301
17.LitkeОстров ЛиткеLütke1485
18.Ostrvo NjukombaОстров НюкомбаNewcomb967
19.ItonОстров ИтонEaton942
20.Ostrva Eteridž (2)Острова ЭтериджEtheridge721
21.Ostrvo KoldevejaOстров КольдевеяKoldewey6,766
22.Kraljevskog društvaКоролевского ОбществаRoyal Society6,5204

OSTRVO HUKERA

Ostrvo Hukera je najzapadnije od većih ostrva u Južnoj grupi.

Kao i ostala ostrva Zemlje Franje Josifa, ostrvo Hukera ima bazaltnu osnovu na kojoj se uzdiže nekoliko ledenih kupola, u pravcu od centra ostrva prema okeanu. Severno od ostrva Hukera, razdvojen kanalom Alen-Jung nalazi se ostrvo Ketlica, a severozapadno, iza širokog Britanskog kanala nalazi se najveće ostrvo arhipelaga Zemlja Georga. Praktično je celo ostrvo pokriveno glečerima, izuzetak predstavlja nekoliko priobalnih zona ostrva. Najviša tačka ostrva je Kupola Džeksona (na italijanskoj wikipediji je pogrešno Džensona) visine 576 m, tako da je ostrvo Hukera treće po visini ostrvo arhipelaga.

Krajnje tačke ostrva Hukera imaju sledeće nazive: severozapadna tačka rt Alberta Markama, severoistočna tačka rt Luis Pul, zapadna tačka je rt Dandi, jugozapadna tačka rt Ugoljnij, istočna tačka rt Albanova, a južna tačka je rt Sesil Harmsvort. Na južnom delu ostrva je zaliv Makarova.

Dužina i najveća širina ostrva se mnogo ne razlikuju i iznose 32,8 km, odnosno 29,9 km. Površina ostrva je 508 km2, dužina obale je 123 km, a koeficijent razuđenosti je 1,54.

U severozapadnom delu ostrva nalaze se dve uvale koje ne lede, Jurija i Tihaja (Бухта Тихая), koja je bila značajna baza polarnih ekspedicija. Od 1929. do 1960. godine tu se nalazila i meteorološka stanica. Tokom II svetskog rata na ostrvu je ostavljeno osoblje. Danas se u zalivu Tihaja nalazi groblje i dve moderne građevine. Obavljaju se radovi na restauraciji infrastrukture stanice, kako bi mogla da primi turiste.

Polarna hidrometeorološka stanica

Prosečna julska temperatura izmerena u zalivu Tihaja iznosi -1,2°C, dok je januarska prosečna temperatura -24°C, s tim da su zabeležene temperature i ispod -50°C.

Interesantno je da na ostrvu Hukera koji nije pokriven ledom postoji reka Helena.

Između uvala Tihaja i Jurija nalazi se stena Rubini (Скала Рубини, Rubini Rock), koji predstavlja možda najspektakularniji prizor u Zemlji Franje Josifa. Praktično to je rt visine 174 m. Dobila je ime po slavnom italijanskom tenoru. Na ovom mestu postoji i velika kolonija morskih ptica.

Stena Rubini

Biljni i životinjski svet ostrva Hukera bogatiji je u odnosu na druge zone Arktika. Ptičje kolonije broje do 18.000 primeraka. Na ostrvu borave kolonije njorki, zovoja, vrste galebova itd. U vodama oko ostrva ima prstenaste i bradate foke, kao i beluge ili belog kita. Od sisara, kao i na ostalim ostrvima arhipelaga, u malom broju prisutan je beli medved.

Biljni svet predstavljaju u prvom redu mahovine i lišajevi, a u manjem broju skrivenosemenice, naprimer polarni mak.

Da je klima na ovim prostorima nekada bila drugačija svedoče ostaci pleziosaurusa pronađeni na ostrvu Hukera. Takođe su pronađeni rogovi irvasa (karibua), koji sugerišu da su krda tih životinja pre oko 1.300 godina boravila na ostrvu u vreme kada je klima bila toplija.

1879. godine do Zemlje Franje Josifa doplovio je holandski istraživački brod “Willem Barentsz”, kojim je komandovao polarni istraživač De Bruyne. Tokom istraživanja arhipelaga De Bruyne je pronašao ostrvo koga nije bilo na karti Payera i nazvao ga je po čuvenom britanskom botaničaru Sir Joseph Dalton Hookeru.

Nakon skoro 35 godina, 19. septembra 1913. godine, u uvali Tihaja zaustavila se ekspedicija Georgija Sedova, kao bi tu provela zimu. Ujedno je ta ekspedicija dala ime uvali. 1926. godine na ostrvu je izgrađena u to vreme najsevernija (80°20′ N) železnička pruga na svetu! Pruga je povezivala hangare polarne stanice sa obalom, a koristila se za transport hidroaviona od mora do hangara.

Ostrvo i polarnu stanicu je 1931. godine posetio grof Cepelin tokom prvog razgledanja arhipelaga iz vazduha i prikupljanja podataka. Taj događaj obeležen je te godine izdavanjem poštanske marke.

1937. godine na mestu stanice u uvali Tihaja izgrađena je arktička opservatorija. 1957. godine na vrhu kupole Čurljanisa sagrađena je meteorološka stanica, prva takve vrste na području sovjetske Arktike.

Od 2014. godine, tokom sezone, radi odelenje Pošte Rusije (poštanski broj 163110), koje se smatra najsevernijom poštom na svetu, ali to nije tačno ukoliko i dalje radi pošta na ostrvu Hejsa.

Susret ledolomca “Maligin” sa dirižablem LC-127 “Grof Cepelin” u uvali Tihaja prikazan na poštanskoj marki

Susedna ostrva (od zapada u smeru kazaljke na satu):

(1) Iton (И́тон, na pojedinim kartama pogrešno Итол, Itol) je najzapadnije ostrvo u Južnoj grupi ostrva. Nalazi se u akvatoriji Britanskog kanala, 14 km zapadno od ostrva Hukera, a 12 km zapadno od ostrva Skot-Kelti. Dugačko je 3 km, a površina je 9 km2. Potpuno je oslobođeno od leda, veći deo ostrva zauzima razbacano krupno kamenje i manje polje snega na severu. U tom delu ostrva je i najviša kota na ostrvu, stena visine 42 m. Ostrvo je nazvano u čast britanskog naučnika Alfreda Edvina Eatona, koji je proučavao biljni i životinjski svet Arktika.

Na karti se vide ostrva (1) Iton, (2) Skot-Kelti i (3) Mrtve foke

(2) Skot-Kelti (Остров Скотт-Келти) se nalazi 2,5 km zapadno od rta Sedova na ostrvu Hukera. Moreuz koji razdvaja dva ostrva zove se moreuz Melenijusa. Ostrvo je dugačko 7,5 km, najveća širina je 4 km u centralnom delu, a površina je 19 km2. Najviša tačka ostrva je samo 64 m, ali na praktično celom ostrva visine ne prelaze 30 m i samo stena na krajnjem istoku ostrva dostiže 64 m. Veći deo ostrva pokriven je dom, a bliže prema obali su niska snežna polja. Na istoku ostrva i na jugoistočnoj obali ima niskih stena, u zapadnom delu je prostrani peščar i šljunak, a duž severne i jugozapadne obale je razbacano kamenje. Sa centralnog glečera prema zapadnoj obali teku dva potoka, dužine 3,5 km i 2 km. Na istoku ostrva je manje jezero, a još dva jezera su u zapadnom delu ostrva. Ostrvo Skot-Kelti otkriveno je 1879. godine zajedno sa ostrvom Hukera istraživačkim brodom “Willem Barentsz”. Posada broda vršila je nekoliko godina zaredom hidrološka ispitivanja u predelu Barencovog mora. Ostrvo je nazvano u čast škotskog geografa, Sir Johna Scott-Keltie.

(3) Ostrvo mrtve foke (Остров Мёртвого Тюленя) je malo ostrvo koje se nalazi zapadno od rta Sedova i 1,5 km severno od ostrva Skot-Kelti. Izduženog je oblika, dugačko je 250 m i nema bitnih uzvišenja.

(4) Ostrvo Kraljevskog društva (Остров Королевского Общества) se nalazi u moreuzu Smitsona, koji razdvaja ostrva Hukera i Li-Smita. U odnosu na ostrvo Hukera je 5,5 km severoistočno, a u odnosu na ostrvo Li-Smita je 1,5 km severozapadno. Ima oblik polumeseca otvorenog prema istoku. Dugačko je 5,5 km, a najveća širina od 2 km je u centralnom delu. Površina ostrva Kraljevskog društva je 6,5 km2. Ostrvo je skoro celo oslobođeno od leda, njegov veći deo zauzimaju stene visine 204 m na jugu i 188 m na severu. Ostrvo je nazvano u čast Kraljevskog društva Londona za unapređenje prirodnih znanja, jednog od najstarijih društava na svetu, osnovanog 1660. godine.

(5) Ostrvo Li-Smita (Остров Ли-Смита) se nalazi 4 km istočno od ostrva Hukera, a razdvaja ih moreuz Smitsona. Dugačko je 14 km, piroko 6,5 km i ima 62 km2 površine. Sa izuzetkom oblasti oko južnog rta Vitenburga i stenovite severne obale, potpuno je pokriveno ledom. Najviša tačka ostrva je ledena kupola visine 309 m. Druga tačka po visini nalazi se nešto južnije, ali na istoj kupoli, i dostiže 247 m. Najviša tačka zemlje iznosi 163 m i to je stena koja formira rt Roze na severnom kraju ostrva. Najveći glečer zauzima skoro celu istočnu obalu ostrva.

U južnom delu ostrva, koje nije pod ledom, ima nekoliko manjih jezera, ali nema potoka.

Ostrvo zapljuskuju vode Barencovog mora. 10 km istočno od ostrva Li-Smita nalazi se ostrvo Brejdi razdvojeno moreuzom Sidorova. Moreuz Alen-Jung razdvaja ostrvo Li-Smita na severoistoku od ostrva Pritčeta, Zub i Blisa. Južno od ostrva Li-Smita je otvoreno more.

Interesantno je da je ostrvo Li-Smita podvodnom prevlakom dubine do 26 m spojeno sa ostrvom Kraljevskog društva, udaljenog oko 1,5 km. Najpliće more, do 20 m dubine, je pored južne obale ostrva. Takođe manje područje sa dubinama mora do 9 m nalazi se pored severozapadne obale ostrva. Ostrvo nema ni zaliva, ni uvala. Nazvano je u čast britanskog mornara i istraživača Benjamin Leigh Smitha.

(6) Ostrvo Njutona (Остров Ньютона) je manje ostrvo, koje se nalazi 12 km južno od rta Sesil Harmsvort, najjužnije tačke ostrva Hukera. Dugačko je 2,5 km. U sredini ostrva je manje uzvišenje, 21 m, a na severu ostrva je manje jezero. Ostrvo Njutona nije pod ledom i pokriveno je razbacanim kamenjem. Ime ostrvu dao je Li-Smit u čast britanskog zoologa i ornitologa Alfreda Newtona (a ne u čast slavnog fizičara Isaaca Newtona).

Na karti se vide ostrva (6) Njutona, (7) Mej i (8) grupa ostrva Eteridž

(7) Mej (Мей) je sićušno izduženo ostrvo, 7,5 km južno od ostrva Hukera. Dugačko je oko 1,5 km. Ostrvo Mej nije pod ledom, nema bitnih uzvišenja i samo retko razbacano kamenje. Dobilo je ime po engleskom admiralu sir Williamu Henryju Mayu (1849-1930). 

(8) Ostrva Eteridž (Острова Этеридж) su grupa od dva ostrva 6 km jugozapadno od ostrva Mej, odnosno 11 km južno od rta Ugoljnog, krajnje jugozapadne tačke ostrva Hukera. Veće ostrvo ima nepravilan pravougli oblik dužine 2,5 km i širine oko 1,2 km. Manje ostrvo je dugačko oko 800 m. Ukupna površina grupe je 7 km2. Ostrva su oslobođena od leda, na većem od njih je polje snega visine do 21 m. Na oba ostrva ima razbacanog kamena. Ostrva nemaju pojedinačna imena, a grupa je nazvana u čast američkog paleontologa Roberta Etheridgea, koji je proučavao obale arktičkih regija.

OSTRVO NANSENA

Ostrvo Nansena je najveće u velikom klasteru ostrva severno i severoistočno od ostrva Hukera. To su ostrva slične veličine, međusobno razdvojena uskim moreuzima. Jugozapadno od grupe ostrva je moreuz Alen-Jung, jugoistočno je moreuz Sidorova, kanal na severoistoku zove se moreuz Markama, a na zapadu je Britanski kanal.

Ostrvo Nansena dugačko je 22 km (pravac sever-jug). U južnom delu široko je 12,6 km, dok se u severnom delu sužava na 3,8 km. Površina ostrva je 144 km2, dužina obale je 67 km, a koeficijent razuđenosti je 1,58. Najviša tačka ostrva je 372 m. Delimično je pokriveno ledom. U severnom delu ostrva je rt Artura, na jugozapadu je rt Ušakova, nazvan u čast velikog ruskog istraživača Arktika Georgija Ušakova, a najjužnija tačka je rt Kabo-Tejlora. Ostrvo je nazvano u čast velikog norveškog istraživača, naučnika i političara Fridtjofa Nansena (1861-1930), koji je izučio arhipelag Zemlja Franje Josifa i sastavio je njegovu kartu 1896. godine.

Susedna ostrva (od zapada prema istoku):

(1) Ketlica (Остров Кётлица) se nalazi 6 km zapadno od ostrva Nansena i 9 km severno od ostrva Hukera. Od ostrva Nansena razdvaja ga moreuz Roberta Pila (Robert Peel, britanski državnik, 1788-1850), a od ostrva Hukera moreuz Alen-Jung. Ostrvo Ketlica je kao i ostrvo Nansena izduženo u smeru sever-jug; rastojanje od najsevernije tačke rta Polarne svetlosti (мыс Полярного Сияния) do krajnje južne tačke rta Gjujs (u nekim izvorima Gajs) je blizu 20 km. Sa druge strane najveća širina ostrva je oko 6,3 km. Površina ostrva Ketlica je 69 km2. Sem manjih područja duž obale, ostrvo Ketlica potpuno pokrivaju glečeri. Najviša tačka ostrva je 158 m. Ostrvo je nazvano u čast učesnika arktičke ekspedicije Jackson-Harmswortha geologa (po drugim izvorima bio je lekar) i polarnog istraživača Reginalda Koettlitza.

(2) Ostrvo Viltona (Остров Уилтона) je malo ostrvo koje se nalazi severoistočno od ostrva Nansena u predelu uvale Jesinova i odvojeno je od njega uskim (1 km) moreuzom. Okruglog je oblika sa prečnikom nešto manjim od 2 km. Njegov veći deo zauzima stena visoka 255 m. Na južnoj obali je manji pojas šljunka. Ostrvo je nazvano u čast škotskog istraživača Davida Wiltona, člana ekspedicije Jackson-Harmsworth (1894-1897).

