Površina: 86,12 km2
Dužina obale: 121,0 km
Koeficijent razuđenosti: 3,06
Najviši vrh: Kamenjak (410 m)
Broj stanovnika: 8.268
Rab se nalazi u Kvarneru između ostrva Krka na severozapadu i Paga na jugoistoku. Po veličini je deseto ostrvo u Jadranu.
Rab se smestio paralelno sa planinskim masivom Velebita, u pravcu severozapad-jugoistok. Najveća dužina je 22 km, i to od rta Sorinj na severozapadu do jugoistočnog rta Glavina, a najveća širina iznosi 11 km od rta Lopar do rta Kristofor. Od kopna je odvojen Velebitskim kanalom, a najmanja udaljenost od kopna je na jugoistočnom delu ostrva i iznosi oko 2 km. Kanal Paško tijesno deli Rab od Paga na jugozapadu, Kvarnerić deli Rab od Cresa i Lošinja na zapadu, a od Krka na severozapadu Rab dele Senjska vrata. Jugozapadno od Raba su ostrva Dolfin (26 ha), Veli (9 ha) i Mali Laganj (1 ha), oko kojih su dobra ribolovna područja, a jugoistočno je ostrvo Dolin (4,62 km2). Sva ova manja i nenaseljena ostrva služe uglavnom za ispašu rapskih ovaca.
Kao ostrvo spominje se kod grčkih geografa počevši od IV veka p.n.e. Kasnije sa sadašnjim imenom, ali u drugim oblicima (Arba, Arbia, Arbiana, Arbitana), naziva i grad. Kod Konstantina Porfirogeneta je Arbe (čitaj Arvi). Naziv Rab je slovenska varijanta, nastala verovatno još u ranom Srednjem veku, a u ispravama upotrebljen tek oko polovine XV veka.
Rab je izgrađen uglavnom od krečnjaka, koji je stvorio dva nejednaka grebena; na severoistoku golo brdo Kamenjak (410 m), a na jugozapadu zaravnjena brda poluostrva Kalifronta, na kome je najviši vrh 97 m. Između krečnjačkih brda Kamenjaka i Kalifronta pruža se centralni pojas eocenih naslaga, građenih od lapora i peščara. Erozivnim delovanjem vodenih tokova nastale su paralelne uzdužne doline (Loparska, Supetarska i Kamporska), između kojih se nižu brežuljci, odvojeni jedan od drugog manjim dolinama. Kako se svi elementi reljefa na Rabu pružaju od severozapada prema jugoistoku, rtovi i zalivi između njih imaju isti smer: Loparski zaliv, Crnika, Supetarski i Kamporski zaliv, zaliv Sv. Eufemije i rapska luka. Pored ovih zaliva, ima mnogo uvala i uvalica koje su nastale potapanjem donjih delova suvih draga. Najnepristupačniji deo ostrva je severoistočna krečnjačka obala Kamenjaka.
Centralni deo ostrva i Kalifront imaju blage zime, sa prosečnom januarskom temperaturom od 6,7°C za grad Rab, a vruća leta, sa prosečnom junskom i julskom temperaturom od 23,2°C. Krečnjačko brdo Kamenjaka, izloženo buri, ima znatno niže temperature od ostalog dela ostrva. Sneg je retka pojava, a kiše najviše ima tokom zime. Rab se ubraja u najvedrije i najsunčanije delove Evrope. Godišnja insolacija iznosi 2.499 sati, u julu 373, a u decembru 97 sati.
Centralni pojas obiluje izvorima slatke vode, kojih ima oko 230. Kamenjak i nisko poluostrvo Kalifront nemaju izvora ni vodenih tokova.
