Površina: 58,18 km²

Dužina obale: 79,45 km

Koeficijent razuđenosti: 2,69

Najviši vrh: Vela Straža (236 m)

Broj stanovnika: 1.975

Grabova

Šolta pripada srednjedalmatinskoj ostrvskoj grupi. Od kopna na severu deli je Splitski kanal, od  Brača na istoku uska Splitska vrata (0,7 km), a od ostrva Drvenika Velog na zapadu Šoltanski kanal (3,5 km). Severno od Šolte je Čiovo (udaljeno 7,3 km), jugoistočno je Hvar (14,5 km), a južno Vis (29 km). Najkraće rastojanje do kopna iznosi 10,7 km, a od Splita je udaljena 15 km.

Šolta je duga 19 km (od rta Livka na istoku do rta Obinuški bok na zapadu). Najveća širina je od poluostrva Rata na istočnoj strani uvale Nečujma do poluostrva na zapadnoj strani uvale Senjska i iznosi 4,9 km.

Pruža se u smjeru od zapada-severozapada prema jugoistoku.

Na zapadnoj strani Šolte, u blizini Maslinice, nalazi se šest ostrvaca: Balkun (23 ha), Rudula (6,3 ha), Grmej (3,9 ha), Stipanska (62 ha), Saskinja, Polebrnjak (62,2 ha) i hrid Kamičić.

Na najvećem među njima, a to je Stipanska, podignuta je u V-VI veku starohršćanska crkva sa Benediktinskim manastirom, od koga su do danas ima znatnih ostataka.

Ime ostrva prvi put se spominje u grčkom putopisnom delu Periplus, nekoj vrsti pomorskog itinerera iz IV veka p.n.e, i to u obliku Olynta. U izvorima rimskog doba pominje se kao Solenta, Solentij i Solentia. Prvobitni hrvatski naziv za Šoltu Sulet nastao je prema antičkom nazivu Solenta.

Šolta je građena od krečnjaka. Šoltanska polja (Gornje polje, Srednje polje i Donje polje) vekovima hrane naraštaje Šoltana. Gornje polje smestilo se severno od Gornjeg Sela. U unutrašnjosti zapadnog dela ostrva prostire se oko 6 km dugo i do 2 km široko kraško polje, Srednje polje i Donje polje, čineći celinu jednog velikog polja od Grohota od Donjeg Sela. Danas se crveni zemlja crvenica, zelene se vinogradi autohtone sorte dobričić, voćnjaci, maslinjaci sa oblicom i levatinkom, vrtovi puni plodova. Idilu pogleda prekidaju fazani koji preleću iz vrta u vrt, a poj ptica prekida kratko oglašavanje sove čuvite. U polju se nalaze prirodne akumulacijske bare i stari bunari za sakupljanje kišnice. Ta dragocena voda koristi se u sušnim vremenima za zalivanje vrtova. U sredini polja nalazi se crkva sv. Mihovila iz XIV-XV veka. U crkvi su sačuvane gotske freske iz XIV veka. Crkva je restaurirana.

Obala Šolte uglavnom je strma osobito na pučinskoj strani. Razuđena je mnogobrojnim uvalama, koje su nastale potapanjem delova dolina (suve drage) usečenih u manje otpornom krečnjaku. Na severnoj obali veće su uvale: Nečujam (najveća šoltanska uvala dužine 1,8 km, a širine do 1,2 km), Rogač, Stomorska, Donja Krušica, Gornja Krušica, Lestimerova vala. Na južnoj obali veće su uvale Tatinja, Senjska, Straćinska, Livka i Poganica. Zapadna obala je najrazuđeniji sektor ostrva. Na njoj su tri uvale: Šešula, Maslinica i Šikova vala. Bogatstvo šoltanskog podmorja dokaz je devičanske čistoće akvatorija koji okružuje ostrvo, pa nije slučajno car Dioklecijan koji je živeo u Splitu u IV veku upravo u Nečujmu izgradio svoj ribnjak.

Dva najveća vrha Šolte imaju isto ime Vela Straža. Istočni se ispinje do 236 m, a zapadni do 208 m.