Na karti se vide ostrva (2) Vilton i (3) Bromvič

(3) Bromvič (Бро́мидж) se nalazi 3 km istočno od ostrva Nansena. U blizini su i druga ostrva grupe: južno je ostrvo Pritčeta razdvojeno moreuzom Njukoma širine 800 m, a na jugoistoku je ostrvo Brajsa razdvojeno moreuzom Sadko širine 2,5 km. Ostrvo Bromvič je nepravilnog ovalnog oblika. Od rta Stog na severozapadu do rta Mur na jugoistoku dugačko je preko 10 km. Najveća širina ostrva je 6 km, a površina je 54 km2. Ostrvo je pokriveno ledenom kapom, ali ima nekoliko malih manjih stenovitih područja blizu obale koje ne pokrivaju glečeri. Najviša tačka ostrva je 392 m, a ima vrhova 374 m i 362 m. 

(4) Ostrvo Brajsa (О́стров Бра́йса) se nalazi južno od ostrva Bromviča. 5 km južno od ostrva Brajsa razdvojeno moreuzom Sidorova nalazi se ostrvo Brejdi. Zapadno i jugozapadno od ostrva Brajsa, razdvojeni moreuzom Sadko, na udaljenosti 3-4 km nalaze se ostrva Blisa, Pritčeta i Bromvič. Ostrvo ima nepravilan trouglasti oblik sa manjim udubljenjem u severozapadnom delu, to je uvala Gavanj ujuta (Udobna luka). Rastojanje od severnog rta Tera-Nova do južnog kraja ostrva je 8 km, najveća širina je 6,5 km, a površina ostrva je 26,5 km2. U centru ostrva je glečer visine do 409 m, ali velika područja zemlje na severu i jugozapadu su bez leda i tu su stene i šljunak. Ostrvo je nazvano u čast Arthura Montefiore Bricea, sekretara ekspedicije Jackson-Harmsworth (1894-1897).

Na karti se vide ostrva (4) Brajsa, (5) Pritčeta, (6) Blisa, (7) Zub i (8) Džefersona

(5) Ostrvo Pritčeta (О́стров При́тчетта) se nalazi pored jugoistočne obale ostrva Nansena. Dva ostrva razdvaja moreuz Hamiltona širine manje od 2 km. 800 m severoistočno od ostrva Pritčeta je ostrvo Bromvič, istočno je ostrvo Brajsa, a a južno je ostrvo Blisa. Ostrvo Pritčeta je nepravilnog ovalnog oblika. Od najsevernije tačke ostrva, a to je rt Masivnij, do jugozapadnog rta Bazarnij, rastojanje iznosi 11 km. Najveća širina ostrva je oko 7 km, a površina je 56 km2. Veći deo ostrva, osim stenovitih priobalnih područja, zauzimaju glečeri visine do 401 m. Poreklo naziva ostrva nije sasvim razjašnjeno. Po jednoj pretpostavci naziv ostrva je nešto izmenjeno prezime jednog od otkrivača Zemlje Franje Josifa Karla Weyprechta (!?).

(6) Ostrvo Blisa (О́стров Бли́сса) se nalazi 700 m južno od ostrva Pritčeta. 3 km severoistočno, razdvojen moreuzom Sadko, nalazi se ostrvo Brajsa. Ostrvo je izduženog oblika. Dugačko je 5,8 km, najveća širina je 3,2 km, a dužina obale je 15,1 km. Ne postoje podaci o površini ostrva, a po približnim merenjima sa Google Eartha ona iznosi 14,5 km2. Klima je arktička, sa prosečnom godišnjom temperaturom od -20°C do -30°C. Godišnje ima samo 100-250 mm padavina. Malo više od polovine ostrva zauzimaju glečeri visine do 301 m. Ostali deo teritorije ostrva zauzimaju stene i priobalni šljunak. Najzapadnija tačka ostrva je rt Beresforda. Ostrvo je nazvano u čast generala američke vojske Tasker Howarda Blissa (1853-1930).

(7) Zub (Зуб) se nalazi svega 50 m od upravo pomenutog rta Beresforda na ostrvu Blisa. Pošto reč zub na ruskom jeziku ima isto značenje kao i na srpskom, ostrvo je dobilo ime zbog karakterističnog oblika. 400 m severno od ostrva Zub nalazi se ostrvo Pritčeta. Ostrvo Zub ima izdužen oblik, dugačko je 400 m sa malom uvalom na jugoistočnoj obali. Nema bitnih uzvišenja i nije pod ledom, a u severnom delu je mestimično razbacano kamenje.

(8) Ostrvo Džefersona (Остров Джефферсона) je znatno manje od ostalih ostrva grupe. Nalazi se 4 km jugozapadno od ostrva Nansena i 5,5 km zapadno od ostrva Pritčeta. Oko 6 km južno, razdvojeno moreuzom Alen-Jung, nalazi se ostrvo Kraljevskog društva, opisano kod ostrva Hukera. Ostrvo Džefersona se pruža u smeru severozapad-jugoistok u dužini od oko 1,6 km i ono je stena visine do 102 m. Obale ostrva zapljuskuje Barencovo more. Dubina mora pored severoistočne obale dostiže 36 m, a pored jugozapadne obale 107 m. Ostrvo je dobilo ime po Thomasu Jeffersonu, članu Baldwin-Zieglerove ekspedicije na Severni pol 1901. godine.

OSTRVO MEK KLINTOKA

Ostrvo Mek Klintoka je drugo po veličini u Južnoj grupi ostrva. Nalazi se vrlo blizu zapadne obale najvećeg ostrva grupe ostrva Hala, od koga je razdvojeno moreuzom Negri, koji je na najužem mestu širok tek nešto više od 1 km. Na zapadu ga od ostrva Brejdi deli moreuz Aberder. Najsevernija tačka ostrva Mek Klintoka je rt Grili (Greely Cape). Krajnja jugoistočna tačka ostrva je rt Oppholzer.

Ostrvo Mek Klintoka ima približan oblik pravougaonika, sa najvećom dužinom 33 km. Mene oblik ostrva pomalo podseća na oblik Francuske (sem severozapadnog dela).

Sa površinom od 623 km2 ostrvo Mek Klintoka zauzima sedmo mesto po veličini u celom arhipelagu Zemlja Franje Josifa. Dužina obale je 125 km, a koeficijent razuđenosti je 1,41. Najviša tačka ostrva je 521 m, nalazi se blizu istočne obale, a u severoistočnom delu ostrva je drugo veliko uzvišenje od 481 m. Najveći deo ostrva zauzimaju glečeri i ledene kupole. Najveći glečer zove se Simoni. Ledom nisu pokriveni samo mali delovi kopna, a najveći takav deo nalazi se na jugozapadu ostrva kod rta Dillona. Tu se nalazi astronomski punkt i ostaci starih građevina. Na ostrvu nema jezera, tek nekoliko sezonskih potoka.

Ostrvo je dobilo ime po irskom admiralu i istraživaču Arktika Francisu Leopoldu McClintocku.

Susedna ostrva:

(1) Aldžer (Алджер) se nalazi u Barencovom moru, 2,1 km severno od ostrva Mek Klintoka. Najjužnija tačka ostrva Aldžer, rt Pologij, najbliža je ostrvu Mek Klintoka. Severno od ostrva Aldžer je moreuz Markama, iza koga se nalazi Severna grupa ostrva. 8,5 km zapadno od ostrva Aldžer je ostrvo Brajsa, razdvojeno moreuzom Sidorova. Aldžer ima oblik pravougaonika, dužine oko 10,5 km i širine 5 km. Podaci o površini ostrva se razlikuju. Na Internetu postoje podaci 47 km2 ili 45 km2, a ukoliko se meri na Google Earthu dobije se još manja površina. Najviša tačka ostrva je 429 m, a nalazi se na jugozapadu ostrva. Na severozapadu se uzdiže brdo Richthofen visine 404 m. Još jedno uzvišenje od 361 m nalazi se na severoistoku ostrva. Od leda je slobodan samo jugoistočni deo ostrva, na kome je zemljište peskovito. Ima nekoliko manjih potoka, a jedino jezero nalazi se u podnožju glečera, skoro u centru ostrva. Ime ostrvu dala je 1901. godine Baldwin-Zieglerova ekspedicija u čast američkog pisca Horatio Algera.

Ostrvo Aldžer, pretpostavljam da je u prvom planu ostrvo Njukomba, a u pozadini Mek Klintoka

(2) Ostrvo Matilde (О́стров Мати́льды) je udaljeno 1,2 km od jugozapadne obale ostrva Aldžer. To je stena visine oko 80 m, bez leda, sa ovalnom osnovom, dugačka manje od 1 km.

(3) Ostrvo Brejdi (О́стров Бре́йди) se nalazi 8 km zapadno od ostrva Mek Klintoka, a razdvaja ih moreuz Aberder. 3,5 km severno od ostrva Bejdi se nalazi ostrvo Brajsa razdvojeno moreuzom Sidorova, a 8 km zapadno je ostrvo Li-Smita. Ostrvo ima oblik nepravilnog pravougaonika. Rastojanje od severnog rta Vize, nazvanog u čast ruskog polarnog istraživača i okeanologa Vladimira Vizea, do južnog rta Krasovskog iznosi 14,5 km, a širina ostrva je oko 8 km. Po približnim merenjima sa Google Eartha površina ostrva je oko 72 km2, a ne znam gde sam pronašao podatak o površini 105 km2. Veći deo ostrva pokrivaju glečeri visine do 200 m, ali su na severu ostrva tri stene, slobodne od leda, visine 262 m, 351 m i najviši vrh ostrva 381 m.  U zapadnom delu ostrva je manji zaliv, a u južnom delu ima nekoliko manjih jezera. Ostrvo je dobilo ime po engleskom hemičaru, lekaru i geologu Henry Bradyju (1835-1891).

Na karti se vide ostrva (1) Aldžer i (2) Ostrvo Matilde

(3) Ostrvo Brejdi

(4) Ostrva Ljuriki (Острова Люрики) su grupa od dva ostrvca. Nalaze se 900 m južno od ostrva Mek Klintoka. Oba ostrvca imaju izduženi oblik i nisu duža od 100 m. Bitnih uzvišenja na ostrvcima nema.

Na karti se vide (4) Ostrva Ljuriki, (5) Ostrva Borisjaka i (6) Ogord

Ostrvo Ogord

(5) Ostrva Borisjaka (Острова́ Борисяка́) su grupa od osam ostrva. Udaljena su 900 m od južne obale ostrva Mek Klintoka. To je grupa zbijenih ostrva, od kojih su dva veća (dugačka 1,5 km i 900 m), a šest je veoma malih (do 100 m dužine). Ostrva nisu pokrivena ledom. U severnom delu većeg južnog ostrva nalazi se manja stena visine 41 m. Po svim ostrvima je retko rasuto kamenje. Ostrva su nazvana u čast Alekseja Borisjaka, sovjetskog paleontologa i geologa.

(6) Ogord (Огорд, danski Aagaard) je udaljen 5,5 km od južne obale ostrva Mek Klintoka. Ima nepravilan kvadratni oblik sa stranicama dužine oko 1 km. U njegovom jugoistočnom delu je niža stena visine 21 m, na ostaloj teritoriji je rasuto kamenje. Nazvano je u čast norveškog polarnog istraživača Bjarne Aagaarda.

O S T R V O   H A L A

Ostrvo Hala je prvo ostrvo koje je austrougarska polarna ekspedicija otkrila u arhipelagu Zemlja Franje Josifa. To se dogodilo 30. avgusta 1873. godine.

Iskrcavanje ekspedicija Payera na ostrvo Hala

Ekotouristi se šetaju tundrom ispod planina na rtu Tegetthoff

Ostrvo je nazvano po američkom polarnom istraživaču Charles Francis Hallu. U pojedinim ruskim kartama ostrvo se zove Hol, što i predstavlja pravilan izgovor originalnog naziva.

Hal je peto po veličini ostrvo u arhipelagu Zemlja Franje Josifa, a takođe je najveće ostrvo Južne grupe ostrva sa 983 km2 površine. Dužina obale je 177 km, a koeficijnt razuđenosti je 1,59.

Od severa do juga ostrva ima preko 40 km, ali je u severnom delu rastojanje između zapadne i istočne obale 45 km. Najviša tačka ostrva je na 502 m.

Ostrvo Hala je skoro potpuno prekriveno ledom. Jedine relativno veće oblasti koje nisu stalno pod ledom nalaze se u južnom delu ostrva. To su neverovatni rt Tegetthoff i rt Ozernij na poluostrvu Litrova (полуостров Литтрова). Takođe postoje i dve vrlo male oblasti koje nisu pod stalnim ledom, a to su rt Frankfurt na istočnoj obali i rt Wigginsa na krajnjem severoistoku ostrva.

Na jugoistočnom delu ostrva nalazi se veliki Zaliv hidrografa, dok je odmah do njega manji zaliv Surova uvala (na karti Rough Bay) zapadno od poluostrva Litrova.

U blizini ostrva Hala, neposredno pored njegove zapadne obale odvojen uskim moreuzom Negri je ostrvo Mek Klintoka. Jugoistočno od ostrva Hal je širi moreuz Lavroka, koji ga odvaja od ostrva Salm. Istočno od Hala je još širi Austrijski moreuz koji ga odvaja od Zemlje Vilčeka, drugog po veličini ostrva arhipelaga.

rt Tegetthoff

Kod rta Tegetthoff (koji je nazvan po glavnom brodu austrougarske polarne ekspedicije) 1898. i 1899. godine ekspedicija Waltera Wellmana sagradila je mali kamp, u kome se danas nalazi oznaka u čast otkrića arhipelaga.

Rt Tegetthoff, najjužnija tačka ostrva, nije zaleđen i celo područje zauzimaju peščar i šljunak. U južnom delu rta nalaze se dve usamljene stene visoke 25 m i 60 m. Rt oplakuje Barncevo more sa juga i Surova uvala sa severa. Odmah od rta Tegetthoff, prema unutrašnjosti ostrva počinju stene Zavarickog. To je greda dugačka čak 15 km sa visinama do 500 m.

Upravo je od rta Tagetthoff počela istorija osvajanja Zemlje Franje Josifa, koja je otkrivena potpuno slučajno, što je opisano u uvodu. U spomen na taj događaj koji se desio 30. avgusta 1873. godine na rtu je postavljen spomenik brodu “Admiral Tegetthoff”. Zahvaljujući odličnoj lokaciji, na rtu su se više puta iskrcavale druge ekspedicije. Do danas su se sačuvali ostaci drvenih građevina, koje su ostale od ekspedicije amerikanca Waltera Wellmana, koji je stigao na ovo mesto 1898. godine.

Sredinom devedesetih godina XX veka u blizini rta austrijska filmska kompanija je snimala dokumentarni film o pronalazačima arhipelaga.

Susedna ostrva:

(1) Ostrvo Njukomba (Остров Ню́комба, na pojedinim kartama Нью́кома, Njukoma) se nalazi 6 km zapadno od ostrva Hala (rt Wigginsa), 15 km severno od ostrva Mek Klintoka i 12 km južno od ostrva Čamp. Za razliku od većine stenovitih ostrva Zemlje Franje Josifa, visina ostrva Njukomba ne prelazi 67 m. Ostrvo ima ovalan oblik. Dugačko je 4,5 km, široko je 2,5 km, a površina je 9 km2. Ostrvo Njukomba je praktično potpuno oslobođeno od leda. U severnom delu ostrva nalaze se dve usamljene stene visine 41 m i 20 m, dok preostali deo ostrva pokrivaju pesak i šljunak. Ostrvo je dobilo naziv u čast američkog prirodnjaka Raymonda Lee Newcomba (1849–1918), učesnika ekspedicije De Longa. Po drugoj verziji ime je dobilo u čast američkog astronoma, matematičara i ekonomiste kanadskog porekla Simona Newcomba (1835-1909). Ostrvo je otkrio Walter Wellman 1899. godine, koji ga je smatrao grupom ostrva i hazvao ih je. Nešto kasnije, 1904. godine, Anthony Fiala je dokazao da se ne radi o grupi ostrva, već o samo jednom ostrvu i nazvao ga je Severnim ostrvom. Na kartama je, međutim, za ostrvo zadržano ime koje mu je dao Wellman.