Izuzev strme severoistočne strane Kamenjaka, izložene buri i posolici, celo je ostrvo nekada bilo pokriveno šumom. Prvobitna vegetacija najviše je degradirana na Kamenjaku, gde se razvila vegetacija kamenjara sa različitim travama, žalfijom, smiljem i dr. Kamenjak je i danas glavno područje ispaše za sitnu stoku. Kalifront je na severu obrastao gustom mediteranskom makijom, a na jugu šumom mediteranskog hrasta. U centralnom pojasu iskrčena je mediteranska šumska vegetacija i zamenjena poljoprivrednim kulturama. U vezi sa razvojem turizma zasađeno je oko grada Raba više borovih šuma. Od autohtonih sisara na Rabu se mogu sresti zec, kunić, kuna i dr. Ptice su nešto brojnije, neke su stalne, a neke su selice. Jastreb kokošar i kobac ptičar su najčešći grabljivci, a od drugih ptica tu su još fazan, golub, gavran, nekoliko vrsta galeba i druge. U okolnom moru love se arbun, škarpina, oslić, zubatac, lignje, hobotnice i drugo.
Nalazi materijalne kulture neolita i starijeg gvozdenog doba su sporadični. Krajem republikanske ere Rab ulazi u sferu Rima. O sudbini Raba za vreme dolaska Slovena nema podataka. U drugoj polovini VIII veka u sastavu je vizantijske Dalmacije. Od godine 1000. neposredna vizantijska vlast zamenjuje se mletačkom, koja će se do početka XV veka stalno prekidati i zamenjivati hrvatsko-ugarskom. Kralj Petar Krešimir izvršio je 1071. crkvenu podelu ostrva Paga između rapske (severni deo sa Novaljom i Lunom) i ninske biskupije (južni deo). Ova podela crkvene jurisdikcije značila je i političku podelu ostrva. Za Rab je ona bila izvor prihoda, ali i neprestanih borbi sa Zadrom, koji je 1154. godine zamenio ninsku biskupiju u posedu južnog dela Paga. Ta podela Paga zadržala se u SFR Jugoslaviji, pa je tadašnjoj opštini Rab pripadao severozapadni deo Paga sa naseljima Tovarnele, Lun i Jakišnica, ukupne površine 12,3 km2. Zbog paškog poseda Rab je stao na stranu Žigmunda Luksemburškog u njegovoj borbi sa Ladislavom Napuljskim, suprotno od Zadra koji je odmah pristao uz Ladislava. Otpor pružen Ladislavu nastavio se i protiv Venecije kada je ova kupila prava na Dalmaciju, a savladan je definitivno 1409. godine. Sredinom XV veka (1449. i 1456) na ostrvu je harala kuga, koja je veoma smanjila broj stanovnika. Stanje je bilo pogoršano provalom Turaka u Dalmaciju. Tokom XVII i XVIII veka Rab je ekonomski i politički potpuno zamro. Biskupija je ukinuta 1828. godine. Privredno se oporavlja tek od početka XX veka, pri čemu značajnu ulogu počinje igrati turizam.
Na ostrvu preovlađuje mediteranska polikulturna poljoprivreda (uzgoj žitarica, maslina, vinove loze i sitne stoke). Najpovoljnije poljoprivredno tlo nalazi se u Loparskoj, Supetarskoj i Kamporskoj dolini. Postepenim razvojem turizma, koji prodire i u najmanja naselja, izvršena je izmena čitave poljoprivredne strukture. Na račun svih poljoprivrednih kultura na ostrvu je povećana proizvodnja povrća i voća. Od domaćih životinja najbrojnije su ovce, a ponegde se sreće i koza. Ribarstvo je uglavnom sporedno zanimanje ostrvljana. Osim manjih količina stočarskih proizvoda (sir i vuna) izvozi se nešto lekovitog bilja i drva za ogrev. Nagli turistički razvitak iz korena je promenio način života, tako da sada gotovo celokupno stanovništvo ostrva posredno ili neposredno živi od turizma.
Stanovništvo
Za razliku od ostalih kvarnerskih ostrva, koje karakteriše relativno veliki broj naselja, ostrvo Rab ih ima svega osam: Banjol, Barbat na Rabu, Kampor, Lopar, Mundanije, Palit, Rab i Supetarska Draga. Izuzimajući Mundanije sva ostala rapska naselja locirana su u blizini mora. Zbog toga se tretiraju kao turistička naselja.
Na položaj naselja uticali su klima i sastav podloge. Sva su rapska naselja nastala u prostorima zaštićenim od bure. Taj uticaj je toliko veliki da su sva naselja okrenuta prema jugozapadu.