Klima je sredozemna. Prosečna januarska temperatura iznosi 7,8°C, a julska 25,3°C. Tekuće vode na ostrvu nema.

Borova šuma najbolje je sačuvana kod Maslinice. Šumski tereni su u prirodnoj regeneraciji, a mlade borove šumice uzgojene su u uvalama Nečujma, Rogača, Stomorske.

Na ostrvu je u praistorijsko i antičko doba bilo više naselja, kako pokazuju sačuvani ostaci. Nalazi u okolini Grohota, na lokalitetu Brda, potiču iz bronzanog doba. Konstantin Porfirogenet ne spominje Šoltu među naseljenim ostrvima, ali je sigurno da je i ranom Srednjem veku bila naseljena, jer su se na nju sklanjali odbegli stanovnici iz porušene Salone (stari Split) sredinom VII veka. Takođe i slovenska toponomastika svedoči o vrlo ranom naseljavanju Hrvata na ostrvo (VII vek). Šolta je od tog vremena sastavni deo splitskog distrikta i posed splitske komune, koja ju je davala u zakup. Pored vina, žita i meda, glavni proizvodi na ostrvu su bili drvo i kreč. Od naselja spominju se 1242. godine Rogač, a 1353. godine soline u Nečujmu. U srednjem veku ostrvo su više puta napadali Omišani (1240) i Venecijanci (1387. i 1418). Poslije pada Klisa (1537) Šoltu naseljavaju begunci sa kopna. U drugoj polovini XVI veka na Šolti su postojala četiri naselja sa oko 800 stanovnika. I tokom mletačkog razdoblja Šolta je bila posed splitske komune, koja je od zakupa poljoprivrednih površina dobijala krajem XVI veka oko 1.000 dukata godišnje. Politička vlast nad ostrvom menjala se tokom vekova u zavisnosti od promena u vrhovnoj vlasti nad samim Splitom. U II svetskom ratu Šolta je naročito stradala 1944. godine, kada je nemački okupator prisilno evakuisao sa ostrva sve stanovnike koji su na njemu još bili ostali.

Stomorska

Osnovu privrednog života Šolte (kao i u prošlosti) više čini zemljoradnja (vinova loza, maslina, badem, rogač, smokva) nego priobalni ribolov i pomorstvo. Nekada je na Šolti bila razvijena proizvodnja negašenog kreča, kojom su se uglavnom bavili poljoprivrednici kada nisu bili zaposleni u poljoprivredi. Ta proizvodnja nije imala industrijski karakter, ali su od nje Šoltani ostvarivali značajne prihode. U Grohotama, glavnom naselju ostrva, izgrađen je pogon za izradu plastičnih predmeta. Lepota pejzaža mirnih uvala, povoljne klimatske prilike i blizina Splita pogoduju razvoju letnjeg turizma.

Stanovništvo

Sva glavna naselja Šolte nalaze se u unutrašnjosti ostrva (Grohote, Gornje Selo, Srednje Selo, Donje Selo), zbog blizine obradivih površina. Ona su po postanku znatno starija od primorskih sela (ostaci starohrišćanske sakralne arhitekture u Grohotama, srednjevekovne freske u crkvi Svetog Mihovila kod Srednjeg Sela). Na moru su takođe četiri naselja: Stomorska, Maslinica, Nučujam i Rogač. 1940. godine na Šolti je živelo oko 3.500 stanovnika. Prvi službeni popis stanovništva na Šolti napravljen je 1857. godine i tada je brojila 190 stanovnika. Najviše stanovnika bilo je registrovano u popisu 1921. godine (3.528). Tada je započela emigracija, koja je u tesnoj vezi sa počecima industrijskog razvoja Splita. Mnogi Šoltani prešli su u Split, ali i u prekomorske zemlje, najviše u Australiju. Interesantno je da je najveći intenzitet emigriranja upravo od vremena kada se počeo razvijati turizam. Ta pojava nije samo specifičnost Šolte, mada se na Šolti nije dovoljno ulagalo u turizam. Emigracija je uticala na formiranje vrlo loše strukture stanovništva u pogledu pola i starosti – preovlađuje žensko stanovništvo i staračka domaćinstva.