(2) Ostrva Brounova (Острова́ Бро́унова) su grupa od tri ostrva. Nalaze se pored severne obale ostrva Hala, na udaljenosti manjoj od 1 km. Ostrva Brounova su međusobno udaljena oko 800 m. Sva tri ostrva su približno iste veličine (dužine do 500 m) i oblika (uski i izduženi). Bitnih uzvišenja nemaju, većinom su pokriven i ledom. Ima retkog rasutog kamenja. Ostrva su nazvana u čast ruskog meteorologa i agrometeorologa Petra Brounova.

(3) Berghauz (Бергха́уз) Наивысшая точка острова 372 м. Остров расположен в 1,5 километрах к югу от острова Галля на входе в залив Гидрографов. Имеет округлую форму диаметром около 2,3 километра. Почти полностью свободен ото льда. Бо́льшую часть острова занимает высокая, 372 метра, пологая скала с покрытыми песком склонами. Остальную территорию острова занимают редкие каменистые россыпи. Ostrvo je dobilo ime u čast nemačkog kartografa Heinricha Berghausa.

S A L M

Ostrvo Salm je nepravilnog okruglog oblika. 96,4% njegove površine pokriveno je ledom, izuzetak je manje poluostrvo u južnom delu (površine oko 10 km2). Podaci o površini i visini ostrva se znatno razlikuju. Kao podatke koji su najbliži tačnim, smatram 278 km2, odnosno 343 m, što daje i ruska wikipedija. Na nekim sajtovima za površinu ostrva dat je podatak od čak 343,7 km2. Približnim merenjem sa Google Eartha dolazi se do površine koja je čak i manja od prihvaćene. Dužina ostrva je 17 km, dok je po sajtovima gde je data pogrešna površina ostrva dužina i širina ostrva preko 20 km. Dužina obale je 69 km, a koeficijent razuđenosti je izuzetno mali i iznosi 1,17. Za najvišu tačku ostrva navodi se i podatak 381 m, ali na topografskoj karti takve tačke na ostrvu nema. Najzapadnija tačka ostrva je rt Levčenko, nazvana u spomen na člana posade aviona koji je nestao prilikom pokušaja preleta iz Moskve do Aljaske preko Severnog pola. Na istočnoj obali se ističe rt Baer. Istočno od ostrva (pogrešno je kroz ostrvo) Salm prolazi šezdeseti meridijan istočne geografske dužine. Ostrvo je otkrila austrougarska polarna ekspedicija 26. marta 1874. godine. Nazvano je u čast grofovskog i kneževskog roda Salm (pravilno se izgovara Zalm), kome je pripadao jedan od glavnih sponzora ekspedicije.

Susedna ostrva:

(1) Ostrvo Koldeveja (Остров Кольдевея) jedno je manjih ostrva arhipelaga. Udaljeno je 5,4 km od severozapadne obale ostrva Salm. Dubina mora u moreuzu koji razdvaja ostrvo Koldeveja od ostrva Salm dostiže 200 m, ali je zapadni deo ostrva “spojen” sa njim znatno plićim morem do 35 m dubine. Dužina plićeg dela mora je 6 km, a u njemu se nalazi podvodni greben visine 1,5 m. Može se reći da je ostrvo Koldeveja približno trouglastog oblika. Dugačko je 3,7 km, široko 1,5 km, a površina je 6,7 km2. Ostrvo je potpuno oslobođeno od glečerskog leda. U poređenju sa ostalim mnogobrojnim ostrvima, ostrvo Koldeveja je relativno ravno, sa najvišim vrhom 66 m. Blizu najviše tačke ostrva nalazi se stena sa dva vrha visine 6 m. Druga najviša tačka ostrva nalazi se u južnom delu ostrva (52 m). Na ostrvu nema jezera, ali kroz jedinu dolinu teče potok. Ostrvo je dobilo ime po Carlu Koldeweyu, vođi Druge nemačke ekspedicije na Grenland i Špicbergen krajem XIX veka.

Na karti se vide ostrva (1) Koldeveja i (2) Šenau

(2) Ostrvo Šenau (Остров Шёнау, engleski Schönau) se nalazi oko 1 km od severnog rta ostrva Koldeveja. To je niska izdužena stena, dužine oko 100 m. Nema ledenog pokrivača. Ostrvo je dobilo ime po gradu Schönau (danas Teplice u Češkoj), u kome se rodio Payer.

(3) Ostrva Hohštetera (Острова́ Хохште́ттера, ranije острова Гохштеттера) su grupa od tri ostrva, ukupne površine 26 km2. Nalaze se 9,6 km severoistočno od ostrva Salm. Protežu se od najmanjeg do najvećeg od severozapada prema jugoistoku. Najzapadnije ostrvo je usamljena stena visine do 44 m i zove se Albatros (Альбатрос). Drugo po veličini ostrvo je Srednji Hohštetera (Средний Хохштеттерa) predstavlja manje parče kopna, izgrađeno od peščara. Na njegovom jugozapadnom delu je stena visine 10 m. Treće, ujedno najistočnije i najveće ostrvo, je Južni Hohštetera (Южный Хохштеттера) koje je skoro potpuno pokriveno kupolom glečera Jermak. Južni Hohštetera ima dužinu 6,5 km i širinu 4 km. Po merenjima sa Google Eartha površina ovog ostrva je oko 19 km2. Na istočnom delu ostrva nalazi se brdo visine do 181 m. Pored severne obale je manje jezero, koje se napaja otapanjem kupole glečera. Ostrva su nazvana su u čast nemačke dinastije Hochstetter (u nekim izvorima pogrešno Höchstetter).

(4) Ostrvo Litke (О́стров Ли́тке) se nalazi 3,5 km jugoistočno od ostrva Salm. Dva ostrva razdvojena su moreuzom Fram (nazvanog u čast čuvenog norveškog broda). Ostrvo je okruglog oblika, prečnika oko 3 km i ima površinu 14 km2. Veći deo ostrva zauzima glečer visine do 85 m u centralnom delu ostrva i oko 25 m pored obale. U severozapadnom delu ostrva nalazi se manje područje koje nije pokriveno ledom i gde se nalazi rasuto kamenje. Nazvano je u čast Fjodora Litke, ruskog morepolovca, geografa i istraživača Arktike.

Na karti se vide (4) ostrvo Litke, (5) Biserna ostrva i (6) Eskimoskije grebeni

(5) Biserna ostrva (Острова́ Би́серные) su grupa od sedam ostrva. Nalaze se pored same obale ostrva Salm u predelu poluostrva u njegovom južnom delu. Nijedno ostrvo nije duže od 100 m, a rastojanje između najzapadnijeg i najistočnijeg ostrva je oko 2,5 km. Na ostrvima nema bitnih uzvišenja.

(6) Eskimoskije grebeni (Ри́фы Эскимо́сские) su grupa od tri grebena, koji se nalaze 4 km jugozapadno od ostrva Salm i 2,5 km istočno od ostrva Vilčeka. Najveći greben dugačak je oko 400 m, dok preostala dva ne prelaze 100 m dužine. Bitnih uzvišenja nemaju.

(7) Ostrvo Vilčeka (Остров Вильчека) je krupno ostrvo, 2,8 km jugozapadno od ostrva Salm. Praktično se proteže duž jugozapadne obale ostrva Salm, a moreuz koji ih razdvaja zove se Muromec. Ostrvo Vilčeka dugačko je 11 km, ali ako se meri od krajnje zapadne do krajnje istočne tačke onda ima 14 km. U severnom delu ostrva od krajnje zapadne do krajnje severne tačke ostrva ima 8,8 km, ali se u sredini ostrvo sužava do 3 km. Površina ostrva je 50 km2. Najzapadnija tačka ostrva je rt Šilinga, najsevernija tačka je rt Zolotova, najjužnija tačka je rt Orgel, dok najistočniji rt nema naziv.

Najviša tačka ostrva je kupola glečera visine 187 m i nalazi se na severozapadu ostrva. Druga tačka po visini takođe se nalazi na kupoli glečera na jugoistoku ostrva i iznosi 122 m. Između te dve kupole prolazi glečarska prevlaka. Najviša tačka zemlje je 42 m i nalazi se blizu rta Šilinga.

Od leda je slobodno samo nekoliko područja. Najveće od njih je na jugu ostrva, gde se nalazi jedno relativno veće jezero iz koga u more teče potok, kao i nekoliko manjih jezera. Drugo po veličini slobodno područje nalazi se između rta Šilinga i ledene kupole i pretežno je stenovito. Treće područje se nalazi u predelu najsevernije tačke ostrva i ono je šljunkovito.

Ostrvo se nalazi u Barencovom moru. More blizu obale je duboko i dubina dostiže 300 m.

Nedaleko od istočnog kraja ostrva nalaze se Eskimoskije grebeni, a na jugu, na izvesnoj udaljenosti, nalazi se manje usamljeno ostrvo Lamon, posle koga je otvoreno more.

1. novembra 1873. godine ostrvo Vilčeka posetila je austrougarska ekspedicija. Nije mi jasno zašto piše da je to prvo ostrvo arhipelaga Zemlja Franje Josifa koje su posetili ljudi. Verovatno se ne računa iskrcavanje na ostrvo Hala. Nedaleko od obale bio je usidren brod “Admiral Tegetthoff”. Učesnici ekspedicije morali su da ga ostave zarobljenog u ledu 20. maja 1874. godine.

Grob Otta Krischa na ostrvu Vilčeka

Početkom marta 1874. godine od skorbuta je umro mašinista Otto Krisch i sahranjen je na ostrvu. Njegov grob nalazi se na bezimenom rtu na jugoistočnim stenama ostrva, u blizini rta Orgel. Grob je obeležen krstom na kome se nalizi natpis: “Ovde je umro Otto Krisch, mašinista austrijske ekspedicije na parobrodu “Admiral Tegetthoff” 18. marta 1874. godine. Proživeo je 29 godina. Mir tvojoj duši”. Takođe je na ostrvu bila ostavljena zapečaćena kapsula sa saopštenjem o novim otkrićima. 5. avgusta 1991. godine nemački brod “Dagmar Aaen” sa ekspedicijom Arved Fuchs posetio je ostrvo. Ekspedicija je pronašla grob i kapsulu sa zapisom, koji nije uspela da pročita. Dokument je dostavljen Upravi kriminalističke policije u Wiesbaden. Tamo je pismo dešifrovano i potvršeno je da je to saopštenje Payera i Weyprechta. Danas se dokument čuva u vojno-pomorskom muzeju u Bremerhafenu.

Ostrvo je nazvano u čast Johanna Wilczeka, koji je gotovo sam sponzorisao ekspediciju Payera i Weyprechta.

Grof Wilczek

(8) Lamon (Ламон) je najjužnije ostrvo arhipelaga Zemlja Franje Josifa, na 79°47′ severne geografske širine u Barencovom moru. Iako je najjužnije ostrvo, koliko je ceo arhipelag izolovan od ostatka sveta dovoljno govore podaci da je Nova zemlja udaljena oko 370 km, a matično kopno 850 km. Nalazi se u otvorenom moru, oko 12 km južno od ostrva Vilčeka, odnosno 20 km jugozapadno od ostrva Salm. Dugačko je 1,3 km. Na ostrvu nema jezera i reka. Priobalne vode dostižu 20 m dubine. Nazvano je u čast škotskog istraživača Arktike Jamesa Lamonta.

GPS koordinate: 79°46′50″ N, 58°39′35″ E.

SEVERNA GRUPA OSTRVA

Deo severne grupe ostrva arhipelaga Zemlja Franje Josifa su Ostrva Ziči ili Zemlja Ziči (Земля Зичи). Ostrva koja pripadaju ovoj podgrupi međusobno su odvojena uskim moreuzima i zbog večnog leda predstavljaju jednu celinu. Od severa prema jugu najveća ostrva u ovoj podgrupi su Karla Aleksandra, Rajnera, Džeksona, Pajera, Grili sa okolnim ostrvima, Ciglera, Solsberi, Viner Nojštat, Luiđi i Čamp. To je ukupno 10 ostrva sa površinom preko 100 km2.

Najsevernija tačka Zemlje Ziči je rt Bema na ostrvu Karla Aleksandra, dok je najjužnija tačka rt Fiume na ostrvu Čamp. Te dve tačke međusobno su udaljene 114 km. Najzapadnija tačka je rt Armitidž na ostrvu Luiđi, dok se najistočnija tačka nalazi na ostrvu Rajnera.

Najviša tačka ne samo ove grupe, već i cele Zemlje Franje Josifa (620 m) nalazi se na ostrvu Viner Nojštat u centralnom delu glečera Forbsa. Od južne grupe ostrva Zemlju Ziči deli široki moreuz Markama (Markham sound), nazvan u čast britanskog polarnog istraživača i admirala Markhama.

Ostrva Ziči dobila su naziv u čast mađarskog grofa Edmunda (Ödön) Zichi ili Zichy, jednog od glavnih sponzora Austrougarske polarne ekspedicije 1872-74. godine.

Najveća ostrva u Severnoj grupi ostrva (kosim slovima su naznačena ostrva koja pripadaju podgrupi Zemlja Ziči):

 NazivNaziv na ruskomNaziv na engleskomPovršinaVrh
1.SolsberiОстров СолсбериSalisbury924482
2.Ostrvo DžeksonaОстров ДжексонаJackson510481
3.Ostrvo CigleraОстров ЦиглераZiegler404554
4.ČampОстров ЧампChamp346507
5.O. Karla AleksandraОстров Карла-АлександраKarl-Alexander338365
6.LuiđiОстров ЛуиджиLuigi328468
7.Rudolfovo ostrvoОстров РудольфаPrince Rudolf297461
8.Viner NojštatОстров Винер-НёйштадтWiener Neustadt242620
9.Ostrvo PajeraOстров ПайераPayer152451
10.GriliОстров ГрилиGreely149447
11.Ostrvo RajneraОстров РайнераRainer134284
12.Ostrvo HejsaОстров ХейсаHeiss132242
13.Ostrvo HofmanaОстров ГофманаHofmann4964
13.Ostrvo BekeraОстров БеккераBecker42165
14.HohenloheOстров ГогенлоэHohenlohe38137
15.Ostrvo KejnaОстров КейнаKane23,5282
16.Komsomolska o. (4)Острова КомсомольскиеKomsomol2134
17.Ostrvo KunaОстров Куна Kuhn17,5228
18.HarliОстров ХарлиHarley1082
19.O. UgljenokopaОстров Угольной Копи ≈8393

O S T R V O   H E J S A

Ostrvo Hejsa je najjužnije ostrvo u Severnoj grupi ostrva. Ne pripada grupi Zemlja Ziči, već se nalazi južno od te grupe. Ime je dobilo po američkom polarnom istraživaču Isaac Israel Hayesu. Međutim, na savremenim kartama na engleskom jeziku izvršen je “prevod” ruskog naziva, pa se ostrvo zove Heiss, a meteorološka stanica Kheysa.