Veoma značajna karakteristika naselja na ostrvu Rabu je da su povezana uz flišne zone, što ukazuje na veliku ulogu poljoprivrednog iskorišćavanja u prošlosti.
Rab spada među malobrojna jadranska ostrva koja ne beleže pad broja stanovnika. Štaviše, broj stanovnika stalno se povećava. Broj stanovnika osciluje u zavisnosti od godišnjeg doba – tokom leta broj raste, dok zimi pada zbog sezonskog rada i oslanjanja na turizam sezonskog tipa.
Nagli turistički razvitak iz korena je promenio način života, tako da sada gotovo celokupno stanovništvo ostrva posredno ili neposredno živi od turizma.
Rab je administrativno podeljen na Grad Rab i Opštinu Lopar, u kojoj ima samo to jedno naselje. Najveće naselje na ostrvu je Banjol (1.708), a slede Palit (1.580), Barbat na Rabu (1.140), Lopar (1.107), Kampor (1.030), Supetarska Draga (937), Mundanije (402) i Rab (364). U periodu između popisa 1961. i 2001. broj stanovnika se povećao za oko 1.100 ili 13%. Do XIX veka broj stanovnika je uglavnom stagnirao, a počev od 1850. neprekidno raste.
Fudbalsko igralište “Blato” najatraktivniji je i najvredniji neizgrađeni teren na području Grada Raba, oko čije se buduće namene lome koplja, više iz političkih nego iz sportskih razloga. Svima je puna glava ideja šta bi se na tom mestu trebalo izgraditi, kao da postoji opšti konsenzus da se igralište treba ukloniti, iako niko ne zna gde i sa kojim parama.
Fudbalski klub postao je instrument politiziranja, a trava služi za svaku svrhu osim one kojoj je namenjena. Rapsko je “Blato” opravdalo svoj naziv u stvarnom i prenesenom smislu.
Saobraćaj
Rabu najbliži aerodrom nalazi se na Krku (Riječki aerodrom). Sa tog aerodroma do Raba razne firme (“Rabtours” i “Imperial”) organizuju transfere autobusom, kombijem ili automobilom. Cena transfera u jednom smeru je 25-33 € po osobi, dok povratna košta 60 €.
Nudi se i prevoz avionom od Rijeke, Splita ili Zagreba do Raba. Avio transfer od Aerodroma Rijeka do Raba košta oko 13 € i stiže se za 13 minuta.
Nisu poznati detalji o kakvom avionu se radi.
Glavni način dolaska na Rab je trajekt Stinica – Mišnjak (Rab). Nekada je trajekt za Rab polazio iz Jablanca, ali je u Stinici, udaljenoj od Jablanca samo 1,5 km, sagrađena nova trajektna luka.
U glavnoj sezoni (jul i avgust) “Rapska plovidba” koja održava ovu liniju ima 23 polazaka dnevno. Prvi polazak iz Stinice je u 4:30 h, a poslednji je u ponoć. Sa Raba, odnosno iz Mišnjaka, prvi polazak je već u 4 h, a poslednji je u 23:30 h. U slučaju većeg saobraćaja, odnosno veće gužve, trajekti plove i van reda plovidbe. Putovanje u jednom smeru traje 20 minuta. Cena prevoza za putnike iznosi 3,32 €, a za vozila je 15,26 €.
Trajektna luka Mišnjak
Na Rab je moguće doći i preko Krka. Nekada je to bila linija Baška (Krk) – Lopar, a danas “Jadrolinija” održava liniju Valbiska (Krk) – Lopar. Od početka juna do kraja septembra trajekt saobraća četiri puta dnevno. Polasci iz Valbiske su u 7:45, 11:45, 16 i 20:30 h (ponedeljkom u 21 h), a iz Lopara su u 6, 9:45, 14 i 18:30 h. Putovanje u jednom smeru traje 80 minuta. Cena prevoza za putnike je 5,97 €, a za vozila je 31,99 €.