Po poslednjem popisu broj stanovnika u osam naselja bio je: Grohote 440, Stomorska 319, Nečujam 286, Gornje Selo 262, Maslinica 242, Donje Selo 190, Rogač 134 i Srednje Selo 102. Kada se sabere, u naseljima u unutrašnjosti ostrva i na moru je približno isti broj stanovnika. Pre 10 godina u naseljima u unutrašnjosti ostrva bilo je oko 200 stanovnika više nego u naseljima na moru.

Saobraćaj

Jedini način dolaska na Šoltu je trajektom ili katamaranom koji saobraćaju iz trajektne luke Split. Do Splita se može stići automobilom, autobusom, vozom ili avionom.

U slučaju dolaska automobilom na Šoltu, mora se ukrcati na trajekt do Rogača – glavne šoltanske luke. Ranije je šoltanska trajektna luka bio Nečujam.

Vožnja trajektom traje 1 sat. Karte za trajekt kupuju se u jednoj od poslovnica “Jadrolinije” u trajektnoj luci, a koštaju 5,44 € za putnike, odnosno 22,56 € za vozilo. U špicu sezone trajekt saobraća šest puta dnevno. Polasci iz Splita su u 6:45, 9:15, 11:45, 16:15, 18:45 i 21:15 h, a iz Rogača su u 5:30, 8, 10:30, 13 (nedeljom i praznikom u 15), 17:30 i 20 h.

U Rogaču je i jedina benzinska stanica na ostrvu. Rastojanja od Rogača do ostalih naselja na ostrva prikazana su na putokazu niže.

Putokaz kod Rogača

Katamaran iz Splita vozi svakodnevno za Rogač i Milnu na Braču, a vožnja traje 30 min. Liniju održava brodar “Krilo Shipping”. U špicu sezone postoji samo jedna veza dnevno. Polazak iz Splita je u 14:30 h (nedeljom u 21:50 h), a iz Rogača je u 7 h (nedeljom u 21:15 h). Katamaran iz Rogača nastavlja za Milnu na Braču, gde stiže posle 25 minuta plovidbe. Nedeljom katamaran pristaje i u luci Stomorska.

Cena prevoza od Rogača do Splita ili Milne je oko 5,7 €. Karta za katamaran kupuje se u kiosku “Linijske nacionalne plovidbe”, odmah uz pristanište.

Na Šolti postoje dva državna puta. D111 povezuje Maslinicu, Srednje Selo, Grohote, Gornje Selo  i Stomorsku i dugačak je 17,8 km. Državni put D112 povezuje Grohote i Rogač i dugačak je samo 1,9 km. Ukupna dužina svih asfaltnih puteva na Šolti iznosi oko 35 km.

Na ostrvu saobraćaju dve autobuske linije, praktično jedna pokriva zapadni, a druga istočni deo ostrva. To su linije Maslinica – Donje Selo – Srednje Selo – Grohote – Rogač, odnosno Stomorska – Gornje Selo – Nečujam – Grohote – Rogač. Dnevno ima 6-7 polazaka i trebalo bi da su usklađeni sa redom plovidbe trajekta i katamarana (premda nisam primetio da taj prevoz radi kasno uveče, a nedeljom katamaran kasno polazi i dolazi).

Ispred trajektne luke u Rogaču putnike dočekuju dva autobusa, od kojih jedan vozi na istočnu (Stomorska), a drugi na zapadnu stranu ostrva (Maslinica).

Free climbing – Šolta Südseite – Križice

PLAŽE

Šolta je ostrvo koga tek treba otkriti, pri tome su glavni aduti uvale sa južne strane. Idealne su za celodnevni izlet. Mogu se istraživati brojne uvale, jedna lepša od druge, kupati se, plivati, loviti ribu, u tim skrovitim uvalama, manje ili više uvučenima, tirkiznoplavim oazama iz kojih se čim se malo odmakne od obale, otvara moćna modra otvorena pučina prema Visu i Hvaru.

Južna strana ostrva Šolte istinsko je blago, za nautičare, šetače, znatiželjnike, prijatelje, ostrvljane… Na liniji od Maslinice na jugozapadu, sve do drugog kraja ostrva, rta najbližeg Braču i uvale Livka na jugoistoku, smestio se niz malih skrivenih uvala – duž cele južne obale. Niz se nastavlja i na severnoj obali ostrva.

