Barencovo more (Ба́ренцево мо́ре, do 1853. godine Murmansko more, Rusko more, Murman) je periferno more Severnog ledenog okeana. Zapljuskuje obale Rusije i Norveške. Granice mora su severna obala Evrope i arhipelazi Špicbergen, Zemlja Franje Josifa i Nova zemlja. Površina mora je 1.424 km², a dubine se kreću do 600 m. Jugozapadni deo mora zimi ne ledi zbog uticaja Golfske struje.

Jugoistočni deo mora zove se Pečorsko more.

Barencovo more ima veliki značaj za saobraćaj i ribolov. Najznačajnija ruska luka je Murmansk. Do II svetskog rata izlaz na more imala je i Finska, Petsamo (danas Pečenga) je bila njena jedina luka koja nije ledila. Nakon potpisivanja dogovora o morskoj granici između Rusije i Norveške 2011. godine, u Barencovom moru nisu ostali neregulisani teritorijalni sporovi.

U Barencovom moru ima malo ostrva, od kojih je najveće Kolgujev (4.968 km²).

Na obalama Barencovog mora od davnih vremena živela su ugro-finska plemena (sami). Prve posete neautohtonih evropljana počele su, verovatno, krajem XI veka, a zatim su bile sve češće. Moreplovci i kartografi su zvali more Severnim, Siverskim, Moskovskim, Ruskim, Ledenim, Pečorskim, ali najčešće Murmanskim. Današnji naziv dobilo je 1853. godine po holandskom moreplovcu Willemu Barentszu.

Pogled sa svetionika, granica Barencovog i Belog mora

Naučno istraživanje mora počelo je ekspedicijom F. Litke 1821-1824. godine, a prvu kompletnu i tačnu hidrološku karakteristiku mora sastavio je Knipovič početkom XX veka.

Jugozapadna obala Barencovog mora je pretežno fjordovska – visoka, strma i jako razuđena. Najveći zalivi su Motovski i Kolski. Istočno od poluostrva Kanin Nos linija obale se potpuno menja i obala je niska i slabo razuđena. Postoje tri plitka zaliva (Čojšskaja, Pečorska i Hajpudirska uvala), a takođe nekoliko manjih uvala.

Najveće reke koje se ulivaju u Barencovo more su Pečora i Indiga.

Salinitet površinskog sloja vode na otvorenom moru tokom godine na jugozapadu je 34,7-35,0‰, na istoku je 33,0-34,0‰, a na severu 32,0-33,0‰. U priobalnom delu mora u proleće i tokom leta salinitet se snižava do 30-32‰, a krajem zime se povećava do 34,0-34,5‰.

Veći deo Barencovog mora ima dubinu 300-400 m, prosečna dubina je 222 m, a najveća je 600 m kod Medveđeg ostrva (pripada Norveškoj).  Južni deo mora ima dubine pretežno do 200 m.

Klima Barencovog mora je pod uticajem toplog Atlantskog i hladnog Severnog ledenog okeana. Česti prodori toplih atlantskih ciklona i hladnog arktičkog vazduha uslovljavaju veliku promenu vremenskih uslova. Tokom zime nad morem preovlađuju jugozapadni, a tokom proleća i leti severoistočni vetrovi. Česte su oluje. Prosečna temperatura vazduha u februaru kreće se od -25°C na severu do -4°C na jugozapadu. Prosečna temperatura u avgustu je od 0°C do +1°C na severu, do +10°C na jugozapadu. Tokom godine nad morem je najčešće oblačno vreme. Godišnja količina padavina se kreće od 250 mm na severu do 500 mm na jugozapadu.

Surovi klimatski uslovi na severu i istoku Barencovog mora određuju njegovu veliku zaleđenost. Tokom cele godine se ne ledi samo jugozapadni deo mora. Ledeni pokrivač dostiže maksimum u aprilu, kada je oko 75% površine mora prekriveno plutajućim ledom. Tokom veoma hladnih godina, krajem zime plutajući led dolazi do obale poluostrva Kola. Najmanje leda ima krajem avgusta. Tada se granica leda pomera iza 78° severne geografske širine. Na severozapadu i severoistoku mora led se obično zadržava tokom cele godine, ali u pojedinim toplijim godinama more se skoro potpuno ili čak potpuno oslobađa od leda.

Priliv toplih voda iz Atlantika utiče na relativno visoku temperaturu i salinitet jugozapadnog dela mora. U februaru i martu površinski sloj vode dostiže temperaturu +3°C do +5°C, a u avgustu se povećava na +7°C do +9°C. Severnije od 74° severne geografske širine i u jugoistočnom delu mora temperatura površinskog sloja vode je ispod -1°C, dok je leti na severu od 0°C do +4°C, a na jugoistoku je od +4°C do +7°C. Leti se u priobalnoj zoni površinski sloj tople vode debljine 5-8 m može ugrejati do +11°C ili +12°C.

Glavna i najveća luka koja se ne ledi je Murmansk, glavni grad istoimene oblasti. Druge luke u Ruskoj Federaciji su Teriberka, Indiga i Narjan-Mar.

V I K T O R I J A

Viktorija (Виктoрия) je malo usamljeno ostrvo u Barencovom moru, koje leži između arhipelaga Špicbergen (Norveška) i Zemlje Franje Josifa (Rusija). Administrativno pripada Arhangeljskoj oblasti.

Ostrvo je trouglastog oblika, sa oštrim vrhom na severnom kraju. Dugačko je oko 5 km, a široko 2,5 km. Viktorija je krajnje severozapadno ostrvo arktičkih poseda Rusija. Nalazi se 60 km istočno od norveškog ostrva Kvitøya (Rusi ga zovu Belo ostrvo), odakle se vidi po lepom vremenu, a približno 170 km zapadno od zapadne obale ostrva Zemlja Aleksandri u arhipelagu Franje Josifa. Južnu obalu uslovno zapljuskuju vode Barencovog mora, a severne obale Severnog ledenog okeana. Na taj način ostrvom prolazi uslovna granica između ta dva vodena prostranstva. Krajnja severna tačka ostrva je rt Knipovič. Bez obzira na dovoljno značajnu ukupnu površinu (oko 10,8 km²), na mnogim popularnim kartama nije prikazano. Najviša tačka ostrva dostiže 105 m.

Ostrvo Viktorija spada u grupu “ostrva-ledenih kapa”. Veći deo njegove površine do sredine devedesetih godina XX veka zauzimala je ledena kupola, sa izuzetkom male kose površine oko deset hektara (0,1 km²) blizu severnog kraja ostrva. Visina kupole je dostizala 150 m, kod mora se završavala liticom, pri čemu je po ledenoj steni bilo vidno da se kupola sastoji od nekoliko horizontalnih talasastih slojeva različite debljine. Po mišljenju stručnjaka debljina svakog sloja karakteriše klimatske uslove godine nastanka, slično godovima drveća. Od sredine devedesetih godina XX veka površina glečera je počela naglo da se smanjuje po celoj južnoj obali i već 2012. godine glečer je zauzimao samo 6,1 km² ili 56% površine ostrva. Na taj način, globalno otopljenje ima uticaj ne samo na klimu, nego i na reljef ostrva. Proces topljenja glečera u sadašnje vreme primio je nepovratni karakter i po svemu sudeći ostrvo će se uskoro potpuno osloboditi od njega.

Ovo udaljeno ostrvo nije imalo ni izvornih ni stalnih stanovnika. Prvi put su ga otkrili tek 20. jula 1898. godine norveški kapetani Nilsen i Sebulonsen. Naziv je dobilo sledećeg dana po parobrodu “Viktorija” čiji je kapetan bio Nilsen.

Dugo vremena ostrvo Viktorija, kao i Zemlja Franje Josifa, nisu bili formalno u sastavu nijedne države. To se promenilo 1926. godine kada ih je anektirao SSSR. Taj akt je pokušala da ospori Norveška i u tom nastojanju je ostrvu Viktorija dala naziv Zemlja Fridtjofa Nansena. Pošto se ostrvo nalazi van granica polarnih teritorija Norveške, u skladu sa dogovorom o Špicbergenu sklopljenim 1920. godine, smatrao se ničijom zemljom, sve dok SSSR dekretom od 15. aprila 1926. godine nije objavio pravo na njega i Zemlju Franje Josifa odredivši granice svojih arktičkih poseda. Norveška je uložila protest, ali aktivnosti na državnom nivou nije bilo, već se sve svodilo na inicijativu privatnih lica. Tako je Lars Kristensen, koji je uspešno pripojio Norveškoj ostrvo Buve, finansirao privatnu ekspediciju 1929-1930. godine. Učesnici prve ekspedicije su isplovili iz luke Tromsø, ali nisu stigli na cilj. To je očigledno pošlo za rukom drugoj ekspediciji.

U septembru 1932. godine, posle šestogodišnjeg spora sa Norveškom, ostrvo je priznato kao teritorija SSSR i uključeno je u sastav RSFSR (Ruske Federacije). Iste godine sovjetski naučni brod “Nikolaj Knipovič” oplovio je oko ostrva, a 29. avgusta posada se iskrcala na ostrvo. Kapetan Popov je podigao sovjetsku zastavu na krajnjem zapadnom ostrvu sovjetskog Arktika.

Od 1. novembra 1959. godine bila je aktivna polarna stanica “Ostrvo Viktorija” sa stalnom rotacijom posade naučnika i vojnih lica (ukupno od 2-5 osoba). Stanica je prestala sa radom 1992. godine, a od 1. aprila 1994. godine je konzervirana. Od 1985. godine do početka devedesetih godina na ostrvu je bila jedinica PVO.

Viktorija ima određeni turistički i tranzitni potencijal, pošto se nalazi na putu brodova i podmornica prema Severnom polu.