Ostrvo je dugačko 15,5 km, najveća širina je 12 km, površina je 132 km2. Dužina obale je 55,2 km, a koeficijent razuđenosti je 1,36.

Ostrvo je 1901. godine otkrila ekspedicija Baldwin-Zieglera. Od leta 1957. godine na ostrvu se nalazi opservatorija Ernsta Krenkela (ranije “Družnaja”), koja vrši raketno sondiranje atmosfere. Sa startne pozicije na ostrvu Hejsa od novembra 1957. godine do decembra 1990. godine uspešno su lansirane meteorološke rakete do visine 100 km. Opservatorija je ponovo otvorena 12. oktobra 2004. godine. Već u uvodu je rečeno da se ostrvu Hejsa nalazi najsevernija pošta na svetu!

Najviša tačka ostrva je ledena kupola Hidrografa (242 m). Najveće jezero zove se Kosmičko.

Istočnim delom ostrva teče reka Romantikov (romantičara) sa pritokama. Reka počinje tok na jugoistoku ostrva i teče prema severozapadu. U centralnom delu ostrva prima sa leve strane bezimenu pritoku i pravi kanjon dubine 15 m. Zatim teče na sever, primajući brojne male pritoke.

Kod ušća teče po šljunku, deli se na tri rukavca i uliva se u moreuz Jermaka Barencovog mora. Zapadno od doline reke je ledena kupola Hidrografa.

Geofizička stanica “Ernsta Krenkela”

Prosečna godišnja temperatura vazduha na ostrvu iznosi -12,7°C, a relativna vlažnost vazduha 88% (ni u jednom mesecu nije ispod 80%). Veći deo godine temperatura je ispod nule. Februar je najhladniji mesec i nikada u tom mesecu nije zabeležena temperatura iznad 0,0°C. Apsolutni maksimum iznosi +10,3°C, a apsolutni minumum -44,4°C. Čak je i u aprilu zabeležena temperatura od -40°C. Zimski mrazevi su nešto ublaženi ciklonima iz Atlantskog okeana, u odnosu na istočnija arktička ostrva na istoj geografskoj širini. Godišnja količina padavina je samo 304 mm. Leto je oblačno i hladno. Duvaju pretežno severoistočni i jugoistočni vetrovi brzine 5-7 m/s. Praktično pet meseci na ostrvu Hejsa je polarna noć, od oktobra do februara bude samo jedan sunčani sat.

12. februara 1981. godine prilikom spuštanja na ostrvo Hejsa avion IL-14, koji je prevozio opremu i naučnike za opservatoriju, doživeo je udes i dve osobe su poginule. Slupani avion može se i danas videti.

Susednа ostrva:

(1) Ostrvo Fersmana (О́стров Фе́рсмана) se nalazi 800 m severno od severoistočnog kraja ostrva Hejsa u akvatoriju moreuza Jermak. Izduženog je oblika, dugačko je 1,7 km, a široko 800 m. Ostrvo Fersmana je oslobođeno od leda. Postoje dva uzvišenja, od kojih je južno više i dostiže 46 m. Ostali deo ostrva zauzima retko rasuto kamenje. Nazvano je u čast sovjetskog geohemičara Aleksandra Fersmana (1883-1945).

(2) Komsomolska ostrva (Острова Комсомольские) sastoje se od četiri ostrva, jednog velikog i tri prilično sitna. Nalaze se 8 km istočno od ostrva Hejsa, a razdvaja ih Austrijski moreuz. Na približno istoj udaljenosti istočno od Komsomolskih ostrva nalazi se Zemlja Vilčeka (pripada Istočnoj grupi ostrva). Ukupna površina Komsomolskih ostrva je 21 km2. Praktično su potpuno slobodna od leda. Reljef ostrva je ravan, u centralnom delu glavnog ostrva postoji manje uzvišenje, do 34 m. U severnom delu tog ostrva je astronomska tačka. Ostrva je pronašao i uneo na kartu Payer 1874. godine. Na početku cela grupa ostrva zvala se ostrvima Hejsa, a današnje ostrvo Hejsa otkrila je tek 1901. godine američa ekspedicija Baldwin-Zieglera. Nakon dolaska sovjetsko vlasti ostrva su dobila patriotsko ime Komsomolska.

Č A M P

Rt Trst

Na ostrvu Čamp nalazi se najjužnija tačka Zemlje Ziči, a to je njegov rt Fiume.

Dužina ostrva Čamp je 29 km, najveća širina je 20 km, a površina je 346 km2 (pogrešni podatak je 374,3 km2). Dužina obale je 91 km, a koeficijent razuđenosti je 1,38.

Uski moreuzi odvajaju ostrvo Čamp od ostrva Luiđi na severozapadu, odnosno ostrva Solsberi na severu i severoistoku (moreuz Pondorff). Široki kanal zapadno od ostrva Čamp zove se Markam kanal (Пролив Маркама). Ostrvo Čamp u jugozapadnom delu ima širu oblast koja nije pod večitim ledom.

Ostrvo je dobilo ime po Williamu S. Champu, koji je predvodio spasilačku ekspediciju u potrazi za članovima ekspedicije Fiala-Ziegler 1905. godine. Delovi skija stari oko 100 godina pronađeni su na ostrvu Čamp, na rtu Trst (Trieste) u avgustu 2006. godine.

Karakteristično za ostrvo Čamp je kamenje sfernog oblika, od kamenčića veličine stonoteniske loptice do velikog kamenja prečnika nekoliko metara. Po spoljnem obliku liče na kamene lopte Kostarike i loptasto kamenje drugih delova sveta. Kamenje ostrva Čampa (konkrecije) ponekad zovu sferolitima, ali to nije sasvim tačno. Mada je to kamenje loptastog oblika, geolozi sferolitima zovu nešto sasvim drugo – lopte od igličastih kristala, koji rastu na sve strane iz jednog centra. Ovakvo kamenje se pojavljuje na samo nekoliko ostrva arhipelaga, pri čemu se krupno kamenje javlja samo na jednom ili dva od 192 ostrva arhipelaga. Okruglo kamenje razbacano je duž cele obale ostrva, što razvija sve moguće teorije nastanka, pa čak i fantastičke – kao rezultat delovanja talasa do toga da su to uradili vanzemaljci. Međutim, mehanizam nastanka je takav da najčešće oko sitnih delova školjki počinje taloženje soli, u prvom redu karbonata, koje su rastvorene u jako mineralizovanoj vodi. Ukoliko se karbonat nataloži na jednom mestu, to mesto postaje centrom rasta i naredna taloženja karbonata se vrše redom i ukrug. Zahvaljujući ovom kamenju ostrvo je popularno među turistima, koji se slikaju pored najvećih primeraka ili drže u ruci više sitnih.

L U I Đ I

Luiđi se nalazi u Barencovom moru 2 km severozapadno od ostrva Čamp, a razdvaja ih moreuz Kuka. Moreuz Brauna širine 4 km razdvaja ostrvo Luiđi od ostrva Solsberi na severoistoku. 20 km jugozapadno od ostrva Luiđi nalazi se ostrvo Nansena, a 40 km zapadno je Zemlja Georga. Ostrvo Luiđi ima površinu 328 km2, iako se mogu pronaći podaci 370,6 km2. Dugačko je 35 km, a najveća širina je 19 km. Dužina obale je 102 km, a koeficijent razuđenosti je 1,59.

Uočljiva su dva veća zaliva: zaliv Tvidi na jugozapadu ostrva i uvala Burke na severu ostrva. Takođe ima veći broj rtova, a počevši od najzapadnijeg u smeru kazaljke na satu ređaju se rt Armitidž, rt Petigaks, rt Nikolajeva, rt Fenuajs, rt Savoja (najistočnija tačka ostrva), rt Čeldsena i rt Rihthovena. Ostrvo je stenovito, ali je skoro potpuno pokriveno glečerima. Bez leda su samo stene i malo područje pored rta Petigaks u uvali Burke na severu ostrva. Najviša tačka ostrva dostiže 468 m i nalazi se blizu centra ostrva na vrhu kupole glečera. Najviša tačka zemlje je stena visine 295 m pored obale u uvali Burke. Na ostrvu nema reka i jezera. Ostrvo je dobilo ime po admiralu, istraživaču i planinaru Luigi Amadeu Savojskom (1873-1933), jednom od finansijera arktičke ekspedicije na brodu “Stella Polare”.

S O L S B E R I

Solsberi je sa 924 km2 površine najveće ostrvo Zemlje Ziči i šesto u celom arhipelagu Zemlja Franje Josifa. Proteže se u pravcu severozapad-jugoistok. Dugačko je 68 km, a širina se kreće od 6-20 km. Dužina obale je 194 km, a koeficijent razuđenosti je 1,80.

Ima vrlo mali izlaz na otvoreno more, budući da je skoro sa svih strana okruženo drugim ostrvima. Široki moreuz Brauna pored zapadne obale ostrva prelazi na jugu u uski moreuz Pondorff. Na istoku je moreuz Rodsa. Ovi moreuzi razdvajaju ostrvo Solsberi od susednih ostrva. Ostrva Luiđi i Čamp se nalaze jugozapadno, ostrvo Ciglera je severoistočno, a istočno se nalazi ostrvo Viner Nojštat.

Na severozapadu ostrva je uvala Kolsa. Ostrvo ima veći broj rtova, a od krajnje zapadne tačke u smeru kazaljke na satu su rt Fišera, rt Mek Klintoka, rt Harknesa, rt Jalceva, rt Bezborodova, rt Voronjina, rt Kovalji, rt Farmana i rt Montefjore.

Veći deo ostrva Solsberi zauzimaju glečeri i njihove kupole, samo neznatni deo ostrva je oslobođen od leda, uglavnom stenoviti delovi obale. Na jugu ostrva su Nepristupačne stene (скалы Неприступные). Najviša tačka severnog dela ostrva je 445 m, dok su u južnom delu to tačke 450 m (na nekim sajtovima to je prihvaćeno kao najviša tačka ostrva) i 482 m.

Ostrvo je dobilo naziv po profesoru geologije sa Univerziteta u Čikagu Rollinu D. Salisburyju. U Kanadi postoji ostrvo sa istim imenom.

Sva niže opisana susedna ostrva nalaze se pored severne obale ostrva:

(1) Ostrvo Elizabete (О́стров Елизаве́ты) se nalazi 4,5 km zapadno od ostrva Solsberi. Ima ovalni oblik, dugačko je nešto više od 3 km, a široko je oko 2 km. U centru ostrva nalazi se snežno polje visine do 121 m, od koga prema zapadnoj obali teče nekoliko potoka. U severnom delu ostrva ima nekoliko manjih jezera. Duž zapadne obale je rasuto kamenje. Ostrvo je nazvano u čast Elisabette Marije, nadvojvotkinje Austrije i jedine kćerke princa Rudolfa.

(2) Ostrva Ieske (Острова́ Ие́ске) su grupa od dva ostrva. Nalaze se pored severoistočne obale ostrva Solsberi u predelu rta Harknesa. Veće ostrvo je izduženog oblika, dugačko je oko 500 m, nema bitnih uzvišenja, a po celom ostrvu je rasuto kamenje. Manje ostrvo nema ni 50 m dužine. Nazvani su u čast Nikolaja Ieske (1881-1937), jednog od prvih sovjetskih pilota. On je preleteo Alpe i Karpate, jedan je od prvih pilota koji su osvajali Arktik. 1936. godine došao je na Rudolfovo ostrvo kako bi pripremio aerodrom za prvu vazdušnu ekspediciju koja je 1937. godine iskrcala ljude na Severni pol. Umro je 1937. godine na Rudolfovom ostrvu, a sahranjen je po svojoj želji na ostrvu Hukera, u blizini polarne stanice, na obali uvale Tihaja, na rtu Sedova.

(3) Ostrva Kučina (Острова́ Ку́чина) su grupa od dva ostrva. Nalaze se 2 km severoistočno od ostrva Solsberi. Ostrva su na malom rastojanju jedno od drugog. Veće ostrvo je okruglog oblika, prečnika 500 m i visoko je 18 m. Manje ostrvo nije duže od 100 m. Na oba ostrva ima rasutog kamenja. Nazvani su u čast Aleksandra Kučina, ruskog polarnog istraživača, učesnika ekspedicije Amundsena na Južni pol, kapetana nestale ekspedicije Rusanova (verovatno 1913. godine).

V I N E R   N O J Š T A T

Iako je tek 19. po veličini u Zemlji Franje Josifa, ostrvo Viner Nojštat se ističe po tome što je na njemu najviša tačka arhipelaga. Međutim, kao i ostala uzvišenja u arhipelagu, ni ovo uzvišenje nema ime.

rt Tirol, najsevernija tačka ostrva Viner Nojštat

Ostrvo Viner Nojštat nalazi se istočno od ostrva Ciglera i Solsberi, od kojih ga odvaja uski moreuz Kolinsona (Пролив Коллинсона). 11,5 km istočno od njega nalazi se Zemlja Vilčeka, drugo po veličini ostrvo arhipelaga, od koga ga razdvaja Austrijski moreuz.

Ostrvo Viner Nojštat približno je kružnog oblika. Dugačko je 20 km, široko je 17 km i ima 242 km2 površine. Dužina obale je 63 km, pa je koeficijent razuđenosti više nego skromnih 1,14.

Najsevernija tačka ostrva je rt Tirol, dok je rt Vasiljeva najzapadnija tačka.

Veći deo ostrva pokriven je ledenim kupolama, a najveći je glečer Forbsa. Najviše tačke ledenih kupola su 620, 582, 558 i 410 m. Mali deo zemlje nalazi se u severnom delu ostrva. Takođe kopno koje nije pokriveno ledom nalazi se na obali poluostrva kod rta Vasiljeva.

Ostrvo je dobilo ime po austrijskom gradu Wiener Neustadtu (mađarski Bécsújhely), koji se nalazi južno od Beča, a naziv je dala austrougarska ekspedicija Payer-Weyprechta.

OSTRVO CIGLERA

Ostrvo Ciglera, moreuz Kolinsona

Ostrvo Ciglera smešteno je u centralnom delu Zemlje Ziči, između ostrva Solsberi na jugozapadu, ostrva Džeksona i Pajera na severu, ostrva Grili na severoistoku i ostrva Viner Nojštat na jugoistoku. Ostrvo se proteže u smeru severozapad-jugoistok, dugačko je 45 km i ima površinu od 404 km2. Dužina obale je 127 km, a koeficijent razuđenosti je 1,78. Najviša tačka ostrva je 554 m Osim nekoliko manjih područja duž obale i strmih padina planina, jedino veće područje bez leda širine 1 km sa retkom vegetacijom tundre nalazi se na severozapadu ostrva. Najsevernija tačka ostrva je rt Brajsa, najistočnija tačka je rt Vašingtona, a najjužnija tačka je rt Bjelousova.

Na ostrvu Ciglera krajem XIX veka bio je podignut austrijski osmatrački punkt.

Ostrvo je dobilo ime po Williamu Ziegleru, vođi Baldwin-Zieglerove polarne ekspedicije iz 1901. godine na brodovima “America”, “Fridtjof” i “Belgica”, kao i Ziegler-Fiala polarne ekspedicije 1903-1905. godine.