Rogač

U jedinoj ostrvskoj luci osim glavne plaže vredi “protegnuti noge” pet ili dvadeset minuta lagane šetnje. Toliko su udaljene dve prekrasne plaže u kojima se može opustiti i uživati u moru i suncu, ne razmišljajući da li se zakasnilo na trajekt ili ne ukoliko se došlo na jednodnevni izlet. Plaža Garma je udaljena pet minuta hoda stazom od trajektne luke. Blizu trajekta, a opet dovoljno daleko za uživanje u morskoj oazi.

Na 20 minuta hoda od trajektne luke stazom nalazi se plaža Kašjun (slika niže). Čisto more, zelena šuma, mir. Oaza!

GPS koordinate: 43°23′58″N, 16°17′35″E.

Na drugoj strani uvale Rogač, nasuprot trajektne luke, nalazi se plaža Banje, sa sadržajima za decu (slika niže).

GPS koordinate: 43°23′33″N, 16°18′02″E.

Ili se može izabrati tačka pod suncem na nekom od molića ili stena bilo gde u uvali Rogač i uživati u kupanju.

Plaža Brbavica ili Mala plaža ili Garma

Donja Krušica

Donja i Gornja Krušica su dve prekrasne uvale, nastale iz malih ribarskih lučica.

Danas su to oaze mira za turiste željne odmora. Nalaze se na različitim stranama ostrva, kako im i sama imena kažu. Sa severne “gornje strane”, tj. severoistočne strane prema Braču, nalazi se Gornja Krušica. Sa severne “donje strane”, na severozapadu prema Maslinici, nalazi se Donja Krušica.

Do Donje Krušice dolazi se izuzetno uskim, ali asfaltnim putem iz Donjeg Sela, automobilom, biciklom ili pešice. Udaljenost je oko 1300 m.

Kada se dođe u ovu prekrasnu uvalu, može se uživati u čistom moru i kupanju. Nema ugostiteljskih objekata, a mir i odmor se mogu pronaći u nekom od apartmana ljubaznih domaćina. Tipična mediteranska vizura – stare kamene kuće tik do mora i čamac do čamca, idealni su za mirna letnja uživanja, dobija se osećaj da se zakoračilo u staru dalmatinsku razglednicu.

GPS koordinate: 43°24′31″N, 16°16′02″E.

Šipkova (Šipova)

Na putu prema Maslinici (gledajući na karti pravac Donja Krušica – Maslinica) ima još poneka uvala dostupna sa morske strane, ali automobilom i pešice može se stići do jedine – i prave pravacate peščane plaže – u uvali Šipkova. Iako fantastično izgleda na slikama onih kojih su je posetili i čest je motiv na Instagramu, trebalo bi se lično uveriti da li je stvarno takva kao što je prikazana! Ili lepša? Ko voli, obavezno neka izvoli 🙂

Lokacija ove plaže je oko 600 m severno od Maslinice. Kolima ima oko 1,8 km od Maslinice po dobrom i novom asfaltnom putu.

GPS koordinate: 43°24′14″N, 16°12′30″E.

Maslinica

U Maslinici je glavna plaža doživela metamorfozu i prava je lepotica. Prvih dana odmora, dok se malo ne napune baterije i krene u istraživanje okolnih uvala i pogodnih stena na kojima se može osamiti, najbolje se odmarati na glavnoj plaži sa spektakularnim pogledom na okolna ostrvca. Kajakom ili brodićem se može uputiti u avanturu oko ostrvaca, sigurno će se uživati! A dok se leškari pod vrelim suncem, osveženje se može pronaći u obližnjem beach baru, koji nudi i razne rekvizite za morske radosti.

GPS koordinate: 43°24′31″N, 16°16′02″E.

Dvorac Capello u Maslinici

Šešula

Šešula je nautičko blago, uvučena uvala, prirodno stvorena da zaštiti brojne brodove za vreme bure i juga i zbog toga jedna od omiljenih uvala u srednjedalmatinskom arhipelagu, 800 m južno od Maslinice. Do ove poznate uvale može se stići peške, automobilom i biciklom, sa kopnene strane.