Na ostrvu se nalaze staništa morževa. Takođe ima belih medveda, a od ptica beli galeb. Bilo je planiralo da ostrvo uđe u sastav nacionalnog parka “Ruski Arktik”, ali na kraju nije bilo uključeno.

AJNOVSKA OSTRVA

Ajnovska ostrva (Айновские острова) su mala grupa koju čine dva ostrva smeštena u južnom delu akvatorije Barencovog mora, na nekih 15 km severno od severne obale Murmanske oblasti Ruske Federacije. Oba ostrva, Veliki i Mali Ajnov (Большой Айнов и Малый Айнов), administrativno pripadaju Murmanskoj oblasti. Ostrva su međusobno razdvojena moreuzom širine oko 1,4 km i dubine do 17 m. Na oko 4 km istočno od Malog Ajnova je zapadna obala Srednjeg poluostrva.

Oba ostrva su dosta niska, najviša tačka ima nadmorsku visinu od 19 m. Ostrva su nenaseljena, poznata su kao gnezdilišta morskih ptica selica i predstavljaju deo Kandalakškog rezervata biosfere.

U periodu 1920−1944. ostrva su se nalazila u sastavu Finske.

Ruska deca na ostrvu Mali Ajnov, 1904. godina

Na karti se vide Ajnovska i Kijska ostrva

KIJSKA OSTRVA

Kijska ostrva (Кийские острова ili острова Кийские) je arhipelag u istočnom delu zaliva Varanger-fjord. Administrativno pripadaju Murmanskoj oblasti.

Sastoje se od dva nenaseljena ostrva Veliki i Mali Kij (Большой Кий i Малый Кий). Nalaze se 2 km zapadno od zapadne obale poluostrva Ribačij, između rtova Korovij i Kijskij, severno od uvale Velika Volokovaja.

Do 1940. godine ostrva su pripadala Finskoj, a pripala su Sovjetskom Savezu posle Sovjetsko-finskog rata (1939-1940).

O V E Č I J

Motovski zaliv (Мо́товский зали́в; Мо́товская губа) je zaliv fjordovskog tipa na centralnom delu Murmanske obale i stešnjen je između kontinentalnog dela na jugu i poluostrva Ribarsko i Srednje na zapadu i severu. Maksimalna dužina zaliva je do 43 km, širina varira od 5 do 15 km, a dubina vode u zalivu ide i do 280 m. Obala zaliva je dosta visoka i strma, na severu nešto ravnija, a na jugu jako razuđena i ispresecana brojnim manjim zalivima i fjordovima.

Najveći sekundarni fjordovi na južnoj obali su Zapadnolički, Urski i Arski fjord. Veći vodotoci koji se ulivaju u zaliv su reke Titovka, Zapadna Lica i Ura.

Poznat je i pod nazivom Groblje kitova (Кито́ва Моги́ла), a taj naziv potiče zbog činjenice da su morske struje koje idu uz murmansku obalu često u zaliv donosile brojne leševe uginulih kitova.

U ovom zalivu nalaze se niže opisana ostrva počev od ostrva Ovečij do grupe ostrva Vinčani. Sva ta ostrva administrativno pripadaju Murmanskoj oblasti.

Na slici se vide ostrva Ovečij, Mogiljnij i Titovskij

Ovečij (Овечий, ovčije ostrvo) se nalazi na ulazu u zaliv Titovka, uz jugozapadnu obalu Motovskog zaliva. Od najbliže tačke na kopnu udaljeno je samo 90 m.

Ostrvo je nepravilnog oblika, dugačko je oko 1,58 km, a najveća širina je 740 m u centralnom delu ostrva. Južno od ostrva Ovečij nalazi se ostrvo Titovskij, sa kojim formira mali prirodni bazen Titovskoje ozerko.

U sredini zapadnog dela ostrva nalazi se najviši vrh ostrva visine 64,2 m. Na tom brdu nalazi se tačka geodetske triangulacije. Još jedan vrh visine 36 m nalazi se u južnom delu ostrva.

Na ostrvu postoji nekoliko malih jezera; iz najvećeg od njih, smeštenog u sredini ostrva, teče potok prema severoistoku.

U plićaku pored istočne obale nalazi se hrid.

2 km istočno od ostrva Ovečij nalazi se ostrvo Mogiljnij (I) (Могильный) ovalnog oblika, smešteno 200 m severno od rta koji razdvaja uvalu Kisluha od uvale Sennuha.

Ostrvo Mogiljnij

T I T O V S K I J

Titovskij (Титовский) se nalazi uz severozapadnu obalu uvale Titovka, 175 m južno od ostrva Ovečij. Od najbliže tačke na kopnu udaljen je oko 115 m.

Titovskij ima nepravilan oblik sa suženjem u sredini (širina ostrva na tom mestu je 135 m) koje deli ostrvo na dva dela.

Orijentisan je u smeru severoistok-jugozapad, dugačak je oko 830 m, dok je najveća širina 540 m u južnom delu. U severnom delu je najviša tačka ostrva od 49,6 m. Na mestu suženja ne prelazi 4 m visine.

Tokom Drugog svetskog rata na ostrvo je iskrcana grupa za izviđanje u sastavu 100. pograničnog odreda.

K U V Š I N (I)

Na karti se vide ostrva Kuvšin, Zamogiljnij i grupa ostrva Lopatkina

Kuvšin (Кувшин, bokal) se nalazi na ulazu u zaliv Zapadna Lica, uz sredinu južne obale Motovskog zaliva. Od najbliže tačke na kopnu udaljen je oko 1,1 km.

Kuvšin je izduženog oblika, orijentisan u smeru severoistok-jugozapad. On deli ulaz u zaliv Zapadna Lica na Zapadni i Istočni moreuz.

Dužina ostrva je oko 1,15 km, a najveća širina je 375 m u centralnom delu. Najviša tačka ostrva dostiže 30,8 m i nalazi se u severnom delu ostrva, u njenoj blizini je svetionik. 

Z A M O G I L J N I J

Zamogiljnij (Замогильный) se nalazi u zalivu Zapadna Lica, uz sredinu južne obale Motovskog zaliva, oko 1,6 km jugozapadno od ostrva Kuvšin. 

Od najbliže tačke na kopnu udaljen je samo 60 m.

Zamogiljnij je nepravilnog oblika smešten uz severozapadnu obalu zaliva Zapadna Lica, južno od Zapadnog moreuza, koga je stvorilo ostrvo Kuvšin sa kopnom. 

Dužina ostrva je oko 425 m, a najveća širina je 290 m. U centralnom delu dostiže maksimalnu visinu od 34 m.

OSTRVA LOPATKINA

Ostrva Lopatkina (острова Лопаткина) nalaze se duboko u zalivu Zapadna Lica, oko 6 km jugozapadno od ostrva Kuvšin.

Od najbliže tačke na kopnu udaljena su samo 60 m.

Grupu čine dva ostrva nepravilnog oblika, severno od uvale Lopatkina, istočno od uvale Andrejeva i ispred vojno-pomorske baze Mala i Velika Lopatka.

Istočno od dva ostrva dugačko je oko 830 m i ima najveću širinu od 700 m. U centralnom delu dostiže  106,5 m visine. Na tom brdu se nalazi se tačka geodetske triangulacije, a malo zapadnije je manje jezero. Na severnom kraju ostrva nalazi se svetionik.

Zapadno ostrvo je udaljeno oko 200 m od istočnog i približno isto toliko od kopna. Dugačko je 675 m i široko 485 m. Njegova najviša tačka je 52,3 m.

B L J U D C E

Na karti se vide ostrva Bljudce, grupa ostrva Vičani, Krestovij, Veliki i Mali Arskij

Bljudce (Блюдце, tanjirić) se nalazi severno od uvale Vičani, uz sredinu južne obale Motovskog zaliva. Od najbliže tačke na kopnu udaljeno je oko 2 km, a od ostrva Zapadni Vičani oko 890 m.

Bljudce je eliptičnog oblika, orijentisano u smeru zapad-istok.

Dugačko je oko 200 m, a najveća širina je 110 m. 

Na najvišoj tački ostrva od 9,2 m smešten je svetionik.

OSTRVA VIČANI

Ostrva Vičani (острова Вичаны) se nalaze na samom ulazu u istoimeni zaliv, uz sredinu južne obale Motovskog zaliva. 

Motovski zaliv

Vičani su grupa koja se sastoji od dva glavna ostrva, četiri ostrvca i nekoliko hridi smeštenih uz severoistočnu obalu uvale Vičani.

Ostrvca i hridi nemaju nazive, dok su dva glavna ostrva nazvana prema geografskom položaju u grupi – Zapadni Vičani i Istočni Vičani. Oba ostrva su izduženog oblika i orijentisana su u smeru severoistok-jugozapad.

Najveći ostrvo grupe je Zapadni Vičani (Западный Вичаны), dugačko oko 2,15 km i najveće širine 820 m. Ono ima najveću visinu od 86,3 m u centralnom delu ostrvu, a na tom mestu je postavljena geodetska tačka triangulacije; uz istočnu obalu je uzvišenje od 47,3 m. Površina ostrva je oko 1 km².

Ostrvo Istočni Vičani (Восточный Вичаны) se nalazi 120 m istočno od ostrva Zapadni Vičani. Ovo ostrvo je najbliže kopnu od svih ostrva u grupi i rastojanje iznosi oko 50 m. Dugačko je 1,45 km i ima najveću širinu 530 m. Dostiže visinu od 43,9 m. Na ostrvu se nalaze tri jezera, od kojih je najveće dugačko 235 m i kao kuriozitet ima malo ostrvo! 

Pored severne obale ostrva Istočni Vičani nalazi se jedno od ostrvaca koje čini grupu i hrid.

Postoje još dva ostrvca, zajedno sa dve hridi, koji su udaljeni od 400-900 m istočno od ostrva Istočni Vičani, dok se poslednje (četvrto) ostrvce, zajedno sa hridi, nalazi na pola puta između dva glavna ostrva, u njihovom severnom delu. 

