Belo more (Бе́лое мо́ре) je unutrašnje more na krajnjem severozapadu evropskog dela Ruske Federacije. Deo je akvatorije Severnog ledenog okeana sa kojim je povezano preko Barencovog mora sa čijom akvatorijom je povezano na severu. Celokupna akvatorija Belog mora administrativno pripada Rusiji i smatra se delom unutrašnjih ruskih voda, a administrativno je podeljena između njenih federalnih subjekata Murmanske i Arhangeljske oblasti i Republike Karelije.

Do XVII veka more je imalo različite nazive: Studeno, Solovjecko, Severno, Spokojno i Beli zaliv. U skandinavskoj mitologiji Belo more je poznato pod nazivom Gandvik. Ovaj naziv prvobitno je važio za Severni ledeni okean, a kasnije isključivo za Belo more.

Belo more je dugo vremena bilo jedna od najvažnijih ruskih akvatorija preko koje se odvijao najveći deo pomorske trgovine, a u tom pogledu naročito je bila važna luka Arhangeljsk. U sadašnje vreme Belo more je važan centar ratne mornarice Rusije.

Belo more je jedno od tek četiri svetska mora koje je ime dobilo po boji (preostala tri su Crno, Žuto i Crveno more). Belo more je ujedno i arhaičan naziv za Egejsko more na jugu Evrope (Turci danas Sredozemno more zovu Ak Deniz=Belo more).

Belo more mnogi okeanografi smatraju jednim od zaliva Barencovog mora. Severna granica Belog mora prema Barencovom moru ide do linije koja povezuje rt Svjatoj nos na poluostrvu Kola sa rtom Kanjin nos na poluostrvu Kanin. Dužina te linije je oko 600 km i to je ujedno najširi deo belomorske akvatorije.

Površina belomorske akvatorije je oko 90.000 km² i među morima na čije obale izlazi Rusija ono je površinski veće jedino od Azovskog mora. U njemu se nalaze brojna manja i niska ostrva, od kojih su najpoznatija Solovjecka površine 347 km². Maksimalna dubina Belog mora je 343 m, prosečna oko 67 m, dok je ukupna zapremina oko 4,4 hiljade km³. Ukupna dužina belomorske obale je preko 5.000 km.

Belo more se u principu deli na tri dela: severni, srednji i južni. Severni deo ima oblik levka, koji je širim delom okrenut prema Barencovom moru. Od linije koja spaja rt Svjatoj nos i Kanjin nos severni deo mora se postepeno sužava i prostire se prema jugu u dužini od približno 220 km. Na istočnoj obali nalazi se prostrani Mezenjski zaliv. Srednji deo mora obično se zove Grlo (Горло) Belog mora i to je relativno uzak moreuz, koji spaja severni i južni deo mora. Na najužem mestu širok je oko 45 km. Južni deo mora zove se basen (Бассейн) Belog mora i on je najširi i najdublji deo mora, sa tri zaliva: Dvinski, Onješki i Kandalakški (ujedno i najdublji deo mora). Obale uz Kandalakški i Onješki zaliv su jako razuđene, zapadne obale su generalno dosta više i strmije u poređenju sa istočnim.

Veliko solovjecko ostrvo

Među brojnim ostrvima veličinom i značajem se izdvajaju Solovjecka ostrva, Veliki i Mali Žužmuj, Kij i Kondostrov u Onješkom zalivu, Veliko ostrvo u Kandalakškom zalivu i Moržovec na severu akvatorije. Na istočnoj strani ulaza u Onješki zaliv nalazi se ostrvo Žižginskij. U Dvinskom zalivu veći broj ostrva se nalazi u delti reke Severna Dvina. Veliki broj ostrva u svom imenu ima dodatak Luda. Ova reč ima dva značenja. Na karelskom luodo, a na finskom luoto označava kameniti priobalni plićak ili greben. Drugo značenje bi bilo golo ostrvo, bez šume. Najveće ostrvo u Belom moru je Veliko solovjecko ostrvo površine 246 km². Više nijedno ostrvo u Belom moru nema površinu veću od 100 km². Mada je po wikipediji to još ostrvo Moržovec (110 km²), taj podatak nije tačan. Samo za manji deo ostrva postoji podatak o površini.

Svaki deo belomorske obale ima svoje tradicionalne nazive, pa se tako obale ovog mora dele na Kandalakšku, Tersku, Karelijsku, Pomorsku, Onješku, Ljamicku, Letnju, Zimsku, Abramovsku, Konušinsku i Kanjinsku obalu.

U Belo more se ulivaju brojne reke, a najveće među njima su Kem, Mezenj, Onjega, Ponoj, Severna Dvina, Niva, Kovda, Streljna, Varzuga i brojni drugi manji vodotoci. Belomorsko-baltičkim kanalom (koji počinje kod grada Belomorsk) povezano je sa Baltičkim morem.

Najvažnije luke na njegovim obalama su Arhangeljsk, Belomorsk, Kem, Kandalakša, Mezenj, Onjega i Severodvinsk.

Najhladniji meseci u godini su januar i februar, kada prosečna temperatura vazduha iznosi od -9°С do  -14°С u zalivima. Apsolutni minimum zabeležen je u luci Mezenj od -49°С. Najtopliji mesec je juli, kada se prosečna temperatura kreće od +8°С u severnom delu mora do +16°С u južnom. Apsolutni maksimum, gle čuda, opet je zabeležen u luci Mezenj i iznosi 37°С. Relativna vlažnost vazduha kreće se od 70-90%. Padavine u Belom moru nisu raspoređene ravnomerno. Najviše padavina ima od oktobra do marta ili aprila, a po količini padavina izdvajaju su Dvinski i Onješki zaliv. Prosečna količina padavina varira od 380 do 610 mm. Dešava se da zimi pada kiša, a leti, pogotovo u severnom delu mora, ponekad padne i sneg. U jesen i proleće česta je pojava susnežice. Sneg obično padne u drugoj dekadi oktobra, ali se stalni snežni pokrivač formira krajem prve ili početkom druge dekade novembra i traje do kraja aprila, a u severnim delovima i do treće dekade maja. Tokom toplih zima sneg se otapa već u prvoj ili drugoj dekadi aprila, a tokom hladnijih zima otapa se tek u prvoj dekadi juna. U zavisnosti od karaktera zime visina snežnog pokrivača može jako da se koleba. Naprimer, u trgovačkoj luci Arhangeljsk ona se kreće od 30-40 cm do 130-140 cm.

Temperatura površinskog sloja vode leti iznosi 9-16°C, a zimi je niža od 1°C. More se zimi zamrzava i plovno je samo od maja do septembra.

Amplituda plimnog talasa je do 10 m i najviša je u Mezenjskom zalivu. U severnom delu mora javljaju se polarni dan i polarna noć. Na paraleli 68° severne geografske širine, oni traju 51, odnosno 25 dana.

Stanovnici Novgoroda su znali za Belo more od bar XI veka i istraživali su njegov ekonomski značaj za navigaciju i njegove priobalne šume bogate krznaricama. Jedno od najranijih naselja u blizini morske obale razvilo se u kasnom XIV veku kod Holmogora, na reci Severna Dvina. Odatle je 1492. godine trgovačka flota natovarena žitom i vozeći ambasadore Ivana III Vasiljeviča isplovila za Dansku, označavajući uspostavljanje prve međunarodne luke u Rusiji.

Prvi strani brod koji je doplovio do Holmogora je bio engleski “Edward Bonaventure” pod komandom Richarda Chancellora 1553. godine. Zajedno sa dva druga broda pod komandom Hugha Willoughbyja, njegova posada je tražila severnu rutu za Indije (tako se tada zvala Amerika), a posebno Indiju i Kinu. Ova ekspedicija, koju je sponzorisao kralj Edward VI i grupa od oko 240 engleskih trgovaca, imala je Londonska ovlašćenja da uspostavi trgovačke veze. Brodovi Willoughbyja su se razdvojili i bili su izgubljeni na moru, ali je “Edward Bonaventure” uspeo da pređe Belo more i dođe do Holmogora, odakle je Chancellor ispraćen do Moskve da se sretne sa ruskim carom, Ivanom IV. Po povratku iz Rusije 1554. godine, Chancellor je doneo sa sobom detaljni opis Moskve i ruskog severa, koji su u velikoj meri bili nepoznati u Evropi, kao i pismo od cara u kome se izražava želja za uspostavljanjem trgovačkih odnosa sa Engleskom. 1555. godine kraljica Mary je izdala povelju kojom se odobrava Moskovskoj kompaniji da trguje sa Rusijom preko rute Belog mora.

Ostrva su u prikazu niže poređana od severozapada, odnosno rta Svjatoj nos, duž zapadne, a zatim istočne obale mora, do rta Kanin nos. Odnosno prvo idu ostrva u Murmanskoj oblasti, zatim u Kareliji i na kraju u Arhangeljskoj oblasti.

L U M B O V S K I J

Lumbovski zaliv se nalazi između rta Kakoviha (67°53′ N, 40°23′ E) i rta Obornij, koji se nalazi 14 km jugoistočno od njega. U sredini zaliva je ostrvo Lumbovskij (Лумбовский), koje deli ulaz u zaliv na moreuze Velika (severozapadno od ostrva) i Mala vrata (jugoistočno od ostrva).

Pored severozapadne obale moreuza Velika vrata nalaze se ostrva Veliki Ščukin (Большой Щукин), Mali Ščukin (Малый Щукин), Veliki Aleksejev (Большой Алексеев) i Mali Aleksejev (Малый Алексеев). Ova ostrva su granitna i pokrivena su tundrom i belom mahovinom. U sredini moreuza Velika vrata nalazi se grupa ostrva Kamenije Korgi (Каменные Корги), a u blizini severozapadne obale ostrva Lumbovskij nalazi se grupa ostrva Baklanji Ludi (острова Бакланьи Луды) i Travnato ostrvo (остров Травяной), koji imaju izgled brda pokrivenih travom sa oštrim vrhovima.

Lumbovskij se nalazi po sredini ulaza u Lumbovski zaliv. Dugačak je 3 km, a najveća širina je 2 km. Ostrvo je visoko 55 m (na prikazanoj topografskoj karti je 54 m). Priobalje je nisko, tako da kada se dolazi u zaliv ima se utisak da je ostrvo znatno niže od obale kopna. Površina ostrva je ravna i pokrivena je mahovinom; na ostrvu ima mnogo malih jezera. Ostrvo je građeno od stenovitih materijala, ali je odozgo pokriveno peskom i muljem.

Obale ostrva nisu visoke, ali su strme; južna obala je mestimično niska. Ostrvo ima nekoliko uvala, od kojih je najveća Kitovaja na severnoj obali ostrva, koja tokom oseke skoro potpuno presuši. Sa svih strana ostrvo je okruženo plićakom, u kome ima mnogo kamenja. Južno od ostrva plićak se prostire u dužini od 2,4 km i skoro se spaja sa plićakom jugoistočnog dela zaliva.

Duž istočne obale ostrva ima mnogo podvodnih stena, pa se nautičarima ne preporučuje da ostrvu prilaze na rastojanje manje od jedne morske milje.

Ostrvo se pojavljuje na holandskoj mapi Johanna van Keulena iz 1682. godine.

Susedna ostrva (poređana od severa prema jugu):

(1) Veliki Ščukin (Большой Щукин) i Mali Ščukin (Малый Щукин) nalaze se pored severozapadnog ulaza u zaliv, 3,2 km severozapadno od ostrva Lumbovskij. Veće ostrvo dugačko je 340 m, a široko je 280 m. Manje ostrvo je dugačko 250 m, a široko je 150 m.

GPS koordinate: 67°50′39.3″N, 40°24′07.4″E67.84425; 40.402056.

(2) Veliki Aleksejev (Большой Алексеев) i Mali Aleksejev (Малый Алексеев) nalaze se 700 m jugozapadno od Velikog i Malog Ščukina, blizu kopna. Veće ostrvo je dugačko 650 m, a široko 380 m. Manje ostrvo je dugačko 250 m, a široko je 210 m. GPS koordinate: 67°50′19.75″N, 40°22′53.85″E67.838819; 40.381625.

(3) Zapadna luda (Западная Луда) nalazi se istočno od ulaza u uvalu Zapadnaja, 6,7 km severozapadno od Lumbovskog. Ostrvce je okruglog oblika prečnika oko 100 m.

GPS koordinate: 67°50′17.65″N, 40°18′36.15″E67.838236; 40.310042.

(4) Ostrva Baklanji ludi (острова Бакланьи Луды)  su grupa sitnih ostrva i hridi pored severne obale Lumbovskog. GPS koordinate: 67°50′17.05″N, 40°32′14.95″E67.838069; 40.537486.

(5) Travnato ostrvo (Травяной) se nalazi 360 m zapadno od Lumbovskog, dugačko je 530 m, a široko je 240 m. GPS koordinate: 67°49′43.95″N, 40°27′29.45″E67.828875; 40.458181.

(6) Ostrva Kamenije Korgi (острова Каменные Корги) su grupa od sedam ostrvaca 1,7 km zapadno od Lumbovskog. GPS koordinate: 67°49′22.5″N, 40°25′07.3″E67.822917; 40.418694.

(7) Čaišnaja Korga (Чаишная Корга) je ostrvo okruglog oblika prečnika oko 200 m. Nalazi se 2 km istočno od Lumbovskog. GPS koordinate: 67°48′22.25″N, 40°36′05.45″E67.806181; 40.601514.

(8) Obornij (Оборный) se nalazi još dalje od Lumbovskog, 2 km istočno od ostrva Čaišnaja Korga. Ostrvo je dugačko 500 m, a široko je 300 m. GPS koordinate: 67°47′59.45″N, 40°39′17.05″E67.799847; 40.654736.

(9) Ostrva Vargaj (острова Варгай) nalaze se u južnom delu zaliva, oko 4 km južno od Lumbovskog, a severno od rta Vargaj. To je grupa od šest ostrvaca i grebena, od kojih je najveće dugačko 180 m. GPS koordinate: 67°46′02.1″N, 40°27′15.85″E67.76725; 40.454403.

T R I   O S T R V A

Tri ostrva (Острова Три Острова) su grupa od, naravno, tri ostrva pored Terske obale poluostrva Kola, između rta Orlov-Terskij Tonkij (tanki) i rta Korabeljnij, 9 km južno-jugoistočno od rta Orlov-Terskij Tolstij (debeli), a na ulazu u Grlo Belog mora.

Spisak ostrva:

	Naziv	Naziv na ruskom	GPS koordinate	Vrh (m)
1.	Vešnjak	Вешняк (Большой Трёхостровский)	67°06′28″ N, 41°24′14″ E	20
2.	Kuvšin	Кувшин	67°07′04″ N, 41°23′39″ E	19,7
3.	Bakalda	Бакалда	67°05′30″ N, 41°21′56″ E	manje od 5

Ostrva i susedna obala su građeni od granita i pokrivena su tundrom; obale ostrva nisu visoke, ali su strme. Oblik ostrva se menja u zavisnosti od nivoa mora. Prosečna visina plime je 4,4 m. Stene, koje se nalaze južno od ostrva Vešnjak, tokom plime su potopljene. Ostrvo Bakalda je spojeno sa obalom kopna plićakom. Na taj način, kada se prilazi ostrvima Tri ostrva tokom plime videće se dva velika i jedno malo ostrvo na ulazu u uvalu Bakalda, a tokom oseke samo dva ostrva, pošto se ostrvo Bakalda spaja sa obalom kopna i postaje poluostrvo.

Danas na ostrvima nema stalnog naselja. Do 1826. godine na ostrvu Vešnjak tokom navigacionog perioda nalazila se carinska postaja za osmatranje brodova koji ulaze u Belo more. Kod ostrva su se uvek zaustavljali brodovi koji su plovili iz Arhangeljska i nazad.

1693. godine do Tri ostrva je plovio ruski car Petar I. Njega su pratili holandski i engleski trgovački brodovi, a putovanje je trajalo šest nedelja.

U tridesetim i četrdesetim godinama XVIII veka u predelu Tri ostrva bila je aktivna proizvodnja i prerada bakra.

Ovo područje su još od XIII veka prozvali “grobljem brodova”. Razlog je u čestoj i nagloj promeni vremenskih uslova. Posebno veliku opasnost za moreplovce predstavljaju jaka plima i oseka.

Od severa prema jugu ostrva su:

(1) Kuvšin se nalazi kod severnog ulaza u moreuz Trohostrvska salma. Reč кувшин u prevodu sa  ruskog jezika znači bokal, ali nije poznato da li možda ima i neko drugo značenje. Od matičnog kopna ostrvo razdvaja moreuz širine 220 m i dubine 4-5 m. Oko obala ostrva nalazi se plićak širine do 500 m.

(2) Vešnjak se nalazi 400 m jugoistočno od ostrva Kuvšin i 250 m istočno od poluostrva Kola. Moreuz Trohostrvska salma ga razdvaja od matičnog kopna. Ostrvo ima i drugi naziv, a to je Veliki trohostrovskij. Ostrvo je po meridijanu dugačko 1,5 km, a najveću širinu ima u sredini i ona iznosi oko 600 m. Ostrvo se sužava prema severu i završava se strmom granitnom obalom crvenkaste boje. Površina ostrva se izdiže od obale prema sredini i pokrivena je tundrom, šume nema. Strme obale ostrva su slabo razuđene. Istočna obala ostrva Vešnjak je najistočnija tačka Murmanske oblasti (41°24’38″ E).

Na ostrvu je postavljen svetionik. Njegova izgradnja završena je 1864. godine, a nalazi se gotovo na sredini ostrva. Svetionik ima oblik zarubljene piramide visine 12 m sa crvenim krovom. 1926. godine svetionik (kula) je ponovo izgrađen, ali je zadržan osnovni izgled. Ovaj svetionik se zadržao do pedesetih godina XX veka, kada je podignuta osmougaona kula visine 25 m od rešetkaste čelične konstrukcije obložene drvetom. Kula je ukrašena crvenim i belim horizontalnim pojasevima. Svetlosni aparat se nalazi na 44 m nadmorske visine, a radi u automatskom režimu.

Interesantno je da je u blizini svetionika obala nenaseljena, a najbliži naseljeni objekat je svetionik Tersko-Orlovski udaljen 12 km, dok do najbližeg sela ima 78 km. Na ostrvu ima mnogo divljih jelena, koji dolaze na ostrvo bogato jednom vrstom lišaja kojim se oni hrane. Na ostrvo dolaze kada je oseka. Prilazeći ostrvu na čamcu tokom plime sa velikom verovatnoćom će se na njemu zateći jeleni koji pasu. Posebno interesantno ta slika izgleda tokom magle, kada na potpuno ravnom ostrvu vetar povremeno razgoni maglu i prikaže se silueta svetionika i rogovi jelena u daljini.

(3) Bakalda je nisko kamenito ostrvo, pokriveno tundrom, koje se nalazi na južnoj strani ulaza u uvalu Bakalda, oko 1,7 km jugozapadno od ostrva Vešnjak.

G O R J A I N O V

Gorjainov (Горяинов) se nalazi oko 300 m istočno od poluostrva Kola, a 9 km južno od ostrva Vešnjak. Jedno je većih ostrva u tom delu Belog mora i oblikom liči na ostrvo Vešnjak, samo što je nešto manjih dimenzija – dugačko je oko 1,3 km, a široko je 500 m. Između ostrva i kopna je plitko more, koje presušuje tokom oseke. Najviša tačka ostrva je 23 m. Gorjainov ima nisku stenovitu obalu, a pokriven je tundrom. Mali trgovački brodovi ponekad se od nevremena sklanjaju iza ovog ostrva, ali je morsko dno između ostrva i kopna stenovito.

Susedna ostrva:

(1) Tabačnij kuvšin (Табачный Кувшин) je ostrvo visoko 24,3 m. Nalazi se samo 80 m od Terske obale Belog mora, oko 1,9 km u pravcu sever-severozapad od ostrva Gorjainov. Ostrvo je dugačko 400 m u meridijanskom pravcu, a široko je 220 m. Mali trgovački brodovi ponekad se od nevremena sklanjaju iza ovog ostrva. Ovo ostrvo ima strmu granitnu obalu, iz daljine liči na crni stub.

(2) Ostrvca Pononojski Ludki (Островки Понойские Лудки) nalaze 3,5 km južno od ostrva Gorjainov, blizu ušća reke Ponoj u Belo more, a oko 1,5 km istočno-severoistočno od rta Korabeljnij. Ostrvca su granitna i potpuno su gola. Svetleći znak Ponojski Ludki (66°58,8′ N, 41°20,3′ E) nalazi se na jednom od ostrvaca.

D A N I L O V

Danilov (Данилов) je nisko ostrvo 9 km u pravcu jug-jugozapad od uvale Stanovišče deveto (Становище Девятое), ali su mu mnogo bliže uvale Dolgaja (severno) i pogotovo Danilovskaja (južno). Nalazi se veoma daleko od ostrva Gorjainov, odnosno Sosnovec (otprilike od oba ostrva udaljen je 32 km). Između ostrva i kopna je plitko more, koje presušuje tokom oseke.

Na ostrvu se nalazi svetionik (66°44,3′ N, 41°05,7′ E). Svetionik je napravljen od drvene građe i ceo je ulepljen galebovim izmetom. Kada se popne na svetionik i pogleda na ostrvo, vidi se da je njegova površina ispresecana čudnom mrežom kanala.

U vodama oko ostrva ima foka.

S O S N O V E C

Sosnovec (Сосновец) je jedino značajno ostrvo u Grlu Belog mora. Nalazi se 3,5 km od Terske obale poluostrva Kola, između rta Snežickij (severno) i rta Sokolij (južno). Od kopna ga razdvaja moreuz Sosnovska salma.

Površina ostrva je ravna, kamenita i pokrivena tundrom. Ostrvo je bez drveća i odlikuje se žućkastom bojom.

Sosnovec ima slične dimenzije kao prethodno opisana ostrva Vešnjak i Gorjainov: dugačak je 1,4 km, a najveća širina je 450 m. Najveća visina je 16,2 m. Južna obala ostrva je niža i ravnija u odnosu na severnu i zapadnu. Dubina mora u priobalju se kreće od 6 do 13 m, a morsko dno je stenovito. Prosečna visina plime na obali ostrva je 2,0 m.

Danas je ostrvo nenaseljeno, a najbliže naselje je Sosnovka, udaljeno oko 4,5 km sa samo nekoliko desetina stanovnika. U XX veku na ostrvu se nalazilo istoimeno naselje, Sosnovec, sa 20 stanovnika.

Ostrvo je poznato po svetioniku obojenom u crne i bele pruge, a bilo je svojevremeno prikazano i na poštanskom kovertu. Svetionik se nalazi u sredini ostrva, ali postoje i dva svetlosna znaka na severu i jugu ostrva. Pored toga postoji i meteorološka stanica, osnovana 1862. godine. 1896. godine za njene potrebe je izgrađena posebna zgrada (do tada je meteorološka merenja vršila posada svetionika).

Tokom Krimskog rata (1853-1856) ostrvo su koristile engleska i francuska flota za sidrenje. Stranci su ga tada zvali Krestovij, pošto je na njemu bilo nekoliko krstova. Ostrvo se lako prepoznaje sa mora i odavno je služio moreplovcima kao odličan orijentir; po njemu su oni proveravali položaj pre nego što su uzimali kurs prema Zimskoj obali ili Solovjeckim ostrvima, a po njemu su određivali i izlaz iz Belog mora. Zapadna obala ostrva i suprotna Terska obala razdvojene su širokim moreuzom, u čijem istočnom delu se nalazi jedino na celoj obali Grla Belog mora sidrište za veće brodove. Tu su se sklanjali moreplovci od nepogoda i oluja.

Prvi svetionik na ostrvu podignut je 1822. godine. To je bio drveni objekat visine 13,8 m. 1827. godine M. Rejneke i njegovi saputnici su opisali ostrvo i odredili su njegov tačan položaj. To je bilo veoma važno za navigaciju, pošto se u to vreme pored Terske obale tokom sezone lova na lososa nalazilo stotine brodova, kojima je bila potrebna tačna karta.

GPS koordinate: 66°29′ N, 40°41′ E.

V O L J O S T R O V

Od ostrva Sosnovec na dugom delu obale poluostrva Kola od čak 320 km nema nijednog ostrva! Prvo ostrvo na koje se nailazi je Voljostrov (Вольостров), koji se nalazi u Kandalakškom zalivu, nešto južnije od ulaza u uvalu Sosnovaja, a 200 m od zapadne obale poluostrva Turij, od koga ga razdvaja moreuz Voljostrovska salma. Ostrvo je nepravilnog ovalnog oblika, dugačko je 2 km, a u sredini je široko 1,5 km. Površina ostrva po  približnim merenjima sa Google Eartha iznosi 2,2 km².

Voljostrov je granitna stena visoka 72 m, pokrivena retkom šumom. Obale ostrva imaju crvenkastu boju i bez rastinja su. Istočna obala ostrva je oniža strma peščana padina.

U zapadnom delu ostrva postoji manji svetionik.

Na severoistoku ostrva se pruža kosa prema kopnu, odnosno poluostrvu Turij

Ostrva između Voljostrova i uvale Porja:

(1) Vazilov (Вазилов) se nalazi pored severne obale uvala Sosnovaja, oko 2,6 km od rta Čukčerskij u pravcu istok-severoistok. Ostrvo je spojeno sa kopnom plićakom.

(2) Nabljudenij (Наблюдений, ostrvo posmatranja) nalazi se oko 3,3 km severno od Voljostrova, neposredno pored obale.

(3) Tolstaja luda (Толстая Луда, debela luda) je izgrađena od granita. Nalazi se 300 m južno od istočnog ulaznog rta Ostrovskaje uvale (Островская губа). Ostrovskaja uvala nalazi se 8 km zapadno od varošice Umba, u kojoj je po proceni nacionalne statističke službe Rusije 2016. godine živelo oko 4.800 stanovnika.

(4) Ostrovskaja luda (Островская Луда) nalazi se na ulazu u Ostrovskuju uvalu pokriven je retkom četinarskom šumom. Obale ostrva su strme, gole i crvenkaste boje.

(5) Ostrva Piljskije ludi (Острова Пильские Луды) je grupa od pet stenovitih ostrvaca koja se nalaze 2,4 km u pravcu zapad-severozapad od Ostrovskaje uvale. Istočna i zapadna ostrvca međusobno su spojena kamenitim plićakom. Ostrva su bez vegetacije, sa izuzetkom zapadnog, koji je pokriven travom.

OSTRVA U UVALI PORJA

Uvala Porja (Губа Порья) nalazi se na ulazu u Kandalakški zaliv, oko 70 km jugoistočno od grada Kandalakša. U okviru uvale Porja nalazi se još nekoliko manjih uvala: Tar, Kostariha, Šušpaniha, Peduniha, Istočna i Zapadna Porja. Pojedini delovi uvale pripadaju Kandalakškom rezervatu (označeni su na karti).

Ostrva u zalivu:

(1) Ostrva Krestovije (Острова Крестовые, ostrva krsta) su grupa koju čine dva ostrva i nekoliko ostrvaca. Udaljena su od 1,2-1,8 km u pravcu zapad-jugozapad od rta Šombač na kopnu. Najveće ostrvo grupe zove se Ozerčanka. Niže je data fotografija ostrva Mala Ozerčanka, što je verovatno manje ostrvo grupe. Vidi se da na tom ostrvu postoji tabla na kojoj piše “REZERVAT ” (заповедник). Ostrva Krestovije su brdovita, njihove zapadne obale su strme, a more pored tih obala je dublje nego pored istočnih obala. Između ostrva i obale plovidba je bezbedna, opasnost za plovidbu je u blizini ostrva.

(2) Paleninj (Паленый) se nalazi 500 m zapadno od ostrva Ozerčanka. Na ostrvu ima nekoliko stenovitih uzvišenja. Severna i južna obala ostrva su razuđene, dok je zapadna obala strma.

(3) Ostrva Stolbovije ludi (Острова Столбовые Луды) nalaze posredini ulaza u uvalu Porja. Na Google Earthu i priloženoj karti uočavaju se tri ostrvca. Od najbliže tačke na kopnu grupa je udaljena četiri kilometra, a od ostrva Palenij udaljena su oko 3,3 km u pravcu zapada. Ostrva su granitna i pokrivena vegetacijom karakterističnom za tundru. Srednje ostrvo je najviše.

GPS koordinate: 66°41′ N, 33°47′ E.

(4) Ljesnoj (Лесной, šumsko ostrvo) se nalazi 3 km zapadno-severozapadno od rta Šombač i 1 km severno od ostrva Ozerčanka. Ljesnoj štiti uvalu Tar od zapadnih vetrova. Ostrvo je stenovito, u srednjem delu pokriveno je retkom šumom. Zapadna i južna obala ostrva su strme.

(5) Gorelij (Горелый) je stenovito ostrvo, pokriveno šumom. Visoko je 54,2 m. Zapadna obala ostrva je strma, dok su istočna i južna obala ostrva niske. Na karti je na jugu ostrvа naznačen objekat za koji piše рыб. факт. Nisam razjasnio šta to znači.

1,5 km zapadno od južnog kraja ostrva nalazi se stenovito ostrvce Djačiha (Дьячиха).

(6) Ostrva Jagodnije (Острова Ягодные) su brdovita i pokrivena mešovitom šumom. Nalaze se na zapadnoj strani ulaza u uvalu Kostariha. Nema podatka o tačnom ili bar približnom broju ostrva, ali sudeći po Google Earthu ima ih najmanje deset. Veliki Jagodnij je najveće ostrvo u uvali Porja, ali ni njegova površina nije veća od 1 km², tako da je on faktički i nije ostrvo, nego ostrvce. 300 m jugoistočno od Velikog Jagodnog nalazi se ostrvo Mali Jagodnij (GPS koordinate: 66°46,7′ N, 33°41,6′ E). 1,4 km od Malog Jagodnog u pravcu istok-jugoistok i 350 m od obale nalazi se usamljeno stenovito ostrvce Luda-Naumiha  (Луда-Наумиха).

Mala Ozerčanka (Малая Озерчанка)

Rt Šombač

(7) Ostrva Perunji (Острова Перуньи) nalaze se na jugozapadnoj strani ulaza u uvalu Šušpaniha. Ostrva su brdovita i pokrivena mešovitom šumom. Oko ostrva se nalazi uski pojas plićaka.

GPS koordinate: 66°46′ N, 33°39′ E.

(8) Medveđe ostrvo (Медвежий) je treće po veličini ostrvo u uvali Porja. Visoko je 47 m i pokriveno je šumom. Nalazi se 3 km severoistočno od rta Pedunov. Obale ostrva su, sa izuzetkom severozapadne, strme i okružene plićakom širine 10-40 m. U XVIII i XIX veku na ostrvu su se vršila aktivna istraživanja i vađenje srebrne rude. Od kraja XIX veka privredne aktivnosti na ostrvu su prekinute.

(9) Senuha (Сеннуха) se nalazi 350 m u smeru sever-severozapad od Medveđeg ostrva. Ostrvce je stenovito i pokriveno vegetacijom tipičnom za tundru.

(10) Hedostrov (Хедостров) se nalazi između rta Pedunov i Medveđeg ostrva, manje od 200 m od kopna. Ostrvo je dugačko 1,8 km i drugo je po veličini ostrvo u uvali Porja. Hedostrov je relativno visok, sa obalama koje se blago spuštaju prema moru i pokriven je šumom.

GPS koordinate: 66°43′ N, 33°39′ E.

(11) Mali Sedlovatij (Малый Седловатый) je stenovito ostrvce pokriveno vegetacijom tipičnom za tundru. Visoko je 9 m. Nalazi se na istočnoj strani ulaza u uvalu Peduniha.

(12) Veliki Sedlovatij (Большой Седловатый) se nalazi 950 m jugozapadno od Malog Sedlovatog, na zapadnoj strani ulaza u uvalu Peduniha. Poput Malog Sedlovatog je stenovito ostrvce pokriveno vegetacijom tipičnom za tundru. Pored obala ostrva, sa izuzetkom severne, velika je dubina.

Veliki Sedlovatij

 (13) Ostrva Bakliši Sedlovatije (Острова Баклыши Седловатые) nalaze se u plićaku na udaljenosti od 1,1 km severno-severozapadno od Velikog Sedlovatog.

OSTRVA PORED ISTOČNE OBALE KANDALAKŠKOG ZALIVA

Pogled na ostrva Kandalakškog zaliva, ispred dva poluostrva je ostrvo Veliki Berjozovij

(1) Ostrva Rezanovi ludi (Острова Резановы Луды, na topografskoj karti Rjazanovije ludi, Рязановыe Луды) nalaze se 13 km severozapadno od rta Kočinij, a 18 km severozapadno od rta Pedunov. To znači da na prilično velikom delu obale nema nijednog ostrva. Na Google Earthu vide se dva ostrvca, od kojih je južno veće (dugačko je 800 m). Najkraće rastojanje do obale iznosi 900 m. U tom prolazu dubina mora je od 11-15 m, a pri plovidbi kroz prolaz preporuka je da se drži njegova sredina. Ostrva su niska, građena su od granita i pokrivena su tresetom. Svetleći znak Rezanov (66°47,1′ N, 33°16,4′ E) nalazi se na južnom od dva ostrva.

(2) Ostrva Kibirinskije ludi (Острова Кибиринские Луды) su grupa od pet ostrva, od kojih su četiri međusobno spojena plićakom. Nalaze se na zapadnoj strani južnog ulaza u moreuz Kibirinskaja salma. Ostrvo koje je odvojeno od preostala četiri najbliže je kopnu, a rastojanje iznosi oko 2,8 km. U odnosu na ostrva Rezanovi ludi nalaze 23 km severozapadno, a u tom delu istočne obale Kandalakškog zaliva nema drugih ostrva. Od pet ostrvaca najveće je najsevernije, odnosno severozapadno. Ostrva su pokrivena vegetacijom karakterističnom za tundru sa retkim žbunjem.

GPS koordinate: 66°56′ N, 32°50′ E.

(3) Golomjanij Vlasov (Голомянный Власов) visine oko 18 m nalazi se na severnoj strani ulaza u uvalu Kolvica. Ostrvo se vidi na karti kod ostrva Rjaškov, pošto se nalazi oko 530 m jugoistočno od znatno većeg ostrva Vlasov. Od kopna je udaljeno oko 1,2 km, a u odnosu na rt Dmitrijev nalazi se 3,5 km u pravcu sever-severozapad. Obale ostrva blago se spuštaju prema moru, a okružene su plićakom.

(4) Vlasov (Власов) je ostrvo pokriveno šumom. Nalazi se oko 700 m od obale, u blizini naselja Luvenjga (oko 600 stanovnika, udaljeno 14 km od Kandalakše), kroz koje protiče istoimena reka. Obale ostrva su izuzetno razuđene i oko njih je plićak. Dužina ostrva je 2 km. Po grubim merenjima na Google Earthu, površina ostrva je nešto veća od 1 km². Na ostrvu se nalazi i jedno poveće jezero, čija dužina premašuje 100 m.

(5) Anisimovska ostrvca (Анисимовские Островки) nalaze se 3,7 km severozapadno od ostrva Vlasov. Ostrva su niska, stenovita i okružena plitkim morem dubine do 10 m.

(6) Veliki Berjozovij (Большой Березовый) se nalazi 500 m od kopna. Relativno je veće ostrvo, dugačko oko 1 km. I ovo ostrvo okruženo je plićakom, čija širina dostiže 350 m. Na jugoistočnom kraju ostrva nalazi se radiolokacioni reflektor. Između ostrva Vlasov i Velikog Berjozovog nalazi se veliki broj ostrva, ali im nazivi nisu poznati. GPS koordinate: 67°06′ N, 32°32′ E.