Osim zaštite, u sećanju će sigurno ostati velelepni pogled koji se pruža dok joj se približava. Uz sve to ona nudi gastro užitke koji će dugo ostati urezani u sećanje, ako se poseti jedan od dva restorana, “Šišmiš” (na slici) i “Šešula”.

GPS koordinate: 43°23′37″N, 16°12′35″E.

Poganica

U ovoj maloj uvali jugoistočno od Šešule nalazi se predivna mala plaža i jedna jedina kućica. Za vreme bure, ova uvala je pogodna za sidrenje. Do uvale se kopnenim putem može doći pešice i biciklom, kao do većine uvala. U uvali se nalazi šljunkovita plaža okružena netaknutom, idiličnom prirodom i autohtonim mediteranskim aromatičnim biljem. Od kraja puta do same uvale se hoda desetak minuta pešačkom stazom, tajnovitom, impresivnom kao kroz tunel. Savršeno za robinzonske trenutke.

Na glavnom putu od Maslinice prema Donjem Selu, posle 3,2 km nalazi se putokaz za Marinča rat i Poganicu. Ali na Google Earthu nigde se ne vidi makar puteljak koji se sa tog puta odvaja prema Poganici.

GPS koordinate: 43°23′08″N, 16°13′51″E.

Grkovo žalo

Nalazi se u istom zalivu kao i Zaglav, tako da nije jasno da li je deo Zaglava ili se smatra posebnom uvalom.

GPS koordinate: 43°22′27″N, 16°15′55″E.

Zaglav (Vela Luka)

Do ove romantične tirkizne uvale sa nekoliko kamenih kućica, može se doći brodićem ili iz Grohota. Pristup do uvale je seoskim putem. Još se zove i Vela Luka.

Na slici niže je centar Grohota odakle se odvaja put za Zaglav. Vidljivo je da su postavljene prepreke za putnička vozila. Od centra Grohota vozi se 1 km do raskrsnice na kojoj se desno ide za Velu i Malu Stražu, a levo za Zaglav. Potrebno je od raskrsnice još 2 km do Zaglava.

GPS koordinate: 43°22′28″N, 16°16′02″E.

Na putu prema uvali Zaglav

Tatinja

Tatinja je uvala pogodna za dnevni izlet i ugodan odmor u tišini. Ima nekoliko četiri manje plaže, a predivna je za ljubitelje skakanja sa stena. Mirno, čisto, tirkizno, zaštićeno od severnih i jugoistočnih vetrova. Usred same vale štrče dve hridi, kao dva minijaturna ostrvca. Iz Grohota se može doći peške po zemljanom putu, kao i biciklom. Od gore navedene glavne raskrsnice u Grohoti produži se 600 m prema Gornjem Selu i na oštroj krivini (nema putokaza) skrene se desno na asfaltni put. Posle 1,7 km stiže se do uvale Tatinja, ali je asfalt samo na početku puta.

GPS koordinate: 43°22′18″N, 16°17′22″E.

Jorja

Od uvale Tatinja uvalu Jorja razdvaja rt Vodnjak.

U uvali Jorja nalazi se samo jedna kuća, do koje se može doći seoskim putem. Mala plaža, sa oblucima, pogodna je za kupanje, ali je bolja opcija brod, jer se u uvali može usidriti više njih.

Iz ove uvale puca prekrasan pogled – ne zna se da li je lepši pri dolasku ili odlasku.

Između uvala Tatinja i Jorja postoje ostaci Gradine, praistorijske tvrđave, na 64 m nadmorske visine.

Put do Jorje je u prvom delu isti kao i put do Tatinje.

Međutim, 600 m posle odvajanja sa glavnog puta dolazi se do raskrsnice, na kojoj se za Jorju produži pravo (a za Tatinju poludesno). Potrebno je još oko 1,8 km do uvale, tako da od Grohote do Jorje ukupno ima 3 km.

GPS koordinate: 43°22′03″N, 16°17′35″E.

Senjska

Još jedna u čarobnom nizu južnih uvala ostrva, do koje se može spustiti iz Gornjeg Sela peške po zemljanom putu, da bi se uživalo u miru, tišini i kupanju u čistom moru.