Rt Brajsa (мыс Брайса), najsevernija tačka ostrva Ciglera

Susedna ostrva:

(1) Ostrvo ugljenokopa (Остров Угольной Копи) se nalazi između ostrva Ciglera i Grili. Od oba ostrva razdvojen je uskim moreuzima širine oko 600 m. Okruglog je oblika, ima oko 3,5 km u prečniku i predstavlja strmu stenu koja se uzdiže do neverovatnih 393 m. Po približnim merenjima na Google Earthu površina ostrva je oko 8 km2. Najviša tačka ovog malog ostrva je. Na ostrvu nema glečera, a severni deo je snežno polje.

(2) Ostrvo Grili (О́стров Гри́ли) se nalazi istočno od ostrva Ciglera, razdvojeno moreuzom Buta, čija širina na najužem mestu iznosi manje od 2 km. Od ostrva Pajera, koje se nalazi 5,5 km severno, razdvaja ga Američki moreuz, a od ostrva Viner Nojštat, koje se nalazi 7 km južno, razdvaja ga moreuz Kolinsona. Ostrvo Grili ima dužinu 19 km, a najveća širina je 10 km. U pogledu površine ostrva pojavljuju se podaci 149 km2 (tačan) i 127 km2 (netačan). Naprimer, na engleskoj wikipediji u tabeli sa podacima dat je podatak 149 km2, dok u tekstu piše 127 km2!? Dužina obale je 55 km, a koeficijent razuđenosti je 1,27. Mada svugde piše da je najviša tačka ostrva 447 m, sudeći po priloženoj topografskoj karti to je 474 m. Da li je došlo do permutacije brojeva ili… 89% površine ostrva pokrivaju glečeri, a ledom nije pokriveno samo nekoliko priobalnih delova ostrva. Ostrvo je otkrila polarna ekspedicija Ziegler-Fiala i dala mu je ime u čast drugog američkog istraživača Adolphusa Greelyja (1844-1935).

Na karti se vidi (1) ostrvo Ugljenokopa i veći deo (2) ostrva Grili

Na karti se vide ostrva (3) Kejna, (4) Kuna i (5) Broš

(3) Ostrvo Kejna (О́стров Ке́йна) se nalazi 2 km severoistočno od ostrva Grili, a dva ostrva razdvaja moreuz Šterneka. Okruglog je oblika, prečnika oko 6 km i ima površinu od 23,5 km2. Skoro celo ostrvo je oslobođeno od leda. Najviša tačka ostrva je 282 m. Nazvano je učast američkog polarnog istraživača i lekara Elishe Kanea (1820-1857).

(4) Ostrvo Kuna (Остров Куна) se nalazi 3 km severoistočno od ostrva Grili i 2 km severozapadno od ostrva Kejna. Poput ostrva Kejna, i ostrvo Kuna je skoro celo slobodno od leda. Dimenzije ostrva Kuna su 7,5 km dužine i 3,5 km širine, površina je 17,5 km2. Najzapadnija tačka ostrva je rt Golovina, nazvan u čast Pavla Golovina, heroja Sovjetskog Saveza, prvog sovjetskog pilota koji je preleteo Severni pol. Najistočnija tačka ostrva je rt Obrivistij (strmi rt), nazvan iz razloga što visina obale na tom mestu dostiže 90 m. Centralni deo ostrva zauzimaju ne mnogo visoka polja snega, a na zapadu je nepokrivena ledom stena visine 228 m. Duž obale je rasuto kamenje. Ime je dobilo u čast feldmaršala i ministra vojske Austrougarske Franza Kuhna (1817-1896).

(5) Broš (Брош) je manja stena koja se nalazi pored isturenog rta na jugu ostrva Kuna. Sa jugozapada stenu od ostrva Grili deli moreuz Šterneka. Dugačka je 500 m, široka 400 m i ima 12 ha površine. Najviša tačka Broša je 85 m. Nazvana je u čast Gustava Broscha, češkog poručnika flote Austrougarske ekspedicije na Severni pol.

OSTRVO DŽEKSONA

Ostrvo Džeksona je sa 510 km2 površine drugo po veličini ostrvo Zemlje Ziči.

U pravcu istok-zapad ostrvo se proteže na oko 40 km, dok je u pravcu sever-jug najveće rastojanje 30 km. Na severozapadnoj obali nalazi se zaliv De Longa, koji deli ostrvo na dva skoro identična poluostrva. Dužina obale je 180 km, a koeficijent razuđenosti je 2,25.

Na severoistoku od ostrva Džeksona je moreuz Baka, koji ga odvaja od ostrva Karla Aleksandra. Na jugoistoku je Italijanski moreuz i on odvaja ostrvo Džeksona od ostrva Pajera. Zapadna obala ostrva Džeksona je okrenuta prema otvorenom moru. Krajnje tačke ostrva Džeksona su rt Mila (zapad), rt Olje (jug) i rt Kremsminster (istok).

Najviši vrh ostrva iznosi 481 m (po drugim podacima 482 m).

Ostrvo je dobilo ime po engleskom polarnom moreplovcu Fredericku Jacksonu (1860-1938). On je istražio i imenovao nekolicinu ostrva u arhipelagu Zemlja Franje Josifa.

Rt Norveška

Istočni deo ostrva prvi je ugledao Payer 1874. godine, dok je zapadni deo Jackson otkrio u proleće 1895. godine. Severni deo ostrva najbolje je snimila ekspedicija na brodu “Stella Polare” (1899-1900) pod vodstvom Luigi Amedao di Savoia-Aosta.

Na zapadnoj obali ostrva Džeksona nalazi se rt Norveška (мыс Норвегия) gde su Fridtjof Nansen i Hjalmar Johansen prezimili 1895-96. godine u kućici napravljenoj od kamena, nakon neuspešnog pokušaja da osvoje Severni pol. Ostaci kućice još uvek su sačuvani. Jackson nikada nije boravio na ostrvu koje je po njemu nazvano. U martu 1896. godine on nije uspeo da stigne do zimovnika Nansena, nedostajalo mu je 35 morskih milja (65 km), pošto mu je put preprečilo otvoreno more.

Susedna ostrva (od severa u smeru kazaljke na satu):

(1) Ostrva Mirijam (Острова́ Ми́риам) su grupa od tri ostrva, koja se nalaze u moreuzu Baka, oko 600 m od severne obale ostrva Džeksona. Najveće ostrvo dugačko je oko 700 m, a preostala dva imaju manje od 100 m. Bitnih uzvišenja nemaju, slobodni su od leda, a na najvećem ostrvu je retko rasuto kamenje.

(2) Ostrva Mek Gi (Острова́ Мак-Ги́) se nalaze u akvatoriju Italijanskog moreuza, 1 km južno od ostrva Džeksona i 4 km severno od ostrva Pajera. Grupa se sastoji od dva ostrva, dužine 2 km (južno ostrvo) i 800 m (severno ostrvo). Ne postoje pojedinačna imena za ostrva. Oba ostrva su oslobođena od leda. Na većem, južnom ostrvu, nalazi se stena visine 52 m, preostali njegov deo pokriva retko rasuto kamenje. Manje ostrvo je bez uzvišenja. Ostrva su nazvana u čast Billy Mageeja, učesnika arktičke ekspedicije od 3000 milja koju je 1912. godine predvodio Ernest Oberholtzer.

Ostrva Mek Gi

(3) Ostrvo Kverini (О́стров Квери́ни) se nalazi pored same obale ostrva Džeksona u vodama uvale Kanji (бухтa Каньи). Ima nepravilan ovalni oblik, dužine oko 1,5 km i širine oko 900 m. Ostrvo Kverini nije pod ledom. U centralnom delu ostrva nalazi se strma stena visine 125 m. Duž obale je rasuto kamenje. Nazvano je u čast italijanskog istraživača Francesca Querinija, koji je poginuo tokom polarne ekspedicije 1900. godine.

(4) Klik (Клык) je stena koja se nalazi 3,5 km od najzapadnije tačke ostrva Džeksona, rta Mila (мыс Милла). To je strma stena sa okruglom osnovom visine 33 m.

(5) Ostrvo Levanevskog (О́стров Леване́вского) se nalazi oko 15 km zapadno od rta Mila na ostrvu Džeksona, a 1,8 km južno od ostrva Harli. Izduženog je oblika, dugačko oko 1,7 km, a široko oko 500 m. Ostrvo je oslobođeno od leda i ima retko rasuto kamenje. Najviša kota od 27 m nalazi se na jugu ostrva. Ostrvo je otkrio Frederick Jackson 1895. godine i nazvao ga je u čast lekara iz ekspedicije ostrvom Nila (na karti Severne grupe ostrva i označeno je kao Neale Island). Ali zvaničnim je postalo ime koje su ostrvu dali sovjetski kartografi pedesetih godina XX veka, u čast sovjetskog pilota poljskih korena Zygmunta Lewoniewskog, koji je nestao 1937. godine tokom preleta Severnog ledenog okeana.

Ostrvo Kverini

Na karti se vide (4) stena Klik, (5) ostrvo Levanevskog i (6) veći deo ostrva Harli

(6) Ostrvo Harli (О́стров Ха́рли) se nalazi 15 km zapadno od ostrva Džeksona. Nešto južnije od njega je ostrvo Levanevskog, dok se severoistočno nalazi ostrvo Omani. Ostrvo Harli je izduženog oblika, od Astronomskog rta, krajnje severne tačke ostrva, do južnog kraja ostrva ima 10 km. Površina ostrva Harli je 10 km2. Ostrvo je relativno ravno, a u centralnom delu je najviša kota 82 m. Praktično je cela teritorija ostrva oslobođena od leda. U severnom delu ostrva, u blizini Astronomskog rta, na zapadnoj obali malog jezera Širšova nalazi se astronomska tačka. Jezero Širšova je ledničkog porekla i u njega se uliva potok koji se sliva sa glečera, dok drugi potok ističe iz jezera i spaja ga sa morem. Nazvano je u čast profesora Petra Širšova. Ostrvo Harli je otkriveno tokom ekspedicije Jackson-Harmswortha, a ime mu je dao Jackson u čast britanskog lekara Georga Harleya.

(7) Ostrva Aleksandra (Острова́ Алекса́ндра) su grupa od pet ostrva, koja se nalaze severno od ostrva Džeksona. Najsevernije ostrvo grupe udaljeno je 4 km od ostrva Džeksona, dok se najjužnije ostrvo nalazi neposredno pored obale ostrva Džeksona. Najveće ostrvo je u centru grupe i predstavlja stenu prečnika 900 m i visine 46 m. Ostala ostrva su znatno manja, a za neka od njih postoje imena: Sputnjik (Спутник, visine 20 m), Mezamejutnij (Мезамеютный, visine 28 m) i Pervačok (Первачок, bivši originalni naziv Geelhuyden Island, visine 38 m, oko 600 m u prečniku). Cela grupa je slobodna od leda. Nazvani su u čast u čast feldmaršala Alexander von Krobatina (1849-1933), austrougarskog ministra rata od 1912-17. godine. Ova ostrva ne bi trebalo brkati sa ostrvom Karla Aleksandra ili Zemljom Aleksandri.

(8) Ostrvo Omani (Остров Оммани) se nalazi 12 km severozapadno od od ostrva Džeksona i 10 km severoistočno od ostrva Harli. Ima oblik polumeseca otvorenog prema severozapadu, dužine 3 km i širine 1,2 km u centralnom delu. Slobodan je od leda, u južnom delu su stene visine do 27 m. Na severnom i jugozapadnom kraju ostrva je rasuto kamenje. Nazvano je u čast engleskog oficira i istraživača Arktika Erasmusa Ommanneya (1814-1904), koji je 1850. godine učestvovao u potrazi za nestalom ekspedicijom Johna Franklina.

OSTRVO PAJERA

Ostrvo Pajera se nalazi 6 km južno od ostrva Džeksona, razdvaja ih Italijanski moreuz. Američki moreuz razdvaja ostrvo Pajera od ostrva Grili, koje se nalazi 5,5 km južno i ostrva Kuna, koje se nalazi 5 km istočno.

Ostrvo Pajera ima izduženi oblik, dugačko je 20 km, a široko je 12,5 km. Površina ostrva Pajera je 152 km2 (javlja se i podatak 160 km2). Dužina obale je 56 km, što znači da je koeficijent razuđenosti 1,28. Najzapadnija tačka ostrva je rt Ruzvelta, a najistočnija tačka je rt Oštri nos, nazvana zbog karakterističnog oblika. Oko rta Oštri nos nalazte se sva opisana susedna ostrva. Najviša tačka ostrva Pajera, Kupola Frolova, po priloženoj topografskoj karti visoka je 451 m, mada se obično daje podatak za visinu ostrva 452 m. Skoro 95% ostrva pokriveno je glečerima. U vezi sa nazivom ostrva jasno je da je nazvano u čast Payera, koji je otkrio Zemlju Franje Josifa.

Susedna ostrva:

(1) Grebeni Milovzorova (Рифы Миловзорова) su grupa od četiri stenovita ostrva pored severoistočne obale ostrva Pajera, u predelu rta Oštri nos. Blizu ovih grebena nalaze se i preostala opisana susedna  ostrva Stolička i Apolonova. Grebeni Milovzorova se protežu u liniji dužine oko 2,5 km od severozapada prema jugoistoku. Najveći greben je centralni, koji je dugačak oko 1 km. Grebeni su nazvani tek 1953. godine u čast polarnog kapetana Pavla Milovzorova.

(2) Stolička (Остров Сто́личка) je dosta manje ostrvo, u poređenju sa drugim ostrvima Zemlje Ziči. Nalazi se 2,5 km istočno od ostrva Pajera. Ostrvo je izduženo u smeru jugozapad-severoistok. Najviša tačka ostrva je 81 m. Dok se severozapadna obala blago spušta prema moru, suprotna njoj jugoistočna obala se skoro vertikalno obrušava u more. Ostrvo Stolička je stanište morževa, što na ostrvo privlači bele medvede. More oko ostrva je relativno plitko i prozračno. Nazvano je u čast austrougarskog (moravskog) paleontologa i istraživača Ferdinanda Stoliczke ili originalno Stoličke (1838-1874).

Morževi kod ostrva Stolička

(3) Ostrvo Apolonova (О́стров Аполло́нова) se nalazi između ostrva Pajera i ostrva Stolička. Od rta Oštri nos na ostrvu Pajera udaljeno je 1 km. 1,3 km severoistočno od ostrva Apolonova nalazi se ostrvo Stolička, a 800 m severno su grebeni Milovzorova. Ostrvo Apolonova je okruglog oblika, prečnika manjeg od 500 m. U centralnom delu ostrva je manja stena.

OSTRVO KARLA ALEKSANDRA

Ostrvo Karla Aleksandra (poznato i kao Земля Карла-Александра, Zemlja Karla Aleksandra) je najsevernije ostrvo Zemlje Ziči, a njegov rt Bema je najsevernija tačka te grupe. Ovo je jedno od najvećih ostrva grupe. Dugačko je 29 km, najveća širina je 18 km, a površina je 338 km2. Dužina obale je 90 km, a koeficijent razuđenosti je 1,38. Nalazi se 6 km severno od ostrva Džeksona, a na istoku je uskim moreuzom Skot-Kelti odvojeno od ostrva Rajnera. Skoro 97% površine ostrva pokriveno je ledom. Najviša tačka ostrva je na 365 m visine.