Trajektna luka Lopar
Do grada Raba se može prebaciti katamaranom koji polazi iz Rijeke ili sa Paga iz Novalje. Katamaran “Jadrolinije” saobraća na relaciji Rijeka – Rab – Novalja (Pag). Od početka juna do kraja septembra polasci iz Rijeke su u 17 h, stiže na Rab u 18:45 h. Iz Raba polazak je u 6:55 h (nedeljom u 9:55 h), a stiže u Rijeku u 8:40 h (nedeljom u 11:40 h). Cena prevoza od Rijeka do Raba je 11,68 €, a od Raba do Novalje je 7,03 €.
2022. godine, od 1. juna do 15. septembra sredom, petkom i nedeljom saobraćao je katamaran “Antonija” brodara “G&V Line Iadera” na relaciji Zadar – Silba – Rab – Krk – Rijeka. Sredom i petkom polazak iz Zadra je u 9 h, a nedeljom u 13 h. Dolazak u Rab je u 11:15 h (nedeljom u 15:15 h), a u Rijeku u 13:15 h (nedeljom u 17:15 h). Povratak iz Rijeke je u 15:30 h (nedeljom u 17:30 h), a dolazak u Rab je u 17:25 h (nedeljom u 19:25 h). Cena karte na relaciji Rijeka – Rab je 13,27 €, Rab – Krk je 10,62 €, a Rab – Zadar je 26,54 €.
Najbrži i najjeftiniji način da se dođe sa Raba do susednog ostrva Paga je manji brod “Maslina” prevoznika “Rapska plovidba”. Saobraća na relaciji Rab – Lun (luka Tovarnele). Rastojanje iznoisi 4,5 nautičke milje (nešto više od 8 km). Brodić ima kapacitet 12 putnika, jednog člana posade i rastojanje pređe za 30 minuta. Brodićem je moguće u jednom smeru prevesti do sedam bicikala. U špicu sezone (juli i avgust) utorkom, sredom, četvrtkom i petkom saobraća tri puta dnevno, a subotom, nedeljom i ponedeljkom samo jedanput. Polasci iz Raba su u 9, 12 i 17 h, a sa Paga su u 7:30, 10 i 16 h. U dane kada saobraća samo jednom dnevno, polazak sa Raba je u 12 h, a iz Luna je u 7:30 h. Cena karte je u jednom smeru 5,31 €, dok je povratna karta 8,63 €, a isto toliko je potrebno platiti za prevoz bicikla.
Glavna saobraćajnica na Rabu je državni put D105 Lopar (trajektna luka) – Rab – Mišnjak (trajektna luka) dužine 22,7 km. Ukupna dužina svih asfaltnih puteva na ostrvu iznosi 75 km.
U slučaju da se dođe bez automobila, a želi se šetati i lutati kroz prirodu ostrva, to neće predstavljati problem jer je ostrvo dugo samo 22 km. Za posetu ostalim naseljima mora se koristiti javni prevoz. Sa autobuske stanice u Rabu do ostalih naselja na ostrvu autobusi često saobraćaju, a tokom leta broj polazaka se povećava. Najpopularnije linije sa Raba su do Crikvenice, Rijeke, Zagreba, Pule, Novog Vinodolskog, Karlovca, Ljubljane i Trsta.
Lokalne linije su česte i voze otprilike svakih sat vremena tokom leta (prvi polazak je oko 4 h, a poslednji oko 23 h, u zavisnosti od linije), posebno one do Lopara, Barbata i Kampora.
Od Raba do Lopara ima 11 polazaka dnevno (prvi u 4:20 h, poslednji u 23 h), od Raba do Kampora ima sedam polazaka dnevno (poslednji je već u 17:30 h), slično je do Barbata, so Suhe Punte ima četiri polaska dnevno i do Dumuća (Supetarska Draga) ima tri polaska dnevno. Nedeljom i praznikom broj polazaka je manji.
Cene autobuskih karata na Rabu kreću se oko 3 € po smeru (u ovom slučaju do Lopara). Karte se mogu kupiti preko interneta, na autobuskoj stanici ili u turističkom info centru. Na autobuskoj stanici putnicima su na raspolaganju sledeće usluge: prodaja karata, čuvanje prtljaga, hrana, piće, prodavnica, bankomat, menjačnica, kiosk i taxi prevoz.