Istog mišljenja je bila i ilirska kraljica Teuta koja je na brdu Mir u Senjskoj imala tvrđavu, o čemu svedoče ostaci tvrđave koji se zovu Gradac.

Prema legendi, ribari su, kada bi imali dobar ulov, bacali ribu na sve četiri strane sveta, da bi im sledeći ulov bio još bolji.

Put za Senjsku se odvaja od glavnog asfaltnog puta oko 1,4 km od Gornjeg Sela prema naselju Grohote, a na putu postoji i putokaz. Od tog mesta do uvale Senjska ima oko 2,2 km. Može se krenuti i direktno iz Gornjeg Sela, ali u tom slučaju se vozi duže po zemljanom putu.

GPS koordinate: 43°21′31″N, 16°18′40″E.

Stračinska (Straćinska)

Stračinska je decenijama bila “najstrože čuvana tajna” među nautičarima, jer pruža savršenu zaštitu od jake bure i juga, a ni maestral u uvali ne postiže svoju snagu.

Neverovatna slika se ukaže pred očima prilikom spuštanja peške ili biciklom iz Gornjeg Sela prema uvali Stračinska, kada se u potrazi za što boljom fotografijom popne u gustu borovu šumu. Tirkiznoplavi raj. Nekoliko razasutih čamaca, posutih ko prstohvat soli, po mirnoj morskoj površini u letnjim danima.

Levo je Malo, desno Velo žalo. Ova uvala ima i skrivenu plažicu, sa belim oblucima zanimljiva imena Di dida pere guzicu. Kada se dođe, trebalo bi potražiti figuru na kamenoj ploči i biće jasno zašto.

Stračinska je idealna za višednevni boravak brodom. Sidrište je na oko 7 m dubine, oseća se da je vetrovito za vreme juga. U istom je zalivu, i uvala Sajtija, sa nekoliko kuća, neverojatno prozirnim, čistim morem i na pola puta između ove dve uvale puca neverovatan pogled na pučinu prema Visu.

U uvali na samom žalu nalazi se nekoliko kućica za iznajmljivanje. Naprimer, apartman “Perla” je eko-friendly: kišnica se skuplja u “gustirnu” (rezervoar za vodu), frižider i šporet su na gas, struja se dobija putem solarnih ploča i tako se obezbeđuju topla voda i rasveta. Sve to pruža nužni komfor u robinzonskim uslovima, jer u uvali ima samo pet kuća za odmor. Za one koji vole šetnju kroz gustu borovu šumu; da ih umesto škripe kočnica bude cvrčci i da uživaju uz pomoć maske i peraja u posmatranju čudesnog podmorskog sveta – Stračinska će ih sigurno oduševiti.

Od Gornjeg Sela u pravcu jugoistoka do skrovite uvale Stračinska ima 2,5 km uskog zemljanog puta, a može se doći automobilom.

GPS koordinate: 43°20′22″N, 16°21′47″E.

Vela Travna

Uvala Vela Travna nalazi se između mnogo poznatijih uvala Stračinska i Livka. Skoro je niko i ne spominje, a razlog je što joj je praktično nemoguće prići sa strane kopna.

Uostalom, evo kako je jedan entuzijasta opisao dolazak u Velu Travnu: “Spuštanje prema njoj ide kao po nekom putu kojim niko nije prošao bar vek, grane grebu i udaraju, svaki korak je noga uvis 30 cm, pa prekoračiš žbun, pa dalje…”.

GPS koordinate: 43°20′05″N, 16°22′33″E.

Livka

Uvala Livka u blizini je Splitskih vrata i najbliža je Braču. Do uvale se može doći iz Gornjeg Sela zemljanim putem, do nekih spoljnih delova i automobilom. U blizini se nalazi i Bad, gde postoji usamljena kuća koja se može iznajmiti da bi se uživalo u ovim lepotama. Po danu zna biti valovito od brodova koji prolaze Splitskim vratima. Uvala nije sigurna kada duvaju južni vetrovi.

GPS koordinate: 43°20′11″N, 16°23′19″E.

