Površina: 16,92 km²

Dužina obale: 36,6 km

Koeficijent razuđenosti: 2,52

Najviši vrh: Kalk (132 m)

Broj stanovnika: 66

Unije su kvarnersko ostrvo, smešteno nekoliko morskih milja zapadno od Lošinja.

Pruža se u smeru sever-jug, u obliku blago savijenog luka, u dužini od 9,5 km. Izgrađen je od krečnjaka, a najviši vrh nalazi se na jugu ostrva. Zapadna obala je slabo razuđena. U njenom centralnom delu je luka Unije, široko otvorena prema pučini, a sa južne strane zaštićena niskim poluostrvom pokrivenim naslagama prapora, koje se nad krečnjačkom obalom izdižu u obliku nekoliko metara visokih litica. Živice od trske zadržavaju pesak i usporavaju eroziju. Na severnoj i istočnoj obali, koje su strme i kamenite, ističe se nekoliko duboko usečenih uvala.

U najvećem delu ostrvo je obraslo degradiranom makijom.

Unije su naseljene već u antičko doba. Ime ostrva dolazi od grčke reči heneios i latinskog naziva nia što u oba slučaja znači “polje” ili “u polje”. Na Unijama postoje tragovi predrimskih gradina (Arbit i Malendarska). U doba Rimskog carstva Unije su veliki maslinjak. Iz tog vremena u Polju postoje tragovi bunara, a na severnom delu ostrva i ostaci rimskog puta (Rimska kuća). Od 1102. godine Unije su pod vlašću Ugarske, od 1867. do 1918. godine prelaze pod vlast Austro-Ugarske, a nakon toga ulaze u sastav Kraljevine SHS. 1920. godine Unije su sa susednim ostrvima pripojeni su Italiji (Rapalskim sporazumom). Dvadesetih godina prošlog veka Unije beleže demografski i privredni razvoj. U to vreme postajala su i dva mlina za masline i jedna mala fabrika za preradu ribe. Krajem dvadesetih godina dolazi do velike ekonomske krize koja dovodi do iseljavanje ljudi sa ostrva, uglavnom u SAD. 1943. godine Unije se oslobađaju italijanske vlasti i priključuju se matici Hrvatskoj, a u njenom sastavu i FNR Jugoslaviji. I u tadašnjoj Jugoslaviji nastavio je razvoj negativnih trendova, pa se broj stanovnika radikalno smanjuje. Odlazak stanovništva ima za posledicu nedostatak radne snage i zapuštanje poljoprivredne proizvodnje (vinogradi, maslinjaci, uzgoj stoke). Krajem sedamdesetih (1978) lošinjsko preduzeće “Jadranka” na ostrvu obnavlja poljoprivredu i stočarstvo, a rezultat predstavlja dolazak novih stanovnika i mali ekonomski napredak. Tih godina i škola ponovo počinje sa radom, a uz postojeća tri (pošta, prodavnica i električna centrala) otvaraju se i nova radna mesta. Jedan od najvažnijih datuma u novijoj istoriji Unija je 7. oktobar 1979. godine, kada na ostrvo stigla struja. 1987. godine finska firma “Pekka Salminene Architects” osnovala je Unije Workshop, međunarodni centar za arhitekturu. Od samog početka UWI je organizovao brojne međunarodne seminare, izložbe, radne grupe i kurseve za studente i profesionalce. Nakon 50 godina zatišja, vekovna tradicija proizvodnje maslinovog ulja na Unijama obnovljena je 1997. godine. Te godine UWI je kupio savremenu centrifugalnu presu za masline i omogućio je stanovnicima Unija da ponovo presuju svoje masline na svom ostrvu. UWI-jev cilj je oživljavanje proizvodnje maslinovog ulja na ovom ostrvu gde raste više od 20.000 stabala maslina.

Poslednjih nekoliko godina počeo se razvijati turizam, koji postaje najznačajniji izvor prihoda stanovnika. Hotela na Unijama nema, a kampovanje je zabranjeno. Tako je privatni smeštaj jedina mogućnost za boravak, odnosno iznajmljivanje sobe, apartmana ili čak cele kuće.

Izgradnja desalinizatora je u toku.

Stanovništvo

Dvadesetih godina prošlog veka Unije beleže demografski i privredni razvoj, tako da je 1921. godine na ostrvu živelo čak 783 stanovnika. 1953. godine na ostrvu je popisano 402 stanovnika, a 1981. godine taj broj pada na samo 85 stanovnika. Poslednji popis je zabeležio samo 66 stanovnika.

Istoimeno i jedino naselje smešteno je uz pomenutu luku na zapadnoj obali, na rubu Polja, najznačajnijeg kompleksa obradivog tla na ostrvu. Naselje ima crkvu Sv. Andrije, poštu, školu, restorane, prodavnicu, pekaru, poslastičarnicu, galeriju i turističku agenciju. Može se iznajmiti brodić, a u naselju je ostala i stara uljara.