(7) Mali Berjozovij (Малый Березовый) nalazi se oko 2 km severozapadno od Velikog Berjozovog, a oko 1,5 km u pravcu sever-severozapad od rta Pitkuljskij navolok. Visina ostrva je 12 m. Ostrvo je stenovito sa strmim obalama i pokriveno je retkom šumom. Plićak spaja ostrvo sa kopnom.

(8) Malo ostrvo (Малый) je stenovito ostrvo koje se nalazi ispred ulaza u uvalu Lupča. Južno od ostrva prostire se plićak, koji se spaja sa prostranim plitkim morem koje okružuje ostrva pored severoistočne obale Jelenskog ostrva. Ostrvo je karakteristično po izraženom uskom rtu koji se prostire od južne obale u dužini od oko 170 m. Od kopna, odnosno rta Monastrirskij navolok, udaljeno je 1,2 km, a od Jelenskog ostrva 1,4 km. Najbliže susedno ostrvo je Tonaja luda, udaljeno 800 m.

GPS koordinate: 67°07′ N, 32°24′ E.

(9) Velika Polovinica (Большая Половинница) i Mala Polovinica (Малая Половинница) su niska gola ostrvca, a nalaze se 2 km, odnosno 2,6 km u smeru sever-severozapad od Malog ostrva. Oba ostrva se nalaze u plitkom moru koje obiluje grebenima.

Grad Kandalakša, u pozadini se naziru ostrva Lupči (snimljeno 28. novembra 2012. godine)

(10) Ostrva Lupči (Острова́ Лу́пчи ili Lupčostrva, Лу́пчострова́) su grupa ostrva u uvali Lupča Kandalakškog zaliva Belog mora. Ostrva koja pripadaju ovom arhipelagu su:

• Jelovij (Еловый)
• Veliki Lupčostrov (Большой Лупчостров)
• Mali Lupčostrov (Малый Лупчостров)
• Srednji Lupčostrov (Средний Лупчостров)

Ostrva Lupči ograničavaju Kandalakško sidrište na moru sa zapadne strane i nalaze se u zajedničkom plićaku 2-3 km severno od ostrva Velika Polovinica. Na Velikom Lupčostrovu je najviši vrh grupe 28,5 m. Ostrva su pokrivena retkom šumom. Najveće ostrvo je, naravno, Veliki Lupčostrov, dugačak 600 m, a širok 400 m. Najbliže kopnu je ostrvo Jelovij, oko 200 m, ali je gradu Kandalakša (rt Savin navolok) najbliži Srednji Lupčostrov, udaljen oko 700 m. Ostrva Mali i Srednji Lupčostrov su gotovo spojena.

Kandalakša je veliki grad sa oko 30.000 stanovnika. Ima klimu koja je izrazito kontinentalna i prelazna je od umerene prema subarktičkoj. Leto je vrlo kratko i prohladno, dok zima dugo traje, počinje već krajem oktobra. Proleće nastupa tek krajem aprila. Najniža temperatura zabeležena u Kandalakši je bila 8. januara 1985. godine -43,5°C, dok je 1. avgusta 2018. godine zabeležen apsolutni maksimum od +32°C. Prosečna godišnja temperatura vazduha je 0,4°C.

JELENSKO OSTRVO

Jelensko ostrvo (Олений) se nalazi u centru Kandalakškog zaliva, 3 km južno od grada Kandalakša. Po veličini je drugo ostrvo u zalivu, posle Velikog ostrva. Ostrvo je dugačko 5,6 km, a najveća širina je 2,4 km. Površina ostrva merena na Google Earthu je preko 9 km², a dužina obale je oko 19,2 km.

Od rta Voronišnij na kopnu ostrvo je udaljeno oko 1,7 km. Najkraće rastojanje od ostrva do kopna je oko 1,4 km.

Najviša tačka ostrva je blizu južne obale i iznosi 61,6 m. U zapadnom delu ostrva je najveće uzvišenje 47 m, a u severnom delu je 33 m.

Na jugozapadnom delu ostrva nalazi se najveća uvala koja se zove Kravlja (Коровья). U južnom delu ostrva ima nekoliko jezera većih razmera, čije dužine su oko ili preko 500 m.

Ostrvo je pokriveno šumom. Obale ostrva se blago spuštaju prema moru, sa izuzetkom jugozapadne. Celo ostrvo je u sastavu Kandalakškog državnog rezervata.

U okolini Jelenskog ostrva je veći broj ostrva, za mnoge od njih nema opisa, a najveće je Teleće ostrvo:

(1) Kletnoj (Клетной) se nalazi samo 130 m od zapadne obale Kandalakškog zaliva i 370 m zapadno od Telećeg ostrva, sa kojim je gotovo spojen plićakom. Ostrvo je dugačko blizu 600 m u pravcu jugozapad-severoistok, dok je najveća širina nešto preko 300 m. Ostrvo je pokriveno šumom. Najviši vrh ostrva je na 19,6 m. 250 m jugoistočnog od ostrva Kletnoj nalazi se bezimeno ostrvce.

(2) Teleće ostrvo (Телячий) nalazi se 400 m severozapadno od Jelenskog ostrva. Uzak moreuz koji razdvaja dva ostrva nije plovan. Od najbliže tačke na kopnu udaljenost je 700 m, a od grada Kandalakša udaljenost je 4,5 km. Površinu ostrva teško je izmeriti na Google Earthu zbog plićaka koji okružuju ostrvo, nedefinisane i izuzetno razuđene obale, ali se grubo može proceniti na 1,2 km². Od severa do juga ostrva ima 2 km, a od zapada do istoka 1,8 km. Ostrvo je visoko 24,9 m (po topografskoj karti 24,6 m) i ta tačka je na krajnjem jugu ostrva. Na krajnjem severu ostrva je uzvišenje 23,7 m, a na zapadu je 13,8 m. Ostrvo je pokriveno retkom šumom. Na ostrvu se nalazi jezero u kome se nalazi ostrvo! Na 2,2 km istočno od severnog dela ostrva prostire se plićak sa dubinama manjim od pet metara, na kome se nalazi čitav lanac ostrva (Voroničnica, Krestovij, Velika Tolokonica i druga).

Nakon ovog ostrva nižu se ostrva pored severoistočne obale Jelenskog ostrva:

– Voroničnica (Вороничница)

– Krestovij (Крестовый)

– Velika Tolokonica (Бол. Толоконница)

– Senaja luda (Сенная Луда)

– Tonaja luda (Тонная Луда)

– Gnidinskaja luda (Гнидинская Луда)

– Zimničnaja luda (Зимничная Луда)

– Mertveckaja korga (Мертвецкая Корга)

– Duga luda (Долгая Луда) dugačka oko 900 m

– Golomjanaja luda (Голомянная Луда)

– Ovčije ostrvo (Овечий)

Ostrva koja se nalaze neposredno uz severoistočnu obalu Jelenskog ostrva zovu se Saljnije ludi (Острова Сальные Луди), ali verovatno nije tačno definisano koja su to ostrva. Južno od Jelenskog ostrva nalazi se još jedno ostrvo koje se zove Senaja luda (Сенная Луда).

(3) Ovečij Bakliš (Овечий Баклыш) nalazi se 800 m severoistočno od jugoistočnog kraja Jelenskog ostrva. Ostrvo ima oblik broja osam, sa uskom prevlakom (100 m) koja spaja dva dela ostrva. Ostrvo je dugačko nešto više od 1 km, a visoko je do 21,1 m. Ostrvo je stenovito i pokriveno je šumom. Pored istočne obale nalazi se nekoliko manjih ostrvaca, od kojih se ističe Ovčije ostrvo (Овечий).

(4) Jelovij (Еловый) je stenovito ostrvo pokriveno šumom. Nalazi se 800 m istočno od ostrva Ovečij Bakliš. Obale ostrva su veoma razuđene i oko njih se nalazi plićak sa dva ostrvca. Ostrvo je dugačko 300 m. Na zapadnom delu ostrva je uzvišenje od 13 m, ali nije poznato da li je to i najviša kota na ostrvu.

(5) Voronjišnij (Воронишный) se nalazi 300 m istočno od istoimenog poluostrva. Na tom poluostrvu je dečje oporavilište “Gandvig”. Najviša tačka ostrva je 2,1 m.

(6) Glov (Глов) se nalazi 1,3 km jugoistočno od ostrva Voronjišnij, 1,9 km jugozapadno od Jelenskog ostrva i 2,2 km severozapadno od rta Podnavolok na kopnu. Ostrvo je pokriveno šumom. Najviša tačka ostrva je 14 m. 280 m zapadno od Glova je bezimeno ostrvo visine 8,8 m. Još zapadnije u uvali Palkina (Губа Палкина) nalaze se ostrva Jermolec (Ермолец), Moločnij (Молочный) i Vačega (Вачега).

(7) Lambin (Ламбин) se nalazi 2 km jugoistočno od Jelenskog ostrva. Dužina ostrva je 500 m. Ostrvo je pokriveno žbunjem. Severozapadna i jugoistočna obala ostrva su strme. Najviša tačka ostrva je na 19,9 m. U istočnom delu ostrva je jezero dužine 40 m. Na rastojanju do 600 m istočno od Lambina nalaze se dva ostrvca.

(8) Krinjin (Криньин) se nalazi 1,6 km južno od Lambina. Ostrvo je stenovito, visine do 19 m (po topografskoj karti, po drugim podacima 30 m) i pokriveno šumom. Na rastojanju do 400 m severno od Krinjina nalaze se dva ostrvca. Zajedno sa ostrvom Lambin i svim susednim ostrvcima deo je Kandalakškog državnog rezervata.

(9) Velika Bogomoliha (Большая Богомолиха) i Mala Bogomoliha (Малая Богомолиха). Velika Bogomoliha je nisko stenovito ostrvo, pokriveno žbunjem. Nalazi se na zapadnoj strani severnog ulaza u moreuz Istočna rjaškova salma. Neposredno jugoistočno od Velike Bogomolihe nalazi se ostrvce Mala Bogomoliha, spojeno je sa njim plićakom. Ova ostrva su dosta udaljena od susednih ostrva: od Jelenskog ostrva blizu 3 km, od ostrva Jelovog 1,7 km, a od ostrva Glov 1,8 km. Severozapadno i severno od ostrva Velika i Mala Bogomoliha nalazi se niz ostrvaca.

GPS koordinate: 67°04′ N, 32°31′ E.

R J A Š K O V

Rjaškov (Ряшков, sreće se i varijanta Rjažkov, Ряжков) je jedno od većih ostrva u Kandalakškom zalivu. Nalazi se 12 km od Kandalakše i svega 800 m od kopna. Ostrvo je dugačko 3,3 km, široko je 1,5 km, a površina je 3,89 km².

Na ostrvu su dva uzvišenja, južno 73,5 m (na topografskoj karti je 70 m) i severno koje je nešto niže. Obale ostrva su stenovite i blago se spuštaju. Veći deo teritorije ostrva pokriven je retkom šumom. U centralnom močvarnom delu ostrva je jezero površine 0,5 ha, a od njega prema severnom zalivu ostrva teče manji potok. Iz istog močvarnog područja teče i drugi potok, koji se uliva u južni zaliv ostrva.

Teritorija ostrva uključena je u Kandalakški državni rezervat. U južnom delu ostrva, na obali manjeg zaliva, nalazi se najstariji objekat za potrebe čuvara šume rezervata, izgrađen početkom pedesetih godina XX veka. Nekoliko zgrada, kupatilo, kuhinja, pristanište i niz društvenih zgrada koriste radnici šumske službe i česte ekspedicije. Tu je smeštena i naučna baza Kandalakškog državnog rezervata.

Na ostrvu Rjaškov živi mnoštvo različitih ptica i zveri. Od ptica su najviše zastupljeni siva vrana, burni galeb, polojka, bela pliska, srebrnasti galeb. Ukupan broj ptica, po rezultatima ornitološke ekspedicije 2004. godine, iznosi 59 vrsta.

Naziv ostrva je rusificiran oblik samskog rašk – pucati. GPS koordinate: 67°01′07″ N, 32°33′19″ E .

Ostrvo Rjaškov, Fukusova uvala: priobalna zona (litoral) sa pogledom na Tersku obalu Belog mora

Susedna ostrva (od severa prema jugu):

(1) Anisimov (Анисимов) se nalazi skorou sredini Kandalakškog zaliva, oko 4 km od najbliže obale i isto toliko severoistočno od ostrva Rjaškov. Ostrvo je pokriveno šumom, obale su niske, stenovite, okolno more je plitko, posebno se to odnosi na jugoistočnu obalu. Na 1,3 km severozapadno od ostrva prostire se plićak sa dubinama do 10 m, na kome se nalaze grebeni Anisimovskije Korgi (Анисимовские Корги). Radiolokacioni reflektor postavljen je na severnom kraju ostrva Anisimov.

GPS koordinate: 67°04′19.13″ N, 32°34′10.76″ E67.071981; 32.569656.

(2) Ostrva Gorelije (Острова Горелые) nalaze se u plitkom moru, čija dubina je manja od 10 m, oko 8 km zapadno od rta Dmitrijev (na istočnoj obali Kandalakškog zaliva), a 1,1 km jugoistočno od ostrva Anisimov. Najveće ostrvo je najzapadnije, dugačko 400 m, izgrađeno od granita i obraslo šumom. Na srednjem ostrvu se nalazi svetleći znak. Njegove GPS koordinate su: 67°03,7′ N, 32°36,8′ E67.071981; 32.569656.

(3)  Lodejnij (Лодейный) nalazi se 1,5 km severno od ostrva Rjaškov. Ostrvo je dugačko 1,8 km, a najveća širina je 900 m. Po merenjima sa Google Eartha površina ostrva je nešto preko 1 km². Na ostrvu se nalaze dva jezera, veće jezero ima površinu od oko 7 ha. Na obali tog jezera nalazi se baraka, u kojoj tokom leta boravi jedna devojka iz moskovskog Centra za prstenovanje ptica. Komfor je minimalistički, ali ima sve neophodno za život. Poseduje šporet na drva, a poslednjih godina i sunčani panel, pa je moguće puniti mobilni telefon. Severno od ostrva nalazi se niz malih granitnih ostrva. U Belom moru postoji još jedno ostrvo istog naziva.

GPS koordinate: 67°02′37.96″ N, 32°34′55.26″ E67.043878; 32.582017.

(4) Demeniha (Демениха) je manje ostrvo, koje se nalazi između većih ostrva Lodejnog (udaljeno 350 m) i Voronjeg (udaljeno 500 m). Demeniha predstavlja dva uzvišenja spojena niskom prevlakom. Ostrvo je izgrađeno od granita i pokriveno je četinarskom šumom. More između ostrva Lodejnog i Demenihe je pliće od 5 m.

(5) Voronij (Вороний, ostrvo vrane) se nalazi 1,5 km severoistočno od ostrva Rjaškov. Ovo ostrvo je jedno od većih i ima oblik pravougaonika. Dugačko je 1,6 km, najveća širina je 800 m, a površina izmerena na Google Earthu iznosi 1 km². Severni deo ostrva je uzvišeniji od južnog. Na padinama njegovih uzvišenja raste retka šuma, u kojoj se vide ogoljeni delovi granita. Obale ostrva su niske i pokrivene kamenjem. 300 m jugoistočno od Voronjeg se nalazi nisko bezimeno ostrvce, izgrađeno od kamena, šljunka, peska i pokriveno tresetom i travom.

GPS koordinate: 67°01′24.66″ N, 32°37′16.16″ E67.023517; 32.621156.

(6) Mali Galmuk (Малый Гальмук) je gola stena visine 9 m, koja se nalazi 350 m severozapadno od ostrva Veliki Galmuk. Istočno od ovog ostrvca je dublje more.

(7) Veliki Galmuk (Большой Гальмук) nalazi se 3,3 km jugoistočno od ostrva Rjaškov, 1,7 km jugoistočno od ostrva Voronij, a 900 m severoistočno od Medveđeg ostrva. Smešten je praktično u sredini Kandalakškog zaliva, udaljen od istočne i zapadne tog zaliva više od 5 km. Ostrvo je granitno i pokriveno šumom. Na njemu se uzdižu dva brdašca; južno brdašce je više (40,7 m) i golo. Obale ostrva su niske. GPS koordinate: 67°00′28.67″ N, 32°40′19.08″ E67.007964; 32.671967.

(8) Medveđe ostrvo (Медвежий) nalazi se 3 km jugoistočno od ostrva Rjaškov. Ostrvo je dugačko 1,6 km, najveća širina je 600 m, a površina izmerena na Google Earthu iznosi 64 ha. Medveđe ostrvo izgrađeno je od granita i pokriveno je mešovitom šumom. Južni deo ostrva je viši od severnog, koja se blago spušta prema obali. Plićak oko ostrva nije mnogo širok. Neposredno južno od Medveđeg ostrva nalazi se šumovito ostrvo, spojeno sa njim plićakom. GPS koordinate: 66°59′41.35″ N, 32°39′56.83″ E66.994819; 32.665786.

(9) Grjaznuha (Грязнуха) je nisko kamenito ostrvo i obraslo travom, koje se nalazi oko 500 m jugoistočno od Medveđeg ostrva.

(10) Kuriček (Куричек) je sićušno ostrvo koje se nalazi 850 m južno od najjužnije tačke ostrva Rjaškov. Od kopna je udaljeno tačno 1 km. Ostrvo je dugačko 550 m, a visoko je 15 m. Kuriček je stenovito ostrvo pokriveno šumom. Južno i istočno od Kuričeka nalaze se niska stenovita ostrvca.

(11) Golo ostrvo (Голый) se nalazi oko 1,7 km jugoistočno od ostrva Rjaškov, a oko 800 m istočno od ostrva Kuriček. Takođe je na zapadnoj strani moreuza Istočna rjaškova salma. Golo ostrvo je izduženo od severa prema jugu i predstavlja dva uzvišenja međusobno spojena vrlo uskom prevlakom. Ostrvo je bez rastinja, sa izuzetkom severnog uzvišenja, čija južna strana je šumovita. Ostrvo je plićakom spojeno sa ostrvima Lomtišnije. U tom plićaku se nalazi niz ostrvaca i mnogo podvodnih grebenova.

(12) Ostrva Lomtišnije (Острова Ломтишные) visine 10-13 m nalaze se na istočnoj strani moreuza Zapadna rjaškova salma. U grupi su tri veća ostrva, od kojih je srednje najveće, a zapadno je najbliže kopnu i to rastojanje iznosi 1,5 km. Ostrva su pokrivena šumom, a oko njih je plitko more dubine do 5 m, gde se nalaze ostrvca, podvodni i nadvodni grebeni. Na topografskoj karti na srednjem ostrvu je baraka (izba).

GPS koordinate: 66°58′15.33″ N, 32°37′33.46″ E66.970925; 32.625961.

(13) Okruglo ostrvo (Круглый) visine 23 m nalazi se 750 m severno od većeg ostrva Golovin. Izgrađeno je od granita, pokriveno je šumom i iz daljine liči na zelenu kapu.

(14) Golovin (Головин) se nalazi na istočnoj strani južnog ulaza u moreuz Istočna rjaškova salma. Ostrvo je dugačko u smeru sever-jug 1 km. Visoko je 10 m i pokriveno je šumom. Obale su niske, a okolno more je plitko. Severozapadno i južno od Golovina nalaze se manja ostrva. Ostrvce koje je južno od Golovina je stenovito i golo.

GPS koordinate: 66°57′40.51″ N, 32°40′48.74″ E66.961253; 32.680206.

(15) Ostrva Senuhi (Острова Сеннухи) se nalaze 500-900 m istočno od južnog kraja ostrva Golovin. To su niska granitna ostrva, pokrivena niskim žbunjem. Oko ostrva je plitko more dubine do 5 m.

(16) Kapša (Капша) se nalazi u prostranom plićaku sa dubinama ispod 10 m, koji se prostire 1,5 km južno od rta Kapša i gde se nalaze brojna ostrvca. Samo ostrvo Kapša udaljeno je od istoimenog rta 200 m, a moreuz između kopna i ostrva je plitak. Ostrvo je izgrađeno od granita, visoko je 19,4 m i pokriveno je šumom. U sredini ostrva je manje jezero. Kapša nije u sastavu rezervata. Na sredini ulaza u moreuz Zapadna rjaškova salma, 2 km istočno od severoistočnog kraja ostrva Kapša, nalazi se ostrvce.

(17) Sedlovata luda (Седловатая Луда) nalazi se 2 km jugozapadno od ostrva Golovin, a 5 km od najbliže tačke na kopnu. To je prilično izolovano ostrvo u zalivu. Južni i severni deo ostrva su visoki i spojeni su međusobno niskom prevlakom. Ostrvo je stenovito, golo i okruženo je plitkim  morem.

(18) Volej (Волей) i niže opisana ostrva se baš i ne bi mogli nazvati susednim ostrvima u odnosu na ostrvo Rjaškov. Volej je izuzetno veliko ostrvo (u odnosu na većinu ostalih) i merenjem sa Google Eartha dolazi se podatka o površini od oko 4 km². Ostrvo je dugačko 3,5 km, a najveća širina je 2 km. Nalazi se pred ulazom u uvale Bela i Voronja, a od obale je odvojeno uskim moreuzom, koji na pojedinim mestima isušuje. Ostrvo je stenovito i pokriveno je šumom. Visina ostrva je po topografskoj karti 98 m, a postoji i podatak da je visina 100,3 m. Brdo koje se izdiže u južnom delu ostrva i severni kraj ostrva, koji je bez vegetacije, dobro se uočavaju.

Karta ostrva Volej

(19) Sedlovatij (Седловатый) je usamljeno ostrvo koje se nalazi 2,8 km istočno od ostrva Volej, a od najbliže tačke na kopnu 4,7 km. Izgrađen je od granita i nema vegetaciju. Visina ostrva je 11 m. Jugozapadna obala ostrva je stenovita i sa dubljim morem, dok je pored ostalog dela obale more plitko sa dubinama do 5 m. GPS koordinate: 66°55′ N, 32°38′ E66.961253; 32.680206.

(20) Krestovij (Крестовый) se nalazi na ulazu u uvalu Knjažaja i zajedno sa susednim ostrvcima štiti je od istočnih vetrova i talasa. Od južnog dela uvale Knjažaja Krestovij je udaljen 320 m. Ostrvo je dugačko 400 m. Visina ostrva je 21,6 m. Krestovij je pokriven retkom šumom.

(21) Krestovaja luda (Крестовая Луда) nalazi se 2,1 km istočno od ostrva Krestovij. To je granitno ostrvo sa strmim obalama. 500 m od njega u pravcu jug-jugoistok nalazi se bezimeno stenovito ostrvce.

(22) Drestnoj Bakliš (Дрестной Баклыш) nalazi se sa južne strane plovnog puta za uvalu Knjažaja. Od najbliže tačke na kopnu (zapadna obala Kandalakškog zaliva) udaljeno je 6,5 km. Ostrvo je izgrađeno od granita, golo je i ima strme obale. 1,8 km jugozapadno od ostrva nalazi golo stenovito ostrvce. Između tog ostrvca i ostrva Drestnoj Bakliš more je plitko i dubine se kreću od 1,3-3 m. Reč “баклыш” или “бакланец” znači velika nadvodna stena ili manje strmo ostrvce, omiljeno mesto morskih ptica, posebno vranaca (kormorana). GPS koordinate: 66°53′ N, 32°43′ E66.961253; 32.680206.

M I K O V

Mikov (Микков) se nalazi u centralnom delu Kandalakškog zaliva, na ulazu u uvalu Kovda, 4,6 km severoistočno od sela Kovda i 5,5 km od zaseoka Zelenoborskij, kome teritorijalno i pripada. Ostrvo Mikov sastoji se iz dva dela, međusobno spojenih uskom prevlakom širine nekoliko desetina metara. Dugačko je 1,6 km, a najveća širina u istočnom delu je 850 m. Obale ostrva su niske, jako razuđene. U severnu obalu je uvučena uvalica, gde mogu da uplove samo brodići sa gazom do 1,5 m koji poznaju lokalne uslove plovidbe.

Ostrvo je pokriveno šumom, sa izuzetkom  severozapadnog kraja i prevlake. Na teritoriji ostrva su tri niska uzvišenja, visine do 9 m u severozapadnom delu. Tu se nalazi i geodezijska tačka. Južno, zapadno i severozapadno od Mikova nalaze se brojna ostrva, većina od njih je malih dimenzija i nemaju nazive. Južno i zapadno od ostrva nalazi se poveće područje plitkog mora, koje ga spaja sa susednim ostrvima. Prosečna temperatura u najtoplijem mesecu je 12,5°C, odnosno -12,4°C u najhladnijem mesecu. Godišnja količina padavina je samo oko 400 mm.

Ostrvo Mikov je poznato po tome što se u njegovom severoistočnom delu nalazi državni geološki spomenik prirode regionalnog značaja “Granitoidi ostrva Mikov”, koji predstavlja jedinstvenu pojavu granitoida starosti 2,3-2,4 milijarde godina. Spomenik prirode se nalazi na površini 10 ha, odnosno na području 200×500 m. Granitoidi su nastali pri temperaturi do 600°C i pritisku do 6.000 bara kao rezultat pretapanja znatno starijih stena gnajsa i amfibolita, čiji ostaci u vidu ksenolita su razbacani između granita. Status spomenika prirode dobijen je 1980. godine.

GPS koordinate: 66°42′08″ N, 33°00′02″ E.

Crvenom linijom je obeleženo područje spomenika prirode

Susedna ostrva (od severa prema jugu):

(1) Ostrvca Rogovije ludi (Островки Роговые Луды) nalaze se 4,5 km severno od ostrva Tarasiha. Najsevernije ostrvo grupe lako je uočljivo. Ostrva su karakteristična po pesčanim kosama, koje se zahvaljujući svojoj jarko žutoj boji dobro uočavaju na fonu mora.

(2) Pesčanka (Песчанка) je izolovano ostrvo, daleko od zapadne obale Kandalakškog zaliva. U odnosu na najveće okolno ostrvo, a to je Tarasiha, nalazi se 3,5 km severoistočno. Ostrvo je pokriveno tresetom i ima visinu 12 m.

(3) Zečija ostrva (Острова Заяцкие) nalaze se između ostrva Pesčanka i Tarasihe, od kojih su udaljeni 1,5 km u pravcu severoistoka. Obale ovih ostrva su strme i stenovite.

(4) Tarasiha (Тарасиха) je udaljena 1,5 km od kopna, a dugačka je 1,4 km. Ostrvo je izgrađeno od granita, skoro potpuno je pokriveno tankim slojem treseta i obraslo je retkom četinarskom šumom. Niži južni deo ostrva završava se granitnim uzvišenjem, koje izdaleka liči na ostrvce. Od južnog kraja prema severu visina ostrva se postepeno povećava; skoro na sredini ono dostiže najveću visinu, posle čega se prilično strmo spušta prema moru. Pored severne i severozapadne obale more je duboko. U prolazu između ostrva i kopna nalazi se nekoliko ostrvaca i Guščije ostrvo (Гусиный).

GPS koordinate: 66°49′ N, 32°44′ E.

(5) Krajnjij (Крайний, poslednje, krajnje ostrvo) se nalazi 780 m istočno od rta Niščevskog, a otprilike je i na sličnoj udaljenosti od ostrva Tarasiha. Između rta i ostrvca je deo plitkog mora dubine do 3,6 m. Rt Niščevskij je severni ulaz u istoimenu uvalu, a južno i jugoistočno od njega u plitkom moru ima veći broj manjih ostrva.

(6) Ostrva Blizanci (Острова Близнецы) su dva manja stenovita ostrva koja se nalaze 3,5 km istočno od rta Niščevskij. More oko ostrva je duboko. Jedno ostrvce se nalazi 1,3 km u pravcu sever-severoistok od severozapadnog ostrva Blizanci (u pravcu ostrva Pesčanka).

(7) Vačev (Вачев) se nalazi 7 km severozapadno od ostrva Mikov. Od kopna je razdvojen moreuzom Vačevska Salma širine 1,7 km. Ostrvo je dugačko 1,7 km, a njegova površina merena na Google Earthu je oko 1,2 km². Vačev je stenovito ostrvo sa niskim obalama, obrastao šumom i ima najveću visinu 37 m. U odnosu na druga ostrva i obalu kopna tamnije je boje, zahvaljujući čemu se lako uočava. Oko obala je plitko more. Svetleći znak Vačev nalazi se u severozapadnom delu ostrva.

(8) Luda-Pesčanka (Луда-Песчанка) nalazi se 1,5 km jugoistočno od ostrva Vačev. Ostrvo je visoko 2 m. Na 500 m prema istoku od ovog ostrva proteže se peskovito-kameniti plićak, koji se u vidu trake vidi na Google Earthu.

(9) Ploskij berežnoj (Плоский Бережной) je nisko ostrvo 900 m severozapadno od ostrva Kivreiha i oko 1,7 km od kopna. To je stenovito ostrvo pokriveno vegetacijom karakterističnom za tundru. Oko obale ostrva je plitko more.

(10) Kivreiha (Кивреиха) se nalazi 3 km severno od ostrva Mikov i oko 2 km od obale. Ostrvo je dugačko oko 1,3 km, sa najvišom tačkom na 30 m. Kivreiha je brdovito ostrvo, pa su neke padine brda strme. Ostrvo je pokriveno vegetacijom karakterističnom za tundru, a u njegovom istočnom delu sreće se žbunje. GPS koordinate: 66°44,5′ N, 33°00,0′ E.

(11) Ploskaja Golomjanaja luda (Плоская Голомянная Луда) visine 8 m nalazi se 400 m istočno od ostrva Kivreiha. Ovo stenovito ostrvo pokriva vegetacija karakteristična za tundru.

(12) Priglubij bakliš (Приглубый Баклыш) je jedno izuzetno malo ostrvo, oko 1,5 km severno od ostrva Mikov, a nešto kraće rastojanje je do kopna. Ostrvo je stenovito i golo, a okruženo je dubljim morem. Zapadno od ovog ostrvca nalaze se dva grebena. Na ostrvu se nalazi svetleći znak Priglubij bakliš. GPS koordinate: 66°43′22″ N, 32°58′52″ E.

(13) Marfica (Марфица) se nalazi 500 m u pravcu istok-jugoistok od rta Tolstik, a oko 850 m zapadno od ostrva Priglubij bakliš. Ostrvce je stenovito, pokriveno vegetacijom karakterističnom za tundru. Istočna obala ostrvca je strma.

Selo Lesozavodskij na Jelenskom ostrvu

(14) Golomjanij Tolstičnij bakliš (Голомянный Толстичный Баклыш) je nisko ostrvo koje se nalazi 950 m u pravcu zapad-severozapad od rta Tolstik, a 1,2 km zapadno od Marfice. Ostrvce je stenovito i pokriveno vegetacijom karakterističnom za tundru. Pored istočne obale ima nekoliko grebena.

(15) Jelensko ostrvo (Олений) nalazi se na ulazu u uvalu Kovda, koja se nalazi između rta Kostiljev (GPS koordinate: 66°40′ N, 33°16′ E) i rta Tolstik udaljenog od njega 15 km u smeru zapad-severozapad.

Ulaz u uvalu Kovda nalazi se između rta Tolstik i severozapadnog kraja ostrva Mikov. U ovoj uvali ima veći broj ostrva, koja se pretežno nalaze pored njene južne obale i na njenom ulazu. Ostrva su obrasla šumom.

U toj grupi ostrva ističe se Jelensko ostrvo, površine oko 7 km² (mereno sa Google Eartha), koje se nalazi neposredno pored kopna, sa kojim je spojeno mostom. Dužina ostrva je 5,7 km, a najveća širina je 2,2 km. Ostrvo je stenovito i većim delom je obraslo šumom. Ono deli uvalu Kovda na dva dela: južnu uvalu Starceva i severnu uvalu Gorelaja. Južni deo ostrva je karakterističan po brojnim jezerima, od kojih najveće ima površinu oko 34 ha (mereno sa Google Eartha).

U srednjem delu severoistočne obale Jelenskog ostrva nalazi se selo Lesozavodskij, u kome su postojali fabrika za preradu drveta i daščara, zatvoreni početkom XXI veka. U predelu tog sela na južnoj obali uvale Gorelaja izgrađeno je pristanište.

Selo je osnovano 1899. godine. Od 1941-1945. godine imalo je status varoši. Po popisima stanovnika od 1959. godine upravo je na tom popisu imalo najveći broj stanovnika (1.744), ali se nakon raspada SSSR i zatvaranja fabrike broj stanovnika ubrzano smanjivao. Po popisu iz 2010. godine bilo ih je 391. Danas u selu praktično nema radnih mesta, a broj stalnih stanovnika je tek nešto veći od 200.

GPS koordinate: 66°43,5′ N, 32°50,0′ E.

Ovečij

(16) Ovečij (Овечий) se nalazi 800 m jugoistočno od Jelenskog ostrva, a oko 2 km severoistočno od sela Kovda (20 stanovnika po popisu iz 2010. godine) na kopnu. Ostrvo je stenovito i pokriveno je šumom. Dugačko je blizu 1 km. Obale ostrva su razuđene, a na južnoj obali je pristanište.

GPS koordinate: 66°42,3′ N, 32°54,3′ E.

(17) Šišigin (Шишигин) se nalazi oko 450 m istočno od Ovečeg. Ostrvo je dugačko oko 500 m. Južno od ostrva Šišigin nalaze se još četiri ostrva, za koja nisu poznati nazivi (možda ih ni nemaju).

(18) Jelovec (Еловец) se nalazi oko 420 m istočno od ostrva Šišigin, a oko 1,5 km jugozapadno od ostrva Mikov. Ostrvo je dugačko 450 m, pokriveno je šumom i ima niske obale okružene plitkim morem. Jelovec je sa severne, istočne i južne strane okružen manjim ostrvima, za koja nisu poznati nazivi (možda ih ni nemaju).

(19) Berjozovij (Березовый, brezovo ostrvo) se nalazi 1,6 km jugozapadno od ostrva Mikov, a oko 800 m od kopna. Ostrvo ima oblik gotovo pravilnog pravougaonika, dužine 1,7 km i širine 300 m. Površina ostrva merena na Google Earthu je oko 40 ha. Visina ostrva je 8 m. Postoje izgrađena pristaništa na severnoj i južnoj obali ostrva. Prema topografskoj karti na ostrvu postoji koliba (изба).

GPS koordinate: 66°41,3′ N, 32°58,1′ E.

(20) Krivoj (Кривой, krivo ostrvo) je odvojen od ostrva Mikov moreuzom Mikova Salma širine 430 m. Takođe je sa južne strane uskim moreuzom razdvojen od Visokog ostrva. Ostrvo je dugačko 1,4 km. Sastoji se, slično ostrvu Mikov, iz dva dela spojenih uskom prevlakom. Površina ostrva merena na Google Earthu je oko 40 ha.Ostrvo Krivoj je pokriveno šumom, brdovito, a najviša tačka je na 25,7 m visine. Zapadna obala ostrva je strma, a istočna je niska. Oko ostrva je pretežno plitko more.

Krivoj

(21) Visoko ostrvo (Высокий) nalazi se neposredno južno od ostrva Krivoj (rastojanje 120 m) i kopna (rastojanje 150 m). Moreuz između ostrva i kopna je uzak i njime mogu proći plovila sa gazom manjim od 1,5 m, ali uz poznavanje lokalnih uslova plovidbe. Ostrvo je dugačko 1,5 km, najveća širina je 450 m, a površina merena na Google Earthu je oko 52 ha. Sem toga, ostrvo je dosta visoko, sa najvišom kotom 48,4 m. Ostrvo je pokriveno gustom šumom. Obale su pretežno niske i okružene su plitkim morem.