Ostrvo je otkrila 1874. godine austrougarska ekspedicija na brodu “Tegetthoff” . Zapadni deo ostrva snimljen je prvi put mnogo kasnije, tek tokom ekspedicije 1899-1900. godine koju je predvodio Luigi Amedeo na brodu “Polar Star”. Nije jasno da li je ostrvo dobilo ime po jednom od financijera polarne ekspedicije, aristokrate Alfreda Wilhelma Karla Alexandera Grafa von Salm-Hoogstraetena (1851-1919) ili u čast velikog vojvode Karla Alexandera od Saksonije-Weimar-Eisenacha (1818-1901).

Susedna ostrva (od zapada u smeru kazaljke na satu):

(1) Ostrva Potremoli (Острова́ Понтремо́ли) su udaljena 1 km od rta Bregera (мыс Бреггера), najzapadnije tačke ostrva Karla Aleksandra. Grupa se sastoji od dva ostrva. 5 km severnije nalazi se druga grupa ostrva, ostrva Čičagova. Ostrvo koje je položeno zapadnije je veće i ima dužinu oko 700 m, dok je istočno ostrvo okruglog oblika prečnika oko 300 m. Bitnih uzvišenja na ostrvima nema, ostrva su oslobođena od leda, a po celoj teritoriji je retko rasuto kamenje. Nazvani su u čast italijanskog fizičara Alda Pontremolija, koji je poginuo tokom ekspedicije na Severni pol koju je predvodio Umberto Nobile na cepelinu “Italija” 1928. godine. Upravo je Nobile tokom ekspedicije na sovjetskom ledolomcu “Maligin“, 7. avgusta 1931. godine, razgledajući ostrva, predložio da se  nazovu po italijanskom fizičaru.

(2) Ostrva Čičagova (Острова́ Чича́гова) se nalaze 2 km severozapadno od rta Feldera, na zapadnoj obali ostrva Karla Aleksandra. To je grupa od dva ostrva, koji nemaju zasebna imena. Ostrvo koje je položeno južnije je veće, ima izduženi oblik i dugačko je 700 m, dok je severnije ostrvo dugačko oko 400 m. Ostrva su oslobođena od leda, bitnih uztvišenja nemaju, a na oba ostrva ima retkog rasutog kamenja. Na wikipediji postoje kontradiktornosti oko toga u čiju čast su ostrva nazvana. Da li je to admiral ruske flote Vasilij Čičagov (1726-1809) ili je u pitanju njegov sin Pavel Čičagov (1767-1848), istraživač Arktike.

(3) Ostrvo Torupa (остров Торупа) je najveće od četiri manja ostrva koja se nalaze severoistočno od ostrva Karla Aleksandra. Nalazi se u moreuzu Triningen, 3 km severoistočno od ostrva Karla Aleksandra i 6,5 km južno od ostrva Hohenlohe. Dužina ostrva je 1,5 km, a širina je 500-600 m. Ostrvo Torupa nije pokriveno ledom, njegov veći deo zauzima stena visine 128 m. U južnom delu, na manjem poluostrvu, ima rasutog kamenja. Ostrvo su otkrili i dali mu ime Nansen i Johansen 1895. godine. Nazvano je u čast norveškog profesora fiziologije Sophusa Torupa, koji je učestvovao u pripremama brojnih norveških  polarnih ekspedicija.

(4) Ostrvo Solovjova (О́стров Соловьёва) se nalazi u moreuzu Triningen, skoro 7 km severoistočno od ostrva Karla Aleksandra i 3,8 km južno od ostrva Hohenlohe. Okruglog je oblika prečnika oko 250 m. Ostrvo nije pokriveno ledom, nema ni bitnih uzvišenja, samo na severu ima retko rasuto kamenje.

Na karti se vide ostrva (3) Torupa, (4) Solovjova, (5) Koburg i (6) Houen, kao i (1) Grebeni Lesgafta, opisani kod ostrva Rajnera

(5) Koburg (Кобург) se nalazi severoistočno od ostrva Torupa. Nalazi se u moreuzu Triningen, 6,5 km severoistočno od ostrva Karla Aleksandra i 4,5 km južno od ostrva Hohenlohe. Ovalnog je oblika, dugačko oko 300 m. Negde sam pronašao podatak da je površina ostrva 9 km2, što je potpuno pogrešan podatak. Na ostrvu nema uzvišenja. Ostrvo Koburg je oslobođeno od leda, u severnom delu ima rasuto kamenje. Ostrvo je nazvano u čast Sachsen-Coburg und Gotha dinastije. Belgijska princeza Stephanie, žena princa Rudolfa, u čiju čast je nazvano Rudolfovo ostrvo, pripadala je toj dinastiji.

(6) Houen (Го́уэн) se nalazi u moreuzu Triningen, skoro 2,5 km severoistočno od ostrva Karla Aleksandra i skoro 8 km južno od ostrva Hohenlohe. Izduženog je oblika, dugačko je tek nešto manje od 1,5 km, a široko je 150-200 m. Bitnih uzvišenja nema, po celom ostrvu je retko rasuto kamenje. Ostrvo je nazvano u čast kapetana ruske armije, koji se kasnije bavio slikarstvom, Oto Gouena. Međutim, drugi izvori navode da je ostrvo nazvao Nansen u čast norveškog filantropa Antona Christiana Howena (1823-1864), koji je finasirao izgradnju njegovog broda “Fram”.

(7) Ostrvo Dika (О́стров Ди́ка) se nalazi pored južne obale ostrva Karla Aleksandra, u moreuzu Baka. Okruglog je oblika, prečnika oko 150 m. Bitnih uzvišenja nema.

OSTRVO RAJNERA

Na karti se vidi severni deo ostrva Rajnera i susedna ostrva

Ostrvo Rajnera je najistočnije ostrvo Zemlje Ziči. Nalazi se 2,5 km istočno od ostrva Karla Aleksandra, a deli ih moreuz Skot-Kelti. Ostrvo Rajnera je okruglog i malo izduženog oblika prečnika oko 14 km. Površina ostrva je 134 km2 (u pojedinim izvorima pogrešan podatak 140 km2), dužina obale je 47 km, a koeficijent razuđenosti je samo 1,15.

Najviša tačka ostrva je 284 m, što se vidi i na topografskoj karti (postoje i netačni podaci 316 m). Celu teritoriju ostrva, sa izuzetkom malog područja na severu, rta Bauermana, pokrivaju glečeri. 1937. godine tokom potrage za nestalim avionom kojim je pilotirao Zygmunt Lewoniewski (po kome je nazvano ostrvo Levanevskog), na ostrvu Rajnera formirana je baza za avione u potrazi.

Ostrvo je dobilo ime tokom austrougarske ekspedicije 1872-1874. godine u čast austrijskog nadvojvode Rainera od Habsburga, kraljevskog princa Mađarske i Bohemije, jednog od aristokrata koji je učestvovao u finansiranju poduhvata.

Susedna ostrva:

(1) Grebeni Lesgafta (Рифы Лесгафта) su grupa od tri relativno veća i četiri sasvim mala ostrva 2,5 km severno od ostrva Rajnera. Tri najveća grebena su izduženog oblika sa dužinama 1,3 km,     1 km i 750 m, dok dužine preostala četiri ne prelaze 100 m. Bitnih uzvišenja nemaju, nisu pokriveni ledom, na većim grebenima je retko rasuto kamenje. Nazvani su u čast Pjotra Lesgafta (1837-1909), ruskog biologa, anatoma, antropologa, lekara i pedagoga, koji je poznat kao osnivač naučnog sistema fizičkog vaspitanja.

(2) Ostrvo Ivanova (О́стров Иванова) se nalazi oko 700 m od severoistočne obale ostrva Rajnera u predelu rta Bauermana. To je malo ostrvo, dugačko svega 600 m. U centralnom delu je oniža stena. Nema ledenog pokrivača. Ostrvo je nazvano u čast sovjetskog polarnog istraživača i profesora geografije Ivana Ivanova (1905-1952).

OSTRVO BEKERA

Ostrvo Bekera se nalazi 9 km jugoistočno od ostrva Rajnera (razdvaja ih moreuz Ruslana) i takođe 9 km, ali jugozapadno, od ostrva Hofmana.

Od drugih ostrva najbliže je ostrvo Kuna, koje se nalazi oko 10,5 km jugozapadno (vidi se delimično na priloženoj karti). Ostrvo Bekera dugačko je 13,7 km, a široko je 3,5 km. Površina ostrva je 42 km2 (u pojedinim izvorima je 36 km2, ali približnim merenjem sa Google Eartha dolazi se da je prvi podatak tačan). Dužina obale je 33 km, a koeficijent razuđenosti je 1,44.

Dve trećine ostrva pokriva ledena kupola visine do 66 m, dok se slobodan od leda deo ostrva nalazi na istoku. Tamo se nalazi jedino brdo ostrva (165 m) i astronomska tačka. Na ostrvu ima mnogo potoka. Najzapadnija tačka ostrva je rt Lopast, a najistočnija tačka je rt Galkovskog, nazvan po radisti na avionu Levanevskog čiji se let iz Moskve do Fairbanksa na Aljasci preko Severnog pola tragično završio. Ostrvo je nazvano u čast nemačkog inženjera i entomologa Theodora Beckera (1840-1928),  koji je objavio studije o insektima Sibira, kao doprinos naučnim rezultatima polarne ekspedicije ruskog barona Eduarda von Tolla iz 1900-1903. godine. Ja sam sklon drugoj verziji. Ostrvo je otkrila austrougarska ekspedicija na uskršnji ponedeljak 6. aprila 1874. godine. Julius Payer ga je nazvao u čast Moritza Aloisa Beckera (1812-1887), generalnog sekretara Carskog geografskog društva. 

Za ostrva Bekera i Hofmana, nije baš jasno kojoj ostrvskoj grupi pripadaju. Po jednom izvoru ostrvo Bekera pripada Zemlji Ziči. Međutim, ja sam se rukovodio time da se najistočnija tačka Zemlje Ziči nalazi na ostrvu Rajnera. Ostrvo Bekera je istočnije od ostrva Rajnera. Druga dilema je da li ova dva ostrva pripadaju severnoj ili istočnoj grupi ostrva, pogotovo što je ostrvo Hofmana prikazano na kartama obe grupe ostrva. Na kraju sam odlučio da oba ostrva svrstam u Severnu grupu, pošto se geografski nalaze bliže ostrvima te grupe, ali ne i u ostrva Zemlje Ziči.

OSTRVO HOFMANA

Ostrvo Hofmana nalazi se 7 km istočno od ostrva Rajnera (razdvaja ih moreuz Ruslan) i 17 km severozapadno od ostrva La Ronsijer koje pripada Istočnoij grupi ostrva (razdvaja ih moreuz Berjozkina). Rastojanje od istočnog rta Sugrobova do zapadnog rta Andre iznosi 13 km, a najveća širina ostrva je 5 km. Površina ostrva Hofmana je 49 km2. Sem severoistočne priobalne zone i stenovitog rta Andre na zapadu, ostrvo je potpuno pokriveno ledom. Prema topografskoj karti najviša kota ostrva je 64 m, mada se u pojedinim izvorima spominje da ledena kapa dostiže visinu oko 100 m.

U predelima slobodnim od leda na ovom ostrvu (kao i na susednim ostrvima u severoistočnom delu arhipelaga) na površinu izlaze naslage koje se odnose na period donjeg i srednjeg trijasa, perioda mezozoika od pre 200 miliona godina. U drugim delovima Zemlje Franje Josifa takve naslage skrivene su na velikoj dubini. Pored severne obale ostrva Hofmana nalazi se nekoliko malih bezimenih ostrva.

Ostrvo je ranije korišćeno u vojne svrhe, pa se dozvola za posetu ostrvu često ne može dobiti. Osim ruševina bivše vojne postaje, na ostrvu nema ništa spektakularno da se vidi. Krajem juna 2007. godine avanturisti Børge Ousland i Thomas Ulrich proveli su noć na ostrvu tokom njihovog pohoda dužine 1.300 km od Severnog pola do rta Flora putevima Nansena i Johansena.

Ostrvo je otkrio u aprilu 1874. godine austrijski topograf i polarni istraživač Payer, koji je tokom marta-maja 1874. godine na čelu manjeg odreda na sankama i psećim zapregama istraživao severni deo Zemlje Franje Josifa. Nazvano je u čast poznatog ruskog geologa, minerologa, geografa i istraživača Ernsta Hofmana (1801-1871). Originalni naziv za ostrvo na mapi Payera je Hoffmann. Međutim, na kasnijim mapama izdatim na zapadu, mogu se pronaći varijante naziva Hofmann, Goffmann, Gofmann, Goffman, Goffmanna, Gofmanna i Gofmana, pretežno zbog dvostrukog prevoda na rusku ćirilicu i obratno.

RUDOLFOVO OSTRVO

Rudolfovo ostrvo je najsevernije ostrvo u arhipelagu Zemlja Franje Josifa. Rt Fligeli (Мыс Флигели) na ovom ostrvu tradicionalno se smatra najsevernijom kopnenom tačkom ne samo Ruske Federacije, već i evropskog kontinenta. Udaljen je 911 km od Severnog pola. Međutim, kada se pogleda karta ostrva lako će se uočiti da rt Fligeli nikako ne može biti njegova najsevernija tačka, pošto se nalazi na severoistoku, a ne na severu ostrva. Sudeći po topografskoj karti najsevernija tačka nalazi se severozapadno od rta Fligeli, na severnoj obali ostrva, i nema poseban naziv. Zemlja Franje Josifa se tako tačno za 1° geografske širine (=111 km ili 60 nautičkih milja) nalazi severnije od svog zapadnog suseda Špicberških ostrva (ostrvo Ros u toj grupi ima koordinate 80°50′ N).

Dužina Rudolfovog ostrva od rta Brorok do rta Fligeli je oko 27 km. Površina ostrva je 297 km2, a dužina obale je 77 km, a koeficijent razuđenosti je 1,26.

Rt Fligeli (81°50’35” N, 59°14’22” E)

Sa svih strana Rudolfovo ostrvo zapljuskuju vode Severnog ledenog okeana. Nalazi se na granici večnog leda. Sa južne strane moreuz Nejmajera (Пролив Неймайера) odvaja ga od grupe ostrva Oktjabrjata i ostrva Hohenlohe.

Ostrvo je skoro u potpunosti pokriveno glečerom. Najviša tačka ostrva (461 m) nalazi se u sredini ostrva. U južnom delu ostrva nalazi se glečer Midendorfa. Dve najveće zone bez leda nalaze se na severu ostrva. Jedna je na severozapadnom kraju ostrva i proteže se od zaliva Teplic preko rta Stolbovoj do rta Germanija. Druga je na severoistoku ostrva oko rta Fligeli.

Područja bez leda imaju samo retku vegetaciju, na površini su pretežno stene, šljunak ili bare iznad sloja večnog leda. Temperature iznad 0°C moguće su samo nekoliko nedelja godišnje.

Životinjski svet je siromašan na Rudolfovom ostrvu. Beli medvedi su česti posetioci (tako ponekad  sprečavaju iskrcavanje turista na ostrvo zbog bezbednosnih razloga). Morževi su retki zbog nedostatka pogodnih plaža. Na ovom ledenom i udaljenom ostrvu nema mnogo ptica, tek nekoliko manjih kolonija na liticama jugoistočno od rta Fligeli (uglavnom jedna vrsta galeba), prilično dobre šanse su da se ugleda beli galeb i verovatno nekoliko snežnih strnadica na retkoj tundri oko bivše polarne stanice. Nekoliko drugih ptica takođe dolazi sa susednih ostrva, na primer, njorke.