K R E S T O V I J

Krestovij (Крестовый) se nalazi u uvali Velika Lukovaja, u prostranom Motovskom zalivu. Od najbliže tačke na kopnu ostrvo je udaljeno oko 65 m.

Krestovij je ostrvo nepravilnog pravougaonog oblika, smešteno između rta Lukovoj na zapadu i rta Dobrjagin na istoku.

Ostrvo se pruža u smeru severoistok-jugozapad. Istočna obala je razuđenija u odnosu na zapadnu, bližu kopnu, koja je ravnija. Ostrvo je dugačko oko 445 m i ima najveću širinu 175 m. U severnom delu ostrva je najviša tačka od 11,4 m.

VELIKI ARSKIJ

Veliki Arskij (Большой Арский) se nalazi gotovo na sredini ulaza u uvalu Ara, u jugozapadnom delu Barencovog mora. Od najbliže tačke na kopnu udaljen je oko 775 m.

Orijentisan je u smeru severoistok-jugozapad, dugačak je oko 1,33 km, dok je najveća širina 400 m. 

Na jugu ostrva je najviše uzvišenje 47,8 m, dok je na severu to kota 22 m.

Na severnom kraju ostrva nalazi se svetionik i malo dalje bezimena hrid.

Desno je Veliki Arskij, a levo je Mali Arskij

MALI ARSKIJ

Mali Arskij (Малый Арский) se nalazi 640 m jugozapadno od ostrva Veliki Arskij. Od najbliže tačke na kopnu udaljen je oko 85 m.

Mali Arskij ima nepravilan polukružni oblik. Ostrvo je dugačko oko 830 m, a najveća širina je 640 m. 

Na severnom delu ostrva je najveće uzvišenje koje dostiže 73,1 m.

Š A L I M (I)

Na karti se vide ostrva Šalim (severni deo) i Jeretik sa svim okolnim ostrvima, osim ostrva Sennije Ludi

Najpre da objasnim zašto iza naziva ostrva stoji rimski broj I. Razlog je što veći broj ostrva (trebalo bi da ih ima tri) nosi ime Šalim. Ovo nije jedini naziv za ostrvo koji se ponavlja u Barencovom moru.

Šalim (Шалим) se nalazi severno od poluostrva Kola, na ulazu u uski i dugački zaliv Ura; udaljen je 1,3 km od zapadne i 300 m od istočne obale zaliva. Administrativno pripada Murmanskoj oblasti.

Šalim je najveći ostrvo u zalivu; dugačko je 9,9 km, a širina varira od 2,6 km, do samo 500 m u predelu severne prevlake. Prevlaka se nalazi pre krajnje severne tačke ostrva, rt Tolstik, a na tom mestu se nalazi selo Port Vladimir. Na zapadnom delu ostrva nalazi se malo poluostrvo. Ovo je jedno od većih ostrva, po merenjima sa Google Eartha površina mu je oko 16 km².

Ostrvo je stenovito, visine do 208 m u centralnom delu. Obala je uglavnom niska, osim litica na jugozapadu i severozapadu ostrva.

Biljni pokrivač postoji samo u predelu prevlake, malog zapadnog poluostrva i duž severoistočne obale. Duž celog ostrva razbacana su mala jezera, dužine od nekoliko metara do 1,2 km, i potoci koji ističu iz njih.

Ostrvo je dugo vremena, oko 160 godina, bilo naseljeno, ne računajući period kada ga je naseljavao narod sami ili laponci. 1830. godine na mestu laponskog naselja nastalo je privremeno naselje Jeretiki, koje je 1885. godine promenilo ime u Port-Vladimir, koji je postojao do 1994. godine. Do današnjeg dana na ostrvu su ostale polurazrušene zgrade i “groblje” brodova na mestu nekadašnjeg pristaništa. Povremeno ostrvo posećuju njegovi bivši stanovnici i oni koji jednostavno žele da posete groblje koje se nalazi na ostrvu i masovnu grobnicu iz perioda II svetskog rata.

Port-Vladimir

2007. godine pojavila se informacija da će se delovi ostrva dati u zakup zbog izgradnje ribljih farmi i pogona za preradu morskih plodova. Tako da je moguće da se period nenaseljenosti ostrva uskoro završi.

Od susednih ostrva najveće je Jeretik i ono je posebno opisano. Osim toga, nekoliko malih ostrva, dužine do 200 m, nalazi se pored južne obale ostrva Šalim i između ostrva Šalim i Jeretik.

Susedna ostrva:

(1) Staričihin (Старичихин) se nalazi severoistočno od ostrva Jeretik i manje od 100 m od ostrva Šalim; ovalnog je oblika, dugačko 365 m i široko oko 200 m. 

(2) Bezimeno ostrvo (Безымянный) se nalazi između ostrva Šalim i Jeretika, severno od uvale Port Vladimir; dugačko je 430 m, a široko 230 m. 

(3) Ostrva Šurinovi (Острова Шуриновы) su grupa od tri ostrvca istočno od ostrva Jeretik. Najveće je najistočnije ostrvo, dugačko 220 m, a široko 170 m. 

(4) Nakovaljnja (Наковальня) se nalazi istočno od ostrva Šurinovi, ima približno okrugli oblik prečnika oko 150 m. Između njega i ostrva Šurinovi nalazi se nekoliko bezimenih grebena i hridi. 

(5) Šaralov (Шаралов) se nalazi se južno od ostrva Šurinovi i jugoistočno od ostrva Jeretik; dugačko je 460 m i široko 180 m.

(6) Mogiljnij (II) (Могильный) se nalazi južno od istočne obale ostrva Šalim, na ulazu u uvalu Kislaja; dugačko je 150 m i široko 140 m.

(7) Ostrva Sennije Ludi (Острова Сенные Луды) su grupa od tri ostrvca i hridi južno od ostrva Šalim. Najveće je najistočnije ostrvce, 160 m dužine i 100 m širine.

J E R E T I K

Ostrvo Jeretik (Еретик) udaljeno je 200 m od severozapadne obale ostva Šalim.

Nalazi se na ulazu u zaliv Ura, u jugozapadnom delu Barncovog mora. Od najbliže tačke na kopnu udaljeno je oko 790 m.

Jeretik je izduženog oblika, orijentisan u smeru zapad-istok. Zapadni kraj ostrva zatvara ulaz u uvalu Port Vladimir na susednom ostrvu Šalim, dok se istočni kraj ostrva završava rtom Krasnij.

Dužina ostrva je oko 2,925 km, dok je najveća širina 1,3 km. Površina ostrva izmerena na Google Earthu je oko 2,5 km². Na sredini južne obale nalazi se najviša tačka ostrva od 84,2 m.

Južna obala je ravnija i više stenovita u odnosu na severnu i istočnu obalu, gde se nalaze dve male uvale; unutar istočne uvale nalazi se malo bezimeno ostrvo. Duž severne obale nalaze se mala jezera i močvarno područje. 

Na istočnom i zapadnom kraju ostrva nalaze se dva svetionika. U sredini ostrva, na većem uzvišenju, postoji tačka geodetske triangulacije.

GPS koordinate: 69°25′11″ N, 33°11′18″ E / .

ZELENO OSTRVO (I)

Na karti se vide Zeleno ostrvo (I) i ostrvo Medved

Zeleno ostrvo (Зелёный) administrativno pripada Murmanskoj oblasti.

Ostrvo se nalazi duboko u unutrašnjem delu zaliva Ura, oko 7 km jugozapadno od ostrva Šalim. Od najbliže tačke na kopnu udaljeno je oko 610 m.

Zeleno ostrvo je trouglastog oblika, čiji je vrh okrenut prema jugu. Nalazi se jugoistočno od ulaza u malu uvalu Urica i severoistočno od uvale Pahta.

Dužina ostrva u severnom delu (gde je baza trougla) iznosi oko 850 m, a najveća širina je 535 m. U severoistočnom delu dostiže maksimalnu visinu od 72 m.

Na južnom kraju ostrva nalazi se svetionik.

M E D V E D

Medved (Медведь) se nalazi još dublje u zalivu Ura u odnosu na Zeleno ostrvo, u odnosu na koje je 800 m južno. Nalazi se severoistočno od ušća reke Ure, zapadno od uvale Čan i istočno od uvale Pahta. Od najbliže tačke na kopnu udaljeno je oko 110 m.

Medved je ostrvo nepravilnog oblika, šire na severnoj strani i uže od sredine prema južnom kraju. Orijentisano je u smeru sever-jug, dugačko je oko 1,85 km, sa najvećom širinom 1,2 km. Po grubim merenjima sa Google Eartha površina ostrva je oko 1,1 km². U sredini južnog dela ostrva dostiže maksimalnu visinu od 71 m.

U sredini ostrva nalazi se svetionik; na severoistoku je mali potok; na istoku, između ostrva i kopna nalazi se bezimena hrid.

T O R O S

Sledi opis većeg broja ostrva koja se nalaze u Kolskom zalivu. To je uski zaliv-fjord, dužine čak 57 km, širine do 7 km, sa dubinama na ulazu od 200-300 m. Najveća ostrva su ostrvo Jekaterine, Veliko jelensko ostrvo, Sedlovatij itd.

Akvatorij Kolskog zaliva se deli na tri dela (kolena): severno, srednje i južno. Prvo koleno se prostire od ulaza do ostrva Šurupova i Srednje uvale; drugo koleno od Srednje uvale do rtova Mišukova i Pinagorija (kod Velikog rta je najuže mesto zaliva); treće koleno ide na jug u dužini od 9 milja (najuže mesto u tom kolenu je kod Abram-Pahte). U vrh zaliva se ulivaju reke Tuloma i Kola. Na istočnoj obali su luke koje ne lede Murmansk (udaljen oko 50 km od otvorenog mora) i Severomorsk (udaljen oko 30 km od otvorenog mora), a na zapadnoj obali je luka Poljarnij. 2005. godine kod Murmanska je otvoren drumski most preko zaliva (na slici).