Visoko ostrvo

(22) Mali Sedlovatij (Малый Седловатый) se nalazi 1,2 km istočno od ostrva Mikov. Ostrvo je stenovito i golo, visoko 7 m. Okruženo je plitkim morem.

(23) Veliki Sedlovatij (Большой Седловатый) takođe je visok 7 m. Nalazi se 1,1 km jugoistočno od Malog Sedlovatog, a oko 1,9 km od kopna. Ostrvo je stenovito i pokriveno vegetacijom karakterističnom za tundru. Obale ostrva su niske i okružene su plitkim morem.

(24) Moločnica (Молочница) je najudaljenije ostrvo istočno od ostrva Mikov. Posle ovog ostrva prema istoku duž obale Kandalakškog zaliva nema ostrva narednih 15 km. Nalazi se oko 1,7 km istočno od Velikog Sedlovatog, a od kopna je udaljeno 700 m. Ostrvo je dugačko 500 m. Visina ostrva je 11,4 m. Srednji deo zapadne obale ostrva je strm, a duž severoistočne i jugoistočne obale je plitko more. Ostrvo je pokriveno šumom.

VELIKO OSTRVO

Veliko ostrvo (Великий) je najveće ostrvo u Kandalakškom zalivu. Ostrvo preseca severni polarnik. Na wikipediji nema podataka o površini ostrva, a po približnim merenjima na Google Earthu ona iznosi 70 km². Međutim, po Velikoj sovjetskoj enciklopediji površina ostrva je 200 km² (!?), što svakako nije tačno, a sem toga pogrešan je i podatak da pripada Kareliji (možda je nekada i pripadalo, ali sada pripada Murmanskoj oblasti, na karti niže vidi se administrativna granica).

Ostrvo je blago izduženo u pravcu zapad-istok u dužini od 21 km, dok najveća širina ne prelazi 8 km. Najviša tačka ostrva leži na nadmorskoj visini od 79 m (tako je i na priloženoj topografskoj karti, postoji i podatak 82 m), a najviši predeli su u centralnom delu i na severu ostrva.

Obale ostrva su dosta visoke i strme, granitne i bez vegetacije, dok je unutrašnjost obrasla gustom četinarskom šumom. Na jugoistoku ostrvo se završava stenovitim rtom Korožnij. Od kontinentalnog dela ostrvo je odvojeno uskim prolazom Velika Salma (širine oko 3 km) i zalivom Babje more. U samom središtu ostrva nalazi se grupa jezera Kumjaži (Кумяжьи), od kojih najveće ima površinu oko 34 ha.

Nasuprot ostrva nalazi se Belomorska biološka istraživačka stanica Moskovskog državnog univerziteta (MGU). Ostrvo je poznato ornitološko stanište i kao takvo deo je Kandalakškog rezervata biosfere, zbog čega je svim plovilima zabranjeno da saobraćaju na razdaljini manjoj od 500 m od ostrva, a takođe je zabranjeno iskrcavanje na ostrvo i lov.

Ostrvo je nenaseljeno, ali se početkom XX veka na ostrvu nalazila staroobrednička (Rusi staroverci) pustinja. Na topografskoj karti na više mesta na ostrvu postoje kolibe i šupe.

Pogled na Veliko ostrvo sa Belomorske biološke stanice na kopnu

Susedna ostrva:

(1) Ostrva Srednje lude (Острова Средние Луды) su četiri ostrvca gotovo po sredini Kandalakškog zaliva. Nalaze se preko 11 km istočno od Velikog ostrva, a na Google Earthu su skoro nevidiljiva. Ostrva su stenovita i sa strmim obalama. Oko ostrva je dublje more, ali ima i plićaka, tako da je ostrvima najbezbednije prići sa severoistočne ili zapadne strane.

Najveće ostrvo grupe je Velika srednja luda (Большая Средняя Луда). Ostrvo je izgrađeno od beličasto-sivog granita, a zemljište je tresetno. Visoko je 15 m. GPS koordinate: 66°36′ N, 33°41′ E.

Ostrvca Promežutočnaja luda (Промежуточная Луда) i Jugoistočna srednja luda (Юго-Восточная Средняя Луда) su dve veće gole stene, međusobno razdvojene uskim moreuzom, koji presušuje tokom oseke. Ova dva ostrvca se nalaze respektivno 650 m i 750 m jugoistočno od Velike srednje lude.

Ostrvce Severna srednja luda (Северная Средняя Луда) je velika gola stena koja se nalazi 1,1 km severozapadno od Velike srednje lude.

(2) Naumiha (Наумиха) se nalazi 2,4 km istočno od Velikog ostrva. ostrvo je visoko, tamno i lako uočljivo za moreplovce. Obale ostrva su strme i sa većim dubinama.

(3) Korožnij Bakliš (Корожный Баклыш) se nalazi oko 2 km od jugoistočne obale Velikog ostrva. Ostrvo je nisko, golo, stenovito i tamno, a obale su strme i sa većim dubinama. Zahvaljujući svojoj posebnoj boji lako se uočava sa mora sa velike daljine. GPS koordinate: 66°32′25″ N, 33°31′ E.

(4) Veličaiha (Величаиха) se nalazi oko 650 m južno od rta Korožnij na Velikom ostrvu. Ostrvo je pokriveno tresetom. Po topografskoj karti visina ostrva je 10 m. Južna i istočna obala ostrva su prilično strme. Severoistočno od Veličaihe nalazi se ostrvce, očigledno bez imena.

OSTRVA U MOREUZU VELIKA SALMA

Ova ostrva su najsevernija ostrva koja pripadaju Republici Kareliji (Республика Карелия), subjektu Ruske Federacije, odnosno republici u njenom sastavu. Do 1992. godine zvala se Karelska Autonomna Sovjetska Socijalistička Republika (Karelska ASSR).

Moreuz Velika Salma razdvaja Veliko ostrvo od kopna. U zapadnom delu tog moreuza nalaze se dve uvale (gube). Severna je Rugozerska uvala (Губа Ругозерская) sa gomilom sitnih ostrva, od kojih je na topografskoj karti jedino obeleženo Visoko ostrvo (Высoкий). Južnije Crna uvala (Губа Черная)koja ima visoku i stenovitu obalu, pokrivenu šumom. Obale Crne uvale su jako razuđene i formiraju niz uvalica. Po sredini uvale leži ostrvo Olenevskij (Оленевский, vidi se na karti kod Velikog ostrva). I u nazivu ovog ostrva koren reči je jelen. Ostrvo je nisko, stenovito i pokrtiveno šumom. Okruženo je granitnim ostrvcima, koji su obrasli šumom. Sa obe strane ostrva prema kraju uvale vode dva prolaza: severni, koji je uzak, vijugav, stešnjen plićacima i posejan ostrvcima i stenama i južni, manje vijugav, u kome se nalazi ostrvo Krivoj (Кривой, krivo ostrvo). Na kraju uvale se u nju uliva Crna reka (Черная), na čijim obalama u blizini ušća se nalazi selo Čornaja Rečka (Черная Речка). Dužina ostrva Olenevskij je oko 6 km, a najveća širina je 1,7 km. Približna površina ostrva merena na Google Earthu iznosi oko 6 km². Na ostrvu su dva veća jezera, od kojih ono u istočnom delu ima površinu od približno 12 ha.

U južnom delu moreuza Velika Salma ima mnogo visokih stenovitih ostrva, pokrivenih šumom, koji daju izgled arhipelaga. Od tih ostrva najznačajnija su (vide se i na priloženoj topografskoj karti):

– Pokormežnij (Покормежный)

– Kokoiha (Кокоиха)

– Ostrva Luškovi (острова Лушковы)

– Berezovij (Березовый)

– Jelovij (Еловый)

– Mali Jelovij (Малый Еловый)

– Lušov (Лушов)

– Kostjan (Кoстьян, tako je na topografskoj karti, sreće se i naziv Kastjan, Кастьян)

Prolazi između ostrva su uski i vijugavi, dubine su neravnomerne, pojedine su preko 10 m.

Kokoiha

Desetak kilometara jugoistočno, ispred Crvenog rta (Mыс Красный) nalazi se grupa od nekoliko ostrva:

(1) Kemludskij (Кемлудский) je stenovito ostrvo visine 20 m. Od kopna je udaljeno oko 900 m, a ceo taj pojas je plitak. Ostrvo je obraslo šumom i ima strmu obalu. Kemludskij je veće ostrvo, dugačko je 3,5 km, a po približnim merenjima sa Google Eartha površina je nešto veća od 2 km².

GPS koordinate: 66°25,4′ N, 33°45,8′ E.

(2) Vorotiha (Воротиха) je ostrvce koje se nalazi samo 200 m od kopna, a oko 1,1 km jugozapadno od Kemludskog. Ostrvce je stenovito i pokriveno vegetacijom karakterističnom za tundru.

(3) Ostrva Kem-Ludi ili Kemludi (Острова Кемь-луды ili Кемьлуды) su grupa malih i niskih granitnih ostrva, pokrivenih tresetom. Prvi naziv je dat prema topografskoj karti, ali se sreće i drugi naziv za grupu, kao jedna reč bez crtice. Površina ostrva je ravna, sa niskim brdima. Najistočnije ostrvo grupe zove se Asafij i na njemu se nalazi svetleći znak, sa GPS koordinatama: 66°25,2′ N, 33°51,2′ E.

OSTRVA U UVALAMA ČUPA I KERET

Uvala Čupa (Губа Чупа) je izuzetno dugačka (oko 30 km) i uska (u većem delu do 1 km) uvala. Sa uvalom Keret spojena je uskim vijugavim moreuzom, koji se nalazi između kopna (južno) i ostrva Veliki Gorelij (Большой Горелый, GPS koordinate: 66°19′ N, 33°38′ E) i Keret (severno). Obale uvale Čupa su, pogotovo se to odnosi na srednji deo severne obale, stenovite i izdignute, ali su pretežno niske. Cela obala pokrivena je šumom. Na obalama uvale nalaze se naselja Donja Pulonjga (Нижняя Пулоньга), Čupa (Чупа) i Čkalovskij (Чкаловский). Dobar orijentir prilikom prilaska uvali sa severne strane je grupa niskih ostrvaca, koja se nalaze oko 1,5 km severozapadno od grupe ostrva Ilejki. Najveće od tih ostrvaca ima ravnu površinu i pokriveno je vegetacijom karakterističnom za tundru.

More u uvali duboko je od 10-60 m; dubina se ravnomerno smanjuje od sredine uvale prema njenim obalama i od ulaza u uvalu do njenog kraja.

U uvali se nalazi još jedno ostrvo koje se zove Jelensko, kao i Dugo ostrvo, a u blizini obala ima nekoliko stenovitih ostrvaca.

Plovidba na prilazima uvale, kao i u njoj, a takođe u moreuzima, koji vode iz uvale Keret u uvalu Čupa, ostrvaruje se plovnim putevima.

Opis ostrva u ovom delu Belog mora:

(1) Ostrva Ilejki (Острова Илейки, na karti brojevi 35-40) nalaze se sa jugoistočne strane plovnog puta koji vodi u uvalu Čupa sa severoistoka, a 1,5 km jugozapadno od krajnje severozapadne tačke većeg ostrva Sidorov. Ostrva Ilejki su stenovita, niska i mogu da posluže kao orijentir prilikom prilaza uvalama Čupa i Kiv. Najveće ostrvo grupe je najsevernije, koje je dugačko blizu 1 km i pokriveno je šumom. Na ovom ostrvu nalazi se svetleći znak, sa GPS koordinatama: 66°21,6′ N, 33°45,6′ E.

(2) Čajačij (Чаячий, na karti broj 37) visine oko 10 m je jugozapadno ostrvo grupe Ilejki. Zapadna i delimično južna obala ostrva su strme. U blizini jugozapadne obale nalazi se stenovito ostrvce, a oko 1 km zapadno je grupa ostrva Srednje ludi (Средние Луды, na karti brojevi 33 i 34); obala južnog od njih (Visoka srednja luda) je strma. GPS koordinate: 66°21,1′ N, 33°46,1′ E.

(3) Sidorov (Сидоров, na karti broj 42) visine 48,9 m nalazi se sa jugoistočne strane plovnog puta koji vodi u uvalu Čupa sa severoistoka. Od ostrva Kiškin razdvaja ga uski moreuz širine oko 100 m, u kome je dubina mora od 6-20 m. Površina ostrva merena na Google Earthu je oko 6 km². U pravcu sever-jug ostrvo je dugačko 3,7 km. U severnom i južnom delu širina ostrva je oko 2,5-2,7 km, dok je u sredini ostrva širina najmanja i iznosi oko 1 km.

Ostrvo Sidorov je brdovito i pokriveno je šumom; obale su stenovite, pretežno su visoke i jako razuđene. Predstavlja dobar orijentir pri prilazu uvalama Čupa i Kiv. Pored severoistočne obale ostrva ima niz manjih ostrva, stena i hridi. Najbliža od tih ostrva spojena su sa ostrvom Sidorova plićakom.

Ovoi ostrvo je dospelo u žižu javnosti 2016. godine, kada je na njemu organizovan turistički program “Tajne Belog mora”, u kome su prvenstvo učestvovali maloletnici (njih 51). Bili su smešteni u šatorima bez dovoljno preduzetih sanitarno-epidemioloških mera, koji su mogla da ugroze bezbednost i zdravlje učesnika. Deca su prebačena u naselje Čupa, a dvoje dece je smešteno u bolnicu.

GPS koordinate: 66°21′ N, 33°50′ E.

Sidorov

(4) Visoka luda (Высокая Луда, na karti broj 49), Ploska luda (Плоская Луда, na karti broj 50) i Vičenaja luda (Виченная Луда, na karti broj 52) imaju visinu respektivno 15,2 m, 9,9 m i 30 m. Nalaze se između ostrva Sidorov i Kiškin. U području tih ostrva ima grebena i hridi.

(5) Kiškin (Кишкин, na karti broj 53) se nalazi, kao što je rečeno, samo 100 m južno od ostrva Sidorov i na sličnoj udaljenosti je istočno od ostrva Keret. Kiškin je veće ostrvo: dugačko je 4 km, široko je 1,6 km, a površina merena na Google Earthu je 3,7 km². U južnom delu ima ostrva je veći zaliv. Visoko je 52 m. Ostrvo Kiškin izgrađeno je od granita. Južna obala ostrva je stenovita i većim delom je gola; na određenoj udaljenosti od obale raste gusta mešovita šuma. Jugoistočni deo ostrva je crvenkasta stena. U moreuzu između ostrva Kiškin i Keret nalazi se ostrvce Dačnij (Дачный, na karti broj 113).

(6) Čeremšiha (Черемшиха, sreće se i naziv za ostrvo Luda-Čeremšiha, Луда-Черемшиха, na karti broj 54) nalazi se 150 m istočno od ostrva Kiškin. Dužina ostrva je 1 km, a najveća širina je 580 m. Visoko je 41,6 m. Ostrvo Čeremšiha je stenovito; njegov južni deo je izdignut, a severni je nizak. Ostrvo je pokriveno šumom. Jugozapadna obala ostrva je strma, malo razuđena.

Vičenaja luda

Pukotina na ostrvu Čeremšiha

Brojni putnici i ronioci navikli su da ostrvo Čeremšihu zovu Pаскoлотый, što znači razbijen, razlomljen, podeljen na delove. To je povezano sa tim da se na njemu nalazi veoma karakteristična pukotina, koja predstavlja neponovljivi pejzaž. Upravo ispred ove pukotine tradicionalno se dobro lovi grgeč i bakalar. Osim udobnog sidrišta turista ima mogućnost da se divi neponovljivom pogledu na otvoreno more. Ovo ostrvo je takođe jedno od najzanimljivijih lokacija za ronioce u uvali Čupa. Razlog je stena koja se strmo obrušava u more do dubine preko 40 m. I pored toga na dnu je dobra vidljivost i jedinstvni prizori koji privlače fotografe. Od “stanovnika” vredi izdvojiti retke ježeve i zvezde. Na celom poniranju ronioca prate škarpine. Postoje i organizovane ture za obilazak ovog jedinstvenog mesta.

(7) Sedlovata luda (Седловатая Луда, na karti broj 55) nalazi se oko 160 m istočno od ostrva Čeremšiha, na severnoj strani moreuza Velika salma. Ostrvo je dugačko 1 km, a najveća širina je 580 m. Ostrvo je granitno, pokriveno tundrom. Dugačko je 730 m i ima izgled tri brdašca, međusobno spojenih niskim sedlima. Obale ostrva su izrazito razuđene. U blizini istočnog kraja ostrva nalazi se svetleći znak Sedlovatij.

Sedlovata luda, u daljini se vide ostrva Bakliši

(8) Ostrva Bakliši (Острова Баклыши) nalaze se oko 600 m istočno od Sedlovate lude i nisu prikazana na karti. Trebalo bi da postoje dva ostrvca. Jedno od njih se i samo sastoji od dve odvojene hridi, spojene plitkim morem. Pored obale je duboko more. Ostrva Bakliši, zajedno sa ostrvima Sedlovata luda, Čeremšiha i Kiškin predstavljaju severnu granicu moreuza Velika salma, dok južnu granicu predstavljaju ostrva Ploskaja Dvinskaja luda, Pežostrov i Boršovec. Moreuz u celoj dužini ima dubine preko 20 m.

(9) 800 m južno od ostrva Kiškin, odvojeni dubokim moreuzom, nalaze se tri stenovita ostrva sa velikim dubinama pored južne obale. Od zapada prema istoku to su Luda-Pesočnaja ili Pestjanoj (Луда-Песочная), Kivrej (Киврей) i Medjanka (Медянка, GPS koordinate: 66°18’22” N, 33°50’41″E). Visine ovih ostrva su respektivno 16 m, 22 m i 12,1 m. Od ova tri ostrvca najveće je Luda-Pesočnaja, dugačko 850 m, dok je najmanje od njih, Kivrej, ujedno sa najvećom visinom.

Sleva na desno su ostrvca Medjanka, Kivrej i Luda Pesočnaja (Pestjanoj)

(10) Keret (Кереть, na karti broj 90) je najveće od ostrva u uvalama Čupa i Keret. Dugačko je 6,8 km, najveća širina je preko 3 km, a površina merena na Google Earthu je preko 15 km². U njegovoj neposrednoj blizini nalazi se niz ostrva: istočno je ostrvo Kiškin, severoistočno su Mali i Veliki Andronin (Малый i Большой Андронин), a zapadno je Veliki Gorelij (Большой Горелый). Sa ovim ostrvima Keret je spojen (izuzev ostrva Mali Andronin) plitkim morem, pa je na Google Earthu teško tačno uočiti njegove konture. Visina ostrva Keret je 64,5 m.

Keret je izgrađen pretežno od granita; u centralnom delu je malo uzvišen i potpuno je pokriven mešovitom šumom. Najbliža kopnu je zapadna obala ostrva. Rastojanje iznosi oko 700 m, a između je uski vijugavi plovni moreuz, koji vodi iz moreuza Velika Salma do uvale Čupa. Najmanja dubina u tom plovnom putu je 6 m.

Južna obala ostrva je peščana i niska. Obale ostrva nisu mngo razuđene, jedino se na istočnoj obali ističe uvala Kljušiha (губа Клюшиха). Obale te uvale su plitke i posute su razbacanim kamenjem. Dubina mora sredinom ulaza u uvalu između ostrva Luda-Pesočnaja i ostrva Keret se kreće od 5-10 m, dok se prema obalama i kraju uvale postepeno smanjuje.

U istočnom delu ostrva nalazi se veće jezero površine preko 6 ha.

(11) Jelensko ostrvo (Олений, na karti broj 2) se nalazi gotovo na sredini uvale Čupa, oko 8 km u pravcu zapad-jugozapad od rta Karteš i deli uvalu na dva moreuza, severni i južni. Severni moreuz, Jelenska salma (пролив Оленья Салма) je dubok i kroz njega prolazi plovni put do kraja uvale. Međutim, i tu je potrebna opreznost pošto u blizini ose plovnog puta postoje plića mesta sa dubinama od 0,5-5,2 m. Južni moreuz je samo za manje brodove. U njemu ima dosta opasnih mesta i ostrvce.

Jelensko ostrvo dugačko je 3 km, najveća širina je 1,7 km, a površina merena na Google Earthu je 2,8 km². Od južne obale ostrva do kopna ima na najužem mestu 330 m.

Jelensko ostrvo često zovu Buh-Kanjon (Бух-Каньон). U centru ostrva nalazi se jedinstveni, očaravajući kanjon (pretpostavljam da odatle potiče drugi naziv za ostrvo), gde je moguće napraviti neverovatne fotografije. Ostrvo ima veoma podesna mesta za iskrcavanje i sidrenje, pa je i infrastruktura za turiste veoma udobna.

Kanjon na Jelenskom ostrvu

Ostrvo posećuju ronioci. Prilikom zaranjanja imaju mogućnost da razgledaju raznovrsne odlomljene stene, između kojih postoji šansa da se sretne škarpina,  a takođe posmatraju rak samac, morska zvezda i aktinije. Dubina do koje se roni je 20 m.

Ronjenje se može izvršiti sa turističkog broda ili sa obale. Jedna od znamenitosti Jelenskog ostrva je potopljeni brod u blizini njegove obale. On je prilično stabilan, tako da može da se razgleda i njegova unutrašnjost.

Na samom ostrvu moguće je plivati i u slatkoj vodi. Naprimer, postoji mogućnost da se prebaci iz potopljene šahte podzemnim prolazom (dužine oko 15 m) u susedno jezerce.

Na crtežu-skici ostrvo je nazvano Veliko jelensko, iako se zove samo Jelensko. Prevod teksta koji se nalazi u donjem desnom uglu crteža: “U blizini ostrva na dubini od 18 m nalazi se potopljen manji brod (tipa “Jaroslavec”). Brod leži na ravnoj kobilici. Moguće je roniti i do unutrašnjih prostorija. Pored broda se nalaze aktinije”.

(12) Dugo ostrvo ili Katkov (Долгий ili Катков) je stenovito, visoko i pokriveno šumom. Ono deli uvalu Čupa na dva moreuza. Severni moreuz Duga salma je plovan, dok je južni moreuz plitak i mestimično presušuje.

U odnosu na Jelensko ostrvo, Dugo ostrvo je čak 15 km zapadno, što govori o velikoj dužini uvale Čupa. Ostrvo je dugačko 2,1 km, a najveća širina je 550 m. Od najbliže tačke na obali ostrvo razdvaja samo 50 m, naselje Čupa udaljeno je od ostrva oko 330 m.

Naselje Čupa imalo je pre 30 godina preko 5.000 stanovnika, sada ih ima oko 2.200. Prosečna godišnja temperatura je -0,3°C. 4 km zapadno od naselja prolazi železnička pruga Sankt-Peterburg – Murmansk.

GPS koordinate: 66°16′ N, 33°06′ E.

(13) Gorelij (Горелый) se nalazi stešnjen između kopna (udaljenog pedesetak metara) i Srednjeg ostrva, od koga ga razdvaja uski moreuz Srednja salma, širine 200 m. Ostrvo je dugačko 1,5 km, a najveća širina je 950 m. Gorelij je stenovito ostrvo pokriveno šumom. Na ostrvu je jezero površine preko 1,5 ha.

Jezero na ostrvu Gorelij

(14) Srednje ostrvo (Средний) leži južno od ostrva Keret, a ispred samog kopna. Njegova južna obala celom dužinom (3,8 km) je paralelna sa obalom, od koje razdvojena je uskim (do 80 m) moreuzom Uska salma. Srednje ostrvo ujedno zatvara ulaz u uvalu Keret i predstavlja južnu granicu Velikog keretskog sidrišta. Širina ostrva je 1,5 km, a površina merena na Google Earthu je preko 3 km².

Ostrvo je visoko 58,2 m. Na njemu se nalazi veće jezero površine oko 6,7 ha. Obale Srednjeg ostrva su podignute, stenovite i na pojedinim mestima su strme. Celo ostrvo je pokriveno šumom. Do 1969. godine na ostrvu je postojala Keretska fabrika za preradu drveta, koju je još 1881. godine osnovao lokalni trgovac, nekadašnji seljak F. Savin. Nakon zatvaranja fabrike stanovnici sela Keret, čiji deo se nalazio na ostrvu, bili su preseljeni u najbliža naselja. Danas se na ostrvu nalaze biološka stanica Državnog univerziteta iz Sankt-Peterburga i morska biološka stanica Kazanjskog univerziteta.

Na karti se vide (13) Gorelij i (14) Srednje ostrvo

Srednje ostrvo, brod “Profesor Zavarzin”, tipa “Jaroslavec”, koji koriste studenti tokom prakse

(15) Boršovec (Боршовец) se nalazi na sredini zapadnog ulaza u moreuz Velika salma. Ovo ostrvo je prilično udaljeno od drugih ostrva i od kopna. Nalazi se 920 m južno od ostrva Keret, 1,3 km severno od kopna, 1,9 km severoistočno od Srednjeg ostrva i 1,65 km severozapadno od Pežostrova. Visoko je 27 m. Zapadni deo ostrva Boršovec je goli granitni masiv. U istočnom delu ostrva ima nekoliko brdašca pokrivenih šumom. Obale ostrva Boršovec su stenovite i strme, a more je duboko. Na južnoj obali je manja uvala, pogodna za sidrenje manjih brodova. GPS koordinate: 66°17,4′ N, 33°45,6′ Е.

(16) Pežostrov (Пежостров) predstavlja južnu granicu moreuza Velika salma. Od kopna ga razdvaja moreuz Duboka salma, širine 900 m. Pežostrov se nalazi 2,5 km jugoistočno mod ostrva Keret, od koga je neznatno veći i mereno na Google Earthu ima 16 km² površine. Požostrov je dugačak 8,4 km, a najveća širina je 3,6 km. Severna obala je slabo razuđena, dok se na jugoistočnoj obali nalazi uvala Lodejnaja. Obale su pretežno stenovite, ali postoje peščane i peščano-šljunkovite plaže. Zapadni deo ostrva je peščana kosa (na slici). Ostrvo je brdovito, a najveća visina je 47,2 m blizu najzapadnije tačke ostrva. Pokriveno je četinarskom šumom. Pored istočnog kraja ostrva je grupa od tri ostrvca.

GPS koordinate: 66°16′ N, 33°52′ Е.

(17) Skomorošij (Скомороший) se nalazi blizu ulaza u Letnju uvalu (губa Летняя), nekoliko desetina metara od kopna, a oko 1,2 km južno od Pežostrova. Ostrvo je stenovito, njegova jugoistočna obala je strma, sa dubokim morem. Severozapadna obala je niska i plitka. U blizini zapadnog kraja ostrva je podvodni greben.

(18) Ostrva Dvinskije ludi (Острова Двинские Луды) su tri manja granitna ostrva neposredno pored istočnog kraja Pežostrova. Najveće od njih je Ploskaja Dvinskaja luda (Плоская Двинская Луда, GPS koordinate: 66°16,1′ N, 33°59,4′ E), dugačko je 750 m, a ujedno je i najudaljenije od Pežostrova (400 m). Ima nekoliko brdašca sa blagim padinama, razdvojenih malim sedlima. Visoko je 13,3 m. Ostrvo je pokriveno tundrom. Pored istočne obale more je duboko.

Između Pežostrova i ostrva Ploskaja Dvinskaja luda nalazi se ostrvo Visoka Dvinskaja luda (Высокая Двинская Луда). Visoko je 20,2 m, stenovito i pokriveno šumom i tundrom, južna obala je strma. Prolazi između tih ostrva obiluju grebenima i stenama.

Izbjanaja Dvinskaja luda (Избяная Двинская Луда) je pokrivena četinarskom šumom, i odvojena je od dva gore opisana ostrva. Nalazi se 1 km jugozapadno od južnog kraja ostrva Ploskaja Dvinskaja luda. Sa Pežostrvom je spojeno plitkim morem.

(19) Veliki Medvedok (Большой Медведок) razdvaja uvalu Nikoljskaja od uvale Osečkova. Nalazi se 2,6 km južno od Pežostrova. Ostrvo je dugačko 2,1 km, a najveća širina je 850 m. Veliki Medvedok je stenovito ostrvo, pokriveno retkom šumom i visoko 31,3 m. Od kopna ga razdvaja plitki moreuz širine nekoliko desetina metara. Sem južne, ostale obale ostrva su strme i okružene plitkim morem.

GPS koordinate: 66°13′ N, 33°55′ E.

Na karti se vide ostrva (19) Veliki Medvedok, (20) Mali Medvedok, (21) Sosnovec i (22) Šarapiha

(20) Mali Medvedok (Малый Медведок) nalazi se u severnom delu uvale Nikoljskaja, 215 m istočno od ostrva Veliki Medvedok, a 280 m od kopna. Ostrvo je dugačko 570 m, pokriveno je šumom i visoko je 31,8 m. Mali Medvedok deli ulaz u uvalu na dva prolaza. Sredinom prolaza dubine mora su preko 13 m, a bliže obali dubina se naglo smanjuje. Prolazi su plovni i za veće brodove.

(21) Sosnovec (Сосновец) se nalazi 820 m severoistočno od ostrva Veliki Medvedok, a 2,3 km jugoistočno od Pežostrova. Visoko je 25 m. Sosnovec je stenovito ostrvo pokriveno četinarskom šumom. Blizu južne i istočne obale ima grebena i hridi. 80 m istočno se nalazi bezimeno ostrvce.

(22) Šarapiha (Шарапиха) je malo izdvojena od prethodno opisanih ostrva, nalazi se 4,4 km istočno od ostrva Sosnovec. Od obale je udaljeno 300 m. Visoko je 31,6 m. Izdignute stenovite obale ostrva su strme i sa velikim dubinama mora, sa izuzetkom istočne i jugozapadne obale. Ostrvo je mestimično pokriveno šumom. Južna obala ostrva je dobar zaklon za brodove kada duvaju severni vetrovi.

S O N O S T R O V

Nakon više od 100 ostrva koja se nalaze u uvalama Čupa i Keret, i poslednjeg opisanog ostrva Šarapiha, narednih desetak kilometara pored obale Belog mora nema nijednog ostrva. Prva sledeća ostrva su grupa ostrva Voronji (острова Вороньи), ali o njima nema podataka.

Sonostrov (Соностров) je razdvojen od obale moreuzom Sonostrovska salma. U tom moreuzu postoje dobro zaštićena mesta za sidrenje manjih brodova. Kopnena obala je razuđena brojnim uvalicama koje presušuju. Najznačajnije uvalice nalaze se na severnoj i južnoj strani manjeg poluostrva, koje sužava širinu moreuza do 100 m. U severnom delu moreuza Sonostrovska salma dubina mora je 37-50 m, u uskom srednjem delu je 6-22 m, a u južnom je 10-26 m. Sonostrov je dugačak 3,5 km, a najveća širina je 1,2 km. Površina ostrva merena na Google Earthu iznosi 2,2 km². Visina ostrva je 43,8 m. Ostrvo je izgrađeno od granita i delimično je pokriveno šumom. Na jugoistočnoj obali nalazi se uvala Jegorušina, koja povremeno presušuje.

U južnom delu moreuza Sonostrovska salma nalaze se ostrva Tonisoar (Тонисоар) i Palosoar (Палосоар), a u severnom delu ostrvo Tirakasoar (Тыракасоар). Od ovih ostrvaca (nisu naznačena na karti), najznačajnije je ostrvce Tonisoar. U blizini ovog ostrva u moru se gaje dagnje (na karti naznačeno kao Плавучие садки). Takođe je na tom ostrvcetu razvijen i turizam. Turisti dolaze do naselja Čupa, pošto tu postoji železnička stanica, a zatim se brodićem prebacuju do ostrva Tonisoar. Rastojanje od približno 60 km brodić prelazi za oko 8 sati. Smeštaj na ostrvu je u drvenim barakama, na bazi punog pansiona. Na ostrvu Tonisoar postoji i jezero.

Sonostrov

Tonisoar

Dagnje sa uzgajališta na ostrvu Tonisoar

OD RTA PURNAVOLOK DO RTA MARKNAVOLOK

Karbas-Luda (Карбас-Луда) je granitno ostrvce visoko oko 9 m, koje se nalazi oko 2,2 km severozapadno od poluostrva Purnavolok. Ovo ostrvce ima strme obale crne boje, a vegetacije nema. Pored obale je duboko more.

1,65 km jugoistočno od poluostrva i rta Purnavolok nalazi se rt Kirbejnavolok (Кирбейнаволок, GPS koordinate: 65°58′ N, 34°43′ E), a zatim počinje uvala Gridina, koja se na jugu završava rtom Tolstik. 3,7 km u pravcu sever-severozapad od rta Tolstik nalazi se nisko granitno ostrvce Luda-Skotekonska (Луда-Скотеконская). Pored toga u uvali Gridina su i brojna ostrvca, kao Luda-Visokaja (Луда-Высокая), 1,2 km jugozapadno od rta Kirbejnavolok, Luda-Korožnaja (Луда-Корожная), 2 km južno od rta Kirbejnavolok i ostrvce Luda Senuha (Луда Сеннуха), koje se nalazi 500 m u pravcu jug-jugozapad od ostrvca Luda-Korožnaja.

Sledeća uvala je Kalgalakša, u kojoj se nalazi najveće ostrvo ovog dela obale. To je još jedno ostrvo koje se zove Jelensko (Олений, GPS koordinate: 65°46′ N, 34°50′ E). Teško je odrediti tačne dimenzije ovog ostrva, što najbolje prikazuje priložena slika; to je moreuz (ako se to uopšte može nazvati moreuzom) između kopna i Jelenskog ostrva. Približno je ostrvo dugačko 17,6 km, a široko je preko 10 km. Uz sve rizike da se ne napravi greška, gruba merenja na Google Earthu daju površinu ostrva od oko 85 km². Istočno od Jelenskog ostrva nalazi se još jedno veliko ostrvo, Nikonov (Никонов), dugačko i široko oko 6 km. Na jednoj karti sam video da se deo mora između Jelenskog i ostrva Nikonov zove jezerom Ugromostrov.

Od ostrva koja se nalaze oko Jelenskog i ostrva Nikonov, a na karti su dati njihovi nazivi to su (od severa prema jugu): Mogiljnij (Могильный), Luda Velika Varbulda (Луда Большая Варбулда), Zelene Ludi (Зеленые Луды), ostrva Ivanovi Ludi (острова Ивановы Луды), ostrva Berežnije Lehludi (острова Бережные Лехлуды), ostrva Suprotivnije (Супротивные острова) i ostrva Veresovni (острова Вересовни).

Luda-Nahkonica (Луда-Нахконица) je teško primetno peščano-stenovito ostrvce istočno od ostrva Nikonov.

Ostrva Robjaki (Острова Робьяки) nalaze se 5 km južno od rta Solomenij (мыс Соломенный), najjužnije tačke Jelenskog ostrva. Ova ostrva su malo dalje od obale, udaljenost je oko 6,5 km. Veće od njih je severno ostrvo, Veliki Robjak, koje ima crvenkastu, mestimično strmu, a mestimično nisku obalu. Ovo ostrvo je lako uočljivo kada se prilazi uvali Kalgalakša. Zapadno od ove grupe ostrva, a blizu obale su ostrva Senušnije (острова Сеннушные).