PLAŽE
Rab je sa svojih 30 peščanih plaža (najveći broj peščanih plaža na Jadranu) zaista “srećno ostrvo” sa brojnim malim slikovitim uvalama, što su turisti iz celog sveta prepoznali pre gotovo 125 godina. Razuđena obala ostrva obiluje mnoštvom prekrasnih uvala za kupanje, posebno na poluostrvima Kalifront i Lopar.
Tradicija se nastavlja i danas, kada je Rab zahvaljujući kristalno čistom, toplom i plitkom moru idealna destinacija za celu porodicu. Na Rabu svako može pronaći svoju idealnu plažu u zavisnosti od vlastitih želja: postoje nudističke plaže, usamljene uvale, plaže za pse i plaže za samce u potrazi za malo… ljubavi 🙂
Evo preseka plaža na ostrvu:
– Palit – lungo mare=put uz samu mosrsku obalu (beton, kamen) koje se proteže od kraja uvale Eufemija do ispod samog grada. Na kupalištu Škver (plato) iznajmljuju se ležaljke, pedaline, kajaci, restoran, javni tuševi, javni wc. Odavde polazi i taxi brodić za poluostrvo Frkanj (ostrvo ljubavi i nudistička plaža Kandalora).
– grad Rab – najbliže kupalište gradu je popularna “Banova vila” ispod Sv. Ivana. Kupalište sa kafićem, najam kajaka i igralište za odbojku. U blizini su “Vela Kamen” i cela promenada ispod parka kao kupališna zona (kamenito). Taksi brodići za Frkanj i Suhu Puntu plove iz luke Rab.
– Banjol – lungo mare i plitke peščano-šljunkovite uvale Padova 2 i Padova 3, pogodne za malu decu, Petrac, plaža pored restorana Banjol. Sadržaji: Padova 2 kafić i tuševi, Padova 3 kamping sa zabavnim sadržajima, rent-a-čamcima, tuševima, prodavnica, restoran, poslastičarnica. U produžetku na kraju naselja šljunkovita plažica kod restorana “Banjol”.
– Barbat – nekoliko manjih plažica lungo mare (šljunak), plaža Pudarica sa sadržajima (snack barovi, klub “Santos”, tobogan) + nudistički deo.
– Lopar – poznat po svojim prekrasnim pješčanim plažama i slikovitim uvalama; prema trajektu uvala Lopar sa kafeima na plaži, parkom za decu, u San Marinu najpopularnija plaža Paradiso (Rajska plaža) dugačka 1,5 km sa brojnim sadržajima (kafići, restorani, ležaljke, toalet, zabavni centar, shopping zona, prodavnica), od 2003. godine dobitnik “Plave zastave”, plaža Livačina (kafić). Ostale plaže su nudističke, bez sadržaja, poneka sa eko-toaletom – Ciganka, Sahara, Stojan, Dubac – sve dalje od naselja, na severnoj obali. Ukupno u području Lopara ima 22 plaže.
– Supetarska Draga – dve manje peščane plaže u donjoj Supetarskoj Dragi, peščane plažice Gonar (rent-a-boat, jet-ski), kamenite plaže u gornjoj Supetarskoj Dragi ispod motela “Zlatni zalaz”.
– Kampor – peščana plaža Mel sa kafićem, tušem. Do plaže se može doći i kolima, ima veliko parkiralište. Ostali sadržaji: restorani, bar, tobogan i igrališta za odbojku, najam ležaljki. U samom naselju su male šljunkovite plaže ispred ronilačkog centra i kod Matrda.
Škver
Krene se kamenim lungo marem (stazom uz samu morsku obalu) koji se proteže od kraja uvale Eufemija do ispod samog centra grada Palita, najmlađeg grada ostrva Raba.
Palit “nudi” plažu Škver, dobro poznatu i veoma omiljenu među lokalnim stanovništvom, ali i turistima. Na Škveru se mogu iznajmiti ležaljke, pedaline, ali i kajaci. Na plaži su javni toaleti i tuševi.
Gastronomima će se svideti bezbroj restorana koji nude lokalne specijalitete. Oni avanturističkog duha imaju priliku da se taksi brodićem prebace na poluostrvo Frkanj, ujedno nazvano i ostrvom ljubavi, na kome se nalazi nudistička plaža Kandarola.