U davna vremena Kolski zaliv je za ruske moreplovce predstavljao veliki problem, što se odrazilo u poslovici: “Kolski zaliv, kao moskovski zatvor, nećeš brzo izaći!”

Toros (Торос) je najsevernije ostrvo u Kolskom zalivu, tačnije smatra se da se nalazi severno od ulaza u zaliv. Bliže je zapadnoj obali zaliva, od koje ga razdvaja Torosov prolaz širine 130 m. Ostrvo je nepravilnog pravouglog oblika, orijentisano u smeru severoistok-jugozapad, a strana prema kopnu je nešto duža. Dužina ostrva je oko 2,6 km, a najveća širina je 1,15 km. Toros je jedno od većih ostrva i ima oko 2 km² površine. Ostrvo je stenovito i okruženo liticama. Najviša tačka, u sredini ostrva, ima visinu od 78,5 m; na njoj se nalazi geodetska tačka triangulacije. Drugo uzvišenje na jugu iznosi 58,8 m. More oko ostrva dostiže dubinu od 186 m.

Ostrvo Toros nalazi se ispred malog rta gde se nalazi napušteno naselje Kuvšinskaja Salma.

Susedna ostrva:

(1) Ostrva Lajnovi (острова Лайновы) nalaze se 40 m severno od ostrva Toros. To su dva mala ostrva, orijentisana u smeru severozapad-jugoistok. Veće je severno ostrvo, koje je približno kružnog oblika prečnika 390 m i maksimalne visine 24,5 m. Manje ostrvce, u obliku suze, dugačko je 200 m i široko samo 100 m. 

(2) Kuvšin (II) (Кувшин) se nalazi 170 m jugozapadno od Torosa. To je stenovito ostrvo ovalnog oblika, smešteno na ulazu u uvalu Kislaja. Dugačko je blizu 900 m, a u centralnom delu ima širinu 350 m. Njegova maksimalna visina je 62 m, dok drugo uzvišenje prema jugu dostiže 21,6 m. Između Kuvšina i Torosa, bliže potonjem, nalazi se bezimena hrid. 

GPS koordinate: 69°18′18″ N, 33°27′14″ E.

ZELENO OSTRVO (II)

Zeleno ostrvo (Зелёный, GPS koordinate: 69°16′45″ N, 32°24′33″ E) se nalazi u severozapadnom delu Kolskog zaliva. Udaljenost od najbliže tačke na kopnu je oko 615 m.

Zeleno ostrvo se nalazi istočno od ulaza u uvalu Sajda. Ima nepravilan izduženi oblik, u smeru severoistok-jugozapad. Obala ostrva okrenuta prema otvorenom moru manje je razuđena u odnosu na zapadnu obalu, okrenutu prema kopnu. Ostrvo je dugačko 920 m i ima najveću širinu 385 m u sredini. Najviša tačka, u sredini ostrva, ima maksimalnu visinu od 39,6 m. More oko ostrva je duboko 68 m.

Najbliža urbana sredina ostrvu je gradić Gadžijevo (na karti obeleženo kao Skalistij) na jugozapadu i danas napuštena naselja Kuvšinskaja Salma na severozapadu i Sajda-Guba na jugozapadu.

Susedna ostrva:

(1) Medveđe ostrvo (Медвежий) nalazi se 950 m jugoistočno od Zelenog ostrva. To je malo ovalno ostrvo, orijentisano u smeru zapad-istok. Dugačko je 330 m, a široko u sredini 210 m. Maksimalna visina je 20,4 m; na tom mestu je geodetska tačka triangulacije.

GPS koordinate: 69°16′09″ N, 33°25′30″ E.

(2) Velika Voronuha (Большая Воронуха) se nalazi 1,9 km istočno od Zelenog ostrva. To je veoma malo ostrvo dugačko 215 m i široko 90 m. 

GPS koordinate: 69°16′31″ N, 33°27′49″ E.

J A G E L J N I J

Na redu je opis ostrva koja se nalaze u zalivu Sajda. To su ostrva Jageljnij, Ploskij, Domašnij, Prodoljnij i Šumska ostrva.

Jageljnij (Ягельный) se nalazi u sredini zaliva Sajda, u njenom delu gde se nalazi uvala Jageljnaja (бухта Ягельная). Smešteno je severno od zatvorenog grada Gadžijevo, a istočno od ostrva Ploskij. Od najbliže tačke na kopnu udaljeno je oko 235 m.

Na priloženoj karti naselje Gadžijevo obeleženo je kao Skalistij (Скалистый). U gradu se nalazi vojna baza ruske mornarice i sam grad, baš kao i ceo okrug, ima status zatvorenog vojničkog grada. Gadžijevo se nalazi oko 35 km severno od Murmanska. Naseljeno mesto pod imenom Jageljnaja Guba (Ягельная Губа) zvanično je osnovano 15. maja 1957. godine kao radničko naselje. Pod prvobitnim imenom bilo je poznato narednih deset godina, sve do 1967. godine kada je preimenovano u sadašnji naziv u čast sovjetskog mornara i heroja Sovjetskog Saveza Magometa Gadžijeva, koji je poginuo na tom području 12. maja 1942. godine. 1981. godine naselju je dodeljen zvaničan administrativni status grada i promenjeno mu je ime u Skalistij, iako se u zvaničnim državnim dokumentima pominjalo pod nazivom Murmansk-130. Naziv Skalistij postao je zvaničan u januaru 1994. godine i to ime je važilo do 1999. godine, kada je ponovo preimenovan na sadašnji naziv. Po poslednjim podacima u gradu je živelo blizu 13.000 stanovnika.

Ostrvo Jageljnij je orijentisano u smeru sever-jug. Ima nepravilan izduženi oblik, sa dve uske prevlake široke oko 50 m, od kojih je jedna na severu ostrva, dok je druga u sredini ostrva. Ostrvo je dugačko oko 930 m i ima najveću širinu 385 m u južnom delu. Na jugu ostrva je i njegova maksimalna visina od 35,1 m. U severnom delu ostrva nalazi se malo jezero. 

Bezimena hrid je udaljena 50 m od zapadne obale.

Gadžijevo

P L O S K I J

Ploskij (Плоский) se nalazi u sredini zaliva Sajda, severno od grada Gadžijevo i 130 m zapadno od ostrva Jageljnij. Od najbliže tačke na kopnu udaljeno je oko 350 m.

Orijentisan je u smeru severoistok-jugozapad. Ima gotovo trouglasti oblik, čiji je vrh usmeren na jugozapad. Na severnoj strani je uvala. Ostrvo je dugačko oko 830 m, a najveća širina je 400 m. U centralnom delu je najviša tačka ostrva od 36,3 m.

Pored južnog kraja nalazi se hrid na kojoj je podignut svetionik. 

GPS koordinate: 69°16′12″ N, 33°18′53″ E.

D O M A Š N I J

Domašnij  (Домашний, domaće ostrvo) se nalazi u južnom delu zaliva Sajda, zapadno od grada Gadžijevo i severoistočno od napuštenog naselja Sajda-Guba. Od najbliže tačke na kopnu udaljeno je oko 270 m.

Orijentisan je u smeru severoistok-jugozapad. Na severu se ostrvo produžava u uski rt koji mu daje oblik gotovo spljoštenog slova “S”. 

Ostrvo je dugačko oko 1,4 km, sa najvećom širinom 460 m u severnom delu. Na jugu dostiže maksimalnu visinu od 48,6 m.

U blizini ostrva se nalaze bezimena ostrva, jedno je 300 m istočno od severnog kraja, dok se drugo nalazi uz njegovu jugozapadnu obalu. 

GPS koordinate: 69°15′19″ N, 33°15′34″ E.

P R O D O L J N I J

Prodoljnij (Продольный) se nalazi 85 m istočno od južnog dela ostrva Domašnij, u južnom delu zaliva Sajda, zapadno od grada Gadžijevo i severoistočno od napuštenog naselja Sajda-Guba. 

Od najbliže tačke na kopnu udaljeno je samo 30 m.

Ima izrazito izdužen oblik, u smeru severoistok-jugozapad. Dugačko je 940 m, a najveća širina je 190 m. Na jugu dostiže maksimalnu visinu od 14,3 m. 

ŠUMSKA OSTRVA

Šumska ostrva (острова Лесные) su smeštena u južnom delu zaliva Sajda, severozapadno od napuštenog naselja Sajda-Guba i na ulazu u uvalu Lesnaja. Nalaze se oko 65 m od najbliže tačke na kopnu.

Grupa se sastoji od dva ostrvca izduženog oblika, orijentisana u smeru severoistok-jugozapad. Veće je istočno ostrvo koje ima dužinu oko 550 m i najveću širinu 90 m. Zapadno ostrvo je dugačko 280 m i široko do 75 m.

Na severnom kraju većeg ostrva nalazi se svetionik.

S E D L O V A T I J

Sedlovatij (Седловатый) se nalazi pored zapadne obale Kolskog zaliva, jugoistočno od ulaza u zaliv Sajda, severoistočno od  uvale Olenja i zapadno od uvale Velika Volkovaja. Od najbliže tačke na kopnu udaljeno je oko 390 m.

Ima nepravilan izdužen oblik, u smeru severoistok-jugozapad. Dugačko je 640 m i široko 240 m. Najviša tačka, na severu ostrva, ima visinu od 16,7 m i postoji tačka geodetske triangulacije. Malo dalje prema jugu nalazi se svetionik Sedlovatij. Na ostrvu postoji nekoliko malih jezera.

Najbliža urbana središta su gradovi Gadžijevo na zapadu i Poljarnij na jugu, kao i naselje Olenja Guba na jugozapadu.