Gornja Krušica

Ispod najviše tačke ostrva Vele Straže, okružena gustom borovom šumom koja se ogleda u moru, nalazi se Gornja Krušica. Do ove uvale može se doći iz Gornjeg Sela peške (rastojanje iznosi 2,7 km) i iz Stomorske uskim asfaltnim putem (rastojanje iznosi 2,3 km) ili morem. Zelenomodra oaza kao stvorena je za kupače, turiste, meštane i one koji je posećuju brodom. Nekad malo ribarsko naselje sa starim kamenim kućama danas je zadržalo taj šarm, no u kombinaciji sa novoizgrađenim kućama u kojima se nudi privatni smeštaj, čini doista privlačan spoj, jer izgled ovog mesta i mir nisu narušeni. U naselju nema ugostiteljskih objekata ni prodavnice, pa ukoliko se planira odmor u nekom od apartmana ili kuća u Gornjoj Krušici zaista će se uživati u mirnoj okolini, suncu i moru.

Uvala Livka u blizini je Splitskih vrata i najbliža je Braču. Do uvale se može doći iz Gornjeg Sela zemljanim putem, do nekih spoljnih delova i automobilom. U blizini se nalazi i Bad, gde postoji usamljena kuća koja se može iznajmiti da bi se uživalo u ovim lepotama. Po danu zna biti valovito od brodova koji prolaze Splitskim vratima. Uvala nije sigurna kada duvaju južni vetrovi.

GPS koordinate: 43°21′24″N, 16°21′48″E.

Stomorska

Veli Dolac

Među nautičarima, turistima, izletnicima, meštanima omiljeno mesto stare duše sa primesama modernog, savršena za odmor, predivna, Stomorska ima plaže sa tušem do koji se dolazi krene li se levo ili desno “sa žala”, tj. iz centra naselja.

Između se nalaze glatke ravne ploče, idealne za sunčanje i stene, idealne za skakanje u more. Za osveženje je najbolje otići do plaže Veli Dolac, gde se nalazi beach bar.

Krenete li se na drugu stranu, desno niz rivu, takođe će se pronaći mesto za sunčanje, bilo na plaži Điga, na stenama koje se protežu celom dužinom promenade ili, ako se želi osama, produži se dalje Pelegrinom do neke od uvala.

Potrebno je samo odabrati svoju tačku za uživanje u suncu i moru!

GPS koordinate (Beli Dolac): 43°22′26″N, 16°20′57″E.

Zadušna, ni 100 m udaljena od plaže Veli Dolac

Pišćana

Nečujam

Najveća uvala na Šolti je Nečujam, koja se uvalila u kopno 1,8 km, a raširila u svom najširem delu 1,2 km. Uvala je dovoljno velika da skriva osam manjih. Osobito su lepe one sa jugozapadne strane (Mala Maslinica, Potkamenica, Šumpjivina), koje su se namestile kao lože u pozorištu. U svakoj ovoj razuđenoj uvalici je plaža.

Za Nečujam bi se moglo reći da je najpoznatije turističko mesto na Šolti, jer pored najveće uvale ima i najdužu šljunkovitu plažu. Tu je izgrađen veliki turistički kompleks.

U uvali se može pobeći od gužve i pronaći mir. Do manjih uvala može se doći brodićem ili se usidriti jedrilicom, kajakom, peške, do nekih plivajući ili biciklom. U nekima možete iznajmiti i kuća i uživati u miru i tišini celi dan.

Trebalo bi posetiti uvale Šumpjivinu, Potkamenicu, Malu Maslinicu, Piškeru… Otkriće šta je očaralo Marka Marulića, da mu u posetu dođe stariji prijatelj Petar Hektorović ili neki od splitskih plemića u čamcu na vesla još pre pet vekova, a još postoji i privlači turiste, šetače, plivače, nautičare, izletnike, ronioce.

U uvali Piškera se može namazati blatom, za koje kažu da je lekovito ili pecati riba. Ako je to odlučio još stari car Dioklecijan, zašto se ne bi ponovo pokušalo? Carski ribnjak je na dnu mora i samo čeka da bude otkriven.

Za uživanje!

GPS koordinate: 43°23′01″N, 16°19′24″E.