Sambaluda (Самбалуда) je tako malo ostrvo da ga nema na Google Earthu! Nalazi se daleko od obale, oko 14,5 km u pravcu istok-severoistok od već pomenutog rta Solomenij. Ostrvce je pokriveno tundrom. U okolini ostrvca ima dosta plitkih mesta, pa se plovidba između njega i rta Solomenij ne preporučuje.

Svetionik na ostrvu Sambaluda

Sambaludski stamik (Самбалудский стамик) je grupa grebena (povremeno su iznad, a povremeno ispod površine mora), najudaljenija od obale. Nalaze se 10 km u pravcu istok-severoistok od ostrvca Sambaluda. Dubine mora oko grebena su velike. Sa udaljenosti od 5-6 km liče na srušenu zgradu.

Henekorgski stamik (Хенекоргский Стамик) je još jedno usamljeno ostrvce, udaljeno oko 15 km od kopna, a oko 24 km južno od ostrva Robjaki. Ostrvo je pokriveno velikim okruglim kamenjem. Tokom plime uzdiže se oko 1 m iznad površine mora. Oko ostrva je plitko more sa dubinama ispod 10 m, koje počinje oko 2 km južno od ostrva. Ne preporučuje se prilaz ostrvu na razdaljinu manju od 3,5 km.

Od ostrva Robjaki u  narednih 25 km duž obale takođe ima malih ostrva, a na karti su prikazani nazivi za sledeća ostrva: Sirovatka (Сыроватка), Jaičnaja Luda (Яичная Луда) i Henoj (Хенной).

Henoj

Dvinska luda (Двинская Луда) je ostrvce koje se nalazi na severnom ulazu u uvalu Ponjgoma (Поньгома) u koju se uliva istoimena reka. U uvali Ponjgoma ima veliki broj sitnih ostrva, ali je na karti prikazano ime samo ostrva Visoka Luda (Высокая Луда), koje se nalazi na južnom ulazu u uvalu. Unutrašnje ponjgomsko sidrište nalazi se u Domaćoj uvali (губa Домашняя) između ostrva Korbunskij (Корбунский, GPS koordinate: 65°22,5′ N, 34°21,8′ E) i Luda Senuha (Луда Сеннуха) koje je 1 km južno. Dubine mora su oko 10 m, a na morskom dnu su mulj, pesak i kamen. Sidrište je zaštićeno od svih vetrova; jedino izuzetno jak vetar može da napravi male talase. Do sidrišta mogu prići samo brodovi sa malim gazom.

Aleksandrovski stamik (Александровский стамик) je greben koji se nalazi 4,8 km severno od ostrva Kolejceli. Istočno od grebena dubina mora se naglo povećava.

Rivenski stamik (Ривенский стамик) je još jedan greban, koji se nalazi 6 km u pravcu sever-severoistok od ostrva Kolejceli. Čak pri malim talasima nad grebenom je primetna morska pena. Plovidba zapadno od grebena se ne preporučuje.

Između ostrva Visoka Luda i niže opisanog ostrva Kolejceli duž obale su ostrva Hedostrov (Хедостров), Skorovodnij (Скороводный), Veliko medveđe ostrvo (Большой Медвежий), ostrva Kisluhi (острова Кислухи) i Pundinka (Пундинка).

Kolejceli ili Serebrjanka (Колейцелы ili Серебрянка) је golo stenovito ostrvo. Udaljeno je oko 3 km od obale, a 2,5 km je severno od većeg ostrva Černeckij. Ostrvo Kolejceli okruženo je plitkim morem sa dubinama ispod 5 m, gde su u predelu 1 km od ostrva razbacani grebeni. Moreuz između ostrva i kopna opasan je čak i za remorkere.

Černeckij ili Kezukuljskij (Чернецкий ili Кезукульский) se nalazi 3 km severno od rta Marknavolok. Radi se o većem ostrvu, dugačkom 3,8 km, sa najvećom širinom 2 km. Po merenjima sa Google Eartha površina ostrva je 3,3 km². Zapadna obala ostrva je neposredno do kopna, pa se čini da se radi o poluostrvu. Pokriveno je šumom. Na Google Earthu se na ostrvu vide četiri jezera. Južno od ostrva Černeckog nalaze se ostrva Vonjači (острова Вонячи) i Zelena luda (Зеленая Луда).

Kamostrov (Камостров, GPS koordinate: 65°07′ N, 34°42′ Е) je najjužnije ostrvo u ovom pregledu. Nalazi 3 km južno od rta Marknavolok, a ispred rta Judin. Ostrvo je visoko 6,1 m, stenovito je i obraslo četinarskom šumom. Obale ostrva su niske, a severozapadna obala je viša od ostatka obale. Rt Mjagmiostrov je krajnja severoistočna tačka Kamostrova.

K E M S K E   Š H E R E

Kemske šhere (Ке́мские шхе́ры) su grupa ostrva pored Pomorske obale Belog mora. Deo ostrva se nalazi u sastavu Kandalakškog rezervata.

Kemske šhere su arhipelag od velikog broja ostrva različitih dimenzija: od manjih stena do ostrva dugačkih 3,5 km. Ostrva se nalaze pored severnog dela Pomorske obale, pretežno u Onješkom zalivu. Oni zauzimaju znatan deo priobalnog morskog pojasa od istočnog kraja Šujostrova u ušću reke Šuje do paralele 65°05′ severne geografske širine. U sastav Kemskih šhera ulazi grupa ostrva Kuzov.

Tačan broj ostrva nije poznat. Sigurno je jedino da ih ima preko 100, a navodi se da ih ima do 200.

Za reč šhere nisam pronašao odgovarajući prevod na srpski jezik. Reč potiče od švedskog skär i staroskandinavskog sker, što znači stena u moru. To je arhipelag, koji se sastoji od malih stenovitih ostrva, razdvojenih uskim moreuzima, koji pokriva znatan deo priobalnog morskog pojasa, stvarajući obalu fjordovskog tipa. Svako takvo ostrvce pojedinačno se zove šhera. Obično su suviše mala da bi bila stalno naseljena. Jednostavno to su stenoviti grebeni.

Najsevernije ostrvo arhipelaga je jedno od ostrva Studenci (острова Студенцы, GPS koordinate: 65°04′17″ N, 34°48’55″ E), a najjužnije je jedno od ostrva Varbarludi (острова Варбарлуды, GPS koordinate: 64°44′38″ N, 35°05′02″ E). Na istoku granicu arhipelaga predstavlja moreuz Zapadna solovjecka salma (Западная Соловецкая Салма), iza koje se nalaze Solovjecka ostrva. Najistočnije je ostrvo Žiloj (Жилой, GPS koordinate: 64°56′33″ N, 34°14′12″ E) koji je udaljeno gotovo 18 km od kopna Karelije i deo je Arhipelaga Kuzova. 

Ostrva se protežu u dužini od 40 km. Ima mnogo ostrva koja su međusobno spojena plitkim morem, a oko ostrva i po plićacima leži mnoštvo grebena i hridi.

Ostrva su stenovita, ali i sa plićim blatnjavim delovima. Delimično su pokrivena mešanim šumama jele i bora ili jele i breze, a drveće dostiže visinu od 19 m. Najviša tačka arhipelaga nalazi se na ostrvu Ruski Kuzov i iznosi 123,4 m. Ovo ostrvo ima dimenzije 3,4×2,2 km i najveće je ostrvo arhipelaga. Druga najviša tačka je na susednom ostrvu Nemački Kuzov (117,8 m), dok je visina ostalih ostrva znatno niža i ne prelazi 2-30 m. Kemske šhere su nenaseljene, na nekima od njih se nalaze ribarske kolibe, a na nekoliko uzvišenja ostrva su astronomski i geodetski punktovi.

Postoji spisak sa oko 130 ostrvaca i grupa ostrva. Veća ostrva su Ruski Kuzov (Русский Кузов), Nemački Kuzov (Немецкий Кузов), Oktobarske revolucije ili Popov (Октябрьской Революции ili Попов), Jakostrov (Як ili Якостров), Severni Kolovar (Северный Коловар), Južni Kiljak (Южный Кильяк), Konjev (Конев), Revluda (Ревлуда) itd. Dimenzije ostalih ostrva ne prelaze nekoliko stotina metara.

Niže sledi pojedinačni opis ostrva arhipelaga, ali ne svih, već samo onih za koje sam pronašao podatke. Tako da u ovom pregledu nedostaje opis i nekih od pomenutih većih ostrva, kao što su Južni Kiljak i Konjev.

SEVERNI DEO ARHIPELAGA KEMSKE ŠHERE

(1) Ostrva Studenci (Острова Студенцы) su najseverniji deo Kemskih šhera. Teško je reći koliko tačno ima ostrva u grupi, ali ih ima bar deset. Od kopna su udaljena par stotina metara. Najveće ostrvo grupe dugačko je 2 km. Njegova severozapadna obala je strma i obrasla je mešovitom šumom. Južni deo ostrva je ravan, dok je severni deo brdovit, sa najvišom tačkom (prema topografskoj karti) od 12 m. Zapadno i južno od najvećeg ostrva grupe nalaze se niska ostrva obrasla mešovitom šumom. Istočno od najvećeg ostrva su stenovita ostrva sa vegetacijom tipičnom za tundru. Ostrva Studenci leže u jednom  zajedničkom plitkom moru, a od kopna su razdvojeni uskim i plitkim moreuzom, koji povremeno presuši i u kome ima mnogo stena. 2 km zapadno od severnog kraja najvećeg ostrva nalazi se ostrvo Kladovij drugi (Кладовый 2-й), sa vegetacijom tipičnom za tundru.

(2) Satam (Сатам) se nalazi 5 km istočno od ostrva Studenci. Ostrvo je dugačko 1 km. Ovo ostrvo, visoko 37,1 m, stenovito je i pokriveno tundrom. Severna, zapadna i istočna obala ostrva je niska, dok je južna strma. Zapadna i severna obala ostrva okružena je stenovitim, a istočna i južna obala kamenitim plitkim morem širine do 600 m. Relejf ostrva je ravan, a duž njegovog srednjeg dela prostire se lako uočljiva na Google Earthu dolina, koja deli ostrvo na dva dela. Dolina je dugačka 750 m, a na obe strane se završava zalivima. Padine nizije se blago spuštaju prema zapadnoj i istočnoj obali ostrva. 600 m južno i 400 m jugozapadno od južne obale ostrva Satam nalaze se dva niska stenovita ostrvca, okružen aplitkim morem širine do 60 m.

(3) Rjavoluda (Ряволуда) se nalazi 3 km istočno od ostrva Satam. Približno je okruglog oblika, dugačko je 500 m, a široko je 400 m. To je stenovito ostrvo, pokriveno tundrom, visine 18,4 m. Obale ostrva Rjavoluda su stenovite i kamenite. Severna i zapadna obala ostrva je niska, a pored istočne i južne obale je dublje more. 300 m severno nalazi se nisko stenovito ostrvce. Sa severa i juga to bezimeno ostrvce okruženo je plćakom širine do 60 m. Brodovi koji plove moreuzom Zapadna solovjecka salma drže kurs bliže ostrvu Rjavoluda, kako bi izbegli opasne grebene Južni i Severni Kemski.

(4) Ostrva Gorelije (острова Горелые) su grupa od tri veća i više manjih ostrva. Veća ostrva zovu se Veliki, Mali i Ploskij Gorelij (Большой, Малый i Плоский Горелый). Nalaze se 2 km jugozapadno od ostrva Satam, odnosno toliko je udaljeno njemu najbliže ostrvo Mali Gorelij. Ostrvo Ploskij Gorelij dugačko je 1 km. Ostrva su visoka od 5,2-21,8 m. 550 m jugozapadno od Velikog Gorelog nalazi se ostrvo Hahatanenka (Хахатаненка), udaljeno od kopna oko 4 km.

(5) Teroiha (Терроиха, ima i naziv Teriha, Терьиха) se nalazi oko 2,5 km jugoistočno od ostrva Satam, ali je bliže ostrvima Severni i Južni Rombak, od oba je pojedinačno udaljeno oko 1,6 km u pravcu severozapada. Teroiha je granitno ostrvo visine 22,5 m, pokriveno tundrom. Severoistočna obala je sa dubokim morem. Ostrvo je okruženo plićakom sa stenama i kamenjem širine 60 m. Na ostrvu je naplavina. 750 m severozapadno od zapadne obale ostrva (u pravcu ostrva Satam) nalazi se nisko, stenovito i pokriveno tundrom bezimeno ostrvce. Na ostrvcetu ima naplavine u vidu izbačenog drveća.

(6) Severni Rombak (Северный Ромбак) se sa susednim Južnim Rombakom nalazi na severnoj strani plovnog puta. Ostrvo je izdignuto, sa tri brdašca, stenovito i pokriveno tresetom. U moreuzu, kojim je razdvojen od Južnog Rombaka, dubina mora se kreće od 10-20 m, a morsko dno je od kamena, čvrstog peska i mulja. Na severnom ulazu u moreuz dubina mora je samo 2 m, a blizu obala oba ostrva, gde je dubina manja od 5 m, ima mnogo opasnih mesta. Od severozapadnog kraja ostrva Severni Rombak opasna mesta su do 800 m prema severozapadu.

Svetionik na ostrvu Južni Rombak

(7) Južni Rombak (Южный Ромбак, GPS koordinate: 65°02′ N, 35°02′ E) je stenovito ostrvo, pokriveni slojem treseta i tundrom. Udaljen je 11 km od matičnog kopna. Dužina ostrva je oko 500 m, a širina je oko 250 m. Na 150 m od južnog kraja ostrva prema severu nalazi se uzvišenje, čije su zapadne i južne strane strme; još jedno uzvišenje nalazi se na 400 m u pravcu sever-severozapad, ali sa blagim padinama. Visina ostrva je 27 m. Obale ostrva su strme. Za plovidbu je opasno područje severno od ostrva.

Na ovom ostrvu 1904. godine podignut je svetionik, pošto je ostrvo na severnoj strani plovnog puta za luku Kem (Кемь). Svetionik je jednospratna drvena stambena zgrada, sa drvenom malom kulom u kojoj se nalazi svetlo, visine 9 m. Fokus svetionika je na 34,0 m nadmorske visine, odnosno 7,3 m od nivoa zemlje.

(8) Mali Rombak (Малый Ромбак) se nalazi 550 m južno od ostrva Južni Rombak. To je stenovito ostrvo pokriveno tundrom. Mali Rombak je manje i niže ostrvo od Južnog Rombaka. Ima nisku obalu. Oko obala ostrva je plitko more sa dubinama do 5 m, sa opasnim mestima za plovidbu. Na obali ostrva ima naplavine.

(9) Oktobarske revolucije ili Popov (Октябрьской Революции ili Попов, GPS koordinate: 65°00′ N, 34°48′ E) je jedno od najvećih ostrva u arhipelagu Kemske šhere. Dugačko je preko 5 km, a najveća širina je 800 m. Ovo stenovito ostrvo je zapadna granica moreuza Kemska salma. Od kopna je razdvojeno uskim i plitkim moreuzom Popova salma, koji u južnom delu presušuje.  U tom delu nalazi se nasip, koji spaja ostrvo sa kopnom, tako da je Oktobarske revolucije praktično poluostrvo, a ne ostrvo. Kod pune plime u moreuz Popova salma mogu da uplove brodovi sa gazom do 1 m. Na ostrvu postoji i železnička pruga, koja više nije u upotrebi. Po tome je ovo ostrvo jedinstveno u Belom moru.

Površina ostrva je relativno ravna, sa nekoliko brdašca, između kojih su močvarne padine, pokrivene mešovitom šumom. Šuma se skoro na celom ostrvu pruža do same obale.

Ruševina svetionika

Obale ostrva, pogotovo istočna, imaju brojne plitke uvalice. Istočna obala je relativno sa većim dubinama; plitko more do 5 m dubine je do 200 m od obale.

Na ostrvu se nalazi i deo naselja Rabočeostrovsk. Ovo naselje osnovali su 1888. godine trgovci iz Arhangeljska i zvalo se Popov Ostrov. Lokacija nije izabrana slučajno, pošto je zaliv kod Popov oststrova bio podesan za brodove, koji su mogli da doplove do same obale. Pretpostavljavalo se da će ljudi dolaziti samo zbog sezonskih poslova, među oni su ostajali i postepeno je nastalo selo. Od 1918-1924. godine zvao se Crveno Ostrvo, od 1924-1929. godine Ostrvo Oktobarske Revolucije; a od 1929. godine ima sadašnje ime. Od 1933-1991. godine ima status sela gradskog tipa. U naselju rade srednja škola, dečji vrtić, ambulanta, Dom kulture i dve crkve. Pre II svetskog rata u naselju je živelo preko 4.000 stanovnika, do 1970. godine oko 3.600 stanovnika, a po poslednjim podacima (2013) bilo ih je tačno 2.000. Rabočeostrovsk je početna tačka izleta na Arhipelag Kuzova, udaljen oko 15 km, a takođe

(10) Jakostrov (Якостров, sreće se i kraći naziv Jak, Як, GPS koordinate: 64°59′ N, 34°50′ Е) predstavlja istočnu granicu moreuza Kemska salma. Nalazi se na ulazu u Kemsku uvalu, 600 m istočno od ostrva Oktobarske revolucije. Ostrvo ima približno oblik romba, sa stranicama dužine 2 km. Jakostrov je stenovito ostrvo obraslo šumom sa niskim obalama. Najviša tačka ostrva je 19 m blizu krajnje severne tačke ostrva. Pored zapadne obale je relativno duboko more, a dubine do 5 m kod te obale imaju širinu do 200 m. Pored istočne i južne obale more je plitko i postoji mnoštvo ostrvaca. Od južne obale plitko more se prostire čak do 2 km prema jugu.

(11) Luda-Voroptja (Луда-Вороптя, GPS koordinate: 64°59′ N, 34°52′ E) je nisko stenovito ostrvo pokriveno tundrom, koje se nalazi 1,3 km istočno od Jakostrova. Na 1,5 km južno i jugozapadno od ovog ostrvca prostire se lanac brojnih niskih i stenovitih ostrvaca, deo kojih je međusobno spojen stenovitim i kamenitim plitkim morem. Prolazi između ostrva su plitki, sa velikim brojem grebena.

(12) Ostrva Pjaludi (Острова Пяллуды) je grupa od nekoliko stenovitih ostrva, pokrivenih tresetom i tundrom. Nalaze se oko 3,5 km istočno od Jakostrova. Na topografskoj karti u tom delu Belog mora ima nekoliko naznačenih ostrva, kao što su Lambin (Ламбин), Veliki Kameni (Большой Каменный) i Mogiljnij (Могильный), ali nije jasno da li pripadaju ovoj grupi ostrva. Obale ostrva su stenovite i kamenite, okružene stenovito-kamenitim plićakom. Površina ostrva je ravna, a obale su niske. Plovni put prolazi severno od ostrva Pjaluda, krajnjeg severoistočnog ostrva grupe. Severna obala tog ostrva, okrenuta prema plovnom putu, ima duboko more.

(13) Taparuha (Тапаруха, GPS koordinate: 64°59′ N, 35°02′ E) se nalazi 1,3 km severoistočno od ostrva Severni Kolovar, a 3,1 km južno od ostrva Mali Rombak. U smeru sever-jug dugačko je 1,5 km, a široko je do 600 m. Ostrvo je prilično visoko za Kemske šmehe i dostiže 45,7 m. Taparuha je stenovita i pokrivena tundrom. Pored severne i zapadne obale ostrva Taparuha more je duboko. Od sredine istočne obale na 60 m se prostire plićak. Na obalama ostrva ima naplavine.

(14) Vorotnja (Воротня) je udaljena samo pedesetak metara od jugoistočnog kraja Taparuhe. Ostrvo je visoko 12,7 m i pokriveno je tundrom.

(15) Izbjanoj (Избяной) se nalazi 650 m istočno od jugoistočnog kraja ostrva Taparuha. Na topografskoj karti na ostrvu je prikazana koliba (изба), pa je moguće da je to bilo povod za davanje imena. Ostrvo je stenovito, ravno i pokriveno tundrom. Južna i jugozapadna obala je strma i sa dubljim morem. Od severne i istočne obale ostrva počinje prostrani kameni plićak, kojim je Izbjanoj spojen sa susednim ostrvima Korožnij i Podvostočnij. Na obalama ostrva ima naplavine. Na ostrvu se gnezdi gavka.

Mužjak i ženka gavke

(16) Korožnij (Корожный) se nalazi 300 m severno od ostrvo Izbjanoj. Ostrvo je pokriveno tundrom. U zapadnom delu ostrva izdiže se brdašce, čija istočna pdina je strma i stenovita. Istočni deo ostrva je nizak i močvaran. Obale ostrva su kamenite i, osim zapadne, plitke. Na njima ima naplavina. Pored istočne obale ostrva su tri niska stenovita ostrvca.

Napomena: na topografskoj karti ovo ostrvo nema naziv, dok se ostrvo opisano gore kao Izbjanoj zove Korožnij. Na nautičkoj karti ostrva nisu obeležena, tako da ostaje izvesna nedoumica.

(17) Podvostočnij (Подвосточный) je treće ostrvo u grupi istočno od ostrva Taparuha. Nalazi se neposredno istočno od ostrva Izbjanoj. Plitko more je između ta dva ostrva i prostire se takođe severozapadno i severno od ostrva Podvostočnog. Plićak se prostire i do 250 m od jugoistočnog kraja ostrva sa gredom hridi. Relativno dublje more je pored severoistočne obale ostrva. To važi i za južni kraj ostrva, do koga dolazi uski duboki žljeb.

(18) Luda-Saltikovka (Луда-Салтыковка) je niska granitna stena, okružena plitkim morem, a nalazi se 3 km u pravcu istok-severoistok od ostrva Pesja Luda. Na Google Earthu ostrvce se ne vidi. Pored ostrva je duboko more, tako se može bezbedno ploviti u njegovoj blizini na udaljenosti od 500 m.

(19) Pesja Luda (Песья Луда, GPS koordinate: 64°58′ N, 35°05′ E) se nalazi 1,65 km južno od Podvostočnog ostrva, 2,4 km severozapadno od Ruskog Kuzova, a 2,4 km istočno od ostrva Severni Kolevar. Ostrvo je položeno u smeru severoistok-jugozapad i dugačko je 830 m. Pokriveno je tundrom. Obale su niske, uglavnom je pored obale dublje more, pogotovo pored severozapadne obale.

(20) Luda-Vodohlebiha (Луда-Водохлебиха) nalazi se 800 m zapadno od ostrva Pesja Luda. To je usko ostrvo, dugačko 350 m, visine 14,6 m, stenovito i pokriveno tundrom. Pored obale je dublje more.

(21) Hudije Ludi (Худые Луды) se nalazi 380 m istočno od ostrva Ploskog. To je malo stenovito ostrvo, pokriveno tundrom, okruženo dubljim morem. Iako je naziv za ostrvo u množini, opis za ostrvo je u jednini.

(22) Mali Setnoj (Малый Сетной) se nalazi 180 m severno od ostrva Hudije Ludi, a 400 m južno od ostrva Izbjanoj. Ostrvo je stenovito. Između ostrvca Mali Setnoj i Hudije Ludi i ostrva Ploskij ima nekoliko grebena i ostrvaca.

(23) Ploskij (Плоский) se nalazi 570 m južno od ostrva Taparuha, a 1 km severoistočno od ostrva Severni Kolovar. To je nešto veće ostrvce, dugačko je 820 m, a široko je 450 m. Visina ostrva je 29 m. Ostrvce je stenovito, pokriveno tundrom i žbunjem. Jedino je južna obala ostrva strma, ostale su niske. Pored obale je dublje more.

Na karti se vide ostrva (14) Vorotnja, (20) Luda-Vodohlebiha, (23) Ploskij, (24) Severni Kolovar,

(25) Južni Kolovar, (26) Oljhovij, (27) Akulja, (28) Ostrva Darjini

(24) Severni Kolovar (Северный Коловар, GPS koordinate: 64°58′ N, 35°00′ Е) se nalazi 1,3 km jugozapadno od ostrva Taparuha. Ovo je jedno od većih ostrva arhipelaga, dugačko je 1,7 km, a najveća širina je 1,3 km. Površina ostrva merena na Google Earthu je oko 1,3 km². Ostrvo je i dosta visoko, do 58,7 m. Padine brda u severnom delu ostrva su blage, dok su u južnom delu strme. U zapadnom i istočnom delu ostrva ima dolina, a takođe i popreko ostrva u pravcu severoistok-jugozapad. Na padinama i u dolinama raste zimzelena šuma. Vrhovi brdašca su pokriveni tundrom. Ovo stenovito ostrvo mestimično je pokriveno peskom i tresetom, a u južnom delu ostrva je šuma. Obale ostrva blago se spuštaju prema vodi. Na severozapadnoj obali ostrva nalazi se manja uvala, pristupačna za manje brodove.

(25) Južni Kolovar (Южный Коловар) je na severnoj strani skoro potpuno primaknut ostrvu Severnom Kolovaru. Razdvaja ih uski moreuz, koji presušuje. Ostrvo se sastoji od dva dela, većeg istočnog i manjeg zapadnog, spojenih niskom prevlakom širine 220 m. Oba dela ostrva su pokrivena šumom. U istočnom delu ostrva je brdo visine 68,5 m, dok je u zapadnom delu 42,3 m. Severne padine brda su blage i završavaju se u vodi peskovitim ravnicama, južne padine su kose, a istočne su strme. Doline i padine brda obrasle su zimzelenom šumom. Vrhovi brda su pod tundrom. 320 m zapadno od Južnog Kolovara nalazi se ostrvo Opaliha (Опалиха), visine 16,2 m.

Južni Kolovar, na slici se vidi zapadni deo ostrva i prevlaka koja ga spaja sa istočnim delom ostrva.

U prvom planu je moreuz koji razdvaja S. i J. Kolovar i koji je moguće preći bez gaženja mora.

(26) Oljhovij (Ольховый) se nalazi 170 m severozapadno od ostrva Severni Kolovar. Ostrvo je dugačko 1,3 km, a široko je 600 m. Uzdiže se do 34,2 m visine. Ima niske obale, obrasle šumom i žbunjem. Pored severne i istočne obale ostrva more je duboko.

(27) Akulja (Акулья) se nalazi oko 330 m istočno od Severnog i Južnog Kolovara. Ovo granitno ostrvo ima nisku obalu, a padine ostrva pokrivene su tundrom. Ostrvo je visoko 30,1 m. Pored severne i istočne obale ostrva more je duboko.

Zapadno i jugozapadno od ostrva Severni i Južni Kolovar nalaze se ostrva koja се u vidu lanca prostiru do obale matičnog kopna. Na topografskoj karti naznačena su neka (veća) od tih ostrva: Jagelj (Ягель, visoko 36,2 m), Popadjina (Попадьина), Lјigova (Лигова, visine 16 m), Ončeostrov (Ончеостров), Jelovec (Еловец), Sosnovec (Сосновец), Severni i Južni Kiljak (Северный i Южный Кильяк), Lukin (Лукин), Pukila (Пуккила), Ržanoj (Ржаной), Velika Pužma (Большая Пужма), Svai (Сваи) itd.

(28) Ostrva Darjini (Острова Дарьины) su grupa od dva ostrva koja se nalaze 2,5 km zapadno od ostrva Ruski Kuzov. Istočno ostrvo, visine 41 m, prilično je veće od zapadnog ostrva, visokog 10, 1 m. Peskovita površina ostrva je kamenita, pokrivena tundrom i žbunjem. Oko ostrva je duboko more. Do zapadne obale istočnog ostrva konstantna je dubina od oko 10 m.

АRHIPELAG KUZOVA

Arhipelag Kuzova(Архипела́г Кузова́) je jedna od ostrvskih grupa Kemskih šhera, istočno od grada Kem (Кемь), a zapadno od Solovjeckih ostrva. Na karti iz engleskog atlasa 1773. godine arhipelag je nazvan Cozowa. Od kopna su ostrva udaljena oko 9 km, a od Solovjeckih ostrva oko 19 km.

Sastoji se od 16 manjih ostrva, razbacanih u području dužine 7,8 km i površine od oko 35 km². Najveća ostrva su Ruski Kuzov i Nemački Kuzov. Ova dva ostrva su ujedno najveća u celom arhipelagu Kemske šhere, a takođe su i najviša, Ruski Kuzov sa 123,2 m, a Nemački Kuzov sa 118,2 m.

Arhipelag je jedinstven po drevnim spomenicima kulture laponaca (sama). Na ostrvima su pronađeni drevna prebivališt i obredni objekti, lavirinti i seiti (naslagano kamenje).

Ostrva su poznata po dokumentima još od sredine XV veka (ranije Solovkov). Po verziji koja je najviše prihvaćena naziv Kuzova potiče od laponskog kuz-oive (vrhovi jele). Laponski oive (glava, vrh) takođe postoji i kod naziva planina.

1991. godine zbog očuvanja dragocenog prirodnog reljefa i jedinstvenog biljnog i životinjskog sveta ostrva Belog mora osnovan je državni rezervat “Kuzova”. 12. jula 2012. godine vlada Republike Karelije donela je novi zakon o rezervatu “Kuzova”.

Rekreacione aktivnosti, kao što su organizacija mesta za odmor, posete turističkih grupa, postavljanje šatora i paljenje vatre, dozvoljeni su samo na ostrvima Ruski Kuzov, Nemački Kuzov i Černeckij i to samo u predelima koji su za to specijalno određeni i van područja zaštite objekata kulturnog nasleđa. Na ostalim ostrvima rezervata “Kuzova” u periodu gnežđenja ptica od 15. maja do 15. jula rekreaciona aktivnost je zabranjena.

Kako doći do arhipelaga Kuzova? Prevoz privatnim brodovima po maršrutu Rabočeostrovsk (Kem) – Arhipelag Kuzova – Solovjecka ostrva obavlja se po sledećem redu vožnje. Iz Rabočeostrovska do Arhipelaga Kuzova polasci su svakoga dana, sem ponedeljka, u 13:00 h, povratak je u 14:30 h. Prevoz košta 1.200 rubalja (1.750 RSD ili 15 €), s tim da su potrebna bar dva putnika. Sa Solovjeckih ostrva polasci za Arhipelag Kuzova su sredom, petkom i nedeljom u 9:00 h, povratak je u 14:00 h. Cena prevoza je takođe 1.200 rubalja. Postoje i organizovane ture sa vodičima sa Solovjeckih ostrva. U celom arhipelagu ne postoji nijedno pristanište, pa se iz brodića turisti iskrcavaju preko daske.

Ostrva arhipelaga:

(1) Ruski Kuzov (Русский Кузов, GPS koordinate: 64°56′ N, 35°08′ Е), najveće ostrvo arhipelaga, ima dužinu oko 3,5 km, a širinu oko 2,5 km. Po merenjima sa Google Eartha površina ostrva je oko 5,75 km². Ostrvo je slabo razuđeno. Padine najvišeg severnog brda su ravne, zaobljene i sa svih strana su pokrivene mešovitom šumom. Prema vrhu ostrva šuma je sve ređa, a sam vrh je skoro sasvim bez vegetacije. Ostala brda, koja se nalaze u južnom delu ostrva, su bez vegetacije i razdvojena su od severnog brda niskom pošumljenom i močvarnom dolinom, koja se pruža u pravcu jugoistok-severozapad. Obale ostrva su niske i samo pored severnog kraja ostrva i u području južnih brda relativno strmo se spuštaju prema moru.

(2) Nemački Kuzov (Немецкий Кузов) se nalazi 330 m severoistočno od Ruskog Kuzova. Ostrvo je dugačko 1,7 km, široko 1,4 km, a po merenjima sa Google Eartha površina je oko 1,6 km². Pomalo čudan naziv za ostrvo potiče otuda što su ranije lokalno stanovništvo sve strance zvalo Nemcima. Postoji legenda da su na ostrvu sedeli Šveđani i gledali prema Solovjeckom manastiru u nameri da ga opljačkaju. Nemački Kuzov je izgrađen od granita. Na ostrvu su dva gola brda, pri čemu je istočno znatno više od zapadnog. Njegova južna padina je izuzetno strma. Na južnoj strani ostrva u dolinama raste šuma. Severne padine ostrva su blage i bez vegetacije. Sa istoka i zapada ostrvo liči na ogromnu sivu stenu, koja se postepeno podiže prema jugu i u trenutku kada dostigne najveću visinu skoro vertikalno se obrušava. Kada se posmatra sa severa sa udaljenosti 30-35 km ostrvo takođe liči na ogromnu sivkastu stenu sa ravnom površinom i sa krajevima koji se skoro vertikalno spuštaju prema zapadu i istoku, pri čemu je zapadni kraj blaži od istočnog. Pored severne i zapadne obale Nemačkog Kuzova more je duboko. U prolazu između Nemačkog i Ruskog Kuzova dubina mora je od 7-31 m, a morsko dno je kamenito. Južni deo prolaza ima plića mesta sa dubinama 1,2-3,6 m, okružena izobatom 5 m. Za plovidbu se ovaj prolaz obično ne koristi.

Turističke grupe koje posećuju arhipelag obično se prvo iskrcaju na ovo ostrvo, a zatim se turisti penju do najviše tačke ostrva. Na pojedinim delovima uspona postavljene su drvene stepenice, dok je na drugim delovima postavljen konopac, učvršćen klinovima za granitne stene.

Panorama arhipelaga sa najviše tačke Nemačkog Kuzova, u prvom planu su Ostrva Voronji

(3) Černeckij (Чернецкий) se nalazi 200 m severno od severoistočnog kraja Nemačkog Kuzova. To je stenovito ostrvo, pokriveno tresetom. Stotinak metara severno od njega je hrid.

Ovo ostrvce je obično druga tačka na kojoj se zaustavljaju turisti, koji su mu dali ime ostrvo Trona (Тронный). Osim tradicionalne severne lepote, na ostrvu se nalazi megalitska građevina Tron. To je menhir (u bretonskom men=kamen, hir=dugačak) – pravekovni kameni kultni pilir posađen u zemlju u vidu neotesanog obeliska.

Menhir Tron na ostrvu Černeckom težak je 15 tona i ima 3,5 m visine. Međutim, u vertikalni položaj je podignut naporom nekoliko entuzijasta iz Ruskog geografskog društva.

Turisti obožavaju da sede na tom tronu i da se slikaju.

(4) Ostrva Voronji (Острова Вороньи, ostrva vrane) su tri brdovita ostrvca, pokrivena tundrom, koja se nalaze 100 m istočno od istočne obale Nemačkog Kuzova. Jugoistočne obale ostrva su strme, u podnožjima strmina na uskim terasama razbacano je kamenje. Na dva veća ostrva na terasama raste mešovita šuma.

(5) Olješin (Олешин) se nalazi 1,85 km u smeru istok-severoistok od severoistočnog kraja ostrva Nemački Kuzov. To je ostrvo Kemskih šhera koje je najudaljenije od obale. Visoko je 31 m. Olješin je stenovito ostrvo, koje se lako prepoznaje po tri brda. Prema rasedima padine brda su blage, dok su obale kose. Pokriveno je tundrom, a po padinama dolina raste žbunje. Severoistočna i jugozapadna obala ostrva Olješin je sa dubokim morem. 500 m istočno od ostrva nalaze se grebeni. U prolazu između ostrva i tih grebena na morskom dnu su pesak i mulj. Na ostrvu se gnezdi gavka.

(6) Severna Tupičiha (Северная Тупичиха) se nalazi 400 m zapadno od severnog kraja ostrva Olješin. To je najsevernije ostrvo Arhipelaga Kuzova.