200 m jugozapadno od Sedlovatog nalaze se Čevrujska ostrva (острова Чевруйские, GPS koordinate: 69°15′19″ N, 33°27′57″ E). To su dva  ostrvca, jedno pravougaonog, a drugo izduženog oblika. Severno ostrvo je veće, dugačko je oko 150 m, a široko 105 m. Južno ostrvo je dugačko 160 m, a široko je samo do 45 m. 

Ostrvo Sedlovatij i Čevrujska ostrva se vide na karti kod ostrva Jageljnij.

GPS koordinate Sedlovatog: 69°15′29″ N, 33°28′36″ E.

VELIKO JELENSKO OSTRVO (I)

Veliko jelensko ostrvo (Большой Олений, GPS koordinate: 69°13′27″ N, 33°29′00″ E / 69.233722; 33.555278) se nalazi severoistočno od ulaza u uvalu Pala, istočno od uvale Olenja i stotinak metara severno od ostrva Jekatarine. Za razliku od većine ostrva koja su blizu obale, Veliko jelensko ostrvo je gotovo u sredini Kolskog zaliva. Nešto bliže je zapadnoj obali, tačnije udaljeno je oko 1,9 km od nje.

Ostrvo ima nepravilan oblik sa prevlakom u sredini koja formira zaliv otvoren prema severozapadu i poluostrvo prema severu. Dužina ostrva je oko 940 m,  a najveća širina je 810 m. Površina ostrva je oko 0,5 km².

Najviša tačka ostrva se nalazi u njegovoj sredini i iznosi 31,1 m, a postoji i tačka geodetske triangulacije. Zapadno od ovog brda nalazi se jezero dužine 150 m. Na severnom kraju nalazi se svetionik Veliki Olenij, izgrađen 1910. godine.

Ostrvo je okruženo sa nekoliko ostrvaca i bezimenih hridi. Manja grupa ostrvaca nalazi se u uvali koju stvara prevlaka; druga se nalaze u uvali koja se otvara prema jugozapadu; ima ih i uz severoistočnu obalu.

Najbliža naselja su grad Poljarnij (2,5 km jugozapadno) i naselje Olenja Guba prema zapadu.

Murmansk je udaljen 35 km prema jugu.

Veliko jelensko ostrvo je rezervat, koji se nalazi pod zaštitom Murmanske biološke stanice.

1925. godine na Velikom jelenskom ostrvu pronađena je grobnica iz sredine II veka p.n.e. Iskopavanja su vršena 1928. godine i 1947-1948. godine. 2013. godine ustanovljeno je da su grobnice stare 3.500 godina. Ukupno su pronađena 23 groba u kojima je pronađeno oruđe od kostiju i kamena. Takođe je pronađen bakarni vrh strele i skulptura glave losa. Jedan kostur je izložen u Murmanskom zavičajnom muzeju.

Na ostrvu se od 1950-2006. godine nalazilo selo Majak (svetionik) Veliki Jelenski. Selo je osnovano prvenstveno zbog potrebe opsluživanja svetionika. 1998. godine svetionik je prešao na automatski rad, što je dovelo do toga da posada više nije bila potrebna. 2006. godine donet je ukaz o ukidanju sela.

2,5 km severoistočno od Velikog jelenskog ostrva, a samo 100 m uz istočnu obalu Kolskog zaliva, nalazi se ostrvce Mali Berezov (Малый Березов, GPS koordinate: 69°14′01″ N, 33°33′19″ E / 69.233722; 33.555278). Ostrvo je ovalnog oblika, dugačko 90 m, a široko 45 m.

Stambena zgrada (fotografija iz 1974. godine)

OSTRVO JEKATERINE

Ostrvo Jekaterine (Екатери́нинский о́стров) nalazi se pored zapadne obale severnog dela Kolskog zaliva, ispred grada Poljarnij. Grad Poljarnij ima 17.650 stanovnika (2018), a rekordan broj stanovnika bio je 1989. godine – 27.635. Između južne obale ostrva i kontinentalnog dela poluostrva Kola nalazi se Jekaterininskaja gavanj, uska i dobro zaštićena luka koju koristi Severna flota. Dužina luke je 4 km, a širina 1,5 km. Luka se skoro nikada ne zaledi, sem u slučaju izuzetno hladne zime kada se može pojaviti led debljine do 5 cm. Sa zapadne strane ostrvo zapljuskuju vode zaliva Olenja i Pala. Južni kraj ostrva odvojen je od kontinenta moreuzom Perejma i na tom mestu je udaljenost od kopna samo 200 m, dok se u centralnom delu Jekaterininske gavanji kreće od 300-700 m.

200 m severno od ostrva nalazi se nešto manje ostrvo Veliko jelensko, a na sličnom rastojanju od istočnog kraja ostrva su manje grupe ostrva Srednja i Mala jelenska.

Ostrvo Jekaterine je nepravilnog izduženog oblika od severozapada prema jugoistoku. Od krajnje severozapadne tačke, rt Poduškin nos, do jugoistočnog kraja ostrva ima oko 2,5 km, dok je najveća širina ostrva 1,3 km. Ostrvo Jekaterine je najveće ostrvo u Kolskom zalivu, površina je oko 2,2 km² (mereno na Google Earthu). Obala ostrva prema Jekaterininskoj gavanji je relativno ravna, ali strma. Ostali deo obale je znatno niži sa plićacima. Dubina zaliva pored obale kreće se od 20-40 m.

Veći deo ostrva zauzimaju stenoviti brežuljci, pokriveni retkom tundrom. Brežuljci dostižu visinu 78,2 m u centralnom delu ostrva. Na tom brežuljku postoji tačka geodetske triangulacije; dve druge tačke nalaze se na uzvišenjima uz južnu obalu. Na ostrvu nema reka i potoka, dva manja jezera bez otoka nalaze se u njegovom zapadnom delu. Na severnim padinama je manje močvarno područje.

Pogled na ostrvo iz grada Poljarnij (do 1931. godine zvao se Aleksandrovsk)

Uvala koja se ne ledi između ostrva i poluostrva Kola poznata je još od XVI veka, kao mesto sidrenja ruskih trgovačkih brodova. Kasnije se u njoj nalazila stanica za kitolov (u tom periodu izgrađeni su pristanište, brodogradilište, skladišta, stambeni objekti), Belomorska trgovačka kompanija i Društvo Arhangeljsko-Murmanske brze plovidbe. 1764. godine ruski moreplovac Čičagov je uvali promenio ime u Jekateriniskuju gavanj, a po njoj je naziv dobilo i ostrvo. Nije poznato da li ime dato po Katarini I (1684-1727), supruzi Petra Velikog ili po carici Katarini II (poznatijoj kao Katarina Velika), koja je vladala Rusijom od 1762-1796. godine.

1933. godine nakon posete Staljina i partijsko-vladine komisije, grad Poljarnij je određen za bazu Severne mornarice. Jekaterininskaja gavanj je postala baza za brodove i podmornice, a na mestu gde su bili objekti parobrodnog društva izgrađeni su pristanište i lučki objekti.

Na ostrvu Jekaterine nema stambenih zgrada i puteva. Od pristaništa u južnom delu ostrva preseca ga elektroenergetski kabl, koji ide na sever prema Velikom jelenskom ostrvu i svetioniku na njemu.

U blizini ostrva Jekaterine nalaze se sledeća ostrvca (vide se na karti kod Velikog jelenskog ostrva,  sem Južnog Gorjačinskog):

(1) Mala jelenska ostrva (острова Малые Оленьи) nalaze se 510 m istočno od ostrva Jekaterine. Grupu čine dva glavna ostrvca i nekoliko hridi. Severno ostrvce je ovalnog oblika, dugačko 85 m i široko 45 m. Južno ostrvce je još manje, ovalnog je oblika, prečnika 50-65 m. 

(2) Srednja jelenska ostrva (острова Средние Оленьи) su 150 m južno od Malih jelenskih ostrva i takođe 150 m severno od najistočnije tačke ostrva Jekaterine. Grupa je sastavljena od dva ostrvca i nekoliko hridi. Severno ostrvce, najveće u grupi, ima nepravilan oblik sa rtom koji se proteže prema jugu i uvalicom duž severne obale. Dugačko je 190 m i široko 120 m. Visoko je 8,6 m i na tom mestu se nalazi tačka geodetske triangulacije. Južno ostrvce je ovalnog oblika, dugačko više od 90 m i široko 55 m. 

(3) Veliki Berezov (Большой Березов) se nalazi 2,8 km istočno od ostrva Jekaterine. Na Google Earthu je prikazan kao poluostrvo! Okruglog je oblika, prečnika 120-130 m, smešten severno od ulaza u uvalu Tjuva, na istočnoj strani Kolskog zaliva. 

(4) Brandvahta (Брандвахта) je ovalno ostrvce 250 m od kopna. Dugačko je 170 m, a široko 85 m.  Reč brandvahta je nemačkog porekla i znači vojni patrolni brod. Severozapadno od Brandvahta, blizu obale, nalaze se dva bezimena ostrvca.

Ostrvo Brandvahta

(5) Ostrva Severna Gorjačinskija (острова Северные Горачинские) nalaze se 370 m od kopna, a oko 640 m jugozapadno od ostrva Brandvahta. Pored glavnog ostrva ima nekoliko hridi severno od njega. Glavno ostrvo ima oblik obrnutog slova “C”, sa ulazom usmerenim prema kopnu. Dužina ostrva je 170 m, a u severnom delu je široko 120 m.

(6) Južni Gorjačinskij (Южный Горячинский) nalazi se 560 m jugozapadno od grupe ostrva Severna Gorjačinskaja, a 370 m istočno od kopna, prekoputa napuštenog naselja Gorjačije Ručji. Ostrvo je dugačko 180 m, a široko 100 m.