Nakon što se iznajmi ležaljka i suncobran, zapliva sa kućnim ljubimcem, ode pod jedan od javnih tuševa, trebalo bi sesti u jedan od restorana i probati gastronomsku ponudu ostrva.
Banova vila
Ko bi radije da ostane u gradu Rabu, može da uživa na ljupkoj maloj plaži Banova vila koja se nalazi odmah uz istoimeni kafić. Nakon zalaska sunca može se uživati u rock i indie glazbi koju izvode virtuozi na gitari.
Od sadržaja na plaži je igralište za vaterpolo.
Padova 1
Plaža Padova 1 se nalazi u Banjolu, između naselja Raba i Barbata, tako da je idealno mesto za one koji se ne žele zadržati samo na jednoj plaži u jednom gradu. A i sam grad Banjol obiluje brojinim pogodnostima, kao što su mala pristaništa uz more, šetalište uz more itd.
Plaže Banjol čine tri plaže nazvane Padova i obeležene brojevima 1, 2 i 3.
Plaža Padova 1 je šljunkovita, a nalazi se pored restorana “Banjol”.
Padova 2
Padova 2 je lepo uređena plaža.
Na njoj se nalazi kafić, tuševi i restorani i svojim sadržajima prikladnija je mladim ljudima.
Padova 3
Padova 3 je peščano-šljunkovita plaža. Plaža se nalazi jugoistočno od grada Raba. Ulaz u more je plitak pa je pogodna za decu, opremljena je tuševima. U blizini plaže nalaze se kamping, čamci za iznajmljivanje, prodavnica, restoran, poslastičarnica…
Barbat
Barbat je prvo naselje na Rabu na koje se nailazi nakon iskrcavanja sa trajekta. Okružen je šljunkovitim plažama, a restorane opskrbljuju lokalni ribari. Preporuka je da se probaju čuvene kvarnerske škampe ili barem nešto od lokalno gajenog povrća.
Poznat po svojim brodograditeljima, Barbat je omiljeno odredište nautičara, a onima koje više zanima kopno, Barbat nudi mogućnost izleta na ranohrišćansku vojnu tvrđavu na brdu sv. Damjana.
Barbat ima svoj praznik pod nazivom “Karmenica” koji se slavi 16. jula uz bogatu gastronomsku ponudu.
Sa gradom Rabom povezan je obalnim šetalištem u dužini od šest kilometara, idealnim za jutarnje vožnje bicikla ili trčanje, za ljubitelje tog tipa sportskih aktivnosti.
Pudarica
Oni koji radije uživaju u spektakularnom pogledu na stari deo grada Raba i na još spektakularnije zalaske sunca, trebalo bi da odu na južni deo ostrva, pored Barbata. Plaža Pudarica odlikuje se finim peskom i čistim morem, a do nje se može doći automobilom ili čamcem.
Pudarica je prva plaža na koju će se naleteti nakon iskrcavanja sa trajekta u luci Mišjak i jedna je od najljepših na Rabu. Do plaže postoji asfaltni put, tako da se do nje može doći automobilom. Udaljenost od trajektne luke Mišnjak iznosi 3 km.
Plaža je udaljena samo 350 m od ostrva Dolin, što većini nije problem da preplivaju i tako uživaju u lepotama nenaseljenog ostrva.
Ako se ostane na plaži posle zalaska sunca, zabava će se pronaći u najpoznatijem klubu na plaži u Hrvatskoj – “Santosu”.
Parkiranje je besplatno, a na plaži se nalaze sanitarni čvor, kafić i bistro. Ko želi, pešice može istražiti i obližnje skrivene plaže i uvale.
Mag
Mnogi ni ne znaju da Rab ima idealne uslove za zimski trening i pripreme vozača motokrosa na peščanoj stazi u uvali Mag.
Staza je vrlo zahtevna, tako da je pogodna za zimske pripreme takmičara, naročito za tehniku vožnje i kondiciju. Zbog geografskog položaja ostrva Raba i blage klime, staza je vrlo popularna za zimske pripreme, gde su se pripremali i pripremaju se poznata imena motokros sporta.
Od trajektne luke Mišjak plaža je udaljena oko 1,6 km. Mislim da nije uputno da se krene kolima i da je to samo staza za pešake.