(7-10) Setnoj, Gornji, Srednji i Žiloj (Сетной, Верхний, Средний и Жилой) nalaze se respektivno jedan kilometar, 2,2 km, 3 km i 4,5 km istočno od Ruskog Kuzova. Ostrvo Žiloj je najistočnije ostrvo Kemskih šhera. Ostrva su stenovita, pored obala je duboko more. Pokrivena su tundrom i tresetom. Na rastojanjima 130 m, 220 m i 830 m severno od ostrva Žiloj nalaze se redom hrid, greben i na kraju stenovito ostrvce.

(11) Lodejnij (Лодейный) je najjužnije ostrvo Arhipelaga Kuzova, a nalazi se 300 m južno od Ruskog Kuzova. Ostrvo se sastoji iz dva dela, spojena izuzetno uskom prevlakom. Visina ostrva je 64,5 m. Ostrvo je stenovito i pokriveno tundrom. Obale ostrva su niske, sa dubokim morem. Jugozapadne padine ostrva su stepenasto-strme i stenovite. Na istočnoj strani ostrva (na slici na levoj strani) u srednjem delu je jaruga, u kojoj raste zimzelena šuma, a zapadne padine jaruge pokrivene su listopadnim žbunjem. Sa južne strane ostrva je zaliv, zaštićen od severnih vetrova.

(12) Kuričja Nilaksa (Куричья Нилакса) se nalazi se 250 m jugozapadno od Ruskog Kuzova. Visina ostrva je 48,8 m. Obale ostrva Kuričja Nilaksa su gole, kose i sa većom dubinom mora. 900 m jugoistočno od ostrva Kuričja Nilaksa nalazi se jedno ostrvce. 500 m severozapadno od ostrva Kuričja Nilaksa nalazi se još jedno ostrvce, koje je nisko, stenovito i bez vegetacije. Ostrvce je toliko nisko da se prilikom jačeg vetra preko njega valjaju talasi. To je de facto najzapadnija tačka Arhipelaga Kuzova.

JUŽNI DEO ARHIPELAGA KEMSKE ŠHERE

(1) Ostrva Domnjini (Острова Домнины) nalaze se 730 m jugozapadno od ostrva Kuričja Nilaksa. Ova granitna ostrva pokrivena su tresetom; obale su strme sa većom dubinom mora. Na 1,1 km severno od zapadnog ostrva grupe počinje plitko more sa dubinama ispod 15 m, na kome postoje delovi sa dubinama od 1,8-7,4 m. Među ostrvima Domnjini veoma je izražena plima. Plovidba u predelu ostrva je opasna zbog grebena, koji se nalaze 200 m južno od njih.

(2) Ostrva Sedeljnije (Острова Седельные) su grupa od dva ostrva, u čijoj blizini se nalazi nekoliko stenovitih ostrvaca bez vegetacije i grebena. Nalaze se 1,7 km jugozapadno od ostrva Kuričja Nilaksa i na istoj tolikoj udaljenosti zapadno od ostrva Tupičiha. Severno ostrvo je veće, dugačko je 1,2 km i visoko je 44,4 m. Ima kamenitu površinu sa tri odvojena brda. Južno, manje ostrvo, dugačko je 850 m, niže je od severnog, nema vegetaciju i pokriveno je tresetom. Ostrva Sedeljnije su okružena plitkim morem, a moreuz između njih nije plovan. U moreuzu je veoma izražena plima i oseka. Doline ostrva i rasedi među brdima obrasli su šumom i žbunjem. Obale ostrva su stenovito-kamenite. Prema topografskoj karti na severnom ostrvu postoji koliba. Na ostrvima Sedeljnije gnezdi se gavka.

(3) Tupičiha (Тупичиха) se nalazi 2,3 km južno od Ruskog Kuzova. Ovo manje stenovito ostrvo dugačko je 630 m, a visoko 45,6 m. Pokriveno je tundrom i tresetom. Na njegovoj južnoj obali raste listopno žbunje. Pored obale je dublje more. Dubina mora od 10 m prilazi na pojedinim mestima skroz do severne i južne obale. 200 m zapadno od ostrva Tupičiha nalazi se golo kamenito ostrvce.

(4) Veliki Revjažij (Большой Ревяжий) se nalazi u delu gde se more povlači, 3 km severno od rta Poltamkorga (ili Paltamkorga). Severozapadni kraj ostrva udaljen je samo 250 m od matičnog kopna. Ostrvo je pokriveno proplancima i šumom. Između rta Poltmakorga i ostrva Veliki Revjažij nalazi se još nekoliko ostrvaca pokrivenih šumom, kao i mnoštvo hridi i grebena. Istočno od ostrva Veliki Revjažij nalazi se ostrvce Batožnica (Батожница), a jugoistočno Kisličiha (Кисличиха).

(5) Beloguziha (Белогузиха, GPS koordinate: 64°51,6′ N, 35°05,4′ E) se nalazi 6,8 km istočno od ostrva Veliki Revjažij. Ovo ostrvo je prilično usamljeno u arhipelagu prepunom ostrva – najbliže mu je ostrvo Mala Nohkaluda (opisano je niže), udaljeno 2,9 km. Beloguziha je dugačka 1,4 km. To je kamenito ostrvo sa dva uzvišenja razdvojena sedlom. Severno uzvišenje je više (35,2 m). Ravna površina ostrva pokrivena je niskom šumom i žbunjem. Obale ostrva su strme, dubina mora oko 10 m prilazi na pojedinim mestima skroz do njegove obale. 270 m jugozapadno od južnog kraja ostrva počinje plićak u kome se nalazi ostrvce.

(6) Ravluda (Равлуда, na topografskoj karti ostrvo se zove Revluda) se nalazi 3,6 km jugoistočno od rta Poltamkorga. Između tog ostrva i ostrva Ravluda ima mnogo opasnosti za plovidbu. Ostrvo je dugačko 670 m. 750 m zapadno od ostrva Ravluda nalaze se granitna i gola ostrva Stvornije Ludki (Створные Лудки). Na topografskoj karti ova ostrva zovu se Lukovati (Луковаты). 3,6 km jugozapadno od Ravlude nalazi se veće ostrvo Konjev (Конев), a južno od njega Teleće ostrvo (Телячий). Na topografskoj karti, gde se ovo ostrvo zove Revluda, postoji ostrvo Ravluda, koje se nalazi 5,7 km južno. Na nautičkoj karti naziv za prikazano ostrvo je Ravluda, a za južno ostrvo nema naziva već je to grupa ostrva Duge lude (острова Долгие Луды).

(7) Ostrva Nohkaludi (Острова Нохкалуды) čine dva ostrva Velika i Mala Nohkaluda i dva niska i gola ostrvca. Nalaze se 2,4 km istočno od ostrva Ravluda (Mala Nohkaluda), odnosno 3 km (Velika Nohkaluda). Velika Nohkaluda je istočnije ostrvo, dugačko je 1 km i visoko 53,5 m. Ostrvo je kamenito, pokriveno tresetom i ima strme obale. Na ostrvu se uzdižu dva brda, odvojena plitkim sedlom, koje se uočava sa severa i juga. Zapadno brdo je nešto više od istočnog, dubina mora od 10 m prilazi na pojedinim mestima skoro do njegove obale. Moglo bi se reći da ovo ostrvo ima oblik kifle ili polumeseca. Mala Nohkaluda nalazi se 460 m severozapadno od ostrva Velika Nohkaluda.

(8) Bezimena luda (Безымянная Луда) se na Google Earthu jedva primećuje. Nalazi se 1,6 km jugoistočno od ostrva Velika Nohkaluda. To je granitno ostrvo pokriveno tresetom. Oko ostrva je plitko more.

(9) Senuha (Сеннуха) je granitno ostrvo pokriveno tresetom, koje se nalati 300 m severno od ostrva Rovnjažij. Oba ostrva se ne vide na Google Earthu. Oko obala ostrva Senuha more je duboko.

(10) Rovnjažij (Ровняжий, GPS koordinate: 64°48′ N, 35°15′ E) se nalazi preko 4 km istočno od ostrva Bezimena luda. Kao i Senuha, to je granitno ostrvo pokriveno tresetom. Ima prilično kose obale sa dubokim morem.

(11) Ostrva Varbarludi (Острова Варбарлуды) su najjužnija ostrva arhipelaga Kemske šhere. Nalaze se 2,2 km istočno od Šujostrova, a oko 9,2 km od matičnog kopna. Južno ostrvo je dugačko 1,5 km, visoko 14 m i najveće je u grupi. Severno ostrvo grupe zove se Kentovij (Кентовый).

Š U J O S T R O V

Šujostrov (Шу́йо́стров) se nalazi u severozapadnom delu Onješkog zaliva i nalazi se neposredno ispred Pomorske obale, u predelu uvale Jugra, a jugoistočno od ušća reke Šuja. Od kopnene Karelije Šujostrov je razdvojen uskim (oko 250 m) moreuzom Sirokskaja salma. Najbliže naselje na kopnu je Šuereckoe (Шуерецкое), udaljeno 7 km, sa 186 stanovnika (2013. godine) i železničkom stanicom.

Oko Šujostrova nalaze se brojna manja ostrva. Od njegovog istočnog kraja prema severu prostiru se ostrva Kemske šhere, od kojih su najbliža Komariha (Комариха), Jelovci (Еловцы), Zjablaluda (Зяблалуда), Tremičelka (Тремычелка), Ravluda (Равлуда) i ostrva Duge lude (острова Долгие Луды), južno od Šujostrova su ostrva Gorodok (Городок), Medveđe ostrvo (Медвежий, visine 30 m), ostrva Sosnovci (острова Сосновцы) i ostrva Žernovci (острова Жерновцы ili Жерн), severno su ostrva Berjozovaja Luduška (Берёзовая Лудушка), Jedostrov (Едостров), Veliki i Mali Libujev (Большой и Малый Либуев), dok je prema zapadu, između Šujostrova i kopna, iza uskog prolaza ostrvo Salmskij (Салмский).

Ostrvo izlazi na severozapadu na uvalu Jugra, na severu na uvalu Šuereckaja, a na istoku i jugu na Onješki zaliv.

Zajedno sa Mjagostrovom, Šujostrov je najveće ostrvo Onješkog zaliva. Ono je izduženo od obale Karelije, nepravilnog je oblika, dužine oko 10 km i širine do 5 km u širokom srednjem delu (od rta Jelovskij do rta Petro-Korga). Najistočnija tačka ostrva je rt Buj-Navolok. Po merenjima sa Google Eartha površina ostrva je oko 27 km².

Reljef i biljni pokrivač ostrva identični su sa najbližim delovima kopnene Karelije. Veći deo ostrva zauzimaju brdašca visine od 12 m do 35,2 m. Brdašca su pokrivena ili mešovitom šumom od jele i breze ili zimzelenom šumom od bora i jele. Drveće je visine do 20 m, a prosečno rastojanje između drveća je 3-4 m. Znatan deo Šujostrova je močvaran.

Fauna ostrva takođe je identična sa faunom cele Pomorske obale sa manjim razlikama. Naprimer, populacija mrkog medveda znatno je veća u odnosu na kopnenu.

Obale ostrva su razuđene, sa velikim brojem zaliva, među koje ulaze uvale Targiba i Tonskaja. Sa svih strana Šujostrov je okružen delovima peskovitog plićaka, a dubina mora pored njegovih obala ne prelazi 0,4-3,5 m. Prosečna visina plime je 1,4 m.

Na ostrvu nema naselja. Celo ostrvo, kao i susedna ostrva Sosnovci, Kentovij, Varbarludi, Ravluda, Golomjanaja Duga luda, Jelovci, Šaliha i nekoliko bližih bezimenih ostrva, deo Pomorske obale od ušća Korče-ručja i zona od 200 m akvatorije svih navedenih ostrva ulaze u sastav Šujostrovskog rezervata, osnovanog 2. novembra 1973. godine.

GPS koordinate: 64°44′09″ N, 34°54′10″ E.

VELIKI I MALI ŽUŽMUJ

Svetionik na ostrvu Veliki Žužmuj

Veliki i Mali Žužmuj (Большой Жужмуй, Малый Жужмуй) nalaze se u sredini Onješkog zaliva, 40 km severoistočno od grada Belomorska i 39 km jugozapadno od naselja Soloveckij na istoimenim ostrvima. Severozapadni deo ostrva Veliki Žužmuj znatno je viši od njegovog srednjeg i jugoistočnog dela. U predelu rta Svetelka, najzapadnije tačke ostrva, obala je visoka. Prema rtu Senoj (GPS koordinate: 64°39′ N, 35°35′ E), najjužnije tačke ostrva, predeo se postepeno snižava i prelazi u ravnicu. Ostrvo je dugačko 5 km, u severnom delu je široko 2,7 km, a u južnom 1,8 km. Moglo bi se reći da ostrvo ima oblik pravougaonika. Površina ostrva je oko 7 km². Najviša tačka ostrva je 40,5 m. Ostrvo je skoro potpuno pokriveno šumom, koja se na jugozapadnoj obali prostire do same obale, a na severoistoku počinje 400-600 m obale.

Na ostrvu je ranije postojala baza sakupljača laminarije (morskog kupusa) i na ostrvu postoje i danas ostaci nekadašnjih objekata za njihovo sušenje. Takođe je radila i meteorološka stanica. Na ostrvu se sačuvao svetionik “Žužmujski”, jedan od najstarijih u Rusiji, izgrađen 1871. godine. Isključen je 2010. godine (moguće je radi povremeno u autonomnom režimu).

Na ostrvu je postojalo selo Ostrvo Veliki Žužmuj, po podacima iz 2013. godine ima dva stanovnika. Nalazi se u centralnom delu ostrva, 500 m od severoistočne obale. Takođe postoji i groblje svetioničara.

Ostrvo Mali Žužmuj (GPS koordinate: 64°37′ N, 35°40′ E) nalazi se 4 km jugoistočno od ostrva Veliki Žužmuj. Dugačko je oko 4,3 km, a najveća širina je u severnom delu i iznosi 1,7 km. Površina ostrva merena na Google Earthu iznosi 4 km². Mali Žužmuj je znatno niži od Velikog Žužmuja, na topogradskoj karti jedina kota je 2 m. Severni deo ostrva Mali Žužmuj je viši od južnog i postepeno se snižava prema jugoistoku. Ostrvo je pokriveno šumom.

Plaža na ostrvu Veliki Žužmuj

Ostrva Veliki i Mali Žužmuj leže je u jednom zajedničkom plićaku. Jedino pored severne obale Velikog Žužmuja nije plitko more. Od jugoistočnog kraja ostrva Veliki Žužmuj na 2,7 km prema jugoistoku i ostrvu Mali Žužmuj prostire se plićak, u kome se nalaze tri ostrvca pokrivena žbunjem. Između tog plićaka i plitkog mora oko severne obale ostrva Mali Žužmuj postoji moreuz širine 200-1.000 m.

Susedna ostrva:

(1) Pulja-Luda (Пуля-Луда) je ostrvce koje se nalazi 1,4 km jugozapadno od rta Svetelka na ostrvu Veliki Žužmuj. To je granitno ostrvce, bez vegetacije. Do 600 m u pravcu zapad-severozapad od ostrvca su mesta opasna za plovidbu.

(2) Pečak (Печак) je peščano-kamenito ostrvce, uočljivo u moru, a nalazi se 1,5 km jugozapadno od severnog kraja ostrva Mali Žužmuj.

(3) Mala Senuha (Малая Сеннуха) se nalazi čak 15 km severno od ostrva Veliki Žužmuj. Slično rastojanje je do Velikog solovjeckog ostrva, a do matičnog kopna ima oko 30 km. Dimenzije ostrva su približno 100 x 50 m. Ostrvo Mala Senuha je nisko, kamenito i bez vegetacije. Najviša tačka ostrva je na samo 4,3 m. Pored obale dubina mora je do 7 m, a visina plime je 1 m.

Ovo ostrvce bi bilo samo jedno u nizu neprimetnih ostrva u Belom moru, da nije bilo događaja iz 2011. godine. 1. oktobra 2011. godine u blizini ostrva sakupljač limenarije, 25-godišnji stanovnik Arhangeljska Sergej, dospeo je u nevreme. Drvena barkasa (veliki čamac) je propustila vodu i momak se spasao doplivavši do ostrvca. 16 dana Sergej je živeo na ostrvcetu. On se hranio algama i pio je kišnicu. Da bi se bar nekako zaštitio od lošeg vremena sagradio je zemunicu tako što je na dva velika kamena stavio daske i tu je spavao. Prvih dana od svitanja do zalaska sunca gledao je prema pučini u nadi da će ugledati nekakv brod. Spasen je 17. oktobra. Helikopter Ministarstva za vanredne situacije tražeći drugu nestalu osobu pronašli su Sergeja. U bolnici u Arhangeljsku konstantovana je jaka prehlda i znaci iznurenosti, a opšte stanje konstantovano je kao srednje teško. Na Google Earthu Mala Senuha se ne vidi.

(4) Velika Senuha (Большая Сеннуха) se nalazi zapadno od Male Senuhe. Visna ostrva je 27,5 m. Ostrvo je kamenito i pokriveno je tresetom. Kose granitne obale ostrva, lišene vegetacije, imaju svetlo sivu boju. Krajem proleća i početkom leta zahvaljujući tome što na ostrvu u izobilju raste moroška (žuto-narandžasta malina) ostrvce Velika Senuha ima crveno-žutu boju. Moreuz između Velike i Male Senuhe nije plovan. Pored obale more je duboko, ali i pored toga ne preporučuje se prilaz ostrvima na rastojanje manje od 2 km, jer postoje delovi sa veoma malim dubinama.

Foke na ostrvu Veliki Top

(5) Ostrva Topi (Острова Топы) su grupa od dva mala ostrva Veliki i Mali Top. Ostrva su stenovita i pokrivena tresetom. Nalaze se severoistočno od Arhipelaga Kuzova, a pred ulazom u Solovjecki zaliv 7 km jugozapadno od rta Tolstik na Solovjeckom ostrvu. Obale ostrva su niske. Između ostrva Topi i Zečjeg plićaka (Заяцкая мель) nalaze se mesta gde je dubina mora ispod 10 m. Na Google Earthu ova ostrva se ne vide. Iako su bliža Solovjeckim ostrvima, nego Arhipelagu Kuzova, ipak administrativno pripadaju Kareliji. Ne bi se moglo reći da su ostrva Topi susedna sa ostrvom Žužmuj, ali jednostavno teško ih je bilo sa kojim ostrvom povezati. Nisu deo Kemskih šhera, zato što se nalaze istočno od moreuza Zapadna solovjecka salma.

S U M S K E   Š H E R E

Sumske šhere(Сумские шхеры) su skup ostrva i plićaka u Onješkom zalivu. Nalaze se blizu Pomorske obale u Sumskoj uvali, Sorokinskoj uvali i dalje do Šujostrova na severu. Najveća od tih ostrva su Sosnovci (Сосновцы), Veliki Varbostrov (Большой Варбостров), Mali Varbostrov (Малый Варбостров), Berezovec (Березовец), Rajdostrov (Райдостров). Ovaj opis ostrva niže je malo proširen u odnosu na gore navedena ostrva, ali prema nautičkoj karti Sumske šhere se protežu sve do Sedostrova. U tom delu Belog mora najveća ostrva su Tumišče, Sumostrov, Razostrov i Sedostrov.

Opis ostrva:

(1) Tumišče (Тумище, GPS koordinate: 64°29′ N, 35°00′ Е) se nalazi oko 10 km jugoistočno od grada Belomorska. Od obale kopna razdvojeno je moreuzom koji presušuje, a na nautičkoj karti prikazano je kao poluostrvo. Tumišče je veće ostrvo: dugačko je 4,2 km, široko 2,7 km, a površina merena na Google Earthu je preko 6 km². Ostrvo je obraslo mešovitom šumom. Oko ostrva su brojna ostrvca i opasna mesta za plovidbu. U gradu Belomorsku se završava Belomorsko-baltički kanal dužine 227 km, koji ustvari spaja Belo more sa Onješkim jezerom. Grad je 1992. godine imao 19.000 stanovnika, a sada ih živi samo polovina od tog broja – 9.500.

(2) Molčanov (Молчанов) se nalazi 400 m severno od ostrva Tumišče. Ostrvo je dugačko 570 m. Jugozapadna obala ostrva Molčanov obrasla je listopadnom šumom. Dalje duž obale, prema ostrvima Parusnici, nalaze se Daljni (Дальний), ostrva Baršovuha (острова Баршовуха), ostrva Sosnovci (острова Сосновцы), ostrva Parusnije Korgi (острова Парусные Корги), Veresovaja-Luda (Вересовая-Луда) i ostrva Lambostrovki (острва Ламбостровки) sa većim ostrvom Lambostrov (Ламбостров) visine 10 m.

(3) Osinka (Осинка) je izolovano ostrvo, nalazi se 9,7 km severoistočno od ostrva Tumišče. Najbliže su mu ostrva Parusnici, od kojih se nalazi 4,5 km severno. Ostrvo je vidljivo sa udaljenosti od 20 km i služi kao dobar orijentir pri plovidbi u području Sumskih šhera. Osinka je kamenito ostrvo sa niskim obalama. Dugačko je 700 m. Njegova ravna površina pokrivena je tresetom. Pored obale je duboko more i može se bezbedno ploviti na rastojanju ne manjem od 750 m.

(4) Ostrva Parusnici (Острова Парусницы) su grupa niskih granitnih ostrvaca, koja se nalaze oko 8 km jugoistočno od ostrva Tumišče. Deo ostrva pokriven je mahovinom i travom. Ostrva koja se nalaze u sredini grupe međusobno su spojena stenovitim plićakom. Cela grupa je okružena brojnim hridima i grebenima, koji se prema severu i istoku prostiru na udaljenost do 900 m. Severno od kamenja dubina mora se povećava do 7 m. Prolaz između ostrva Parusnici i matičnog kopna je plitak i prepun je plitkih mesta, ostrvaca i grebena. Južno od ove grupe ostrva, praktično u njihovom produžetku, nalaze se ostrva Berežnije Parusnici (Острова Бережные Парусницы).

(5) Kivrej (Киврей) se nalazi istočno od ostrva Parusnici, a 4,5 km severno od Sumostrova. To je malo (dužine 300 m) i izolovano granitno ostrvo, pokriveno tresetom i tundrom. Kivrej ima niske obale. Prema topografskoj karti najviša tačka ostrva je 7 m. Pored južne i severozapadne obale more je dublje. Ostrvo je okruženo plitkim morem dubinama do 5 m u širini od 500 m.

(6) Sumostrov (Сумостров, GPS koordinate: 64°23′ N, 35°17′ Е) je spojen sa matičnom obalom plitkim morem, u kome se nalaze mnogobrojna granitna ostrvca. Na nautičkoj karti Sumostrov je čak prikazan kao poluostrvo. Dugačak je 5 km, najveća širina je 4,3 km, a površina merena na Google Earthu je oko 11 km². Ravna površina ostrva pokrivena je šumom. Prema topografskoj karti ostrvo je visoko 18 m. Pored severne i istočne obale ostrva ima dosta ostrvaca i opasnih mesta za plovidbu. Zapadni kraj ostrva predstavlja poluostrvo Tones (Тоннес), obraslo šumom. Obale poluostrva su niske, stenovite i okružene plićakom širine do 30 m. Na topografskoj karti na ostrvu su naznačene tri kolibe. Najbliže naselje na kopnu zove se Virma (Вирма, 2013. godine imalo je 16 stanovnika), gde prolazi i železnička pruga. Zapadno od Sumostrova u uvali Virma nalaze se ostrva Kuzostrov (Кузостров),Veliki Varbostrov (Большой Варбостров), Mali Varbostrov (Малый Варбостров), Berezovec (Березовец), ostrva Klimovi (острова Климовы) i još jedna grupa ostrva koja se zove Sosnovci (острова Сосновцы). Neposredno uz severoistočnu obalu Sumostrova je Rajdostrov (Райдостров). Ostrvo sa istim nazivom Sumostrov nalazi se u jezeru Sumozero, oko 40 km južno.

(7) Ovčija i Teleća ostrva (Острова Овечьи и Телячьи) nalaze se 2,5 km jugoistočno od Sumostrova. Obe grupe ostrva su u plitkom moru, koje se prostire do 2,5 km u pravcu sever-severoistok od rta Latnavolok na kopnu. Ova mala i niska ostrva, pokrivena mešovitom šumom i tundrom, izgrađena su od granita. Od najsevernijeg ostrva opasnosti za plovidbu se prostiru do 1,1 km prema istoku. Istočnije u zalivu, valjda da bi se kompletirale domaće životinje, postoje i Kravlja ostrva (Острова Коровьи).

(8) Ostrva Kalganci (Острова Калганцы) nalaze se u sredini Sumske uvale, oko 3,6 km od kopna. Grupu čine dva niska granitna ostrva, pokrivena tundrom. Zapadno ostrvce dugačko je 750 m i po topografskoj visoko je 4 m. Ono je niskim prevlakama je podeljeno na tri dela. Centralni deo južnog ostrva, koje je dučako 550 m, obrastao je zimzelenom šumom. 3,4 km jugoistočno od ovih ostrva, a 450 m od obale, nalazi se ostrvo Maksimiha (Максимиха). Slika tog ostrva je na sledećoj strani.

(9) Naružnaja Korga (Наружная Корга) se nalazi 830 m u pravcu istok-severoistok od severnog kraja južnog od ostrva Kalganci. Sa severne strane ostrva vidljivo je kamenje kada nastupi oseka. 1,2 km severno od ostrva Naružnaja Korga nalazi se nisko kamenito ostrvce bez vegetacije okruženo uskim kamenitim plićakom.

Ostrvo Maksimiha

(10) Razostrov (Разостров) se nalazi 3 km zapadno od Sedostrova. Ostrvo je dugačko 1,9 km, a najveća širina je 1,4 km. Razostrov je nisko ostrvo, pokriveno mešovitom šumom, zahvaljujući čemu je lako uočljivo i sa udaljenosti od 20 km. Ostrvo je izgrađeno od stena i blago je izdignuto. Između brdašca su male uske močvarne padine. Pored zapadne i severne obale ostrva more je dublje, za razliku od istočne i južne obale gde je plitko. Na topografskoj karti na ostrvu je prikazana koliba.

(11) Jelovec (Еловец) je nisko ostrvo sa stenovitim obalama koje se nalazi 1,7 km jugoistočno od Razostrova. Iz daljine Jelovec liči na brdo sa blagim padinama. Ostrvo je pokriveno izgorelom šumom. 870 m južno od ostrva Jelovec nalazi se ostrvce Senuha (Сеннуха), a malo dalje su Kravlja ostrva.

(12) Sedostrov (Седостров) se nalazi oko 2,5 km severozapadno od Medveđeg rta na kopnu. Ostrvo je dugačko 2,5 km, a po merenjima sa Google Eartha površina ostrva je nešto veća od 2 km². Najviša tačka ovog brdovitog ostrva je 34,1 m. Severoistočni deo Sedostrova je izdignutiji u odnosu na zapadni i jugozapadni deo; on izgleda kao brdo sive boje. Obale ostrva obrasle su mešovitom šumom i okružene su peskovito-kamenitim plićakom, koji ima najveću širinu pored njegove jugoistočne obale. Plićak, koji počinje od jugoistočne obale ostrva, skoro je spojen sa uskim plitkim pojasom oko Medveđeg rta (GPS koordinate: 64°22′ N, 35°35′ E). Ostrvo je od kopna razdvojeno uskim i plitkim moreuzom. Na drugu stranu, između Sedostrova i ostrva Tiunec nautičare vrebaju brojne opasnosti. Od severozapadnog kraja Sedostrova opasna mesta protežu se na udaljenost od 2 km i završavaju se ostrvcetom (GPS koordinate: 64°25′ N, 35°30′ E) visine 3,6 m, koje leži u području plitkog mora. Za plovidbu u prolazu neophodno je poznavanje lokalnih uslova. Na topografskoj karti na Sedostrovu je prikazana koliba.

(13) Už-Korga (Уж-Корга, na topografskoj karti Ужкорга) se nalazi pored severoistočne obale Sedostrova. Ovo malo i nisko ostrvo pokriveno je travom i mahovinom, a mestimično ima i šume. Ostrvo je okruženo peskovito-kamenitim plićakom. Severno od ostrva u plitkom moru nalazi se hrid. Moreuz između Sedostrova i Už-Korga je plitak, ali za vreme plime njime mogu da prođu brodovi čiji je gaz do 1 m.

(14) Tiunec (Тиунец) se nalazi 3,1 km u pravcu sever-severoistok od Sedostrova. Na ostrvu se nalaze dva gola brdašca, razdvojena rasedom. Severno brdo je više od južnog i ima strmije padine. Južno od južnog brdašca je ravnica, na kojoj rastu žbunje i mešovita šuma. Sa zapada i istoka ostrvo je lako uočljivo i sa udaljenosti od 25 km. Na topografskoj karti na ostrvu su prikazane dve kolibe.

(15) Salmaludi (Салмалуды, na topografskoj karti Салма-Луды) su tri granitna ostrvca koja se nalaze oko 10 km severno od ostrva Tiunec. Na Google Earthu ova ostrvca se ne vide.

BEREŽNOJ SOSNOVEC

Berežnoj Sosnovec(Бережной Сосновец) se nalazi 2,5 km severoistočno od napuštenog sela Jukovo (Юковo, 2013. godine 1 stanovnik), a oko 5,4 km zapadno od Mjagostrova. Ostrvo je dugačko 3 km, najveća širina je 1,6 km, a površina merena na Google Earthu je nešto veća od 3 km². U severozapadnom delu ostrva Berežnoj Sosnovec nalazi se upečatljivo brdo visine 75 m u obliku kupe, obraslo zimzelenom šumom. Padine brda su kose, a južna padina je strma. Na zapadnoj obali nalaze se još dva brda sa blagim padinama, takođe obrasla zimzelenom šumom. Preostali deo ostrva je nizak. Centralni i jugoistočni delovi su močvarni i obrasli su mešovitom šumom. Obale ostrva okružene su plitkim morem, koje se na istoku proteže sve do Mjagostrova. Plićak je na 900 m istočno od ostrva Berežnoj Sosnovec prekinut prolazom (u kome su dubine 0,3-2,8 m).

Susedna ostrva:

(1) Storoževaja Luda (Сторожевая Луда) se nalazi 1,4 km severozapadno od ostrva Berežnoj Sosnovec.

(2) Jukov (Юков) se nalazi 4 km zapadno od ostrva Berežnoj Sosnovec. Iako je malih dimenzija, visoko je čak 38,1 m. Između Jukova i obale kopna postoji uski prolaz, u kome se dubina mora kreće od 0,2-2,4 m. 1,3 km jugoistočno od ostrva Jukov nalazi se ostrvo Dvinskaja Luda (Двинская Луда), takođe locirano pored samog kopna.

(3) Roganka (Роганка) se nalazi oko 2,6 km severoistočno od ostrva Berežnoj Sosnovec. To je stenovito ostrvo pokriveno tresetom. Ostrvo je vidljivo sa udaljuenosti od 15 km.

(4) Goli Sosnovec (Голый Сосновец) se nalazi 1,6 km severoistočno od ostrva Berežnoj Sosnovec. Ostrvo je dugačko 1 km. U severozapadnom delu ostrva Goli Sosnovec nalazi se brdo visine 37,5 m. Njegove padine su kose i prekrivene su šumom. Južni deo ostrva je nizak, na pojedinim mestima je močvaran i prekriven je šumom. Između ostrva Goli Sosnovec i Roganka (međusobno su udaljeni 800 m) nalazi se kamenita podvodna kosa, koja se tokom oseke na pojedinim mestima pojavljuje iznad površine mora. Na topografskoj karti na ostrvu je prikazana koliba.

M J A G O S T R O V

Mjagostrov (Мягостров) se nalazi 3,5-4 km od matičnog kopna. Ostrvo je dugačko 10 km, a najveća širina je 4,5 km. Po približnim merenjima sa Google Eartha (teško je tačno ustanoviti liniju obale ostrva) površina je oko 36 km². Između jugozapadne obale ostrva i kopna nalaze se brojna bezimena ostrvca i tri veća ostrva Ščelјe (Щельe), Manikostrov i Berezovec, koja od Mjagostrova deli moreuz Mjagostrovskaja Salma. Između Manikostrova i Berezoveca i kopna nalazi se moreuz Gvozdena vrata. Ostrva Šaglanci (Шагланцы, visine 2 m) nalaze se zapadno od severozapadnog kraja Mjagostrova.

Mjagostrov je brdovito ostrvo, izgrađeno od granita i prekriveno mešovitom šumom, sa izuzetkom njegove najsevernije tačke, rta Belužij (GPS koordinate: 64°24′ N, 35°56′ Е). Kao orijentiri za nautičare prilikom prilaza ostrvu mogu da posluže tri veća uzvišenja:

– brdo Krutaja (Крутая) visine 84,2 m koje se nalazi 5,5 km u pravcu jug-jugoistok od rta Belužij,

– brdo Zmeinaja (Змеиная), koje je sa 88 m najviša tačka ostrva, a nalazi se 2 km severozapadno od brda Krutaja i

– brdo Sokolja (Соколья) visine 78,4 m koje se uzdiže 3,3 km južno od brda Krutaja.

Padine brda su stenovite i pokrivene su mešovitom šumom. Obale ostrva su isprecane manjim uvalama koje presušuju tokom oseke. Rtovi su kameniti i stenoviti, njihove padine su blage i pokrivene su tundrom. Zapadna obala ostrva je niska i močvarna, a istočna i severoistočna je brdovita. Kada je vedro vreme Mjagostrov se može uočiti i sa razdaljine od 40 km. Plitko more pored istočne obale nije šire od 900 m. Od severozapadnog kraja ostrva počinje široka kosa, na kojoj se nalazi nekoliko ostrvaca i kamenja bez vegetacije. Tokom plime pojedino kamnje izviruje iznad površine vode. Pri neznatnom kolebanju mora po celoj površini plićaka formira se morska pena.

Tokom leta Mjagostrov oživi, pošto se na njemu organizuje biološki kamp za decu u trajanju od 10 dana po ceni od 37.000 rubalja (oko 55.000 RSD). Za tu namenu postoje izgrađene barake za smeštaj mlađe dece, dok starija deca spavaju u šatorima. Mesto polaska za kamp je selo Koležma (Колежма, 2013. godine imalo je 157 stanovnika, a 1926. godine 1.168 stanovnika), od koga se Mjagostrov nalazi oko 10 km severoistočno. Na topografskoj karti na ostrvu ima veći broj koliba.

Susedna ostrva:

(1) Manikostrov (Маникостров) je veliko ostrvo, dugačko skoro 5 km. Prema nautičkoj karti i Google Earthu jugoistočni kraj ostrva produžava se u kosu dužine 1,4 km, a na topografskoj karti te kose nema. Površina ostrva merena na Google Earthu je oko 4,7 km². Mjagostrov je 1,8 km istočno (razdvojeni su Mjagostrovskom salmom), kopno je 680 m zapadno (razdvojeni su Gvozdenim vratima), ostrvo Berezovec je 140 m južno (ne bi ga trebalo brkati sa istoimenim ostrvom koje se nalazi 9 km jugoistočno u Koležemskoj uvali i opisano je niže), a ostrvo Ščelje je 470 m severno.

(2) Jelovec (Еловец) se nalazi u plitkom delu mora koje počinje od južne obale Mjagostrova, 2,7 km jugoistočno od ostrva Berezovec, a 2,2 km severoistočno od rta Krasnoščelje (Краснощелье) na obali kopna. Ostrvo je dugačko 800 m, a visoko je 6 m. Ovo stenovito ostrvo u severnom delu obraslo je žbunjem i šumom, dok je južni deo ostrva močvaran.