Jedna ekspedicija je 1900. godine razjasnila da prema severu i severozapadu od Rudolfovog ostrva ne postoje pretpostavljene Zemlja Petermana i Zemlja kralja Oskara.

Bivša polarna stanica

Rt Stolbovoj (81°45’22” N, 57°57’32” E) blizu koga je polarna stanica, originalni naziv na nemačkom Kap Säulen, što znači kolona, stub

1914. godine na ostrvu je sahranjen čuveni ruski polarni istraživač Georgij Sedov, koji je umro tokom ekspedicije na Severni pol.

1932. godine na Rudolfovom ostrvu u zalivu Teplic, otvorena je polarna stanica, Prve godine na stanici su provele zimu četiri osobe. Godinu dana kasnije stanica je konzervirana, a ponovo je počela da radi u leo 1936. godine. Od aprila 1942. godine do 1947. godine ponovo je bila konzervirana. Poslednji period rada meteorološke stanice na Rudolfovom ostrvu je 1947-1995. godina.

Zaliv Teplic (nazvan po češkom gradu Teplice, nemački Teplitz) je bio polazna tačka mnogih polarnih ekspedicija

krajem XIX i početkom XX veka. Ekspedicija Fiala-Zegler 1903-1905. godine sagradila je veliku baraku na tom mestu.

1936. godine na ovom ostrvu je bila baza prve sovjetske vazdušne ekspedicije na Severni pol. U maju 1937. godine članovi ekspedicije su sa četiri aviona uspešno prebačeni na Severni pol. Zbog raskvašenog terena na Rudolfovom ostrvu, za vezu sa svetom se koristi 300 m duga snežna pista.

Ostrvo je, kao i ceo arhipelag, otkrila 1873. godine austrougarska ekspedicija Payera i dala mu ime po austrougarskom princu prestolonasledniku Rudolfu.

Turističke grupe redovno posećuju Rudolfovo ostrvo od devedesetih godina XX veka. To je moguće uraditi brodom ili helikopterom sa matičnog ruskog kopna. Fokus je na zalivu Teplic, odnosno rtu Stolbovoj i/ili rtu Fligeli. Ostala mesta na ostrvu teško su pristupačna za posetu (kao naprimer rtovi Brorak, Auk ili Germanija). Uslovi za iskrcavanje turista na ostrvo variraju od godine do godine. U pogledu zaleđenog mora, kao glavne prepreke za prilaz ostrvu, situacija može biti takva da uopšte nema leda. Tako je 1995. godine relativno mali brod “Profesor Molčanov” došao do ostrva bez kontakta sa ledom. Suprotan primer je 2003. godina, kada snažni ledolomac “Kapetan Dranicin” nije uspeo da dođe do Rudolfovog ostrva u avgustu zbog još uvek prisutnog debelog sloja leda u svim kanalima i moreuzima severnog dela Zemlje Franje Josifa, pa bi mu trebalo previše vremena da se probije do Rudolfovog ostrva. Upravo iz razloga teške dostupnosti, Rudolfovo ostrvo je manje posećeno od većine južnih ostrva arhipelaga. U principu, veće šanse za posetu ostrvu su u avgustu i septembru, nego u julu.

Susedna ostrva:

(1) Ostrva Oktjabrjata (Острова́ Октября́та) su grupa od sedam ostrva. Nalaze se severoistočno od ostrva Hohenlohe. Najjužnije ostrvo grupe nalazi se samo 100 m od obale ostrva Hohenlohe, dok je najsevernije ostrvo udaljeno od njega 5,5 km. U grupi su četiri veća ostrva dužine od 1,5 km do 800 m i tri veoma mala, čija dužina ne prelazi 100 m. Dva najveća ostrva imaju i pojedinačna imena i zovu se Kupolok (Куполок) i Malo ostrvo (Малый). Na najvećem ostrvu je stena visine 29 m, dok na ostalim ostrvima nema bitnih uzvišenja. Sva ostrva su mestimično pokrivena ledom, na većim ima rasutog kamena. Ostrva su dobila ime po sovjetskom izrazu koji se koristio za decu rođenu 1917. godine, kada se dogodila Oktobarska revolucija. Kasnije je oktjabrjata (mali oktobarci) bio naziv organizacije mladih za decu uzrasta od sedam do devet godina.

Na karti se vide (1) ostrvo Hohenlohe i (2) Ostrva Oktjabrjata

(2) Hohenlohe (Гогенло́э) se nalazi 9 km južno od Rudolfovog ostrva (razdvaja ih moreuz Nejmajera) i 8 km severno od ostrva Karla Aleksandra (razdvaja ih moreuz Triningen). Dužina ostrva od severnog rta Šrotera (мыс Шрёттера, u originalu rt Schroetter) do jugozapadnog kraja ostrva iznosi 8,5 km. Površina ostrva je 38 km2, a najviša tačka je 137 m. Skoro cela teritorija ostrva Hohenlohe pokrivena je večitim ledom, izuzetak predstavlja nekoliko rtova. Ostrvo je dobilo ime po nemačkoj kneževskoj dinastiji Hohenlohe.

Kap Schroetter (Hohenlohe)

ISTOČNA GRUPA OSTRVA

Skoro potpuno pokrivena ledom je grupa ostrva koju formiraju ostrvo Eva-Liv i dva susedna ostrva (Freeden i Adelaide). Ime ovoj grupi ostrva dao je Fridtjof Nansen (Hvidtenland), a u prevodu na ruski zovu se Bela zemlja (Белая Земля). Od ostatka ostrva u Zemlji Franje Josifa ova grupa ostrva razdvojena je Severoistočnim moreuzom (Пролив Северо-Восточный) širokim 45 km. Eva-Liv je najsevernije ostrvo u grupi. U ovoj ostrvskoj grupi je najmanji broj ostrva, ali su zato dva velika.

Najveća ostrva u ovoj grupi:

 NazivNaziv na ruskomNaziv na engleskomPovršinaVrh
1.Zemlja VilčekaЗемля ВильчекаWilczek Land2.055606
2.Ostrvo Grejama BelaОстров Греэм-БеллGraham Bell Island1.708509
3.La RonsijerОстров Ла-РонсьерLa Ronciere441431
4.Eva-LivОстров Ева-ЛивEva-Liv Island269381
5.FredenОстров ФреденFreeden36165
6.KlagenfurtОстров КлагенфуртKlagenfurt4210

ZEMLJA VILČEKA

Zemlja Vilčeka je drugo po veličini ostrvo u arhipelagu Zemlja Franje Josifa. Rt Hansa na jugozapadu ostrva predstavlja početak Austrijskog kanala, koji Zemlju Vilčeka odvaja od južne grupe ostrva i ostrva Hala. Od ostrva Grejama Bela Zemlja Vilčeka je odvojena moreuzom Morgana. Ostrvo ima oblik pravougaonika, dugačko je 57 km, a široko je 47 km. U pogledu površine ostrva postoje neslaganja, pa se pominju podaci 2.050 km2, 2.055 km2 (tačan podatak) i 2.303,3 km2. Poslednji podatak daje UNEP i potpuno je pogrešan. U svakom slučaju, Zemlja Vilčeka je blizu granice od 200 najvećih ostrva na svetu. Dužina obale je 249 km, a koeficijent razuđenosti je 1,55.

Zemlja Vilčeka je skoro u potpunosti prekrivena glečerom, izuzimajući dve oblasti na zapadnom delu ostrva. Ostrvo je visoravan, koja se prostire na 400-600 m nadmorske visine, a najviša tačka je 606 m na planini Wüllerstorf.

Klima na Zemlji Vilčeka je surova, arktička. U proseku, godišnje se registruje samo 18 dana sa temperaturom iznad 0°C. Prosečna godišnja temperatura iznosi -12°C, apsolutni maksimum iznosi 12°C, a apsolutni minimum -42°C. Prosečna temperatura jula iznosi 1°C, a od decembra do marta je oko -23°C. Padavina ima malo, samo 280 mm.

Zemlju Vilčeka otkrila je ekspedicija Payer-Weyprechta 1873. godine i nazvala ga je po glavnom sponzoru ekspedicije grofu Johannu Nepomuku Wilczeku. Zapadni i južni deo ostrva snimljen je u proleće 1874. godine, kada je na ostrvu organizovana ekspedicija na sankama pod vođstvom Payera. To je razlog mnogih austrijskih toponima na ostrvu, kao što su rtovi Heller, Hansa, Höfer i  Schmarda i planina Wüllerstorf. Na istoku i severoistoku ostrva pojedine nazive dao je Wellman 1899. godine: rtovi Vilas, Lamont, Elkins, stene Fairbanks i Foraken, glečeri Renown, Mlečni i Impetuous, ledena kapa Tindall.

Rt Heller

Ekspedicija Wellmana 1898-99. godine prvobitno je imala za cilj da dođe do Severnog pola, ali je postala poznata ne toliko zbog svog naučnog rada, već zbog dramatičnog zimovanja dvojice njenih norveških članova, Bjørviga i Bentsena. Dobili su zadatak da čuvaju skrovište na rtu Heller. Baza, eufemistički nazvana “Ft. McKinley”, sastojala se od vrlo primitivnog zaklona sa zidovima od složenog kamenja i krovom od kože morža. Zagrejati unutrašnjost konstrukcije iznad tačke smrzavanja nije bilo moguće tokom zime. Početkom zime Bentsen je umro. Bjørvig je polarnu noć proveo sam sa psima i zaleđenim mrtvim telom Bentsena pored sebe, pošto je obećao da ga neće ostaviti na milost belim medvedima. U proleće je došao Wellman u nameri da osvoji Severni pol i tada je Bentsen sahranjen u blizini skloništa. Bjørvig se pridružio pokušaju osvajanja pola, ali je pohod ubrzo obustavljen zbog nesreće, i svi su se vratili na rt Tegetthoff na ostrvu Hala, gde je Bjørvig prvi put posle devet meseci ušao u zagrejanu prostoriju. Kameni zidovi skloništa i posle 120 godina još uvek stoje na rtu Heller, a grob Bentsena – obnovljen u sovjetsko vreme – takođe je još uvek tu.

Vizuelno, rt Heller je očaravajuće mesto – sa svojim osnovnim oblicima, izrazitim kontrastom između tamno crvenkastih magmatskih stena i okolne beline glečerskog leda i santi leda, između kojih se probija odvažno cveće: očaravajuća arktička polupustinja velikog mraka.

Zanimljivo je da se u okviru Zemlje Franje Josifa nalazi i ostrvo Vilčeka, jugozapadno od ostrva Salm, koje je dobilo ime po istoj osobi kao Zemlja Vilčeka.

Susedna ostrva:

(1) Gedž (Гедж) se nalazi u akvatoriju moreuza Vanderbilt, između Zemlje Vilčeka (4 km južno) i ostrva La Ronsijer (5,5 km severno). Okruglog je oblika, prečnika oko 1 km i potpuno je pokriveno ledom. Najviša tačka ostrva je 25 m. Ovo stenovito ostrvo se na zapadu strmo spušta prema moru, dok je istočna obala položenija. Ostrvo Gedž je nazvano u čast škotskog naučnika sera Patricka Geddesa. Kasnije je ekspedicija Fiala-Zieglera, misleći da ga je prva otkrila, nazvala u čast američkog geologa Ferdinada Haydena. Meni nije jasno zašto se na engleskim i drugim kartama za ostrvo koristi naziv Gage (takav naziv je i na priloženoj karti Zemlje Vilčeka). Moguće objašnjenje je dvostruki prevod sa engleskog na ruski i obrnuto. Ostrvo Gedž verovatno je prvi ugledao Payer prilikom obilaska Zemlje Vilčeka na sankama u proleće 1874. godine. Međutim, on je pogrešno pretpostavio da je ostrvo La Ronsijer poluostrvo Zemlje Vilčeka. Tek tokom Baldwinovog obilaska Zemlje Vilčeka (takođe na sankama) u okviru ekspedicije Wellmana u proleće 1899. godine otkriveno je da Zemlju Vilčeka i ostrvo La Ronsijer razdvaja moreuz Vanderbilt, a da se ostrvo Gedž, nazvano ovom ekspedicijom, nalazi gotovo u sredini između njih. Baldwin je bio drugi u komandnom lancu Wellmanove ekspedicije.

(2) Ostrva Gorbunova (Острова́ Горбуно́ва) su grupa od dva ostrva, svako veličine samo nekoliko hiljada kvadratnih metara. Pojedinačna imena nemaju. Udaljena su nekoliko stotina metara od istočne obale Zemlje Vilčeka, južno od rta Lamont, odnosno severno od zaliva Elene Guld. Ostrva Gorbunova su slobodna od leda, a cela njihova teritorija pokrivena je peskom. U zapadnom delu severnog ostrva nalazi se usamljena oniža stena visoka 8 m. Ovo ostrvo ima izduženi oblik i dugačko je 700 m, dok je južno ostrvo okruglo sa prečnikom oko 500 m. Među plutajućim ledom teško su uočljiva, pa su otkrivena tek u sovjetsko vreme. Ostrva su nazvana u čast Grigorija Gorbunova, sovjetskog hidrobiologa i zoologa.

(3) Derevjanij (Деревянный, drveno ostrvo) je jedno od četiri ostrva koja leže u liniji u blizini rta Höfer, najjužnije tačke Zemlje Vilčeka. Položeno je u smeru severoistok-jugozapad. Derevjanij je masivna stena visine do 45 m. Kao i susedna ostrva Dejvis i Mek Nulta otkrio ih je Baldwin tokom obilaska Zemlje Vičeka na sankama 1899. godine. Ujedno im je dao i nazive. Na sajtu www.franz-josef-land.info ostrvo se zove Tree, pa mi nije jasno da li je ruski naziv za ostrvo prevod sa originalnog engleskog naziva ili se originalni engleski naziv izgubio, pa je naziv ostrva na engleskom prevod sa ruskog.

Na karti se vide ostrva (3) Derevjanij, (4) Dejvis, (5) Mek Kulta, (6) Tilo i (7) Klagenfurt

(4) Dejvis (Да́уэс) je manje ostrvo od Derevjanog, od koga se nalazi 200 m jugozapadno. Od rta Höfer nalazi se 3 km istočno. Izduženog je oblika, dužine nešto ispod 1 km. Ostrvo Dejvis je oslobođeno od leda i nema bitnih uzvišenja. U istočnom delu ostrva je usamljena stena visine 10 m, a zapadno od nje su niže stene. Navodno je nazvano je u čast australijskog istraživača Johna Davisa, što ne može biti tačno, jer je on rođen 1884. godine i imao je samo 15 godina kada je ostrvo okriveno. Uostalom i na wikipediji kod njegove biografije navedeni su toponimi nazvani po njemu, a ostrva Dejvis – nema. Biće da je u pitanju neki drugi Davis.

(5) Ostrvo Mek Kulta (О́стров Мак-Ку́льта, ređe Ostrvo Mek Nulta, О́стров Мак-Ну́льта) se nalazi 2 km južno od rta Höfer. Ima nepravilan kružni oblik prečnika oko 1 km. Ostrvo nije pokriveno ledom. U istočnom delu ostrva je stena visine 50 m, dok je u zapadnom delu usamljena stena visine 21 m. Ne postoje podaci u čiju čast je ostrvo nazvano, verovatno je u pitanju neka manje poznata ličnost, kao i Davis.