Rajska plaža (Paradiso, San Marino)
Na gornjoj karti su prikazane plaže u Opštini Lopar.
Najveća i najpoznatija peščana plaža u Loparu je Rajska plaža. Prostire se u dužini od preko 1km (mada na više mesta piše da je dugačka gotovo 2 km malo se preteruje) i nudi najrazličitije turističke sadržaje. Nagrađena je “Plavom zastavom” od 2003. godine zbog kvalitete vode, očuvanja okoline i sigurnosti. Čak je dospela na CNN-ovu listu Top 100 svetskih plaža.
Plaža je jako plitka, što pomaže kod zagrevanja, tako da je temperature mora za par stepeni viša nego na drugim plažama.
Kupačima se nudi obilje sadržaja, od odbojke na pesku do tobogana, parasailinga i zabave na plaži.
Osim sportskih aktivnosti tu je veliki broj ugostiteljskih objekata i rekviziti za uživanje na plaži.
Vlasnici pasa mogu svog ljubimca da odvedu na južni deo plaže i da uživaju u zajedničkom kupanju.
Livačina
Par stotina metara istočno od Rajske plaže nalazi se peščana plaža Livačina. Smeštena je u blizini borove šume, sa nekoliko restorana koji nude osvežavajuća pića i ukusnu hranu. Ovo je pravi raj za znalce. Vlasnici pasa mogu svog ljubimca da odvedu na plažu Kaštelina.
Plaža je izrazito plitka i u potpunosti peščana, pa je idealna za porodice sa decom.
Za goste željne aktivnosti tu su tereni za odbojku na pesku.
Stolac
Skrivena u netaknutoj prirodi, plaža Stolac idealna je za one koji traže malo privatnosti na stenovitom i peščanom tlu. Savršen izbor za nudiste, udaljena je samo 10 minuta hoda od hotelskog naselja San Marino. Plaža je isključivo nudistička – kupaći kostimi nisu dozvoljeni (vidi znak!).
Plaža Stolac se nalazi pored istoimenog ostrvca koje je u blizini obale, a kako je plaža plitka do njega se može prošetati. Plaža je skrivena među stenama što pruža privatnost, a tlo je peskovito i kamenito. Do plaže se može doći pešice šumskim puteljkom ili čamcem.
Na plaži nema sadržaja.
Putokaz za sedam plaža Lopara
Sahara
Na tridesetak minuta hoda od Rajske plaže nalazi se Sahara. Nije reč o pustinji, nego o najpoznatijoj nudističkoj plaži u Loparu. Sahara je predivna peščana plaža. Dovoljno je blizu, a opet dovoljno daleko za uživanje u miru i tišini tokom odmora.
Na ovoj plaži nema nikakvih sadržaja, pa bi svakako trebalo poneti hranu (ili barem vodu za piće).
U pozadini plaže nalazi se borova šuma koja plaži daje poseban doživljaj, a i pruža hladovinu za goste koji se žele sakriti od sunca.
Do plaže se može doći označenim šumskim stazama preko brda sa koga se pruža predivan pogled na lagunu.
Između plaža Sahara i Stolac nalazi se plaža za kućne ljubimce u uvalici Podpećine.
Sturič
Plaža Sturič jedna je od najlepših peščanih plaža koja se nalazi na severnoj strani poluostrva Lopar i okrenuta je prema ostrvu Sveti Grgur.
Ciganka
Ciganka je peščana plaža, jedna je od tri nudističke plaže na severnoj obali Raba, uz plaže Sahara i Stolac. Ciganka je najsevernija od sve tri plaže, nalazi se oko 1,5 km od naselja Lopar.
Ova plaža specifična je zbog čudnih peščanih piramida i drugih prirodnih formacija. More je smaragdno zelene boje, a sunčati se može na peščanim i stenovitim platoima. U blizini je i plaža za pse.
Asfaltni put prolazi oko 700 m od plaže, zatim se prema plaži vozi zemljanim putem. Kolima se plaži može prići na nekih 200 m i na tom mestu u borovoj šumi potrebno je parkirati automobil.