(3) Olenica (Оленница) se nalazi u plitkom moru 550 m od istočne obale Mjagostrova, na paraleli sa brdom Sokolja. Ovo malo i stenovito ostrvo visoko je 15,5 m iuma strme obale. Prekriveno je šumom i tundrom. Na zapadnoj obali ostrva nalazi se koliba.

OSTRVA BORŠOVCI

Grupu ostrva Boršovci (Острова Боршовцы) čine Berežnoj Boršovec, Dugi Boršovec, Golomjanij Boršovec i nekoliko ostrvaca. Berežnoj Boršovec je najzapadnije ostrvo grupe i nalazi se 4,2 km istočno od Mjagostrova. Od kopna su ostrva udaljena najmanje 12 km. Ostrva su lako uočljiva i mogu se videti sa udaljenosti od čak 45 km. Od ovih ostrva prema istoku počinju Onješke šhere.

Sledi opis tri glavna ostrva grupe (od juga prema severu).

Berežnoj Boršovec

Berežnoj Boršovec (Бережной Боршовец, GPS koordinate: 64°21′ N, 36°07′ E) je stenovito ostrvo koje dostiže visinu 67,1 m. U jugoistočnom i severozapadnom delu ostrva nalaze se dva brda, pri čemu je istočni viši. Između brda od severa prema jugu prolazi jaruga obrasla šumom. Ostali deo ostrva prekriven je izgorelom šumom. Jugozapadna obala ostrva pokrivena je livadskom vegetacijom. Na južnoj obali ostrva je koliba. Severna obala ostrva je niska, istočna je kosa, centralni deo jugozapadne obale je nizak, a jugoistočna obala je strma i stenovita. Sa severa i istoka ostrvo je okruženo kamenitim plićakom širine do 25 m. Južno od ostrva plićak je kamenito-peščani, širine do 1,1 km. U području od 1,9-2,4 km prema jugoistoku od ostrva Berežnoj Sosnovec nalaze se mala izdignuta stenovita ostrva sa strmim obalama. To su ostrva Gorelij (Горелый) visoko 21 m i pokriveno tundrom, ostrvo Tolstik (Толстик) visoko 41,5 m, pokriveno zimzelenom šumom, a takođe i tri stenovita ostrvca sa dubljim morem pored obale. 50 m istočno od severnog kraja ostrva Gorelij nalazi se greben. 800 m severoistočno od ostrva Berežnoj Boršovec nalazi se stenoviti plićak, a 260 m južno od jugozapadnog kraja ostrva u plićaku se nalazi stenovito ostrvce, zaraslo u travu. 2 km južno od jugoistočnog kraja ostrva 0,6 m ispod površine mora je greben.

Dugi Boršovec (Длинный Боршовец) nalazi se 170 m istočno od ostrva Golomjanij Boršovec, a 3,2 km severoistočno od ostrva Berežnoj Boršovec. Ostrvo je dugačko 1,8 km, ali vrlo usko (po tome je verovatno i dobilo naziv). Zapadna obala ostrva je strma, istočna je kosa, sa manjim strmim delovima na severozapadnom i jugoistočnom kraju ostrva, koji su obrasli žbunjem. Ostrvo je pokriveno tundrom. 1 km istočno od južnog kraja ostrva nalazi se stenovito ostrvce visine 3,9 m.

Golomjanij Boršovec (Голомянный Боршовец) se nalazi 5,8 km severoistočno od Mjagostrova, a 3,6 km severno od Berežnog Boršovca. Ovo stenovito ostrvo dugačko je oko 1,2 km. Dva gola i ravna uzvišenja granitnog ostrva Golomjanij Boršovec razdvojena su dovoljno dubokim sedlom, obraslim šumom. Obale ostrva su kose i strme, sa izuzetkom niske južne, koja je obrasla šumom. Na južnoj obali se nalazi koliba. 370 m severno od ostrva Golomjaniij Boršovec nalazi se ostrvce Sinjuha (Синюха) visine 8,6 m. 2 km istočno od Sinjuhe nalazi se hrid, visine 0,9 m.

Golomjanij Boršovec

Susedna ostrva:

(1) Titluda (Титлуда, GPS koordinate: 64°25′ N, 36°06′ Е) je ostrvo severnog dela Onjeških šhera najudaljenije od kopna. Nalazi se 4 km severno od ostrva Golomjanij Boršovec. Ostrvo je stenovito, nisko i bez vegetacije. Pored obale je dublje more.

(2) Senaja Luda (Сенная Луда) se nalazi 2,8 km istočno od severnog kraja ostrva Dugi Boršovec. Ovo stenovito ostrvo visoko je 9,8 m, pokriveno je tresetom i tundrom i ima dublje more pored obale.

(3) Ostrva Stepanovi Ludi (Острова Степановы Луды) čine ostrva Berežnoj (Бережной), Srednje ostrvo (Средний), Golomjanij (Голомянный) i još nekoliko ostrvaca. Nalaze se oko 6 km jugoistočno od ostrva Berežnoj Boršovec. Srednje ostrvo i Berežnoj, najjužnije u grupi, leže u zajedničkom plićaku.

(4) Jatko (Ятко, GPS koordinate: 64°17′ N, 36°17′ E) se nalazi 2,5 km jugoistočno od ostrva Berežnoj. To je stenovito ostrvo sa kosim padinama, dok je jugozapadna padina strma. Ostrvo je malo i dugačko je 460 m. Pokriveno je tundrom, a u istočnom delu je obraslo listopadnim žbunjem. Na 500 m prema jugoistoku od ostrva se prostire kosa, na čijem kraju je stenovito ostrvce, pokriveno tundrom.

(5) Srednji Gorelij (Средний Горелый) se nalazi 3,4 km jugozapadno od ostrva Jatko. Radi se o izuzetnom malom ostrvu, dugačkom samo 260 m. Obale ostrva Srednji Gorelij su kose i stenovite. Ostrvo je pokriveno tundrom. 500 m severozapadno od ostrva nalazi se stenovito ostrvce takođe pokriveno tundrom. Na istoj udaljenosti, ali severno, nalaze se nisko ostrvce, greben i hrid, a još jedan greben se nalazi 2,4 km jugoistočno od ostrva.

(6) Kolodez (Колодезь) se nalazi 3,6 km jugozapadno od ostrva Berežnoj, a 5 km jugoistočno od ostrva Berežnoj Sosnovec. Od kopna je udaljen blizu 12 km. Kolodez je veoma malo ostrvo, dugačko svega 230 m. Visoko je 2,9 m i okruženo je stenama. 220 m jugozapadno od ostrva Kolodez nalazi se ostrvce, koje prilikom jakih vetrova ponekad prekrije more.

(7) Količja Luda (Количья Луда) i niže opisana ostrva baš i nemaju mnogo veze sa ostrvima Boršovci. Leže znatno bliže obali, a Količja Luda konkretno je udaljena 2,4 km od obale. Ovo granitno ostrvce visoko je 6,5 m. Vidljivo sa udaljenosti od 13 km i predstavlja dobar orijentir za plovidbu po šhernom plovnom putu, koji prolazi 900 m severoistočno od njega.

(8) Berezovec (Березовец) je manje ostrvo, dugačko 430 m, koje se nalazi 2,7 km severno od rta Čižnavolok na kopnu. Visoko je 6,1 m. Ovo granitno ostrvo je u centralnom i južnom delu prekriveno je crnogoričnom šumom, dok su severni i istočni deo ostrva pokriveni tundrom. Ostrvo je vidljivo sa udaljenosti do 18 km i predstavlja orijentir kada se prilazi Koležemskoj uvali.

(9) Omostrov (Омостров) se nalazi 800 m u pravcu zapad-jugozapad od ostrva Berezovec. Ima oblik pravougaonika, dimenzija 700×500 m. Visoko je 5,9 m, a pokriveno je mešovitom šumom.

(10) Lopskij (Лопский) se nalazi u Koležemskoj uvali, oko 3 km jugoistočno od sela Koležma. Ovo ostrvo je spojeno mostom sa kopnom i predstavlja po tome pravi raritet u Belom moru. Mostić je izgrađen zbog potrebe turista i turističke baze “Lopskij bereg”. Područje baze okruženo je živopisnom prirodom: zimzelena šuma, granitne stene, belosnežne peščane plaže i beskrajna pučina Belog mora. “Lopskij bereg” predlaže i letnji i zimski odmor, a takođe i višednevne programe odmora sa obilaskom prirodnih znamenitosti, ribolovačke i lovačke ture. Baza prima goste tokom cele godine. Orijentisana je na porodični, prijateljski i korporativni odmor.

OSTRVA PERHLUDI

Ostrva Perhludi (Острова Перхлуды) nalaze na severnom kraju Onjeških šhera, 10 km severozapadno od Kondostrova. Oko obala ostrva more je duboko. Opasna mesta za plovidbu su samo u prolazu između ostrva  i u blizini njihovih obala. Sa južne strane ostrva može se skloniti od severnih vetrova. Sidrenje je ipak nesigurno, pošto talasi, zaobišavši ostrva, ulaze u prolaz, koji ova ostrva razdvaja od grupe ostrva koja se nalaze južnije.

Grupu čine ostrva Severna Perhluda i Južna Perhluda.

Severna Perhluda (Северная Перхлуда) je dugačka 2,2 km, a po merenjima na Google Earthu površina je oko 1,3 km². Ostrvo je izgrađeno od granita, visine 37,5 m i ima crvenkastu boju. Na ostrvu se uzdižu tri odvojena brda sa stmim padinama. Ostrvo je pokriveno šumom, koja zamalo ne dolazi do njegove strme istočne obale. Površina ostrva na severnoj i zapadnoj strani je stenovita i pokrivena tundrom. Na severnoj obali ostrva je naplavina. Ostrvo je lako uočljivo i vidljivo sa udaljenosti od približno 35 km.

Južna Perhluda (Южная Перхлуда) ima nešto manju dužinu (2 km) i visinu (34,5 m) od Severne Perhlude. Dva ostrva su međusobno udaljena 800 m. Obale su kose, sa izuzetkom niske severne obale. Zapadni i istočni kraj ostrva pokriven je tundrom. Južni i centralni deo ostrvo pokriveni su crnogoričnom šumom.

Susedno ostrvo:

(1) Kutulda (Кутульда) se nalazi 2,6 km jugozapadno od ostrva Perhludi. To je veće ostrvo, dugačko 2,6 km i visoko 30,8 m. Veći deo ostrva pokriven je crnogoričnom šumom, a severozapadni deo je pokriven tundrom. U produžetku jugoistočnog kraja ostrva nalaze se Dugo ostrvo (Длинный), Bezimeno ostrvo (Безимянный) i Potulaj (Потулай).

K O N D O S T R O V

Kondostrov (Кондостров, GPS koordinate: 64°13′00″ N, 36°37′55″ E) se nalazi u centru Onješkog zaliva, oko 20 km severoistočno od rta Ponomarjov Nos na matičnom kopnu Karelije. Ostrvo je od severozapada do jugoistoka dugačko 6,6 km. Izrazito je nepravilnog oblika, sa više izraženih poluostrva, pa je teško reći kolika je najveća širina, ali je u centralnom delu najuže i to iznosi 1,35 km. Ovo je retko ostrvo za koji postoji na wikipediji podatak o površini i glasi 11 km². Međutim, po merenjima koje sam izvršio na Google Earthu, površina ostrva je veća za oko 2 km².

Obale ostrva su visoke, ima nekoliko uva, od kojih većina presuši tokom oseke. Ostrvo je pokriveno zimzelenom šumom bora i ariša. Najviša tačka ostrva je 31 m.

Kondostrov je okružen ostrvima i mnogobrojnim stenama i plićacima.

Izgradnja manastirskih građevina na ostrvu, uključujući crkvu posvećenu Svetom Nikoli Čudotvorcu započela je 1899. godine. 1905. godine Kondostrov je dobio status skita Solovjeckog manastira (udaljenog oko 100 km). 1908. godine crkva je dovršena i osvećena, a monaha je bilo 17. Takođe je od lokalnog kamena postavljen spomenik Petru I na kome su bile uklesane godine njegove posete Arhangeljsku (1693, 1694 i 1702).

1920. godine, dolaskom sovjetske vlasti, skit je zatvoren, a od 1924-1942. godine na ostrvu je bio gulag. Manastir je kasnije uništen. Danas su ostali samo kameni temelji crkve, a ostrvo je nenaseljeno. Jedino ga često posećuju turisti. Pored ostrva svakoga leta prolazi Solovjecka regata.

Crkva Svetog Nikole Čudotvorca na razglednici (pre 1917. godine)

Susedna ostrva:

(1) Abakumiha (Абакумиха) se nalazi samo 600 m severno od Kondostrova. Ostrvo je dugačko 950 m. Izgrađeno je od granita i obrastlo je šumom. Najviša tačka ostrva nalazi se u njegovoj sredini. Severna, severozapadna i severoistočna obala su kose, dok je južna obala strma.

(2) Hlebna Luda (Хлебная Луда) se nalazi 1 km istočno od najistočnije tačke Kondostrova. To je stenovito ostrvo, čiji je južni deo najviši. Dugačko je 320 m. Pored ostrva je dublje more, obale su kose, jedino je južna obala strma. Ostrvo je pokriveno tundrom, a na južnom delu raste mlada šuma.

(3) Mali Kuzmin (Малый Кузьмин) se nalazi samo 200 m južno od ostrva Hlebna Luda, a od Kondostrova je udaljen 780 m. Dugačko je blizu 1 km. Obale ostrva Mali Kuzmin su kose, a južnom delu ima strmih delova. Na jugoistočnom delu ostrva je najviša tačka (14 m). Ostrvo je obraslo zimzelenom šumom, a severni deo pokriva tundra. Oko ostrva je plitko more sa razbacanim stenama.

(4) Vučja Luda (Волчья Луда) se nalazi 1,3 km jugoistočno od ostrva Mali Kuzmin, 2,6 km takođe jugoistočno od Kondostrova i 720 m severno od ostrva Veliki Kuzmin. Ostrvo je dugačko oko 760 m. Severni deo ostrva Vučja Luda je najviše izdignut. Istočna obala ostrva je ispresecana uskim, dubokim i stenovitim pukotinama i ima dublje more. Sa zapadne strane ostrva je peskovito-kameniti plićak. Stenoviti rtovi pokriveni su tundrom, ali je ostrvo u principu pokriveno zimzelenom šumom.

(5) Veliki Kuzmin (Большой Кузьмин) nalazi se 5 km istočno od najjužnije tačke Kondostrova. Ostrvo je dugačko 1,3 km, najveća širina je 800 m, pa je tako najveće od ostrva koja okružuju Kondostrov. Ostrvo Veliki Kuzmin je stenovito, sa strmim obalama, obraslo zimzelenom šumom, a na mestima gde nema šume je tundra. Od istoka do zapada ostrva prolazi jaruga sa kosim padinama, koja deli ostrvo na dva izdignuta dela. Južni deo ostrva (26 m) je viši od severnog. Istočna i zapadna obala ostrva okružene su plitkim morem. Područje između ostrva Veliki Kuzmin i jugoistočne obale Kondostrova obiluje ostrvima, plitkim mestima sa dubinama 0,6-6,4 m i hridima. U principu kada se sa istoka prilazi ostrvima koja se nalaze istočno i jugoistočno od Kondostrova ne bi trebalo preseći izobatu 10 m, jer se opasna mesta za plovidbu nalaze odmah posle te izobate.

(6) Pseće ostrvo (Собачий) se nalazi 1,25 km istočno od Kondostrova, a 420 m severoistočno od ostrva Pnevatij. Vrlo je malo ostrvo, dugačko 350 m, nisko i stenovito. Pseće ostrvo (собака znači pas) je pokriveno tresetom i obraslo je žbunjem. Pored obale je dublje more. Prolaz za nautičare je između ostrva Veliki Kuzmin, Vučja Luda, Mali Kuzmin i Hlebna Luda i ostrva koja se nalaze zapadno od njih (Pnevatij, Kondostrov i Pseće ostrvo). Dubine mora se kreću od 3-14 m, a na morskom dnu su pesak i kamen.

(7) Pnevatij (Пневатый) se nalazi 600 m istočno od Kondostrova, blizu njegove najjužnije tačke. To je stenovito ostrvo, obraslo zimzelenom šumom i mahovinom. Na jugoistočnoj obali ostrva nalazi se drveni krst visine 5 m, koji nautičarima može da posluži kao dobar orijentir. Ostrvo se sastoji od dva dela, spojena uskom prevlakom širine 100 m. Severni deo ostrva veći je i viši od južnog. Severna obala ostrva Pnevatij spojena je plićakom sa Kondostrovom, a tu se nalzi krupno kamenje. Dok je na Kondostrovu bio aktivan manastir, na ostrvu Pnevatij se nalazio manastirski kamenolom.

(8) Crna Luda (Черная Луда) se nalazi 3,5 km jugozapadno od najjužnije tačke Kondostrova. Ostrvo je ovalnog oblika, dugako je 860 m, a najveća širina je 470 m. Lako je uočljivo, pošto je u blizini nema drugih ostrva, a pored toga visoko je 45,2 m. Severna obala ostrva Crna Luda je kosa, severozapadna i severoistočna obala je niska, a južna obala je strma. Ostrvo je pokriveno šumom.

(9) Skitskaja Korga (Камень Скитская Корга) je greben koji se nalazi 3 km zapadno od Kondostrova. 550 m jugoistočno od njega nalazi se golo ostrvce.

(10) Ugmorin (Угморин, GPS koordinate: 64°13′ N, 36°33′ E) se nalazi 600 m zapadno od najzapadnije tačke Kondostrova. Ostrvo ima oblik kruške, a dugačko je nešto preko 1 km. Ugmorin je stenovito ostrvo, obraslo zimzelenom šumom. Istočna obala ostrva je niska, dok je južna strma. Oko ostrva je stenoviti plićak. 280 m severno od ostrva Ugmorin nalazi se stenovito nisko ostrvce, pokriveno mahovinom i okruženo uskim stenovitim plićakom. Pored južne obale ostrva Ugmorin nalaze se još dva stenovita ostrvca bez vegetacije.

(11) Korga-Ludskaja (Корга-Лудская) se nalazi 1,8 km severozapadno od najzapadnije tačke Kondostrova. Ostrvo ima oblik polumeseca, a dugačko je 450 m. Korga-Ludskaja je stenovito ostrvo, pokriveno tresetom. Jugozapadno od ostrvca Korga-Ludskaja nalazi se greben i četiri stenovita ostrvca pokrivena tresetom. Najviše od tih ostrvaca obraslo je žbunjem.

(12) Ostrva Vrane (Острова Вороньи) su grupa od najmanje 5-6 ostrva jugozapadno od Kondostrova. Najveće ostrvo (dugačko 1 km) je najistočnije, ujedno i najbliže Kondostrovu, a rastojanje je 3 km. Od jednog do drugog kraja grupe ima oko 2,5 km. Najjužnije, a ujedno i najzapadnije ostrvo grupe visoko je 9 m. Nautičarima se ne preporučuje da prilaze ovim ostrvima zbog mnogobrojnih hridi i grebena.

(13) Ostrva Kivrei (Острова Кивреи) baš i nemaju mnogo veze sa Kondostrovom, budući da se nalaze oko 11 km zapadno od njega. Od matičnog kopna udaljena su 8,5 km. Od jednog do drugog kraja grupe ima oko 5 km. Ostrva su uočljiva već sa udaljenosti od 35 km, pogotovo pošto su relativno visoka. Dobar su orijentir tokom plovidbe po šhernom plovnom putu. Prilaz ostrvima se ne preporučuje nautičarima koji ne poznaju lokalne prilike, zbog brojnih plićaka i grebena. Sledi opis najvećih ostrva.

Ploski Kivrej (Плоский Киврей) je najveće ostrvvo grupe, dugačko 950 m. Ostrvo je izdignuto, sa ravnim vrhom. Pokriveno je tundrom i ima kose obale.

Srednji Kivrej (Средний Киврей) se nalazi 2,7 km jugoistočno od ostrva Ploski Kivrej i 1,1 kmseverno od ostrva Sedlovatij Kivrej. Nešto je manji i niži (visina 54,8 m) od ostrva Sedlovatij Kivrej, dugačak je 400 m. Istočni deo ostrva je viši od zapadnog. Severoistočne i južne padine ostrva su strme, a severne i severozapadne su kose. Ostrvo je obraslo šumom.

Sedlovatij Kivrej (Седловатый Киврей) je najjužnije i najbliže plovnom putu i matičnom kopnu od ostrva Kivrej. Ostrvo je dugačko 500 m. Sa 58,2 m najviše je ostrvo grupe. Južna i jugoistočna obala ostrva je strma. Severna i severozapadna obala ostrva je kosa, sa dva uzvišenja, od kojih je istočno više. Između uzvišenja se nalazi plitko sedlo. Obale i sedlo obrasli su šumom.

(14) Parusnica (Парусница) se nalazi 2,8 km jugozapadno od ostrva Sedlovatij Kivrej, a 5,6 km od matičnog kopna. Ovo sićušno ostrvce je izgrađeno od granita i nema vegetacije. 1,8 km jugozapadno od ostrva je šherni plovni put. Reč парус u prevodu sa ruskog znači jedro, ali ne znam da li to ima veze sa nazivom ostrva.

(15) Meldau (Мельдау) se nalazi 2,5 km jugoistočno od ostrva Sedlovatij Kivrej. Ovo ostrvo pomalo neobičnog imena za ruski jezik, dugačko je 400 m, a visoko je 7,7 m. Izgrađeno je od granita i pokriveno je tundrom. 740 m južno, 1,1 km zapadno i 550 m severozapadno od ostrva nalaze se grebeni, a 650 m severno od njega nalaze se dva ostrvca međusobno spojena plićakom.

K O T K A N O

Kotkano (Котканó, po lokalnom Коткана́ ili Котканы́) je poslednje veće ostrvo Karelije u ovom opisu. Nalazi se 9,3 km južno od Kondostrova, 5,5 km severozapadno od Hedostrova u Arhangeljskoj oblasti i 15,5 km od kopna. Neko je Kotkano nazvao biserom Onješkog zaliva. Možda zbog toga što se među mnogobrojnim ostrvima u arhipelagu Onješke šhere, Kotkano izdvaja svojim oblikom.

Kotkano se sastoji od tri razdvojena uzvišenja, međusobno spojena uskim i niskim peščanim prevlakama. Jugozapadni deo ostrva je najviši (69 m). Jugoistočne padine tog dela ostrva su stenovite i strme. Između tri dela ostrva smestile su se tri manje uvale, u kojima mogu da se sklone čamci. Ostrvo je dugačko 2,5 km, a po merenjima sa Google Eartha površina ostrva je oko 1,4 km².

Osim irvasove mahovine, vrste lišaja kojom se hrane irvasi, na kamenu ništa drugo ne raste, samo borovi čudesno uspevaju da puste korenje na golim stenama bez vidljivih tragova zemljišta.

950 m severno od ostrva nalazi se stenovito ostrvce, a 330 m severoistočno od ostrva nalazi se još jedno ostrvce. 1,8 km severoistočno od ostrva nalazi se greben, koji je tokom oseke 0,4 m iznad površine vode.

Sledi opis preostalih ostrva koja pripadaju Kareliji, mada praktično i nemaju dodirnih tačaka sa ostrvom Kotkano, pošto su od njega udaljena bar 10 km.

(1) Bela Luda (Белая Луда) se nalazi 10 km zapadno od ostrva Kotkano, a slična je i udaljenost do kopna. Ostrvo je dugačko 460 m. Bela Luda je granitno ostrvo, pokriveno tresetom, ima kose obale, a jugoistočna obala je strma. Obale ostrva okružene su stenovito-kamenitim plićakom. Ostrvo je lako uočljivo sa udaljenosti od preko 20 km. Ipak se ne preporučuje približavanje ostrvu sa severne i južne strane na manje od 1 km, a sa istočne na razdaljinu manju od 1,8 km zbog prisutnih opasnosti.

(2) Zelena Luda (Зеленая Луда) je nisko stenovito ostrvce, obraslo  travom, koje se nalazi 2,5 km u pravcu zapad-severozapad od ostrva Bela Luda.

(3) Ropaki (Ропаки) je stenovito ostrvo koje se nalazi 3,8 km zapadno od ostrva Bela Luda, a 1,4 km zapadno od ostrva Zelena Luda. Ostrvo je dugačko 920 m. Obale ostrva Ropaki razuđene su manjim zalivima. Ostrvo ima karakterističan oblik, pošto se od severne obale prema severu pružaju tri stenovita rta, od kojih je srednji najviši i najstrmiji. Taj rt je pokriven mahovinom, a njegova južna padina obrasla je zimzelenom šumom. Rt koji se nalazi zapadnije od srednjeg rta je nizak, ravan i pokriven je tundrom. Istočni rt je takođe nizak i obrastao je mahovinom i lišajevima. Od južne obale ostrva prema jugu pružaju se dva stenovita niska rta. Zapadni rt je nizak i pokriven je zimzelenom šumom. Istočni rt je strm, viši je od zapadnog, i pokriven je mahovinom i lišajevima. Centralni deo ostrva Ropaki pokriven je livadskom vegetacijom i obrastao je šumom.

(4) Ostrva Luda-Gorelka (Oстрова Луда-Горелка). 900 m m jugozapadno od ostrva Ropaki među mnogobrojnim opasnosnim mestima za plovidbu nalaze se niska stenovita ostrva Luda-Gorelka pokrivena ostacima izgorele šume.

(5) Risluda (Рислуда) se nalazi 2,5 km zapadno od ostrva Ropaki. Dugačko je 800 m, visoko 32,2 m i obraslo je zimzelenom šumom.

(6) Krestovaja Luda (Крестовая Луда) se nalazi 2,8 km severno od ostrva Risluda i samo 1,7 km od kopna (rt Ponomarev Nos). Dugačko je manje od 200 m, izgrađeno je od granita i pokriveno tundrom.

(7) Lambasluda (Ламбаслуда, GPS koordinate: 64°05′ N, 36°19′ E) se nalazi 2 km jugoistočno od ostrva Risluda i oko 3,4 km od kopna. Dugačko je 700 m. Lambasluda je nisko granitno ostrvo. Obala je strma samo na malom području njegovog južnog dela. Severoistočni deo ostrva je nizak, a jugozapadni je izdignut. Južni deo ostrva pokriven je zimzelenom šumom, a centralni travom. Severozapadni kraj ostrva obrastao je šumom i travom.

(8) Korgi (Корги) se nalazi 1,1 km jugoistočno od ostrva Lambasluda. To je nisko stenovito ostrvo, pokriveno livadskom vegetacijom.

(9) Ostrva Rakuški (Острова Ракушки, ostrva školjki, GPS koordinate: 64°04′ N, 36°23′ E) su grupa od devet niskih stenovitih ostrvaca, koja se nalaze 3,5 km jugozapadno od ostrva Bela Luda. Najveće ostrvce grupe pokriveno je travom, a preostala mahovinom.

(10) Mala Njuhosluda (Малая Нюхослуда, GPS koordinate: 64°02′ N, 36°24′ E) se nalazi 1,4 km severoistočno od ostrva Velika Njuhosluda. To je stenovito ostrvo, visoko 1,7 m. Pored severne obale je dublje more.

(11) Velika Njuhosluda (Большая Нюхослуда) je udaljena oko 4,4 km od kopna. To je granitno ostrvo, dugačko 460 m, visoko 2,5 m i lako prepoznatljivo. Obale ostrva Velika Njuhosluda su niske. Ostrvo je pokriveno tundrom.

(12) Kirbostrov (Кирбостров) se nalazi 4 km jugozapadno od ostrva Velika Njuhosluda, a manje od 300 m od kopna. Ostrvo je stenovito, visoko 20,6 m i ima kose obale. Središnji deo Kirbostrova obrastao je mešovitom šumom. Severna obala ostrva pokrivena je tundrom. Južni kraj ostrva je nizak, obrastao travom i trskom. Ostrvo se lako prepoznaje.

(13) Kustov Navolok (Кустов Наволок) se nalazi samo 400 m severno od istoimenog rta na kopnu u peskovito-kamenitom plićaku. Ostrvo je visine 1,3 m. Obale ostrva su niske i kamenite. Ostrvo je obraslo zimzelenom šumom.

(14) Mala Korepalka ili Samluda (Малая Корепалка ili Самлуда) se nalazi 4,8 km severno od ostrva Velika Korepalka. To je stenovito ostrvce, obraslo travom, dugačko 200 m, a visoko 7,2 m. Ima kose obale, sa dubljim morem. Mala Korepalka se ukazuje približno na 15 km i lako se prepoznaje, pošto se nalazi daleko od ostalih ostrva.

(15) Velika Korepalka (Большая Корепалка, GPS koordinate: 63°58’13″N, 36°33’41″E) se nalazi u uvali Sarackaja, 4,8 km istočno od ostrva Kustov Navolok i oko 1,8 km od obale. Ostrvo je stenovito, dugačko je 570 m i relativno je visoko (38,2 m). Južna obala ostrva je strma. Ostrvo je obraslo retkom  zizmzelenom šumom, kroz koju se ukazuje granit, pogotovo primetan na njegovoj istočnoj obali. Ostrvo se ukazuje sa otprilike 30 km udaljenosti, to jest znatno ranije od niske kopnene obale južno i zapadno od njega. Sa istoka i severa od ostrva se čini da je brdo na kopnu. Kada se gleda iz sela Unežma, oko 12 km istočno, ostrvo liči na istureni rt.

Osim svog izraženog oblika, koji liči na dinosaurusa zaronjenog u vodu, odlikuje se i time što se nalazi tačno na granici Karelije i Arhangeljske oblasti. Granica ove dve administrativne jedinice prolazi pored istočne obale ostrva, tako da Velika Korepalka pripada Kareliji i poslednje je u opisu ostrva te republike.

100 m zapadno od ostrva Velika Korepalka nalazi se stenovito ostrvce obraslo travom.

H E D O S T R O V

Hedostrov (Хедостров, GPS koordinate: 64°02’16″N, 36°46’34″E) je najveće ostrvo južnog dela Onjeških šhera. Ujedno je prvo ostrvo u opisu koje pripada Arhangeljskoj oblasti.

Hedostrov ima oblik bumeranga i kompletno ravnu obalu, bez ijednog zaliva ili rta. Ostrvo je dugačko nešto više od 5 km, najveća širina je 1,1 km, a površina merena na Google Earthu je nešto manja od 4 km². Verovatno je na oblik ostrva uticalo to što je Hedostrov peščano ostrvo. Potppuno je obraslo šumom. Njegov severni deo je malo izdignut (13,4 m) i strm. Prema jugu predeo se postepeno snižava i na samom južnom kraju postaje nizak. Obale ostrva, sa izuzetkom njegovog južnog kraja, okružene su plitkim morem koje se prostire preko 2 km od obale. Ostrvo se lako prepoznaje sa istoka i zapada već sa udaljenosti od 25 km.

Hedostrov je najpoznatiji po veličanstvenoj plaži, koja se pruža oko celog ostrva, sa probranim belim peskom. Plaža kojoj bi moglo da pozavidi bilo koje tropsko ostrvo, samo što su umesto palmi ovde borovi. Ipak bi se na plaži na Hedostrovu teško moglo okupati, zbog hladne i plitke vode.

Pesak, doduše, nije svugde bele boje. Ponekad se na fonu beline izdvajaju talasi znatno tamnije crvenkaste boje. To je takozvani granatni pesak, to je pesak koji u sebi sadrži veliku količinu najsitnijih granatni zrnaca. On daje plažama poseban kolorit. Treba reći da se granatni pesak (koristi se kod peskiranja) susreće ne samo na Hedostrovu, nego i na drugim ostrvima, a takođe i na matičnom kopnu.

Pored istočne obale ostrva, u plitkom moru, nalaze se ostrvca Baklan (Баклан) i Krestovaja Luda (Крестовая Луда). Ostrvo Baklan ne bi trebalo brkati sa istoimenim ostrvom prikazanim niže u opisu pod brojem 12.

Hedostrov

Susedna ostrva:

(1) Ostrva Oncevi Ludi (Острова Онцевы Луды) su grupa od pet ostrva koja se nalaze severoistočno od Hedostrova. Nijedno od ostrva nije duže od 550 m. Ostrvo Hvostova (Остров Хвостова) najbliže je Hedostrovu i udaljeno je od njega 4,3 km. Ovo stenovito ostrvo visoko je 16,6 m i pokriveno je tundrom. Južna obala ostrva je strma. Na jugozapadnom delu ostrva nalazi se ribarska koliba. Šumsko ostrvo (Лесной), obraslo zimzelenom šumom, najzapadnije je ostrvo grupe. Nalazi se 420 m severno od ostrva Hvostova, a 4,6 km od Hedostrova. Južna i severoistočna obala ostrva su strme. Sedlovatij (Седловатый) je najsevernije i najveće ostrvo grupe. Od Hedostrova je udaljeno 6 km, a od ostrva Hvostova se nalazi 1,7 km severoistočno. Ostrvo je stenovito i ima dva sedla. Njegova istočna i južna obala je strma. Pokriveno je tundrom.

Oncevi Ludi, ostrvo Sedlovatij

(2) Ostrva Uhkonci (Острова Ухконцы) se nalaze 9-10 km severoistočno od Hedostrova. Grupu čine tri stenovita ostrvca pokrivena tundrom. Ostrva su vrlo malih dimenzija, dugačka su svega 200-300 m. Najviše od ovih ostrva je jugoistočno ostrvo Uhkonec-Visoki (Ухконец-Высокий) sa 14,8 m. Njegova istočna obala je strma. 870 m severozapadno od ostrva Uhkonec-Visoki nalazi se ostrvo Uhkonec-Golomjanij (Ухконец-Голомянный). Između ovih ostrva nalazi se najniže ostrvo grupe, udaljeno oko 350 m južno od ostrva Uhkonec-Golomjanij.

(3) Morženec (Морженец) se nalazi 7,3 km istočno od Hedostrova. Ovo malo stenovito ostrvo dugačko je oko 200 m, visoko je 13,2 m i pokriveno je tundrom. Duž jugoistočne obale ostrvca nalazi se litica visine do 8 m. Ostrvce je dobar orijentir prilikom plovidbe u zalivu.

(4) Kamen-Luda (Камень-Луда) je stenovita i niska hrid, koja se nalazi oko 3 km zapadno od ostrva Lehluda. Sa istočne strane ostrvca nalazi se stenoviti plićak širine do 70 m.

Na karti se vide ostrva (6) Mihajliha, (7) Vorvojnica, (8) Mali Kajnec, (9) Veliki Kajnec i (11) Paskanec

(5) Lehluda (Лехлуда ili Лех-Луда, GPS koordinate: 63°56,5′ N, 36°46,3′ Е) se nalazi 2,7 km severno od rta Branica na kopnu, gde se nalazi danas napušteno selo Unežma. Ostrvo je nisko, dugačko 670 m i obraslo je zimzelenom šumom. Kada je sunčano vreme ostrvo ima crvenkastu boju, a kada je oblačno žućkastu. Njegova severna i zapadna obala je niska, dok su južna i istočna stenovite i strme. 600 m severoistočno od ostrva Lehluda nalazi se greben, severozapadno od koga može da se vidi more koje se peni.

(6) Mihajliha (Михайлиха, GPS koordinate: 63°55’43″N, 36°54’24″E) se nalazi 6,5 km istočno od ostrva Lehluda, a 1,5 km od severozapadno od rta Sosnovij Navolok (ili Sosnovka) na kopnu. Ostrvo je dugačko 460 m, a visoko je 8,1 m. Ostrvo je slabo uočljivo, a obraslo je mahovinom i lišajevima. U proleće služi kao mesto za odmor morskih ptica.