Na Unijama se nalazi jedna prodavnica za nabavku neophodnih namirnica. Ponuda u prodavnici je solidna za ostrvske prilike, iako su cene proizvoda nešto više od uobičajenih, što je razumljivo s obzirom na skupi prevoz robe.

Moguće su i nestašice neophodnih namirnica, što je opet razumljivo obzirom na komplikovanu dostavu namirnica na ostrvo. Hleb se u prodavnici naručuje dan ranije na ime i prezime, a kupuje se danima kojima stiže brod iz Lošinja. Plaćanje je isključivo gotovinski, kartice se ne primaju.

Za uživanje u jutarnjoj kafi i doručku ili kada se ogladni od celodnevnih aktivnosti pa se želi pojesti fini ručak, večera, a pri tome uživati u predivnom pogledu, preporuka je “Konoba kod barba Ive”.

Uz morske specijalitete, u ponudi su i standardna kontinentalna jela, tako da ni oni kojima je pršut omiljeni morski plod neće ostati gladni. Restoran smešten na samoj rivi idealna je pozicija i za doček brodova i mahanje pridošlima, naravno, ukoliko se ne mora nekome pomagati sa istovarom torbi i kofera.

Za one koji vole mirna jutra ovo je odlična pozicija za praćenje “jutarnje situacije” uz kaficu, ili za večernji ispraćaj sunca uz svežu jadransku ribu i domaće jadranske lignje. Treba istaći i jela kao što su jagnjetina i hobotnica ispod saća (na slici) i riba inforno.

Radno vreme restorana je od 08:00 do 24:00 časa, a moguće je plaćanje kreditnim karticama.

Svetionik “Vnetak” na istoimenom jugozapadnom rtu Unija podignut je 1873. godine.

Sastoji od okrugle kamene kule i prizemne zgrade sa podrumom ukupne površine 70 m². U sklopu svetionika nalaze se dva skladišta i mašinska prostorija. Napajanje zgrade je 12 V DC dobijeno iz solarnih ćelija, dok se vodom snabdeva iz sopstvene cisterne. Svetionik je automatizovan i uključen u sistem daljinskog nadzora. Sa svetionika je povučena posada.

Svetionik “Vnetak”

Saobraćaj

Unije je najbolje posetiti sopstvenim brodom, jer se tako mogu obići brojne uvale smeštene na njegovoj severnoj i severoistočnoj strani. Nekoliko mirnih uvalica pravi su raj za kupače. Za ljubitelje pešačenja, preporučuje se šetnja kroz raznovrsnu unijsku vegetaciju.

Na ostrvu nema puteva, pa tako ni automobila. Iz tog razloga za Unije ne postoji trajektna linija.

Na ostrvu se nalazi i mali aerodrom otvoren 1996. godine, udaljen 30 km od pulskog i 8 km od lošinjskog aerodroma. Tako je ovo ostrvo prelepih šljunkovitih plaža i jedinstvenog mora, postalo dostupno ne samo ljubiteljima plovidbe. Na avione trenutno ne bi trebalo računati – aerodrom je zatvoren.

Prema nekim statističkim podacima, ovo je aerodrom s najviše avio-nesreća u Hrvatskoj.

Aerodrom Unije je uređeni prostor pašnjaka u travnati aerodrom za male avione. Registrovan je kao javni aerodrom za domaći saobraćaj. Poletno-sletna staza ima dužinu 850 m i širinu 30 m, a koristi se isključivo za dnevno letenje. Aerodrom je u fazi rešavanja imovinsko-pravnih odnosa u korist Malog Lošinja na način da se izvrši zamena vlasništva svih parcela na aerodromu sa novim na drugoj lokaciji. Aerodrom je opasan zaštitnom ogradom, a još ga je neophodno elektrificirati i urediti poletno-sletnu stazu.

2. avgusta 1999. godine organizovana je pilot avionska linija Lošinj – Unije. Unije su time postale prvo ostrvo na Jadranu sa koga je osigurana svakodnevna avionska linija. Od 2013. godine linija se ne održava zbog gore navedenih problema.

Najsigurniji način dolaska na Unije je lokalnom brodskom linijom iz Malog Lošinja. Takođe postoji  katamaranska linija iz Rijeke koja je najpraktičnija zbog brzine i jednostavnosti. Što se tiče letnje linije Pula – Unije – Zadar za nju se nikada ne zna hoće li i kad će krenuti.

• Brodar “Kapetan Luka” održava liniju Rijeka – Cres – Martinšćica (Cres) – Unije – Susak – Ilovik – Mali Lošinj. Na Unije ne pristaje samo utorkom. U junu, julu i avgustu polasci iz Rijeke su svakoga dana u 17 h, na Unije stiže u 19:30 h (sredom, petkom i nedeljom) ili u 19:45 h, a u Mali Lošinj stiže u 20:40 h (sredom i nedeljom), 20:55 h (subotom), 21:35 h (ponedeljkom i četvrtkom), odnosno u 21:20 h (petkom).