GPS koordinate: 69°10′35″N, 33°29′18″E / 69.176306; 33.488389.

Južni Gorjačinskij

Š A L I M (II)

Šalim (Шалим) se nalazi u sredini uvale Pala, nasuprot zapadnom delu grada Poljarnij, na mestu gde uvala Pala počinje da se širi nakon dugog i uskog ulaza. Od najbliže tačke na kopnu ostrvo je udaljeno samo 45 m.

Šalim je orijentisan je u smeru severoistok-jugozapad. Ima uski i izduženi oblik, dužinu oko 990 m i najveću širinu 255 m u južnom delu. Na severu dostiže maksimalnu visinu od 31,1 m.

Nekoliko metara prema jugozapadu nalazi se malo bezimeno ostrvce.

Ostrvo sa istim imenom nalazi se u uvali Ura.

U blizini Šalima, takođe u uvali Pala, pored malih grebena i neimenovanih ostrvaca, nalaze se:

(1) Zeleno ostrvo (II) (Зелёный), koje ima isti naziv kao i ostrvo u blizini ulaza u uvalu Kola, udaljeno je 180 m od zapadne obale uvale Pala i 850 m od ostrva Šalim. Ima ovalni oblik, dugačko je 200 m, a široka 80 m. 

(2) Gagačij (Гагачий) se nalazi 380 m jugoistočno od Zelenog ostrva, udaljeno je 285 m od južnog dela uvale Pala. Takođe je ovalnog oblika, dugačko je 140 m i široko samo 60 m. Na južnom kraju ostrva nalazi se svetionik. 

S A L J N I J

Saljnij (Сальный) se nalazi usred Kolskog zaliva, oko 20 km od ulaza u zaliv, odnosno otvorenog mora. Najbliža tačka na kopnu je istoimeni rt Saljnij, na istočnoj obali Kolskog zaliva, koji se nalazi južno od ostrva udaljen oko 865 m.

Saljnij se nalazi jugozapadno od ulaza u Srednju uvalu (губа Средняя), jugoistočno od uvale Питкова (губа Питькова, na nekim sajtovima pogrešno je protumačen naziv uvale sa karte, pa piše uvala Litkova) i severoistočno od napuštenog naselja Retinskoje.

Orijentisan je u smeru severoistok-jugozapad. Ima izduženi oblik, sa suženjem u centralnom delu. Ostrvo je dugačko oko 865 m, a najveća širina je 270 m. U južnom delu je najviša tačkja ostrva od 30,9 m; na tom brdašcu nalazi se svetionik (na slici). U severnom delu ostrvo je visoko do 17 m.

Manje od kilometra jugozapadno nalazi se plićak (banka) Saljnaja, dubok između 10 i 19 m.

Svetionik na ostrvu Saljnij

Upkos brojnim ostrvima u Kolskom zalivu, Saljnij je prilično izolovan:

(1) Šurinov (Шуринов) je ostrvo koje je najbliže ostrvu Saljnij, a nalazi se 3,2 km severno od njega. Smešten je između istoimenog rta na severu i rta Pas na jugu (od koga je udaljen 420 m). Šurinov je izduženog oblika, dugačak 250 m i širok 100 m. Na severnom kraju ostrva nalazi se svetionik.

(2) Veliki Varlamov (Большой Варламов) nalazi se u centru Varlamske uvale, oko 6,5 km jugozapadno od ostrva Saljnij i zapadno od zatvorenog grada Severomorska (52.000 stanovnika, šesti po veličini grad na svetu iza polarnog kruga), glavne vojno-pomorske baze Severne flote Rusije. Ostrvo je dugačko 600 m, široko je 250 m i ima 0,1 km² površine. Najviša tačka ostrva dostiže 31 m. Na ovo ostrvo dolazilo je autohtono stanovništvo sa ostrva Koljdin zbog lova na atlantskog lososa.

(3) Mali Varlamov (Малый Варламов) nalazi se 250 m severno od Velikog Varlamova. Ostrvo je dugačko 150 m i široko 80 m.

(4) Veliki Grjaznij (Большой Грязный, veliko prljavo ostrvo) nalazi se 10 km jugozapadno od ostrva Saljnij, u severnom delu uvale Grjaznaja (prljava uvala), a oko 270 m od kopna. Ostrvo je dugačko 240 m i široko 110 m. Najviša tačka ostrva dostiže 20,1 m.

Ostrvo Veliki Grjaznij, spomenik povodom 50 godina Komsomola, hidroavion Be-6 PLO

(5) Mali Grjaznij (Малый Грязный, malo prljavo ostrvo) nalazi se 190 m zapadno od Velikog Grzjanog i 100 m od kopna; dugačko je 160 m, a široko 50 m.

K I L J D I N

Kiljdin (Кильди́н) se nalazi oko 15 km istočno od ulaza u Kolski zaliv. Od Murmanske obale poluostrva Kola razdvaja ga Kiljdinski moreuz, čija širina na najužem mestu iznosi 750 m, a u proseku je oko 1,5 km.

Ostrvo je dugačko 17,6 km, a široko je do 7 km. Kiljdin je najveće ostrvo u Murmanskoj oblasti i jedno od najvećih u Barencovom moru. Površina iznosi 86 km² (merenjem sa Google Eartha).

Površina ostrva je brdoviti plato visine do 281 m (na priloženoj karti najviša kota je 279 m). Ostrvo je izgrađeno od peščara i mikašista, koji se na severu i zapadu strmo obrušavaju prema moru, dok se na jugu i istoku spuštaju širokim terasama. Biljni pokrivač je tundra. Na ostrvu postoje dva naselja: Istočni Kiljdin (2010. godine 4 stanovnika) i Zapadni Kiljdin (2010. godine 6 stanovnika).

Od 1957-1995. godine ostrvo je služilo kao baza za protivbrodski raketni kompleks Severne flote.

Na ostrvu se nalazi jedinstveno jezero Mogiljnoje, u kome istovremeno borave i morski i slatkovodni organizmi. Jedino je jezero meromiktičkog tipa (niže je objašnjeno šta to znači) na području Rusije, i tek jedno od nekoliko takvih jezera u svetu. Jezero je niskom (do 5,5 m) i uskom gredom (širine do 70 m) odvojeno od Kiljdinskog moreuza Barencovog mora, a zaštićeno je kao hidrološki spomenik prirode Murmanske oblasti. Jezero je malih dimenzija, dužine 560 m i širine 80 m. Ukupna površina akvatorije je svega 0,09 km², dužina obale je 1,35 km, a najveća dubina je 17 m. Jezero je reliktno, nastalo usled povlačenja mora pre oko hiljadu godina.

Jezero Mogiljnoje je specifično po svojim meromiktičkim svojstvima i voda koja ispunjava jezero doslovno je “naslagana” u slojevima (ukupno četiri sloja različitog hemijskog sastava i gustine). Do dubine od 5 m voda u jezeru je slatka, dok na dnu ima vrednosti saliniteta od 33‰. Drugi sloj vode je na dubini između 6,5 i 13 m sa salinitetom koji se povećava do 22‰. U slatkovodnom delu jezera žive tipični slatkovodni organizmi, u centralnim delovima braktični, a pri dnu morski organizmi. Na dnu jezera žive purpurne bakterije čijim raspadanjem se stvara otrovni vodonik-sulfid. U gornjim slojevima žive planktoni, rotatorije (13 vrsta) i rakovi (21 vrsta), a od riba specifična je endemska podvrsta bakalara. Od drugog sloja pa naniže žive tipična morska stvorenja – morske zvezde, morske sase, sunđeri, morske mahovine, polarne meduze i morski rakovi.

Jezero je prvi ucrtao na kartu holandski moreplovac Willem Barentsz 1594. godine.

MALO JELENSKO OSTRVO

Malo jelensko ostrvo (Ма́лый Оле́ний) nalazi se 12,2 km jugoistočno od ostrva Kiljdin. Odvojeno je od kopna uskim (510 m) moreuzom istoimenog naziva.

Ranije je imalo nazive Bliže jelensko (Ближний Олений) i Nemačko jelensko (Немецкий Олений).

Ostrvo je izduženog oblika, koji se sužava prema rtu na istoku. Dugačko je 7 km, a široko 1,5 km. Približna površina ostrva merena na Google Earthu iznosi 7,3 km². Najviša tačka ostrva je 121,2 m. Na tom brdu nalazi se tačka geodetske triangulacije; druga takva tačka je na istočnom delu ostrva.

Prosečna visina plime dostiže 4 m.

Ostrvo ulazi u sastav sela Teriberka (2018. godine 617 stanovnika), koje se nalazi oko 15 km jugoistočno. Do ovog sela je došao Jovan Memedović u junu 2017. godine. Memedović se sa ekipom odlučio na put dug 4.500 km od Beograda do Teriberke, poslednjeg sela na severozapadu Rusije do kog se može doći kopnenim putem. Putovanje je prikazano na RTS 1 u januaru 2018. godine u četiri epizode u okviru emisije “Sasvim prirodno” pod nazivom “Dugo putovanje na sever”.

Ostrvo je nenaseljeno. U prošlosti se na ostrvu pripremalo riblje ulje, koje se zatim transportovalo u Arhangeljsk. U vodama oko ostrva love se riba i rakovi, često nezakonito.

Na istočnom kraju Malog jelenskog ostrva nalazi se ostrvce Koncevoj.

U blizini Malog jelenskog su:

(1) Stanovoj (Становой) se nalazi se 400 m južno od Malog jelenskog ostrva, u moreuzu Mali jelenski, ima 180 m dužine i 60 m širine.

(2) Ostrva Mogilјniki (острова Могильники) nalaze se 700 m južno od Malog jelenskog ostrva i svega 70 m od kopna, još uvek u moreuzu Mali jelenski. To je grupa koja se sastoji od glavnog ostrva i pet hridi. Glavno ostrvo dugačko je 470 m, a široko 380 m. 