(7) Vorvojnica (Ворвойница) se nalazi 11 km istočno od ostrva Mihajliha, a 2,7 km od kopna. Ostrvo je pokriveno sa malo šume i žbunja i ima ravan zeleni “tepih”. U julu 2010. godine turisti iz Moskve su podigli na ostrvu krst, u spomen na dve osobe koje su se utopile u maju te godine na samo tridesetak metara od ostrva. U čamcu je ukupno bilo pet osoba, tri mlađe osobe uspele su da doplivaju do ostrva, a dve osobe starosti oko 50 godina su se udavile. Pošto su prethodno boravili na ostrvu, troje preživelih spasila je vatra, koja se još nije ugasila, pa su uspeli da se ogreju i osuše odeću. Posle tri dana boravka na ostrvu bez hrane i vode, kada se more smirilo, uspeli su da dođu do obale i sela Unežma. Do ostrva Vorvojnica, kao i do mnogih drugih ostrva u Belom moru, tokom oseke moguće je doći pešice, ukoliko ne zasmeta jak vetar, kada nema oseke.

(8) Mali Kajnec (Малый Кайнец) se nalazi 4,2 km severno od ostrva Vorvojnica. Ostrvo je stenovito, dugačko je 260 m, a visoko je 10,2 m. Pored obale je dublje more, a jugoistočna obala je kosa. Pokriveno je tundrom.

(9) Veliki Kajnec (Большой Кайнец) se nalazi 4,4 km severno od ostrva Vorvojnica, a 2,5 km istočno od ostrva Mali Kajnec. Ostrvo je stenovito, neznatno je duže (285 m) i više (17,2 m) od ostrva Mali Kajnec. Istočna obala ostrva je strma. Pokriveno je tundrom. Kada je vedro vreme, ostrva se mogu ugledati sa udaljenosti od 20 km.

(10) Njapa (Няпа, GPS koordinate: 64°02′ N, 37°09′ Е) se nalazi 10 km u pravcu istok-jugoistok od ostrva Morženec i takođe 10 km severno od ostrva Mali i Veliki Kajnec. Na Google Earthu ostrvo se ne vidi, iako nije baš malih dimenzija. Ovo stenovito ostrvo visoko je 30,2 m. Njegova severna obala je niska, a severozapadna i jugoistočna obala je kosa. Nasuprot njima, južna obala je strma, a litice dostižu 22 m. Ostrvo je pokriveno tundrom. Njapa se ukazuje već sa udaljenosti od 30 km i dobro se prepoznaje. Pored jugozapadne obale ostrva nalazi se ostrvce, koje je nisko, stenovito i golo, a kamenitim plićakom spojeno je sa Njapom. 200 m severoistočno od Njape ima grebena.

(11) Paskanec (Пасканец) se nalazi 3,8 km severoistočno od rta Važenavolok na kopnu. Ovo malo stenovito ostrvo dugačko je 350 m, a visoko je 7,7 m. Vegetaciju ostrva čini gusta i neprohodna trava, koja mestimično prelazi u žbunje. Ostrvo je dobar orijentir za prilaz uvali Nimenjga sa zapada ili severa.

(12) Baklan (Баклан) se nalazi oko 10 km severozapadno od naselja Vorzogori na kopnu. Na Google Earthu ovo ostrvce se ne vidi. Baklan je stenovito ostrvo, visoko 2,9 m. Ostrvo je bez vegetacije, a pored obale je dublje more.

Postoje podaci o temperaturi mora u selu Vorzogori (Ворзогоры, 2012. godine imalo je 116 stanovnika). More je najtpolije u julu, kada prosečna temperatura iznosi 18,1°C, a kretala se od 9,7°C do neverovatnih 26,3°C (verovatno je razlog plitko more). U junu se temperatura mora kretala od 2,2°C do 25,0°C (prosečna 14,5°C), a u avgustu od 8,7°C do 25,2°C (prosečna 16,1°C).

K I J

Ostrvo Kij ili Kij-ostrvo (О́стров Кий ili Кий-о́стров) je malo ostrvo u Onješkom zalivu, 8 km od ušća reke Onjege u Belo more i 15 km od grada Onjega.

Ostrvo je dugačko nešto manje od 3 km, a širina se kreće od 100-500 m. Površina ostrva je 0,384 km² (38,4 ha). Preko kanala Perejma, koji se ispuni vodom tokom plime, ostrvo Kij je na severozapadu spojeno sa susednim ostrvom Faresov (Фаресов). Neki smatraju ostrvo Faresov sastavnim delom ostrva Kij.

Uprkos finsko-ugarske etimologije (od korena reči sa značenjem kamen), naziv ostrva uporno se dovodi u vezu sa pitanjem koje je postavio jeromonah Nikon nakon što se posle brodoloma iskrcao na ostrvo: “Koje je ovo ostrvo?” (na staroruskom Кий сей остров). Postoji i druga pretpostavka: na jeziku Laponaca reč kij znači trag životinje.

Zajedno sa manjim ostrvom Krestovij (Крестовый) i brojnim grebenima, ostrva Kij i Faresov čine Kijski arhipelag površine 0,611 km² (61,1 ha), koji se prostire u dužini od oko 3 km. Tokom oseke more se na pojedinim mestima povlači na više stotina metara od obale, otkrivajući morsko dno pokriveno algama. Tada je moguće obići ceo arhipelag pešice, za šta je potrebno svega nekoliko sati.

Ostrvo je izgrađeno od granitnih stena (amfiboliti i gabro) starosti 3,5 milijarde godina. Na nekim delovima obale postoje peščane plaže.

Reljef ostrva je talasast i stenovit, prosečna visina ostrva je 6-8 m, a najviša tačka je 26,8 m. Borova šuma zauzima 99,4% ukupne površine ostrva. Postoje dva područja na kojima preovlađuju jasika i vrba iva. Mogu se sresti jela, breza i jova. Drveća su stara do 330 godina, a njihova prosečna starost je 208 godina.

Na ostrvu Kij čovek je posadio topolu, jarebiku i sremzu (ili ptičju trešnju). Na ostrvskim stenama raste kleka. Na ostrvima Kijskog arhipelaga registrovano je 150 vrsta pečuraka koje rastu po drveću i time ih uništavaju, a sedam vrsta tih pečuraka upisano je u regionalne “Crvene knjige”.

1639. godine jeromonah Nikon (budući patrijarh) prilikom bekstva iz Solovjeckog manastira doživeo je nesreću kod stena blizu ušća reke Onjege, ali se spasio u uvali Kij-ostrva. U spomen na svoje spasenje Nikon je na ostrvu postavio krst. Kijski krst, osvećen 1656. godine, postao je poznat. Nakon 13 godina, odnosno 1652. godine, Nikon, tada već Novgorodski mitropolit, bio je poslat u Solovjecki manastir radi prenosa moštiju svetog Filipa u Moskvu. U povratku je svratio na ostrvo Kij i povodom tog događaja postavio je kapelu na drugom kraju ostrva koji je bliži kopnu, sa krstom unutar nje.

1656. godine, kada je već imao zvanje patrijarha, dobio je dozvolu od cara da na ostrvu Kij podigne manastir u ime Krstovdana (Podizanja časnog krsta). 1660. godine Nikon je lično osvetio Sabornu crkvu na ostrvu.

1760. godine engleski trgovac Gom pokrenuo je na ostrvu trgovinu drvetom. Tu je počeo pretovar onješke šume sa malih rečnih brodova na velike morske.

U XIX veku manastir je opusteo. Do toga je došlo nakon napada engleske vojske tokom Krimskog rata. 9 (21) jula 1854. godine Englezi su se iskrcali na ostrvo i razorili su manastir. Pored toga, manastir je dodatno nastradao tokom požara naredne godine. Tada je manastir zatražio pomoć Sinoda i 1870. godine dobio je tadašnjih 9.000 rubalja za rekonstrukciju. Može se reći da se manastir tih godina ponovo rodio, mada je većina kamenih građevina ipak preživela godine nesreća. Manastir je napušten 1922. godine.

Od 1924. godine do današnjih dana na ostrvu se nalazi odmaralište “Kijskij”, kapaciteta do 200 gostiju.

Na ostrvu se svakoga leta održava džez festival “Topli zvuci severa”.

GPS koordinate: 64°00′00″ N, 37°53′20″ E.

Susedna ostrva:

(1) Faresov (Фаресов) nalazi se 400 m zapadno od ostrva Kij i spojen je sa njim plitkim morem. Već je rečeno da ga neki smatraju delom ostrva Kij. To je stenovito ostrvo, pokriveno tundrom. Najviša tačka ostrva je po jednim podacima 22 m, a po drugim je 11,3 m.

(2) Gorontjev (Горонтьев) se nalazi 1,5 km jugoistočno od ostrva Kij. To je stenovito ostrvo, visoko 5,7 m i pokriveno tundrom. Dugačko je svega 150 m.

(3) Ostrva Seljdjanije Ludi (Острова Сельдяные Луды) se nalaze oko 2,2 km južno od ostrva Kij i 1,1 km jugozapadno od ostrva Gorontjev. To je grupa od četiri granitna ostrva čije se visine kreću od 3,6-7,6 m. Najzapadnije ostrvo grupe zove se Izbjanaja Luda (Избяная Луда) i izdvaja se po tome što je nešto veće od ostalih, ali ono je dugačko tek 250 m. Visoko je 5,6 m i pokriveno je tundrom. 750 m severno od ostrva nalaze se grebeni.

(4) Mala Vertjagina Luda (Малая Вертягина Луда) se nalazi blizu obale, 370 m severozapadno od rta Piljomskij. Od ostrva Kij udaljeno je oko 7,7 km severoistočno. Mala Vertjagina Luda je stenovito ostrvo, visoko 1,8 m. Neposredno južno od njega nalazi se stenovito ostrvce.

(5) Velika Vertjagina Luda (Большая Вертягина Луда) se nalazi 1,5 km severno od rta Piljomskij. Od ostrva Kij udaljeno je oko 8,3 km severoistočno. Ostrvo Velika Vertjagina Luda je stenovito, visoko 6,7 m i pokriveno je tundrom. U blizini severnog kraja ostrvceta nalaze se dva stenovita ostrvca.

Velika Vertjagina Luda

(6) Ostrva Šogli (Острова Шоглы) su grupa od tri granitna ostrva visine 7,5-11,9 m, pokrivena tundrom. Između ostrva postoje hridi. Nalaze se 4 km severozapadno od ostrva Faresov, a 15 km takođe severozapadno od ušća reke Onjega. 270 m severno od najsevernijeg ostrva grupe nalaze se grebeni. Na najvećem ostrvu nalazi se koliba.

(7) Purluda (Пурлуда) se nalazi 12,3 km južno od rta Glubokij na kopnu. Ovo ostrvo kao i ostrva Osinki i Pulonec ne vide se na Google Earthu. Ostrvo Purluda su dva gola kamenita ostrvca sa kosim i strmim obalama. Ostrvca su međusobna spojena kamenitom prevlakom koja presušuje. Ostrvo je okruženo plitkim morem dubine do 10 m u pojasu do 1,5 km. GPS koordinate: 64°14′ N, 37°22′ E.

Purluda

(8) Ostrva Osinki (Острова Осинки) su grupa od četiri stenovita ostrva: Šumska Osinka (Лесная Осинка), Potečnaja Osinka (Потечная Осинка), Krestovaja Osinka (Крестовая Осинка) i Tanka Osinka (Тонкая Осинка) koja se nalaze 13 km jugozapadno od ostrva Purluda. Prosto je neverovatno da ovih ostrva nema na Google Earthu, jer je ostrvo Šumska Osinka relativno veće. Vegetacije na ostrvima nema, izuzetak je ostrvo Šumska Osinka gde vegetaciju čine niska listopadna šuma, žbunje i tundra. Ovo ostrvo dobro se prepoznaje sa udaljenosti od 20 km po brdu sa tamnim pojasom šume. Obale ostrva razuđene su uvalicama. Na tom ostrvu izgrađena je koliba, u čijoj blizini se nalazi izvor vode. Svako ostrvo okruženo je plitkim morem u kome ima razbacanog kamenja. More se u pojasu do 270 m od obale povlači tokom oseke. Od svih ostrva po dubokom moru oko obala ističe se ostrvo Potečnaja Osinka, pogotovo to važi za njegovu istočnu i južnu stranu. Istočno od ostrva Osinki nalazi se padina sa dubinama 20-42 m, koja se prostire u pravcu severozapad-jugoistok. U predelima te padine postoji nekoliko plitkih mesta sa dubinama 9,6-19,4 m. Između ostrva Osinki i padine ima nekoliko grebena i još plićih mesta gde je dubina mora 0,2-8,6 m. GPS koordinate: 64°09′ N, 37°09′ E.

 Ostrva Osinki. Greben Osinkovskij (Камень Осинковский)

(9) Pulonec (Пулонец) se nalazi 15 km zapadno od ostrva Purluda, a 19 km jugozapadno od rta Glubokij. Ostrvo je malo i izdiže se iznad mora u vidu okrugle stene. Oko ostrva je duboko more. Od ostrva Pulonec pa do Solovjeckih ostrva, udaljenih 110 km, u istočnom delu Onješkog zaliva nema nijednog ostrva, što je zaista neverovatno. GPS koordinate: 64°14′ N, 37°03′ E.

SOLOVJECKA OSTRVA

Solovjecka ostrva (Солове́цкие острова́, pomorski Соловки́, karelski Solokka od laponskog Suollek=ostrva) su najznačajnija grupa ostrva u Belom moru. Nalaze se po sredini ulaza u Onješki zaliv, između paralela 64°57′ i 65°12′ severne geografske širine i meridijana 35°30′ i 36°17′ istočne geografske dužine u relativno plitkom zapadnom delu Belog mora, gde je voda toplija u odnosu na druge delove mora. Sa 347 km² površine predstavlja najveći arhipelag Belog mora.

Solovjecka ostrva sastoje se od šest većih ostrva:

• Solovjecko ili Veliko Solovjecko (Соловецкий ili Большой Соловецкий остров), 246 km²
• Anzersko ostrvo ili Anzer (Анзерский остров ili Анзер), 47 km²
• Velika Muksalma (Большая Муксалма), 17 km²
• Mala Muksalma (Малая Муксалма), 0,57 km²
• Veliko zečje ostrvo (Большой Заяцкий остров), 1,25 km²
• Malo zečje ostrvo (Малый Заяцкий остров), 1,02 km²

U sastav arhipelaga takođe ulazi više od 100 ostrvaca.

Solovjecki arhipelag, a takođe akvatorija Belog mora širine 5 km, ulaze u sastav teritorije specijalno zaštićenog područja “Solovjecki državni istorijsko-arhitektonski i prirodni muzej-rezervat”. Na Velikom Solovjeckom ostrvu nalazi se zona stroge zaštite. Glavna znamenitost i duhovni centar arhipelaga je Solovjecki muški manastir.

Geografija

Geografski položaj

Prema zapadu (Karelija) Solovjecka ostrva su odvojena od kopna kanalom Zapadna Solovjecka salma širine oko 60 km. Prema istoku rastojanje do kopna iznosi oko 40 km, a kanal koji ga odvaja od kopna zove se Istočna Solovjecka salma. Arhipelag se nalazi u severnom delu Onješkog zaliva, 165 km južno od polarnog kruga.

Po konfiguraciji, Veliko Solovjecko ostrvo kao da se sastoji iz dva dela (severnog i južnog) koja su spojena prevlakom. Maksimalno rastojanje u pravcu sever – jug iznosi 24 km, a u pravcu zapad – istok je 16 km. Drugo po veličini ostrvo arhipelaga, Anzer, nalazi se severoistočno od Velikog Solovjeckog ostrva, a razdvaja ih kanal Anzerska salma. Uski moreuz, koji se zove Gvozdena vrata, razdvaja Veliko Solovjecko ostrvo i treće po veličini ostrvo arhipelaga Velika Muksalma. Ova dva ostrva spojena su nasipom dužine 2 km, izgrađenim sredinom XIX veka. Zečja ostrva se nalaze zapadno od južnog kraja Velikog Solovjeckog ostrva i odlično se vide kada je vedro vreme sa rta Pečak i zapadne obale Velikog Solovjeckog ostrva. Blizu obale Velikog Solovjeckog ostrva nalazi se mnoštvo ostrvaca i hridi.

Obale svih ostrva su niske, izgrađene od peska i kamena i obrasle šumom, koja se ponegde spušta do kraja obale.

Za ulaz u Onješki zaliv brodovi obično koriste kanal Istočna Solovjecka salma, pošto je on dublji. Nasuprot njemu je kanal Zapadna Solovjecka salma između zapadne obale Solovjeckih ostrva i istočnog kraja Kemskih šhera. Plovidba u tom kanalu je otežana brojnim opasnostima, koja počinju od zapadne obale Solovjeckih ostrva na udaljenosti do 15 km, a takođe na istočnoj strani Kemskih šhera.

Reljef

Reljef Solovjeckih ostrva formirao se glečerskim naslagama i kasnijim procesima (izvetravanje, erozija). Zbog ovih poslednjih procesa na ostrvima ima mnogo peska. Reljef ostrva je zatalasan, brdovit, a u južnom i zapadnom delu je izdignut. Veliko Solovjecko ostrvo se može podeliti na tri reljefne zone. Severni i centralni deo ostrva je sa manjim uzvišenjima i gustom mrežom jezera. Južni deo ostrva je ravan, okružena uzvišenjima i popunjena tresetnim močvarama i poluzaraslim jezerima. U priobalju se retko sreće blato i praktično nema jezera.

Najviša kota arhipelaga je brdo Verbokoljskaja na ostrvu Anzer visine 86 m, a na istom ostrvu je brdo Sekirnaja visine 73 m. Na Velikom Solovjeckom ostrvu ističe se brdo Podnebesnaja (80,3 m), a ima još nekoliko manjih uzvišenja visine 25-60 m. Većina od njih se nalazi u centralnom delu ostrva. Istočno od Kremlja se prostiru Hljebnije gori, prema severozapadu od manastira su Valdajskije gori, severno od njih u predelu Crvenog jezera je lanac Setnih, Gremjačih i Vučjih brda. U jugoistočnom delu ostrva Velika Muksalma je brdo Favor.

Pravac svih uzvišenja i jezerskih kotlina Velikog Solovjeckog ostrva potpuno se poklapa sa pravcem kretanja nekadašnjeg glečera.

Hidrologija

Prosečna visina plime je 0,6 m. Salinitet vode kod obala Solovjeckih ostrva je znatan, ali je podložan kolebanjima u zavisnosti od promene različitih pokazatelja. Pored Solovjeckog ostrva morsko dno nije ravno. Oko obala ostrva dubina mora je manja od 5 m, a plitko more najveću širinu ima pored istočne obale.

Na ostrvima nema reka, izvora je malo, a skoro da nema potoka. Ali pitke vode ima, čak i u neposrednoj blizini mora. Jezera na ostrvima uglavnom (osim nekoliko reliktnih jezera, koja predstavljaju bivše morske lagune) imaju ledničko poreklo. Njihov tačan broj teško je utvrditi, neki kažu da ih ima više od 300, drugi 400, a u jednoj knjizi se spominje brojka od 562 jezera, od čega je na Velikom Solovjeckom ostrvu čak 503 jezera. U skladu sa tim variraju i podaci o ukupnoj površini jezera, od 2593-2753 ha. Najveće je Veliko crveno jezero, čija površina je preko 2,5 km². Dubina ovog jezera je 30 m, a kako se nalazi na 17 m nadmorske visine predstavlja kriptodepresiju. Podnebesno jezero je na najvećoj nadmosrskoj visini od svih jezera – 67 m. Obale većine jezera su kose i zarasle su šumom. Jezera se napajaju podzemnim vodama i u manjoj meri atmosferskim. Biljni svet jezera je prilično bogat, a specijalna istraživanja su pronašla 19 vrsta vodene i 22 vrste obalske flore.

Veliku ulogu u ribarstvu (do 80% ulova) ima haringa. Razvoj ribarstva u Belom moru odnosi se na XVI vek, na trenutak podizanja Solovjeckog manastira. Haringa koja živi pored obala Solovjeckih ostrva deli se na sitnu (do 22 cm dužine) i krupnu (32-34 cm). Ona se mresti krajem aprila ili početkom maja u Onješkom i Dvinskom zalivu. Haringa ikru polaže u priobalnom pojasu do 5 m dubine.

Klima

Mikroklima na Soloveckim ostrvima se iskazuje u tome da su zime blaže u odnosu na okolno kopno, proleće je hladnije od jeseni (mart je hladniji od decembra), a godišnja doba dolaze kasnije u poređenju sa kopnom. Prosečna godišnja temperatura iznosi 1,1ºC, s tim da je najhladniji mesec februar sa -11ºC, a najtopliji je juli sa 12ºC. Najniža ikada zabeležena temperatura (apsolutni minimum) je -36,5ºC (1893. godine), dok je jula 1972. zabeleženo neverovatnih 31ºC. Međutim, kada se pogledaju rezultati merenja temperature vazduha za period 2009-2018. godina, usled globalnog otopljenja i prosečna temperatura na Solovjeckim ostrvima je skočila u tom periodu na čak 2,9ºC. Zime su blaže, a leta toplija.

Zbog blizine polarnog kruga, na ostrvu su u maju, junu i julu “bele noći”, a najduži dan iznosi 21 čas i 56 min. Isto toliko u decembru traje najduža noć.

Prosečna godišnja brzina vetra je 6,8 m/s (25 km/h). Od marta do avgusta na arhipelagu preovlađuju hladni severoistočni vetrovi, a od septembra do februara jugozapadni. Istočni vetrovi ne duvaju na ovim ostrvima. Vetar se oseća samo na obali, dok je sredina ostrva zaštićena šumom, pa se tu vetar ne oseća. Najviše padavina ima u periodu avgust-oktobar, a najmanje u maju i junu (2-3 dana mesečno).

Po merenjima u periodu od 1977-2006. godine prosečna temperatura mora iznosila je 3,3ºC, s tim da maksimalne vrednosti izmerene u junu i julu bili nešto malo iznad 20ºC. Ipak, to su samo ekstremne vrednosti, pošto je prosečna vrednost temperature mora u tim mesecima samo 11,1ºC i 11,4ºC.

Flora

Flora vaskularnih biljaka (biljke koje imaju list, stabljiku i koren) Solovjeckih ostrva broji 548 vrsta. Jedna od specifičnih crta solovjecke flore vaskularnih biljaka je odsustvo niza vrsta, karakterističnih za kontinentalnu severnu tajgu. Veći deo ostrva pokrivaju šume bora i jele, delimično močvarne. Tundru Solovjeckih ostrva često zovu pseudotundrom, iz razloga odsustva večnog snega i leda (permafrost). U priobalnom pojasu su bogate plantaže algi, između ostačlog laminarije (morski kupus), fukusa (morska loza) itd.

Botaničku baštu na Velikom Solovjeckom ostrvu osnovao je 1822. godine arhimandrit Makarije. Nalazi se u brežuljkastom predelu između jezera Donji Pert i Pustinoje i zauzima površinu od 5 ha. Prvi zasadi u Botaničkoj bašti nisu se sačuvali, tako da sada rastu biljke koje su sadili monasi (1870-1920) i zatvorenici Gulaga (1927-1936). Botanička bašta sada pripada muzeju. Ostali su stari zasadi bergenije (slonovo uvo) duž glavne staze. Na teritoriji bašte raste više od 30 vrsta drveća, oko 500 vrsta i sorti dekorativnih i lekovitih biljaka, kao i kulture za ljudsku i stočnu ishranu.

Sada su u bašti najstarija stabla sibirskog kedra i sibirske jabuke, koja imaju preko 100 godina. Osim njih u Botaničkoj bašti rastu lipa, pensilvanijska višnja, japanska ruža i mnoge druge biljke koje klimatski nisu karakteristične za severne predele. Blizu bašte nalazio se pogon za proizvodnju sveća, od koga se cevima  topao vazduh dovodio do staklenika, gde su rasle lubenice, dinje i breskve. Takođe se zagrevala oranžerija sa cvećem.

Fauna

Životinjski svet na ostrvima nije naročito raznovrstan, ali je ipak veoma mnogobrojan. Sreću se veverice, zečevi, lisice i severni jelen. U jezerima ima grgeča, bodorke, štuke, manića i više od 20 vrsta slatkovodnih školjki. U moru žive prstenasta foka, beli kit, bradata foka i haringa. Od insekata za sada je detaljno izučeno samo nekoliko grupa.

Na Solovjeckim ostrvima u različito vreme primećeno je 190 vrsta ptica, ali se ne gnezde sve od njih na ostrvu. Ornitolozi su pronašli gnezda sledećih ptica: galeb, neke vrste njorki, gavka, patka gluvara, morski gnjurac, bojnik, četvorooka patka, drozd, senica, detlić, strnadica žutovoljka, veliki tetreb, krstokljun, leštarka, jastrebača i još nekoliko za koje nisam pronašao naziv u srpskom jeziku. Jedan od simbola Solovjeckih ostrva je solovjecki galeb. Na ostrvu se pojavljuje poslednjih dana marta i prvi je vesnik proleća.

Oko Solovjeckih ostrva živi belomorska beluga ili beli kit, najmanja od svih beluga u Rusiji, dužina njenog tela je 312 cm. Osim u Belom moru ova vrsta beluge se sreće još samo u Barencovom moru. Solovjecko jato broji oko 80 primeraka i boravi uglavnom pored zapadne obale Velikog Solovjeckog ostrva, u predelu rta Belužjeg. 2001. godine u cilju zaštite te vrste bila je izdata naredba o zabrani plovidbe u tom predelu i ograničenje posete priobalne zone.

Istorija

Solovjecka ostrva su otkrivena pre 4.500 godina. Na ostrvima postoje arheološke iskopine koje potvrđuju da su ostrva bila naseljena krajem II i početkom I milenijuma p.n.e. Postoje dokazi o boravku laponaca i karela (naprimer, srebrni broš iz XII veka) na ostrvu Anzer u srednjevekovnom (domanastirskom) periodu. O njihovom prisustvu govore toponimi, naprimer toponim Solovec od laponskog suolenč i karelski naziv ostrva Muksalma. U XII i XIII veku na arhipelag dolaze prvi ruski kolonisti.

Međutim, do XV veka nije bilo stalnih stanovnika. 1429. dva monaha iz Karelije su došla na ostrvo u potrazi za potpunom izolacijom od spoljneg sveta. Oni su na severnom delu Velikog Solovjeckog ostrva proveli šest godina. 1435. bili su prinuđeni da napuste ostrvo. Jedan od njih, German, vratio se sledeće godine sa monahom Zosimom. Upravo je Zosima izabrao mesto za osnivanje manastira, na prevlaci između Svetog jezera i zaliva Blagopolučija. To je bilo mesto na kome su često boravili lovci i ribari, koji su brzo preneli glasine o monasima koji su se naselili na pustom ostrvu. Sredinom XV veka manastir je dobio na korišćenje sva ostrva Solovjeckog arhipelaga, kao i deo zemlje na kopnu. Sredinom XVI veka izgrađen je sistem za snabdevanje manastira pijaćom vodom, koji je povezao 52 jezera, probijeni su putevi koji su povezali manastir sa udaljenim delovima ostrva, a takođe je bila početa izgradnja kamenih građevina.

Kraj XVI veka je otvorio prvu stranicu u vojnoj istoriji Solovjeckog manastira. Pošto se pojavila realna pretnja od napada Šveđana na manastir, 1578. godine je stigao vojni odred. U narednim godinama radilo se na izgradnji utvrđenja. U leto 1582. godine postavljen je kamen-temeljac za izgradnju Solovecke tvrđave, a izgradnja je završena 1596. godine. Tvrđava ima izgled petougaonika, ukupne dužine 1.084 m, debljine zidova od 5 do 7 m i visine do 11 m. Interesantno je da se Šveđani, koji su redovno napadali posede manastira na kopnu, nijednom nisu usudili na napadnu i sam manastir.

U XVII veku Solovjecki manastir je učestvovao u vojnim operacijama, a takođe se koristio kao mesto izgnanstva pretežno političkih zatvorenika. 1668. godine na ostrva su bili poslati odredi strelaca (stajaća vojska naoružana vatrenim oružjem koja je postojala u Rusiji od XVI do XVIII veka), koji su imali zadatak da iz manastira izbace monahe koji su se protivili reformama patrijarha Nikona. Opsada je trajala dugo. Posle skoro osam godina, tek 22. januara 1676. godine Solovjecki manastir je zauzet, a skoro svi pobunjeni monasi su ubijeni. Ovaj događaj nazvan je solovjeckim ustankom.

U XVIII veku ostrva je više puta posetio car Petar I. Krajem tog veka pojavio se prvi štampani dokument o istoriji Solovjeckog manastira.

1814. godine manastir je izgubio vojnu funkciju i došlo je do takozvanog razoružanja Solovkov. Tokom Krimskog rata 1854. godine Solovjecki manastir gađali su britanski brodovi. Posle devetočasovne kanonade britanski brodovi su se povukli, bez da su naneli ozbiljniju štetu. To se objašnjava jakim manastirskim zidovima, kao i to da je gađanje vršeno iz veće daljine, pošto uvala Blagopolučija ima složen i opasan reljef morskog dna.

Katarina II je 1764. godine izvršila sekularizaciju crkvenih i manastirskih poseda, a kao posledica toga manastir je ostao bez poseda na kopnu. To je doprinelo jačoj privrednoj aktivnosti na ostrvu, pa se tako 1880. godine moglo nabrojati oko 40 različitih proizvoda: bravarskih, stolarskih, kovačkih, grnčarskih, kožnih itd. U procvatu su bili ribolov i lov, a na ostrvu Velika Muksalma bilo je oko 300 krava. Da bi se omogućila lakša dostava mesa i mleka, Veliko Solovjecko ostrvo i Velika Muksalma su tada spojeni nasipom po kome je bio put.

U drugoj polovini XIX veka broj hodočasnika na ostrvo se povećao i dostizao je 10-12 hiljada ljudi. 1861. godine uvedena je redovna parobrodna linija Arhangeljsk – Solovjecka ostrva. 1873. godine pojavile su se i prve novine.

Kraj XIX i početak XX veka obeležio je arhimandrit Jonakije, koji se odlikovao prekim karakterom i ljubavlju prema tehničkim dostignućima. Počela je izgradnja kanala, koji su spojili 10 jezera Velikog Solovjeckog ostrva. Taj sistem kanala (slika dole desno) i danas dovodi do ushićenja posetioce ostrva svojim savršenstvom i živopisnošću. Jonakije je, uprkos protivljenju dela monaha, sagradio prvu hidroelektranu na severu Rusije, koja se, nažalost, nije sačuvala. Ali se odlično sačuvala zgrada radio-stanice, sagrađena 1916. godine.

Posle Oktobarske revolucije, dolazi do promena u Solovjeckom manastiru. 1920. godina bila je poslednja u skoro pet vekova dugoj istoriji Solovjeckog manastira. Dolaskom jedne komisije u maju te godine na ostrvo, manastiru su bili oduzeti novac, hrana, dragocenosti itd, a u oktobru je doneta odluka o zatvaranju manastira. Bio je osnovan sovhoz, ali je on posle tri godine ukinut, pri čemu je tom prilikom izbio veliki požar. 1923. godine na ostrvo dolazi prva grupa robijaša. Počela je istorija logora SLON (Соловецкий лагерь особого назначения), koji je bio prvi koncentracioni logor u Sovjetskoj Rusiji. Nije poznato koliko je ljudi izgubilo život u logoru: streljano, umrlo od gladi i bolesti, od teškog rada… Bili su to carski i “beli” oficiri, predstavnici plemstva, naučne i tehničke inteligencije, sveštenstva, članovi bivših socijalističkih partija, kulaci, partijski radnici i drugi. Taj strašni logor bio je u pogonu do kraja 1939. godine. Sledeće godine na ostrvo je dislociran Školski odred Severne flote. Tokom II svetskog rata tu su dolazili mladići starosti 15-16 godina, koji su posle obuke upućivani na front, a mnogi su poginuli. Školski odred je postojao do 1957. godine.

Od 1967. godine počinje da se vodi briga o Solovjeckom manastiru, kada je osnovana filijala Arhangeljskog muzeja. Nakon sedam godina filijala je postala “Solovjecki državni istorijsko-arhitektonski i prirodni muzej-rezervat”. Važan događaj u istoriji muzeja bilo je uključenje spomenika, koje su oni čuvali i restaurirali, u spisak “Svetske kulturne baštine” UNESCO 1992. godine.

1990. godine, posle pauze od 70 godina, obnovljeno je bogosluženje na Solovjeckim ostrvima. Te godine deo manastira vraćen je Ruskoj pravoslavnoj crkvi. 1995. godine kompleks je uvršten u spisak izuzetno cenjenih objekata kulturnog nasleđa naroda Ruske Federacije.

Kultura, zdravstvo i obrazovanje

Od 2005. godine svakoga leta se organizuje festival autorske pesme “Na Solovjeckim ostrvima”. Organizatori su pevački klub “Vostok” iz Sankt-Peterburga, Solovjecki mezej-rezervat i lokalna samouprava.

U selu Solovjeckom se nalazi bolnica, koja se nalazi u oronuloj kamenoj zgradi blizu manastira. Postojao je projekat za izgradnju dvospratne bolnice sa 100 kreveta, ali projekat nije realizovan. U zgradi bolnice je apoteka.

Takođe u selu Solovjeckom nalazi se srednja opšteobrazovana škola. Na teritoriji arhipelaga organizovan je obrazovni centar “Solovjecka ostrva”, koji se sastoji od letnjeg univerziteta, letnje kulturno-ekološke škole, letnje škole zanata itd.

Turizam

Turisti koji posećuju Solovjecka ostrva pretežno su vernici. Mogu se smestiti u hotele i sobe u privatnom vlasništvu, a sve nalazi u selu Solovjeckij. Šatori se na teritoriji arhipelaga mogu postaviti tek nakon dobijanja saglasnosti lokalnih vlasti u specijalno opremljenom šatorskom naselju.

Saobraćaj

Veza Solovjeckih ostrva sa kopnom ostvaruje se vazdušnim saobraćajem, a takođe i morskim putem. Na Velikom solovjeckom ostrvu nalazi se civilni aerodrom “Solovki”, na koji mogu da sleću avioni težine do 10 tona, a takođe i sve vrste helikoptera

Poletno-sletna staza pokrivena je metalnim pločama, a njena dužina posle rekonstrukcije 2004. godine iznosi 1,5 km. Redovne avionske linije za Solovjecka ostrva su iz Arhangeljska, Moskve (sa presedanjem na manji avion u Arhangeljsku) i iz Petrozavodska. saobraćaj na lokalnim avionskim linijama zavisi od meteoroloških uslova. Jak vetar, niska oblačnost, slaba vidljivost i neki drugi vremenski uslovi mogu odseći ostrva od kopna (u krajnjoj meri po vazduhu) na neodređeno vreme.

Redovan pomorski saobraćaj Solovjeckih ostrva sa kopnom vrši se iz sela Rabočeostrovsk (pratično luka Kemi), a takođe iz Belomorska. Po stanju iz 2019. godine između Rabočeostrovska i Solovjeckih ostrva saobraćaju manji brodovi, koji pripadaju Solovjeckom manastiru, Solovjeckom muzeju i privatnim licima, a takođe motornim brodovima “Vasilij Kosjakov” i “Metelj-4” koji imaju redovne polaske do Solovjeckih ostrva iz Rabočeostrovska. Iz Belomorska saobraća motorni brod “Sapfir”. Brodovi pristaju na solovjeckim obalama u uvali Blagopolučija, na pristaništu Heta, a takođe i na Tamarinom pristaništu. Obale ostrva su jako razuđene, na dnu je količina grebena, što otežava navigaciju pored obale.