U drugom smeru iz Malog Lošinja isplovljava u 6 h (nedeljom u 7 h). Sa Unija su polasci sredom i  subotom u 7:10 h, ponedeljkom i petkom u 7:50 h, a nedeljom u 8:40 h. Dolazak u Rijeku je sredom u 9:40 h, ponedeljkom i četvrtkom u 10:35 h, petkom u 10:20 h, subotom u 9:55 h, a nedeljom u 10:40 h.

Cena prevoza u glavnoj sezoni od Unija do Malog Lošinja je 4,38 €, a do Rijeke do Unija je 8,36 €.

• Katamaran brodara “Kapetan Luka” koji saobraća na liniji Pula – Zadar pristaje na Unije ponedeljkom, sredom, petkom, subotom i nedeljom (usputne stanice su još Silba, Ilovik, Mali Lošinj i Susak). Iz Pule isplovljava u 7 h, na Unije stiže u 8:05 h, a na konačnom odredištu u Zadru je u 11:30 h (sredom i subotom u 11:45 h). Povratak iz Zadra je u 16 h, na Unije stiže u 19:15 h (sredom i subotom u 19:30 h), a u Pulu u 20:30 h (sredom i subotom u 20:45 h). Cena karte od Unija do Malog Lošinja je 5,97 €, do Zadra je 14,60 €, a do Pule je 10,62 €. Izuzetno je velika razlika u ceni prevoza u odnosu na katamaran koji saobraća na relaciji Rijeka – Mali Lošinj.
• Postoji kružna linija Mali Lošinj – Srakane Vele – Unije – Susak – Mali Lošinj, koja popodne menja smer plovidbe, pa motorni brod “Premuda” (na slici) prvo pristaje na Susku. Ovo je najpouzdanija veza Unija sa ostatkom sveta. Brod koji prima ljude, životinje, prtljagu za dva meseca preživljavanja, građevinski materijal, jednom rečju – sve što je potrebno.

Radnim danima polasci iz Malog Lošinja su u 5 i 14:30 h, a na Unije stiže u 6:25 h (ili 6:35 h), odnosno u 16:25 h. Nedeljom i praznikom ima samo jedan polazak iz Malog Lošinja u 13 h, a na Unije pristaje u 14:35 h. Povratak u početnu luku Mali Lošinj je u 8:30 i 18 h, a nedeljom u 16:40 h. Cena prevoza je 3,19 €.

PLAŽE

Kada ste već dođe na Unije, valjalo bi se i okupati. Unije se mogu pohvaliti zaista čistim morem i velikim brojem plaža.

Glavna i ujedno najveća plaža je Žal. Jednom davno u popularnoj “Kviskoteci”, u rubrici “Osoba A, B ili C” gostovao je tadašnji “poglavica” sela, koji je izjavio da Unije imaju 2 km peščanih plaža. To naravno nema veze sa istinom. Zapravo, na Unijama čak i plaža koja se zove Pijesak nije peščana, već je takvo dno u moru ispred nje.

Ipak, kupanje na Unijama jedinstven je osjećaj.

Ne bi se trebalo bojati algi! Ne grizu.

Žal

Zaliv uz naselje je još od antičkih vremena služio kao sklonište brodovima u slučaju nevremena praćenog jakim jugoistočnim i severoistočnim vetrovima, a i danas se koristi kao stalno sidrište za turističke brodove. Međutim, uvala Unije okrenuta je prema otvorenome moru i time vrlo nepovoljna za sidrenje. Za vreme jakih vetrova koji duvaju sa jugozapada, zapada i severozapada bolje je koristiti uvale na istočnoj obali ostrva, posebno najbližu naselju i uređenu, Maračol, kao i nešto udaljenije uvale Podkujni i Vognišća.

Sidrište Maračol na istočnoj obali ostrva Unije je jedna od tri uvale u kojoj je moguće bezbedno sidrenje. Uvala je izuzetno dogačka i nudi zaštitt od svih vetrova, sem od jugoistočnog. Ako se uputi prema naselju Unije, plovilo je moguće vezati na mol napuštenih vojnih objekata, gde je dubina vode od 1 do 1,5 m.

U uvali Maračol se nalazi napuštena fabrika za preradu ribe. Takođe je zanimljiv i mostić preko uvalice na pešačkoj stazi.

Od Maračola do naselja Unije postoji betonirana staza, duga nešto više od jednog kilometra. Ukoliko se planira povratak u sidrište po mraku, potrebno je imati baterijsku lampu, pošto staza nije osvetljena.

Maračol (gore i dole)

Mali pešački most iz rimskog doba na kraju uvale Maračol

Prva uvala

Smokvice

Uvala Vognišća