(3) Vaganov (Ваганов) se nalazi 810 m južno od Malog jelenskog ostrva i samo 50 m od kopna, na istočnom kraju moreuza Mali jelenski. Ostrvce je dugačko 280 m, a široko 140 m. 

U prvom planu je ostrvo Stanovoj, a u pozadini je Malo jelensko ostrvo

(4) Veliko zeleno ostrvo (Большой Зеленый) nalazi se 1,7 km južno od istočnog rta Malog jelenskog ostrva, a 130 m od kopna. Ostrvo je položeno u smeru severoistok-jugozapad, a u južnom delu ima prevlaku širine 50 m. Dužina ostrva je 565 m, a najveća širina je 245 m u centralnom delu. Ostrvo je visoko do 31,2 m, a na tom mestu je postavljena geodetska tačka triangulacije. U blizini južnog rta nalazi se bezimena hrid. 400 m zapadno od ostrva, na ulazu u uvalu Pesčanka, nalazi se još jedna bezimena hrid. Ostrvo se vidi na priloženoj karti.

(5) Malo zeleno ostrvo (Малый Зеленый) nalazi se 330 m istočno od Velikog zelenog ostrva, 140 m od kopna i 2,15 km južno od Malog jelenskog ostrva. Ostrvo je veoma malih dimenzija, dugačko je 140 m i široko 95 m. Bezimena stena nalazi se pored njegove severne obale.

(6) Koncevoj (Концевой) je ostrvo pored istočnog kraja Malog jelenskog ostrva, od koga je udaljeno samo 10 m. To je nisko ostrvo nepravilnog ovalnog oblika, dugačko 250 m i široko 165 m. Severno od njega nalazi se bezimena hrid.

(7) Stena Tipunkova (камень Типункова) je hrid koja se nalazi 1,3 km zapadno od Malog jelenskog ostrva i severozapadno od ulaza u uvalu Klimkovka. 

(8) Tipunkovska ostrva (острова Типунковы) nalaze se 5,3 km zapadno od Malog jelenskog ostrva, 7,7 km jugoistočno od ostrva Kiljdin i oko 300 m od kopna. To je grupa koja se sastoji od dva glavna ostrvca i nekoliko hridi. Nalaze se zapadno od ušća reke Tipunkova. Najveće ostrvce je zapadno, dugo  oko 800 m i široko gotovo 400 m. Manje od dva najveća ostrva je pravouglog oblika, dugo 220 m i široko 175 m. Ostrva se vide na priloženoj karti.

GPS koordinate Malog jelenskog ostrva: 69°15′08″ N, 34°42′41″ E.

Z E L E N E C K I J

Zeleneckij (Зеленецкий) se nalazi u sredini uvale Zeleneckaja, između ušća reka Teriberka i Voronja. Udaljen je oko 220 m od obale poluostrva Kola, a oko 18 km od sela Teriberka.

Ostrvo je elipsastog oblika, položeno u smeru sever-jug. Dugačko je oko 580 m, a najveća širina je 210 m. Na najvišoj tački ostrva od 27,8 m nalazi se tačka geodetske triangulacije. Vode oko ostrva podležu varijacijama plime od 4 m.

VORONJI LUDKI

Ostrva Voronji ludki (Oстрова Вороньи Лудки) su smeštena uz severnu obalu poluostrva Kola, od koje ih razdvaja istoimeni moreuz. Udaljena su oko 500 m od kopna.

Voronji ludki se sastoje od 5 glavnih ostrva i nekoliko hridi, severoistočno od ušća reka Voronja i istoimene uvale. Orijentisani su u smeru severozapad-jugoistok, protežu se u dužini od oko 1,9 km i dostižu maksimalnu visinu od 20,1 m na najvećem ostrvu. 1,4 km jugoistočno je napušteno selo Gavrilovo.

Opis ostrva grupe od severozapada prema jugoistoku:

(1) Ostrva Мali Voronuhi (Oстрова Малые Воронухи) su tri ostrvca i pet grebena 160 m severozapadno od ostrva Veliki Voronuhi. Najveće od tri ostrvca je najjužnije, ovalnog oblika, dugačko 280 m i široko 110 m, sa maksimalnom visinom od 10,1 m. Severno ostrvce dugačko je 180 m, a široko je 105 m, dok je ostrvo u sredini dugačko 150 m, a široko 75 m.

(2) Veliki Voronuhi (Большие Воронухи) je najveće ostrvo, a nalazi se u sredini grupe; nepravilnog je oblika i udaljeno je 820 m od kopna; dugačko je oko 550 m, a u zapadnom delu širina dostiže 450 m. Sem najviše tačke grupe u južnom delu ostrva, na kojoj je tačka geodetske triangulacije, na severnoj strani nalazi se još jedan brežuljak visine 18,8 m.

Uvala Voronja

(3) Baklan (Баклан) je ostrvo koje je najjužnije i najbliže kontinentu. To je izduženo ostrve 500 m jugoistočno od ostrva Veliki Voronuhi; dugačko je 300 m, a široko 80 m. Njegova maksimalna visina je 13 m.

Pored dva bezimena ostrvca uz istočnu obalu zaliva Voronja, u blizini ostrva Voronji ludki su:

(1) Kargopoljska luda (Каргопольская Луда), na pola puta između ostrva Baklan i Veliki Gavrilovskij je ovo malo ostrvo okruglog oblika prečnika samo 20 m. Nalazi se 100 m severno od rta Remjaginskij. 

(2) Na 20 m od obale i 2,4 km jugozapadno od ostrva Mali Voronuhi nalazi se bezimeno ostrvo pravouglog oblika, dugačko 300 m i široko 200 m. Na najvišem uzvišenju od 27,7 m nalazi se tačka geodetske triangulacije. Duž njegove severoistočne obale nalazi se malo ostrvo, takođe bez imena.

GAVRILOVSKA OSTRVA

Gavrilovska ostrva (Острова Гавриловские) su smeštena uz severnu obalu poluostrva Kola. Udaljena su od matičnog kopna oko 130 m, a oko 3,3 km jugoistočno od ostrva Baklan u grupi Voronji ludki.

Gavrilovska ostrva su sastavljena od šest glavnih ostrva i desetak ostrvaca i hridi, između ušća reke Voronja na zapadu i rta Jarnišnog na istoku.

Orijentisani su u smeru severozapad-jugoistok, severno od uvale Podpahta. Protežu se u dužini od oko 5,4 km, a u širini nešto više od 1 km. Na najvećem ostrvu je i najviše brdo ove grupe visine 53,4 m. 

2 km zapadno je napušteno selo Gavrilovo.

Ostrva grupe od severozapada prema jugoistoku:

(1) Veliki Gavrilovskij (Большой Гавриловский) je najveće ostrvo u grupi i nalazi se na severozapadnom kraju grupe; ima izduženi oblik i znatno je veće od ostalih ostrva grupe. Udaljeno je 500 m od kopna, dugačko je oko 1,5 km i široko 500 m u sredini.  Na najvišoj tački ostrva (53,4 m) nalazi se tačka geodetske triangulacije. Pored jugoistočne obale nalazi se bezimena stena. Grupa od tri stene nalazi se 290 m jugozapadno od Velikog Gavrilovskog, par stena nalazi se južno od prethodne i 490 m jugozapadno od Velikog Gavrilovskog.  Mala stena nalazi se 320 m jugozapadno od Velikog Gavrilovskog, severno od grupe sa tri stene. Izolovana stena nalazi se 280 m zapadno od Velikog Gavrilovskog. 

(2) Mali Gavrilovskij (Малый Гавриловский) je samo 150 m jugoistočno od Velikog Gavrilovskog. Ima oblik pravougaonika dužine 260 m i širine 210 m. Njegova maksimalna visina je 20,3 m. Uz južnu i istočnu obalu ima nekoliko stena. Bezimeno ostrvo, dugačko 120 m i široko 40 m, nalazi se 40 m severoistočno od Malog Gavrilovskog. Još jedno bezimeno ostrvo, dugačko 50 m i široko 20 m, nalazi se 50 m jugoistočno od Malog Gavrilovskog. 

(3) Ostrva Padorina (Oстрова Падорина) su tri zaobljena ostrvca udaljena 580 m istočno od Malog Gavrilovskog. Najsevernije ima prečnik od oko 80 m; centralno je najveće sa prečnikom od 90 m; južno je najmanje sa prečnikom od 40 m, okruženo sa nekoliko stena pored severne obale.

(4)  Bela luda (Белая Луда) nalazi se 1 km istočno od Malog Gavrilovskog. Ima elipsasti oblik, dugačko je oko 340 m i široko 180 m. Njegova maksimalna visina je 21,6 m. Uz njegovu zapadnu obalu nalazi se bezimeno ostrvce. 

(5) Veliki Gusenec (Большой Гусенец) nalazi se 1,1 km jugoistočno od Bele lude, drugo je po veličini ostrvo grupe. Dugačko je 600 m, a u severnom delu široko 340 m. Njegova maksimalna visina je 50 m.

(6) Ostrva Mali Gusinci (Oстрова Малые Гусинцы) su 520 m jugoistočno od ostrva Veliki Gusenec. To je grupa sastavljena od dva glavna ostrva i nekoliko stena raspoređenih oko južnog ostrva. Ovo ostrvo je dugačko 120 m i široko 110 m; severno ostrvo je dugačko 200 m i široko 100 m. 

ZELENECKA OSTRVA

Zelenecka ostrva (Острова Зеленецкие) su skup od 11 ostrvaca i hridi smeštenih uz severnu obalu poluostrva Kola. Gotovo sva se nalaze unutar ili na ulazu u zaliv Zeleneckaja, ispred sela Daljnije Zelenci (52 stanovnika). Najmanja udaljenost od matičnog kopna je oko 140 m. Smešteni su na prostoru dužine oko 1,1 km i širine 1,15 km. Na glavnom ostrvu je najviša tačka grupe od 34,8 m.