Pomorski saobraćaj organizuje samo leti. Po nekim drugim podacima brodovi dolaze i iz gradova Onjega, Severodvinsk, Arhangeljsk i Murmansk (malo verovatno, zbog velike udaljenosti).

Lokalni prevoz

O velikom naporu koji su davno uložili monasi, govori ručno izrađeni nasip dužine 1 km, koji spaja ostrvo Velika Muksalma. Asfaltnih puteva na Solovjeckim ostrvima nema. Saobraćaj se obavlja autobusima, koji pripadaju različitim osobama, a takođe i kamioni različite nosivosti. Privatna lica većinom koriste “terence”. Lokalno stanovništvo i turisti aktivno koriste bicikl. Na Anzerskom ostrvu to je najrasprostranjeniji vid saobraćaja, a koriste se još zaprežna vozila i jedan traktor.

Energetika

Danas električnu energiju na Solovjeckim ostrvima proizvodi elektrana koja koristi naftu, što negativno utiče na zaštitu prirodnih i kulturnih objekata. Razrađuje se projekat “Ekološki čisto snabdevanje električnom energijom na Solovkah”, koji vodi jedna norveška kompanija. Projektom je predviđeno da se kao osnovni izvor energije na ostrvima koristi snaga vetra. Izgleda da se ove ideje odustalo, zbog nedovoljne jačine vetra na Solovjeckim ostrvima. Stoga je sada u razradi varijanta sa korišćenjem energije sunca.

Znamenitosti

Solovjecki manastir

Solovjecki manastir su osnovali svetitelji Zosima, Savatije i German. Za datum osnivanja manastira smatra se 1436. godina, kada je na ostrva stigao prepodobni Zosima. Savatije i German su na ostrva stigli 1429. godine. Savatije je prvi dobio ideju da se nastani na Solovjeckim ostrvima, kada je čuo da su velika i nenaseljena i da se nalaze na dva dana plovidbe od obale Belog mora. Na putu do Solovjeckih ostrva zaustavio se u kapeli na reci Vig, gde je sreo isposnika Germana, koji je živeo sam u šumi. German je pristao da prati Savatija na ostrva i da tamo ostane sa njim. Nakon uspešnog dolaska na ostrva podigli su krst i postavili su ćeliju. Postepeno, nakon smrti Savatija, na ostrvo počinju da dolaze drugi isposnici i tako je postepeno nastao manastir. Te građevine iz XV i početka XVI veka bile su od drveta.

Danas se arhitekturni ansambl manastira sastoji od:

– Solovjeckog Spaso-Preobraženskog Sabora,

– Blagoveščenske Nadvratne crkve,

– manastirske tvrđave,

– objekata manastirskog sela i skite,

– jedinstvenog sistema hidrotehničkih građevina,

– ostalih građevina.

Područje manastira okruženo je masivnim zidinama sa sedam vrata i osam kula, izgrađenim od 1584-1594. godine pod rukovodstvom arhitekte Trifona. Zidovi su izgrađeni od ogromnog kamenja veličine do 5 m. Na teritoriji manastira nalaze se religiozni objekti, međusobno spojeni natkrivenim prolazima, okruženi stambenim i ekonomskim zgradama.

Solovjecki lavirinti

Najveći značaj (kao arheološki spomenik) imaju solovjecki lavirinti. Ukupno je na obalama Belog mora pronađeno oko 40 lavirinata, od kojih je preko 30 na Solovjeckim ostrvima. Prvi koji je počeo da istražuje lavirinte severa bio je zatvorenik SLON-a Vinogradov još dvadesetih godina XX veka.

Tačna namena kamenih lavirinata, koji se sreću po celom severu (najviše ih ima u Skandinaviji) nije poznata. Ipak, većina arheologa povezuje lavirinte sa kultom mrtvih. To je potvrđeno nekim dokazima. Tako su na Velikom zečjem ostrvu arheolozi ispod kamenih naslaga pronašli spaljene kosti čoveka i kameno oruđe.

Poljak Mariusz Wilk u knjizi “Vučji notes” konstatuje da su Laponci verovali u preseljenje duše posle smrti na susedna ostrva, u ovom slučaju na Arhipelag Kuzova. Po mišljenju Wilka lavirint je bio potreban da se duša umrlog ne bi mogla vratiti iz rajskog zagrobnog sveta u svet živih. Prilikom takvog povratka duša bi zalutala u lavirintu i vratila bi se nazad na Arhipelag Kuzova.

Takođe nije poznato ni tačno vreme izgradnje laviranata na Solovjeckim ostrvima, ali ih većina naučnika smešta u I-II vek p.n.e. Lavirinti novijeg datuma liče na stare, a nalaze se u južnom delu Velikog Solovjeckog ostrva, na obali Belog mora.

Lavirinti u blizini sela Soloveckij

Ostrva arhipelaga:

(1) Solovjecko ostrvo (Veliko Solovjecko ostrvo) je najveće ostrvo Belog mora.

Ostrvo je sa zapada odvojeno od osnovnog dela kopna moreuzom (ili kanalom) Zapadna Solovjecka Salma. Okružen je mnoštvom malih ostrva i sa četiri relativno veća: Anzerskij (razdvojen moreuzom Anzerska Salma), Velika Muksalma, Veliko i Malo zečje ostrvo. Manja susedna ostrva su Senije Ludi, ostrva Topi i Mala Muksalma.

Najviša tačka ostrva, brdo Podnebesnaja visine 80 m, nalazi se u sredini severnog dela ostrva. Površina ostrva je brdovita, a u južnom i zapadnom delu ostrva je više izdignuta. U blizini južnog kraja ostrva, rta Pečak, diže se istoimeno brdo, delimično obraslo žbunjem. Ovo brdo je odvojeno od ostalih uzvišenja širokom dolinom i prilikom prilaza rtu sa istočne i zapadne strane liči na ostrvo.

Obale ostrva su izuzetno razuđene; one su niske i kamenite, a na istočnoj i zapadnoj obali postoje male peščane plaže. Ističu se rtovi Pečak (jug), Berjozovij (jugoistok), Tolstik (jugozapad) i Topkij (severozapad). Na jugozapadnoj obali je Solovjecki zaliv, na severu je uvala Sosnovaja, a na istoku je Duga uvala. Zaliv Blagopolučija, na čijoj obali se nalazi manastir i zaseok Soloveckij, ima izvanrednu luku, zaštićenu od većine vetrova, osim zapadnog i jugozapadnog. Morsko dno u blizini ostrva nije ravno. Oko obala je more dubine do 5 m, a priobalni deo na pojedinim mestima tokom oseke ostaje suv. Najširi plićak je pored istočne obale, a tu se nalaze brojne opasnosti za nautičare.

Ostrvo je uglavnom pokriveno šumom, ali jednu osminu površine ostrva zauzimaju jezera. Najveća jezera su Veliko crveno, Veliko jagodno, Veliko ostričje, Veliko gremjače i Veliko lobskoje.

Ostrvo je pokriveno zimzelenom i listopadnom šumom, između ostalog rastu jele i breze. Po podacima iz XV veka na ostrvu su rasli borovi i bilo je šumskih jagoda. Šume nema jedino u priobalju.

Do osnivanja Solovjeckog manastira u XV veku ostrvo se smatralo nenaseljenim. Jedino naselje na ostrvu je selo Soloveckij, koje se nalazi na obali Solovjeckog zaliva u sredini zapadnog dela ostrva. Ranije je postojalo još nekoliko naselja, ali su sva ona napuštena. U poslednjih desetak godina broj stanovnika ostrva varirao je oko 900, a poslednji podaci su za 2018. godinu kada je zvanično bilo 931 stanovnika. 1989. godine u selu Soloveckij živelo je 1.303 stanovnika.

GPS koordinate: 65°05′ N, 35°43′ Е.

(2) Anzer ili Anzerskij je drugo po veličini ostrvo arhipelaga. Nalazi se u zapadnom delu moreuza Istočna Solovjecka salma, a 4,4 km istočno od nekadašnjeg sela Rebalda na Velikom Solovjeckom ostrvu. Moreuz koji ga razdvaja od ostalih ostrva arhipelaga zove se Anzerska salma.

Sa vepskog jezika A`nzer  se prevodi kao veoma izduženo ostrvo. To i odgovara izgledu ostrva, pošto je dugačko 16 km. U zapadnom delu ostrvo je najšire (5,8 km), dok se prema istočnom kraju postepeno sužava. Peskovito-kamenite obale ostrva razuđne su sa nekoliko uvala i zaliva, od kojih su najznačajnije uvala Troickaja, koja se uvlači oko 4,5 km u severnu obalu, i uvala Kapeljskaja (na priloženoj karti se zove Kaporskaja) na južnoj obali. Krajnje tačke ostrva su rt Kenjga (zapad), rt Kolgujev (istok), rt Verbokoljskij (sever) i rt Kapeljskij (jug).

Najviša tačka ostrva i celog ostrva je brdo Verbokoljskaja (86 m, na nautičkoj karti 88,2 m).

Ostrvo je izgrađeno od granita i jasno se uočavaju tragovi drevnih glečera. Anzer je brdovito ostrvo i pokriveno je gustom mešovitom šumom bora i breze, sa izuzetkom istočnog dela ostrva na kome nema šume. Osim toga veći deo ostrva je močvaran, ima brojna jezera, između ostalih Veliko Jelizarovo (dugačko 1,2 km), Golgofsko (dugačko 1,2 km, površina merena na Google Earthu oko 45 ha), Kaporsko, Kirilovsko, Veliko Kumino, Veliko Kolgujevo, Sveto, Fokino, Veliko belo, Ščučje, Banoje, Dugo, Verbokoljsko, Arefjevo, Tregubo, Okruglo, Ostrvsko, Gorno, Svetlenjko, Koroljkovo.

Oko obala ostrva je plitko more širine do 500 m. U blizini ostrva na zapadnoj strani moreuza Istočna Solovjecka salma i na prilazu sa severa prema severnoj i zapadnoj obali ostrva Anzer ima nekoliko jako plitkih mesta i grebena. U uvalama Troickaja i Kapeljskaja su pogodna mesta za sidrenje. Takođe se može usidriti i duž severne obale ostrva, gde je pogodna da se sačeka izlazak leda iz Onješkog zaliva.

Na ostrvu su bili osnovani prvi skiti Solovjeckog manastira. U XVII veku prepodobni Jeleazar Anzerski po blagoslovu solovjeckog igumana Irinarha osnovao je Svetotroicki skit. 1620. godine parama majke prvog ruskog cara iz dinastije Romanovih Mihaila Fjodoroviča u skitu je podignuta drvena crkva. 31. jula 1633. godine car Aleksej Mihajlovič dodelio je skitu nezavisnost od Solovjeckog manastira i godišnje prihode. U XVIII veku prepodobni Jov Anzerski osnovao je Golgofo-Raspjatski skit na brdu Golgofa (visine 64 m). 1714. godine on je sagradio prvu drvenu crkvu u spomen na Raspeće Hristovo. 1856. godine pri arhimandritu Dosifeju ona je bila zamenjena kamenim hramom, a drvena crkva je preneta na vrh brda i ponovo je osvećena 1865. godine.

Golgofo-Raspjatski skit

Tokom Solovjeckog gulaga anzerski skiti delili su sudbinu ostalih delova manastira. Na ostrvu je bilo organizovano šesto posebno odelenje logora. Danas je obnovljena aktivnost Golgofo-Raspjatskog skita. Od 2001. godine na Svetotroickom skitu obnovljen je život monaha, a 2009. godine patrijarh moskovski i cele Rusije blagoslovio je upravnika skita jeromonaha Georgija (Kurdoglo).

GPS koordinate: 65°09′ N, 36°05′ Е.

(3) Velika Muksalma se nalazi u istočnom delu arhipelaga, neposredno ispred ulaza u Dugu uvalu (губа Долгая). Od Velikog Solovjeckog ostrva razdvojena je moreuzima Južna i Severna Gvozdena vrata. Još u XIX veku monasi su izgradili nasip kojim su spojeni Veliko Solovjecko ostrvo i Velika Muksalma, a nasip takođe spaja Veliku i Malu Muksalmu. Velika Muksalma je dugačka 7 km, najveća širina je 3,8 km, a površina je 17 km². Obale ostrva su sa blagim padinama, sa izuzetkom istočne i severoistočne strme obale. Velika Muksalma ima peskovito-kamenito zemljište. Potpuno se razlikuje od od dva najveća ostrva arhipelaga, pošto nema ni šume ni jezera, mada je zemljište dosta močvarno. Veći deo ostrva pokriven je niskim drvećem. U jugoistočnom delu ostrva, čiji je glavni deo močvaran, nalaze se dva brda, od kojih se više zove Favor. To je dobar vidikovac.

Prostrani pašnjaci sa odličnom travom odredili su privrednu specijalizaciju Velike Muksalme. Postojala je štala dužine preko 70 m sa 120 krava i teladi i 120 konja. Kada je čuveni ruski pisac i pozorišni reformator Nemirovič-Dančenko posetio ostrva 1872. godine sa velikim oduševljenjem je pisao o stočnoj farmi, konjušnicama i mlekari, govorio je o “holandskoj čistoći” svih prostorija, o rezervama prvoklasnih mlečnih proizvoda, koji su se čuvali u ledari i o racionalnoj organizaciji cele mlečne ekonomije.

Nasip koji povezuje Veliku Muksalmu sa Velikim Solovjeckim ostrvom

Na samom početku rada SLON-a, na Velikoj Muksalmi je organizovan veliki seljhoz, koji je koristio objekte bivše manastirske farme, između ostalog izvrsnu konjušnicu, izgrađenu još 1906. godine. 1926. godine na ostrvu je osnovana Solovjecka hemijska laboratorija, koja je opsluživala sva proizvodna preduzeća SLON-a i vršila je specijalna istraživanja u području šumske hemije.

Nekada je na ostrvu postojalo naselje Muksalma, a danas je to samo grupa zgrada razbacanih na prostranoj poljani. Tu se nalazi velika dvospratna zgrada,a u njenoj blizini dugačka drvena štala i još nekoliko starijih objekata. Ranije je u Muksalmi bila drvena kapela i jednospratna kamena Sergijevska crkva.

Od sela postoji put do istočne obale ostrva, koji skoro celom dužinom prolazi kroz područje niske šume.

Na ostrvu se nalazi Sergijevski skit Solovjeckog manastira.

GPS koordinate: 65°02′ N, 35°58′ Е.

(4) Mala Muksalma se nalazi pored jugoistočne obale ostrva Velika Muksalma. Istočni kraj ostrva Mala Muksalma spojen je sa jugoistočnim krajem ostrva Velika Muksalma plićakom. Na tom mestu se i nalazi nasip koji spaja ova dva ostrva.

Karta ostrva Velika i Mala Muksalma

Mala Muksalma je dugačka 2 km, a najveća širina je 1 km. Peskovito-kamenita površina ostrva Mala Muksalma pokrivena je slojem treseta.

Na južnoj obali ostrva ima nekoliko objekata, a među njima se ističe crkva.

Pored zapadne obale ostrva je pojas plitkog mora širine 1,5 km sa većim brojem ostrvaca. Najdublje more je pored južne obale.

(5) Veliko i Malo zečje ostrvo nalaze se 3 km severozapadno od rta Pečak, najjužnije tačke Velikog Solovjeckog ostrva. Moreuz Pečakovska salma razdvaja Veliko Solovjecko ostrvo i Zečja ostrva.

Andrejevski skit na Velikom zečjem ostrvu

Oba ostrva su dugačka 1,8 km. Malo zečje ostrvo ima veću širinu (1,6 km prema 1,4 km), ali i manju površinu od Velikog zečjeg ostrva, zbog svog oblika. Veliko zečje ostrvo je visoko 31,5 m, a Malo zečje ostrvo oko 27 m. U sredini Velikog zečjeg ostrva izdižu se dva brda, a Malo zečje ostrvo ima niske obale. Peskovito-kamenita površina oba ostrva mestimično je obrasla žbunjem, a na Velikom zečjem ostrvu ima delova pokrivenih tundrom. Najjužnija tačka Malog zečjeg ostrva je Crveni rt (мыс Красный).

Jedan od dokaza boravka drevnog čoveka na Solovjeckim ostrvima su kameni spiralovidni lavirinti prečnika 25 m, a 13 ili 14 njih se nalazi i na Velikom zečjem ostrvu.

Manja ostrva arhipelaga:

(1) Parusnij (Парусный, GPS koordinate: 64°59′ N, 35°42′ E) se nalazi oko 600 m severoistočno od Velikog zečjeg ostrva. Ostrvo je dugačko 750 m, a najveća širina je 470 m.

Na karti se vide ostrva (1) Parusnij i (2) Ostrva Senije Ludi

(2) Ostrva Senije Ludi (Острова Сенные Луды) je grupa od nekoliko golih kamenitih ostrva (na Google Earthu vide se četiri ostrva) koja se nalaze 700 m severozapadno od Parusnog. Najveće ostrvo dugačko je nešto više od 500 m i visoko je oko 6 m. Ostrva su okružena plićakom dubine do 10 m u širini do 570 m.

(3) Pesja Luda (Песья Луда) se nalazi 2,8 km severno od ostrva Senije Ludi. To je najzapadnije ostrvo koje se nalazi pred ulazom u luku Blagopolučija. Ostrvo je okruženo plitkim morem, koje se od njegovog severnog kraja prostire približno na 200 m prema severoistoku, odnosno prema plovnom putu koji vodi u luku Blagopolučija.

(4) Igumenskij, Voronij i Babij (Игуменский, Вороний и Бабий) nalaze se 650 m, 950 m i 1070 m istočno od severnog kraja ostrva Pesja Luda, na južnoj strani plovnog puta koji vodi u luku Blagopolučija. Ova mala ostrva su okružena plitkim morem. Moreuz između ostrva Babij i Voronij presušuje. 240 m zapadno od ostrva Igumenskij u plitkom moru nalaze se ostrva Petropavlovskije (острова Петропавловские).

Ž I Ž G I N S K I J

Žižginskij (Жижгинский) se nalazi 40 km istočno od Solovjeckog arhipelaga, a 4,4 km od rta Uhtnavolok na Letnjoj obali, u grlu Belog mora. Od kopna ga razdvaja moreuz Žižginska salma.

Ostrvo je dugačko 3 km, a najveća širina je 1,7 km. Na wikipediji je za površinu ostrva dato 5 km², ali već po merenjima dužine i najveće širine ostrva jasno je da je to nemoguće. Merenjem na Google Earthu dolazi se do podatka o povšini ostrva od oko 3 km². Zaista, ogromna razlika.

Reljef ostrva je brdovit, a postoje tri slatkovodna jezera. Sredinom ostrva uzdiže se brdo, zahvaljujući čemu se ostrvo lako prepoznaje. Kada se ostrvu prilazi sa zapada i istoka ono ima oblik klina. Severna, zapadna i istočna padina brda su kose, dok je južna blaga. Obale ostrva su peskovito-kamenite.

Klimatska zona u kojoj se nalazi ostrvo je tundra. Na padinama brda i u nižim delovima ostrvima raste žbunje. Šume nema mnogo, a ono malo drveća koje raste predstavljaju breza, jasika i jova, dok borova ima u malom broju. Zbog surove klime i stalnih vetrova drveće ne poraste više od 3-5 m u visinu, retko 7 m, sa veoma deformisanim stablima (“plešuće” breze). Ostrvo je bogato jagodičastim voćem (brusnica, plava i crna borovnica, moroška, malina) i pečurkama.

Životinjski svet predstavljaju leminzi i lisice. Plićaci oko ostrva su omiljena mesta za odmor foka, a u okolnim vodama može se ugledati beluga ili beli kit. Tokom jeseni i proleća na ostrvu se zaustavljaju brojne ptice selice.

Pošto se na ostrvu nalazi meteorološka stanica, postoje klimatski podaci. Najhladniji mesec je februar sa prosečnih -9,2°C, a za njim mnogo ne zaostaje januar sa -8,6°C. Jedino je u julu (12,2°C) i avgustu (11,5°C) prosečna temperatura preko 10°C. Apsolutni rekordi za Žižginskij su -34,7°C i +31,0°C. Padavina nema mnogo, 367 mm godišnje i prilično ravnomerno su podeljeni po mesecima tokom godine. Ipak, najviše padavina ima od avgusta do oktobra, a najmanje tokom zimskih meseci.

Na ostrvu se nalazi svetionik, izgrađen 1841. godine. Takođe radi pogon za preradu algi. Oko ostrva se tokom leta i danas vadi laminarije (morski kupus).

Na ostrvu postoji i uzletno-sletna pista, ali je ona napuštena i na nju avioni ne sleću.

Jedino naselje na ostrvu je zaseok Žižgin, ali nema podataka ima li u njemu i koliko stanovnika. Ono se nalazi na istočnoj obali ostrva, ali je većina objekata u polusrušenom stanju. Pojedinih objekata ima i na severnoj obali ostrva.

Navigaciona situacija oko ostrva je složena, pošto su prilazi ostrvu otežani zbog peščanih kosa (korga) koje se pružaju od ostrva prema pučini.

Na istočnoj obali ostrva nalazi se opremljeno pristanište, širine 12,5 m i dužine 33,5 m. Dubina mora je tu 1,2-1,5 m, ali kada počne oseka brodovi vezani za pristanište moraju da se sklone na sidrište.

Zgrada svetionika nakon rekonstrukcije

GPS koordinate: 65°12′03″ N, 36°48′41″ E.

Susedno ostrvo:

(1) Čurnavolok (Чурнаволок). Od uskog rta Paleckij, krajnje severoistočne tačke ostrva Žižginskij, u dužini od 2 km prema severoistoku proteže se kamenita Čurnavolokska kosa, na čijem kraju se nalazi kamenito ostrvo Čurnavolok. Ostrvo je okruženo plitkim morem dubine do 5 m, u kome ima razbacanog kamenja. Priobalni deo plićaka presuši tokom oseke, pri čemu je njegova širina pored severne i istočne obale do 450 m.

J A G R I

Posle ostrva Žižginskij sledi pojas Letnje obale dužine 150 km u kome nema nijednog ostrva. 

Jagri (Я́гры) je ostrvo u ušću reke Severne Dvine. Na ostrvu se nalazi stambeni deo grada Severodvinska i brodoremontni zavod “Zvezdica”. Severodvinsk je jedan od najvećih gradova severa Rusije, a po podacima iz 2019. godine u njemu je živelo 182.291 stanovnik. Putem je udaljen 45 km od oblasnog centra Arhangeljska, koji se nalazi na početku delte reke Severne Dvine (dužina 744 km, a sa sastavnicom Suhonom 1302 km). Na ostrvu Jagri živi oko 40.000 stanovnika (2008. godine).

Jagri se može smatrati ostrvom u Belom moru, a ne rečnim ostrvom, pošto je njegova zapadna obala u potpunosti okrenuta prema otvorenom moru. Ostrvo je nisko i peskovito. Dugačko je 9,5 km, a po merenjima sa Google Eartha površina je oko 14 km². U blizini se nalaze nenaseljena ostrva Uglominj (Угломинь), Duboko ostrvo (Глубокий), Krivec (Кривец), Hvosti (Хвосты=repovi), Trestjanij (Трестянный), Malo galebovo ostrvo (Малый Чаячий) itd.

Tokom pripremnih radova za izgradnju Severodvinska vršena su geološka istraživanja, koja dozvoljavaju pretpostavku da je ostrvo Jagri nastalo pre 1.500-2.000 godina kao rezultat morskih nanosa.

U velikom ruskom rečniku iz XIX veka reč jagra je ženskog roda i znači plitko peščano dno reka, jezera, mora. U rečniku Arhangeljskog narečja izdatog 1885. godine reč jagra, jagri znači deo obale koji istupa u more i poplavljen tokom plime. 

Najduža reka na ostrvu Jagri je Kambalica, a najveće jezero je Čajačje (galebovo).

Postoje klimatski podaci za Severodvinsk. Prosečna godišnja temperatura je +1,3°C, relativna vlažnost vazduha 75,9%, a prosečna brzina vetra je 3,0 m/s. Najhladniji mesec je januar sa -11,4°C, a sledi februar sa -10,7°C. U odnosu na prethodno opisano ostrvo Žižginskij, leta su dosta toplija. U julu je prosečna temperatura vazduha +15,8°C, dok je jun (+13,0°C) nešto topliji od avgusta (+12,7°C).

Na ostrvu raste bor, čija šuma je jedno od omiljenih mesta za dokolicu stanovnika celog grada.

Blizu obale ostrva može se loviti i morska i rečna riba.

Plaža na ostrvu Jagri (1. juli 2007. godine)

Upravo je na ovo ostrvo 24. avgusta 1553. godine pristao jedini preživeli brod ekspedicije engleskog moreplovca Sir Hugha Willoughbyja “Edward Bonaventure”, kojim je komandovao kapetan Richard Chancellor. Englezi su ostrvo nazvali Ružinim. U memoarima, koji su objavljeni u knjizi “Engleski putnici u Moskovskoj kneževini u XVI veku” navodi se: “Ružino ostrvo u uvali svetog Nikole puno je skerletnocrvenih i crvenih ruža, ljubičica i divljeg ruzmarina. Ovo ostrvo ima 7 ili 8 milja u opsegu; na njemu su dobri pašnjaci i nazvan je ružinim“.

Jezero Čajačje

Jagrinski most

Od 1938-1953. godine na ostrvu je postojao Jagrinski popravno-radni logor (Jagrinlag) NKVD (bivša javna i tajna policija SSSR).

Na karti se vidi južni deo ostrva Jagri i Veliko galebovo ostrvo

Na ostrvu se nalazi srednja tehnička škola, čija specijalnost je priprema kadrova za potrebe lokalnog brodogradilišta i brodoremontnog zavoda. Na ostrvu je i gimnazija, tri opšteobrazovne škole, dečja umetnička škola i sedam vrtića.

Takođe postoji sportski kompleks sa bazenom i ledenom halom, fudbalski stadion “Belomorec”, skijaška baza, jaht-klub “Sever”, kao i mesto za bavljene kite- i windsurfingom.

Medicinske ustanove su zastupljene sa tri poliklinike: poliklinika brodogradilišta, gradska poliklinika za odrasle i dečja poliklinika. Pored toga na obali Belog mora nalazi se Severodvinski psihoneurološki dispanzer i sanatorijum za preventivu “Zvezdica”.

Ostrvo ima automobilsku i železničku vezu sa Severodvinskom, koja se ostvaruje preko Velikog galebovog ostrva i Jagrinskog mosta.

GPS koordinate: 64°37′ N, 39°50′ Е.

Susedno ostrvo:

(1) Veliko galebovo ostrvo (Большой Чаячий) je nisko peskovito ostrvo, čiji je severoistočni deo močvaran. Od ostrva Jagri, Veliko galebovo ostrvo razdvojeno je rukavcem Koritci (Корытцы), koji spaja luku sa osnovnim koritom Nikoljskog rukavca reke Severne Dvine.

Dužina ostrva je 1,1 km. Na njemu nema stambenih, već samo industrijskih objekata, između ostalog naftna baza.

Preko rukavca Koritci sagrađen je železnobetonski most (Jagrinski most), po kome prolaze železnička pruga i saobraćajnica koje povezuju grad Severodvinsk sa ostrvom Jagri. Visina prolaza za brodove ispod mosta je 7 m pri najvećoj plimi. Sa obalom kopna ostrvo je spojeno nasipima, po kojima su izgrađene saobraćajnice.

M U D J U G S K I J

Mudjugskij ili Mudjug (Мудьюгский ili Мудьюг) je ostrvo u Dvinskom zalivu, severno od ušća reke Severne Dvine, oko 35 km severozapadno od Arhangeljska. Ostrvo je dugačko 15,6 km, najveća širina je 3,6 km, a površina je 31,92 km².

Ostrvo je peskovito i nisko, centralni deo ostrva pokriven je žbunjem i zimzelenom šumom. Istočna i južna obala je bez šume i potpuno je pokrivena dinama, koje su obrasle mahovinom i travom. Zapadna obala ostrva je plitka, a dalje prema zapadu je takođe plitak Berjozovij bar, kroz koji prolazi tzv. Ulazni plovni put. Istočno od ostrva nalazi se prostrana oblast plitkog mora, koja presušuje tokom oseke, a zove se uvala Suvo more!

Na ostrvu su pronađene retke vrste biljaka kao što su žabnjak (latinski Ranunculus hyperboreus, naziv žabnjak potiče od toga što na latinskom rana znači žaba) i jedna vrsta vodene trave. Ova poslednja se nalazi u prilogu “Crvene knjige Rusije” i predviđena je za bionadzor.

Arheolozi su na ostrvu pronašli najveće naselje iz epohe ranog bronzanog doba među svim belomorskim ostrvima. Pronađeni su ostaci preko 40 stambenih jedinica, ukopanih u zemlju. Istorijski spomenik “Mudjug-1” (II-I milenijum p.n.e) prostire se površini od 80.000 m². U istorijsko-prirodni rezervat ulaze još teritorije sa spomenikom žrtvama političkih represija, preostali delovi koncentracionog logora i kažnjenički zatvor.

Koncentracioni logor na ostrvu osnovan je 23. avgusta 1918. godine. Logor su osnovali takozvani interventi. Naime, posle Oktobarske revolucije, a u poslednjim mesecima I svetskog rata, počela je intervencija 12 zapadnih zemalja u Rusiji, koji su nastupili kao saveznici “belog pokreta”.  Zatvorenici su bili boljševici. U prvo vreme to je bio logor za ratne zarobljenike, a 2. juna 1919. godine postao je kažnjenička kolonija. Zbog toga je Mudjug nazvan ostrvom smrti. Vojska intervenata se povukla u septembru 1919. godine, dok je bela vojska, koja je odbila da se evakuiše zajedno sa njima, nastavila borbu sa Crvenom armijom na severu Rusije do početka 1920. godine. Ukupno je, po mišljenju istoričara, kroz logor prošlo više hiljada ljudi, od kojih je streljano ili umrlo od bolesti njih više od 200.

Spomenik žrtvama intervencije

Plaža

Postoje različite verzije o tome u kakvim su uslovima boravili zatvorenici u logoru, ko su oni bili (kako zatvorenici, tako i čuvari), koliko je ljudi nastradalo u logoru itd. Istorijska činjenica je da je komandant logora bio Ernest Beaux. On je bio ruski i francuski parfimer, koji je pronašao miris za možda i najčuveniji parfem na svetu Chanel No. 5. Njegova aktivnost i karakteristike se razlikuju u zavisnosti od izvora.

“Muzej Mudjugskog koncentracionog logora 1918-1920. godine”, koji je u sastavu “Arhangeljskog oblasnog zavičajnog muzeja”, sa prekidima je radio nakon ponovnog otvaranja 1993. godine. Kako se sa godinama broj posetilaca smanjivao, muzej je konačno zatvoren 2013. godine (zaista nije lako doći do ostrva, sem ukoliko ne postoje organizovane ture). Danas su zgrade muzeja u stanju raspadanja i memorijal bi bio opasan za posetioce. Ono što se može bezbedno videti je granitni obelisk, spomenik žrtvama intervencije, a nalazi se 1,4 km  severozapadno od najjužnije tačke ostrva.

Na ostrvu se nalazi svetionik Mudjugskij, otvoren 1838. godine i vatrogasno-spasilačka stanica (od 2007. godine).

Pretpostavljalo se da će 2014. godine na ostrvu početi izgradnja luke, koja je trebalo da primi brodove zapremine do 100.000 tona i sa gazom do 17 m. Projekat je povezan sa izgradnjom železničke magistrale “Belkomur” (Belo more – Komi – Ural). Prevoz tereta, sa njegovom daljom obradom i pretovarom u novoj luci, omogućio bi optimizaciju logistike tereta koji se prevozi sa Urala i iz Sibira, tako što bi se skratio transportni put železnicom i do 800 km.

GPS koordinate: 64°55′ N, 40°16′ Е.

M O R Ž O V E C

Moržovec (Моржовец) se nalazi samo nekoliko kilometara iznad Severnog polarnika (ili Arktičkog polarnog kruga, čija je geografska širina 66°33’44” N), na udaljenosti od 23,3 km od kopna i na ulazu u Mezenski zaliv. Ostrvo je ovalnog oblika. Na wikipediji su dati podaci za dužinu i širinu ostrva 18 km i 8,5 km i za površinu 110 km². Međutim, površina ostrva se postepeno smanjuje, zato što se na njegovim obalama svake godine javlja klizanje gornjeg sloja zemljišta zbog okapanja i rušenja nižih zaleđenih slojeva (termoabrazija). Po podacima koje sam skinuo sa Google Eartha dužina ostrva je 15 km, a najveća širina je 7,3 km. Izmerena površina sa Google Eartha je za 30% manja od prikazane na wikipediji i iznosi oko 77 km². Ostrvo je bez ijednog zaliva, a koeficijent razuđenosti je veoma mali i iznosi samo 1,15. Istočno i jugoistočno od ostrva pružaju se plićaci Moržovskije koški.

Moržovec je izgrađen od peskovito-glinenih stena sa slojevima leda.

Oko svih obala ostrva je plitko more širine do 800 m. Iako se ostrvo nalazi prilično daleko od obale, dubina mora od Abramovske obale do ostrva Moržovec ne prelazi nigde 10 m, a uobičajene dubine su 6-7 m. Postoji više poručja gde se dubina mora smanjuje na ispod 5 m.

Ostrvo je ravno i prekriveno je vegetacijom tipičnom za tundru. Najviša kota na ostrvu je 27 m (po drugim podacima 30 m). Ima mnogo jezera od kojih se najveće nalazi u sredini ostrva i zove se Veliko galebovo (Большоe Чаичье). Površina tog jezera je preko 4,5 km², a u njemu se nalazi ostrvo! Takođe ima i potoka.

Na severozapadnom kraju ostrva nalaze se svetionik i hidrometeorološka stanica sa posadom (zatvorena od 16. februara 2018. godine). Na karti su prikazana dva naselja Severni Gorodok (Северный Городок), koje se brine o dve stanice i Južni Zaseok (Южный Поселок). Podatak o 12 stanovnika na ostrvu trebalo bi uzeti sa rezervom, jer nije poznato na koju godinu se odnosi, a lako je moguće da je hidrometeorološka stanica nakon toga zatvorena.

Na ostrvu su učesnici jedne naučne ekspedicije pronašli tragove naselja iz različitih perioda. Istorijski je uvala Mezen bila ribarsko područje Pomora, koje je naseljavalo regiju. Zbog vrlo teških vremenskih uslova koje tu vladaju, ostrvo Moržovec im je često bilo jedina nada za spas.

Otac velikog ruskog naučnika Mihaila Lomonosova, Vasilij, nestao je u Belom moru 1741. godine, a njegovo telo je kasnije pronađeno na ostrvu Moržovec. Pomorski ribari su u njegovu čast sagradili kapelu na ostrvu. Kapela nije sačuvana, a danas postoji spomen ploča podignuta 2010. godine.

Moržovec je imao određenu ulogu i u II svetskom ratu. 22. jula 1941. godine na ostrvu se nalazila artiljerijska baterija sa četiri oruđa kalibra 180 mm. U oktobru 1944. godine broj oruđa na ostrvu bio je znatno veći.

GPS koordinate: 66°43,4′ N, 42°28,5′ Е.