Maman
Supetarska Draga nalazi se na ostrvu Rabu u velikom zalivu, a ispred nje se nalaze tri zelena dragulja: ostrvca Maman (14 ha), Šailovac (2 ha) i Sridnjak (1,2 ha). Sva tri ostrvca se vide na slici na naslovnoj strani.
Ov ostrvca imaju atraktivne čiste i zaštićene peščane plaže i uvalice, kao i bogat podvodni svet, pa su omiljeno izletište za nautičare. Od tri navedena ostrvca, Maman je najveće i najpopularnije među naturistima. Mirne lepe plaže mogu se naći i uz obalu Supetarskog zaliva.
Kozica (Zlatni zalaz)
Plaža Kozica se nalazi ispod vidikovca između naselja Supetarska Draga i Lopar. Plaža je šljunkovita i smeštena je među niskim rastinjem. Plaža nije lako pristupačna, do nje se može čamcem ili se može spustiti do nje ako se siđete sa puta Lopar – Supetarska Draga po neravnom terenu i velikoj padini. Sa druge strane, to je i velika prednost plaže jer nije mnogo posećena, što predstavlja izazov za one hrabrije.
Gonar
Na plaži se može iznajmiti čamac ili jet-ski.
Mel
Mel je peščana plaža u naselju Kampor, poznata po vrlo sitnom pesku.
Plaža je jako plitka, pa se tako za vreme oseke gotovo kompletno more povuče sa plaže. Veoma je popularna kod porodica sa malom decom. Od sportskih sadržaja na raspolaganju su tobogan i igrališta za odbojku, a takođe je moguće iznajmiti ležaljke. Južni deo plaže rezervisan je za kućne ljubimce. Na plaži je jedan ugostiteljski objekt i nekoliko barova za osveženje.
Do plaže se može doći direktnom automobilom, a osiguran je i veliki parking.
Kalifront
Sv. Mara (Sv. Mare)
Sv. Mara (Sv. Mare) Perla
Armata
Na poluostrvu Kalifrnt postoji niz uvala. Od severa prema jugu poređane su sledećim redom: Sv. Mara (Sv. Mare), Perla, Planka, Artama, Valsika, Sv. Kristofor i Ćifnata. Asfaltni put postoji samo prema uvali Sv. Mare, gde se nalazi šumski objekat nastavno-opitnog centra Šumarskog fakulteta iz Zagreba.
Planka
Valsika
Sv. Kristofor
Ćifnata
Suha Punta
Suha Punta blizu Kampora jedan je od najlepših delova ostrva Raba.
To je najlepši je deo Kampora i turistička meka sa brojnim hotelima, apartmanima i bungalovima, bazenima i ostalim sadržajima. Na dobro opremljenim plažama će se pronaći sve što je potrebno, od koktela do suncobrana. More je kristalno čisto i sa prekrasnim šljunkovitim uvalama idealno je mesto za sve koji žele pobeći od većih gradova i gužvi.
Za goste kojima je udobnost na prvom mestu, na raspolaganju su mesta za sunčanje, najam ležaljki i suncobrana, koktel barovi, kafići, restorani, igrališta za tenis, odbojku na pesku i čisti i dobro održavani sanitarni čvorovi. Parkiralište je odmah pored hotela.
Ovo šumovito poluostrvo sa prekrasnim šljunkovitim i stenovitim plažama idealno je za ljubitelje biciklizma, jer staze u hladu borova vode sve do skrivenih plaža.
Suha Punta nalazi se na rubu park-šume Dundovo, a svojim gostima daje mnoštvo mogućnosti za istraživanje pešice ili biciklom, nudeći nešto novo svakoga dana boravka.
Kandarola
Poznat kao destinacija za ljude koji vole uživati u odmoru nesputani odećom, ostrvo Rab ponosi se jednom od najstarijih nudističkih plaža na svetu, na kojoj su se goli kupali još engleski kralj Edvard VIII i Walis Simpson.
Do plaže Kandarola lako se dolazi taksi brodićem iz Raba ili Palita, a može se doći i automobilom.
Od sadržaja na plaži ima restoran, najam ležaljki i suncobrana, tuševi i sanitarni čvorovi.
Posetiocima je na raspolaganju i plaža za kućne ljubimce.