(6) Tilo (Тилло) se nalazi 4 km južno od Zemlje Vilčeka. Izduženog je oblika, dužine oko 500 m. Ostrvo Tilo je potpuno oslobođeno od leda i nema bitnih uzvišenja. Verovatno iz tog razloga ga Baldwin nije uočio. Nazvano je u čast poznatog ruskog geografa, kartografa i geodeta, general-majora Alekseja Tilo (1839-1900).

(7) Klagenfurt (Клагенфурт) se nalazi 6 km južno od Zemlje Vilčeka, jugoistočno od rta Hansa, odnosno ispred zaliva Persej. Ostrvo ima oblik slova “L” (u drugim izvorima navode oblik polumeseca, ali i meni više liči na slovo “L”). Severni deo ostrva je širok (1,5 km) i dugačak (oko 3,5 km). Jugozapadni deo ostrva je uzak (reda 300 m), kraći (oko 2,5 km) i niži i završava se rtom Raketa. Površina ostrva je oko 4 km2. Praktično cela teritorija ostrva oslobođena je od leda. Širim ogrankom ostrva dominira blago uzdižuće brdo sa strmim liticama prema moru, koje se na istočnom kraju uzdiže do visine od 210 m. Niska područja na severu ostrva delimično zauzimaju baruštine. Preostali deo ostrva pokrivaju peščar i rasuto kamenje. Nekoliko metara od istočnog kraja ostrva nalazi se usamljena bazaltna stena prečnika nešto preko 100 m i visine 20 m. Ostrvo je otkrila 1874. godine austrougarska ekspedicija i nazvala ga po Klagenfurtu (Slovenci ga zovu Celovec), glavnom gradu austrijske savezne države Koruške. Ekspedicija se, međutim, nije iskrcala na ostrvo. Prvi ljudi koji su stupili na ostrvo bili sovjetski/ruski istraživači (geolozi, kartografi). Verovatno prva turistička poseta ostrvu bila je u maju 1994. godine od strane delegacije grada Klagenfurta, koja je doputovala na iznajmljenom ledolomcu “Kapetan Dranicin” i helikopterom se spustila na još uvek snegom pokriveno ostrvo.

L А   R O N S I J E R

La Ronsijer se nalazi severno od Zemlje Vilčeka, odvojen od njega moreuzom Wanderbilta širine osam kilometara. Ostrvo ima ovalni oblik, dugačko je 30 km, a široko je 20 km. Za površinu ostrva često se uzima pogrešan podatak sa sajta UNEP-a od 478,3 km2, a stvarna površina ostrva je 441 km2. Dužina obale je 92 km, a koeficijent razuđenosti je 1,24. Na ostrvu se ističu dva rta: rt Rogatij na zapadu (na karti rt Frick) i rt Hit (na karti Hitt) na severoistoku. To su jedina relevantna područja ostrva bez leda, a ukupno je 92% površine ostrva pod ledom. Centralna ledena kapa pokriva skriveno kopno ostrva ispod nje u potpunosti, delom se blago spuštajući prema moru, delom završavajući na višim ledenim frontovima koji se uzdižu pravo iz mora. U sredini ledene kupole je najviša tačka ostrva 431 m. Niže brdovite zone oko dva rta bez leda (maksimalne visine 57 m kod rta Rogatij i 52 m kod rta Hit) na nekim mestima imaju vegetaciju karakterističnu za tundru.

Ostrvu je ime dala austrougarska polarna ekspedicija, u čast kapetana La Ronciere Le Nouryja, francuskog vođe puta te ekspedicije. Payer je tokom istraživanja u proleće 1874. godine pogrešio,  smatrajući ga poluostrvom Zemlje Vilčeka. Baldwin je prilikom povratka sa istraživanja na istoku arhipelaga (otkrivši tom prilikom ostrvo Grejama Bela) shvatio da je La Ronsijer ostrvo, koga je on nazvao Whitney. Ovo ime se nalazilo i na mapi Fiale iz 1905. godine, ali je ostrvu kasnije vraćeno originalno ime La Ronsijer koje je dao Payer.

OSTRVO GREJAMA BELA

Ostrvo Grejama Bela je najistočnije i treće po veličini ostrvo u arhipelagu Zemlja Franje Josifa. Nije baš jasno koji rt je najistočnija tačka ostrva i arhipelaga. Po jednoj verziji to je rt Kohlsaat (Кользат, GPS koordinate 81°14′ N, 65°10′ E), a sada se na ruskoj wikipediji za najistočniju tačku proglašava rt Olney (Олни), koji se nalazi 10 km južno. Ta tačka je ujedno i krajnja severozapadna tačka Karskog mora. Nažalost, nema topografske karte tog dela ostrva, da bih utvrdio istinu.

Ostrvo Grejama Bela leži istočno od Zemlje Vilčeka od koga ga razdvaja moreuz Morgana (Пролив Моргана). Ostrvo je dugačko 69 km, a široko je 36 km. Kao i kod mnogih drugih ostrva, u vezi površine ostrva postoji više podataka. Ruska wikipedija daje podatak 1.700 km2, dok su na drugim mestima podaci slični i kreću se od 1.556-1.560 km2. Za tačan podatak uzeo sam 1.708 km2. U vezi dužine obale daje se neverovatnih 444 km (podatak daje UNEP, a zatim je preuzet odatle), a tačan podatak je 199 km. Koeficijent razuđenosti je 1,36.

Najsevernija tačka ostrva je rt Aerosjomki, a najjužnija tačka je rt Leiter. Najzapadnija tačka zvala se rt Pesčanij, koji je preimenovan u rt Semerih (rt sedmorke). Na zapadnoj obali je veliki zaliv Matuseviča, a na istočnoj obali je manja uvala Ilistaja sa brojnim sitnim pesčanim ostrvima.

Oko 71% površine ostrva prekriveno je ledom. Površina kupola Vetrenij je 728 km2, a na njemu je najviša tačka ostrva 509 m. U severnom delu ostrva je nisko poluostrvo Holmistij, potpuno oslobođeno od leda.

Najveće jezero na ostrvu je Melkoje (Мелкое, plitko), drugo po veličini je Severno. Jezero Melkoje (na karti ostrva obeleženo engleskim nazivom Shallow, što ima isto značenje plitko) nalazi se na istoku poluostrva Holmistij. Ima 2,9 km2 površine i površinu sliva od 57,6 km2. U jezero se uliva jedna veća reka i tri potoka, a ima otoku do mora. Dno i obala jezera su peskoviti. Severno jezero se nalazi na severozapadu poluostrva Holmistij. Ima 0,9 km2 površine i površinu sliva od 18 km2. U jezero se ulivaju dva potoka, a jedan ističe. Dno i obala jezera su peskoviti.

Poluostrvo Holmistij (brdovito) od gline, peska i šljunka

Na rtu Kohlsaat, visine 108 m, ima ptičjih kolonija. Po podacima iz 1965. godine na rtu je bio svetionik. Takođe postoji i astronomska tačka. Zbog blizine Severnog ledenog okeana more oko rta je skoro stalno pokriveno debelim naslagama leda.

Ostrvo je otkriveno 1899. godine za vreme ekspedicije na sankama koju je predvodio američki meteorolog Baldwin i dobilo je ime po pronalazaču telefona Grejamu Belu, takođe i jednom od sponzora ekspedicije. U arhipelagu postoji i ostrvo Bel, koje je nije dobilo ime po škotsko-američkom naučniku, već zbog svog oblika.

Budući da se nalazi daleko na istoku, sa često teškim vremenskim uslovima i van ruta pionirskih pokušaja da se osvoji Severni pol, ostrvo Grejama Bela je jedno od poslednjih otkrivenih i istraženih ostrva Zemlje Franje Josifa. Na prvim kartama (Payer-Weyprecht, Leigh Smith, Jackson, Nansen) nije označeno čak ni kao nejasna vizija. Baldwin, drugi zapovednik ekspedicije Wellmana, vrlo je nejasno mapirao ostrvo u proleće 1899. godine tokom ekspedicije na sankama. Iako je ostrvo prešao četiri puta različitim rutama, njegov oblik je iznenađujuće netačan na mapi Wellmanove ekspedicije. Tek u sovjetsko vreme izvršeno je detaljno mapiranje ostrva.

Zbog široke i prilično ravne tundre u severnom delu, ostrvo Grejama Bela bilo je pogodno za izgradnju vazdušne baze sa dugom pistom pedesetih godina XX veka, kao deo strateške vojne izgradnje. Tokom Hladnog rata na ostrvu se nalazila predstraža sa vazdušnom lukom na severo-istočnom kraju ostrva (GPS koordinate: 81°09′ N, 64°17 ′E). Uzletno-poletna šljunkovita  pista dužine 2.100 m bila je najveća u arhipelagu. Sovjetski teretni i borbeni avioni redovno su sletali na ostrvo od 1950. godine. Pista bila je upotrebljiva osam meseci godišnje, sa pomalo zaleđenim tlom, ali nije bila upotrebljiva tokom kraćeg letnjeg perioda, kada bi se podloga rastopila. Pre nego što je baza zatvorena, korišćena je kraće vreme tokom helikopterskih putovanja turista po Arktičkoj Rusiji za zaustavljanje i dopunu gorivom. Baza je u potpunosti zatvorena 1994. godine. Danas se ne koristi i  propada.

Nekadašnja baza na ostrvu Grejama Bela

20. oktobra 1963. godine na ostrvu se srušio avion Il-14 i tom prilikom poginulo je sedam osoba. Naredne godine doneta je odluka da se rt Pesčanij (najzapadnija tačka ostrva) preimenuje u rt Semerih u spomen na poginule hidrologe i članove posade aviona.

Srušeni avion se i dalje nalazi na ostrvu

Susedna ostrva:

(1) Perlamutrovij (Перламу́тровый) je ostrvo koje više ne postoji! Nalazilo se pored jugozapadne obale ostrva Grejama Bela, na udaljenosti manjoj od 200 m od njega. Bilo je okruglog oblika, prečnika oko 1,5 km i potpuno pokriveno ledom. Visina ostrva se kretala od 8 m na jugu do 22 m u centralnom delu. 2016. godine hidrografi na brodu “Vizir” su otkrili da je ostrvo isčezlo. Dve godine kasnije nestanak ostrva potvrdili su i hidrografi Severne flote. Kako pretpostavljaju savremeni specijalisti, “ostrvo” je bilo samo veliki odlomljeni ledeni breg, koji se nasukao.

(2) Trjohlučevoj (Трёхлучевой, ostrvo sa tri kraka) se nalazi pored zapadne obale ostrva Grejama Bela, od koga je odvojeno peščanim plićakom. Ostrvo je slobodno od leda. Na severu ostrva je manje snežno polje, područje na jugu pokriveno je peskom, a u zapadnom delu su niske stene. Ostrvo je trouglastog oblika dužine oko 3 km. Naziv ostrva povezan je sa njegovim oblikom.

O S T R V O   E V A – L I V

Ostrvo Eva-Liv se nalazi na krajnjem severoistoku Zemlje Franje Josifa. Ostrvo ima oblik zeca. Oblast u kojoj se nalazi ovo ostrvo Fridtjof Nansen je nazvao Hvidtenland (Bela zemlja). U sastav Bele zemlje, osim ostrva Eva-Liv ulaze i još dva manja ostrva Freden i Adelaide. Od glavnog dela arhipelaga Zemlja Franje Josifa Bela zemlja je odvojena širokim (45 km) Severoistočnim moreuzom. Od ostrva Freden razdvaja ga moreuz Sarsa. Krajnja zapadna tačka ostrva je rt Kljuv, severoistočno od nje se nalazi rt Mesjaceva.

Nansen je otkrio ostrvo Eva-Liv 10. avgusta 1895. godine tokom njegove polarne ekspedicije. Na svojoj mapi on je nacrtao dva ostrva, pri čemu je veće ostrvo na istoku nazvao po svojoj ženi Evi. “Ostrvu” na zapadu, koje je Nansen otkrio dva dana kasnije, nazvao je po svojoj kćerki Liv. Tek su učesnici sovjetske ekspedicije 1932. godine na brodu “Nikolaj Knipovič” ustanovili da je “ostrvo Liv” u stvari samo poluostrvo na zapadnom delu ostrva Eva. Na predlog učesnika ekspedicije kontraadmirala Nikolaja Zubova ostrvo je dobilo današnji dvojni naziv, mada bi možda pravilnije bilo samo ostrvo Eva. Greška Nansena se objašnjava time što granica večnog leda preseca Belu zemlju, pa je često teško primetiti razliku između kopna i mora, odnosno gde se završava kopno i gde počinje more. Glečeri pokrivaju oko 90% površine ostrva.

Ostrvo Eva-Liv dugačko je 25 km, a najveća širina je 15 km. Površina ostrva je 269 km2, dužina obale je 77 km, a koeficijent razuđenosti je 1,32.

Poslednji posetioci ostrva Eva-Liv verovatno su bila dva profesionalna avanturista Børge Ousland i Thomas Ulrich, koji su 2007. godine krenuli putevima Nansena i Johansena od Severnog pola do rta Flora. Ostrvo Eva-Liv bilo im je prvo kopno do koga su stigli nakon pređenih otprilike 1000 km preko leda od Severnog pola i proveli su jednu noć na malom parčetu zemlje na obali.

Susedna ostrva:

(1) Freden (Фре́ден) se nalazi 8,5 km jugozapadno od ostrva Eva-Liv, razdvojen moreuzom Sarsa. Pripada grupi ostrva Bela zemlja. Ostrvo je ovalnog oblika, dugačko je 9 km, a široko je blizu 6 km. Površina ostrva je 36 km2. Celu teritoriju ostrva zauzima glečer, koji se uzdiže do 165 m visine.

Ostrvo je dobilo ime po nemačkom matematičaru Wilhelmu von Freedenu, osnivaču “Norddeutsche Seewarte” (institucije koja se bavi morskom kartografijom i obrazovanjem) i suosnivaču “Norddeutscher Polarverein”, društva koje promoviše nemačko polarno istraživanje.

Ostrvo je otkriveno u proleće 1874. godine prilikom ekspedicije Payera na sankama i zabeleženo je na njegovoj mapi kao ostrvo Freeden. Obzirom na izgovor naziva sa originalne mape, postoje tumačenja na Internetu da naziv ostrva dolazi od frieden, nemačke reči za mir. Takva tvrdnja nema  istorijsku osnovu, ali je prenošena sa jednog sajta na sledeći. Generalno, toponimi koja je davala ekspedicija Payera odnosili su se uglavnom na osobe povezane sa ekspedicijom, uključujući i pristalice, a nekoliko toponima odnosi se na geografska mesta (Klagenfurt, Teplic, Šenau itd), ali ne postoji nijedan toponim koji je apstraktna reč.

U istoriji arhipelaga, ostrvo Freden ne igra dalje značajnu ulogu. U junu 2007. godine ostrvo je poslužilo Børge Ouslandu i Thomasu Ulrichu za zaustavljanje tokom njihove već pomenute avanture.

(2) Ostrvo Adelaide (О́стров Аделаи́ды ) se nalazi 3 km severno od ostrva Freden u vodama moreuza Sarsa. Okruglog je oblika, prečnika 2 km. Cela teritorija ostrva pokrivena je ledom. Najviši vrh ostrva je na 48 m. Nazvano je u čast Adelaide, majke Fridtjofa Nansena.

Pretraži sve članke

Najnoviji članci