Ostrva grupe:

(1) Nemeckij (Немецкий, nemačko ostrvo) je najveće ostrvo grupe i ujedno najbliže kopnu, nalazi se u njegovom jugozapadnom delu; oblikom liči na violinski ključ i dugačko je 650 m, a u južnom delu široko je 400 m. Na najvišoj tački ostrva ujedno i cele grupe postoji tačka geodetske triangulacije. 

(2) Žiloj (Жилой) se nalazi u jugoistočnom delu grupe, 220 m istočno od Nemeckog i isto toliko zapadno od kopna. Elipsastog je oblika, dugačko 430 m i široko 280 m. U sredini ima malo jezero. 

(3) Krečetov (Кречетов) ​se ​nalazi 200 m severoistočno od Nemeckog. Ima ovalni oblik, sa malom uvalom na severoistoku; dugačko je 340 m i široko 230 m. Njegova maksimalna visina je 34,4 m i na njoj je tačka geodetske triangulacije. 

(4) Bezimjannij (Безымянный, bezimeno ostrvo) je u severozapadnom delu grupe, 190 m severno od Nemeckog. To je ostrvce u obliku romboida, dužine oko 250 m i širine 185 m.

(5) Uvečja (Увечья) je izduženo ostrvce, 40 m jugoistočno od Bezimjannog. Dugačko je 80 m, a najveća širina je samo 30 m u severnom delu. 

(6) Suhoj (Сухой) se nalazi se u sredini grupe, 120 m istočno od Nemeckog. To je usko i vijugavo ostrvo, dugačko oko 450 m i široko 200 m u sredini. Istočno i zapadno od severne obale nalaze se dva neimenovana ostrva. 

(7) Tri brata (камни Три Брата) su tri hridi smeštene 50 m severoistočno od Žilog. Najveća je hrid u sredini, 60 m dugačka i 30 m široka.

Osim nekih bezimenih ostrva uz istočnu obalu zaliva Zeleneckaja, 950 m istočno od Zeleneckih ostrva nalazi se ostrvo Jagodnij (Ягодный), elipsastog oblika, dužine 250 m i širine 150 m. Njegova maksimalna visina je 18,8 m.

Krečetov

ŠELJPINSKA OSTRVA

Ostrvo Medvedko u daljini

Šeljpinska ostrva (Острова Шельпинские) su smeštena uz severnu obalu poluostrva Kola. Gotovo sva se nalaze unutar ili na ulazu u Šeljpinsku uvalu, u sredini njenog istočnog dela. Najkraće rastojanje do kopna je oko 20 m.

Šeljpinska ostrva su grupa od oko 20 ostrvaca i hridi, uglavnom orijentisanih u smeru sever-jug. Smešteni su na prostoru dužine oko 1,3 km i širine 1,2 km. Najviša tačka ostrva je 19,9 m na najvećem ostrvu grupe (Mogiljnij). Navedeno ostrvo dugačko je 600 m i široko 330 m; na njemu, kao i na drugom ostrvcetu položenom severnije, postoji tаčka geodetske triangulacije.

Pored nekih bezimenih ostrva, 670 m istočno od Šeljpinskih ostrva je Medvedko (Медведко), malo ostrvo elipsastog oblika, dugačko samo 100 m i široko 50 m. 

VELIKO JELENSKO OSTRVO (II)

Veliko jelensko ostrvo (Большой Олений) se nalazi 150 km istočno od Murmanska. Od poluostrva Kola razdvaja ga Veliki jelenski moreuz širine 800 m. Ostrvo je izduženog oblika, dugačko oko 3,7 km  i široko 1,2 km. Površina ostrva je oko 2,5 km² (mereno na Google Earthu). Kuriozitet je da je Malo jelensko ostrvo, koje se nalazi zapadno pre ostrva Kiljdin, bez obzira na ime, oko tri puta veće od Velikog jelenskog ostrva.

Na zapadnom kraju ostrva je rt koji se pruža prema severu i na njemu je “Ruski svetionik” (naznačen je na priloženoj karti kao Русский Маяк). Ostrvo je visine do 62,5 m i ima strmu obalu, osim jugoistočnog kraja, koja se završava oštrim rtom. U zapadnom delu ostrva nalazi se malo jezero.

Na ostrvu se nalazi selo Ostrvo Veliko Jelensko, u kome je 2010. godine živelo šest osoba.

Ostrvo su prvi put opisali i kartirali 1779. godine oficiri fregate “Jefstafij” iz sastava flote kontra-admirala Hmetevskog. Do početka XX veka ostrvo se zvalo Russkim, ili Daljnim, za razliku od ostrva Nemeckog (nemačkog) ili Bližnjeg (danas Malo jelensko ostrvo). Sadašnji naziv svetionika upravo potiče od starog naziva za ostrvo.

Na ostrvu su ranije tokom leta živeli Laponci, koji su napasali jelene i bavili se ribolovom. Oni su plovili samo tokom obdanice i uspešno su se orijentisali bez upotrebe signalne vatre. Kada su krajem XIX veka duž Murmanske obale počeli da saobraćaju parobrodi tokom celog dana, pojavila se potreba za sigurnom navigacijom. 1909. godine na molbu brodovlasnika na obali prekoputa Velikog jelenskog ostrva postavljeni su drveni znaci. 1915. godine bilo je predviđeno da se postavi svetionik na ostrvu, ali je početak I svetskog rata narušio te planove. Pitanje sigurnosti na morskoj trasi Arhangeljsk – Murmansk ponovo je pokrenuto nakon Građanskog rata u Rusiji. Jedan od prvih svetionika podignut na severu u sovjetsko vreme bio je upravo na Velikom jelenskom ostrvu 1925. godine.

Pored istočnog kraja ostrva nalazi se manje bezimeno ostrvo, sa vrhom visine 40,6 m.

S E D A M   O S T R V A

Pored severne obale poluostrva Kola, 230 km istočno od Murmanska, nalazi se prekrasno mesto – arhipelag Sedam ostrva (Семь островов).

Kao što se vidi iz naziva, radi se o grupi od sedam ostrva prekoputa ušća reke Harlovka. Osnovna grupa sastoji se od pet ostrva (Harlov, Veliki i Mali Zelenec, Vešnjak i Kuvšin), koje od obale razdvaja moreuz Semiostrovski rejd, dužine 13 km, a širine 1,5-3,8 km. Preostala dva ostrva (Veliki i Mali Lickij) su odvojena i nalaze se 8 km jugoistočno. Ostrva prve grupe su stenovita, sa strmim obalama i gotovo bez vegetacije. Najznačajnija ostrva te grupe su Harlov i Vešnjak.

Pretpostavlja se da su Sami, domoroci koji su živeli na poluostrvu Kola, znali za ostrva još u XIII-XIV veku. 24. avgusta 1597. godine oko ostrva je prošla treća ekspedicija Willema Barentsza. Od 20. maja 1938. godine sva ostrva su deo Kandalakškog rezervata biosfere i značajno su ornitološko područje.

Spisak ostrva:

	Naziv	Naziv na ruskom	GPS koordinate	Vrh (m)
1.	Harlov	Харлов	68°48′35″ N, 37°20′10″ E	117,5
2.	Veliki Zelenec	Большой Зеленец	68°47′25″ N, 37°25′13″ E	50,4
3.	Mali Zelenec	Малый Зеленец	68°47′12″ N, 37°26′27″ E	28,0
4.	Vešnjak	Вешняк	68°45′58″ N, 37°30′18″ E	82,6
5.	Kuvšin (III)	Кувшин	68°44′25″ N, 37°31′38″ E	74,3
6.	Veliki Lickij	Большой Лицкий	68°41′45″ N, 37°44′05″ E	59,1
7.	Mali Lickij	Малый Лицкий	68°41′36″ N, 37°46′01″ E	20,6

Takođe u sastav Sedam ostrva ulaze i Harlovski Bakliši (Харловские Баклыши), Luda (Луда), Sikov (Сиков) i još desetak sitnijih ostrva.

Na ostrvu Harlov ranije je postojalo naselje Semiostrovje. Zvanično je od 2009. godine naselje ukinuto. Od 1942-2009. godine na ostrvu Harlov postojala je meteorološka stanica. 8. februara 1986. godine na njoj je izmerena rekordna brzina vetra u Rusiji od 187 km/h (52 m/s). Blizu sela i meteorološke stanice nalazi se Harlovski (Semiostrovski) svetionik.

Prosečna visina plime na obali ostrva je 3,0 m.

Najveće ptičje kolonije, koje broje na hiljade morskih ptica, nalaze se na ostrvima Kuvšin i Harlov. To su ptice iz porodice njorki i galebova.

Oko ostrva i dva puta na njemu, 1969. i 1979. godine, zabeleženo je prisustvo belog medveda, izuzetno retkog na poluostrvu Kola.

Harlov je najveće i najsevernije ostrvo grupe, dugačko je 3,5 km. Po merenjima sa Google Eartha ima površinu nešto manju od 4 km².

N O K U J E V

Ostrvo Nokujev (Нокуев) nalazi se na ulazu u uvalu Ivanovka i severozapadno od Ivanovskog poluostrva. Od najbliže tačke na kopnu ostrvo je udaljeno oko 100 m.

Nokuev je ostrvo nepravilnog elipsastog oblika, orijentisano u smeru sever-jug. Nalazi se severno od ušća reke Drozdovka i Ivanovka i istočno od ušća reke Varzina.

Ostrvo je dugačko približno 5,1 km, a najveća širina je 2,6 km u sredini ostrva. Po merenju sa Google Eartha površina ostrva je oko 8 km². Duž severozapadne obale dostiže maksimalnu visinu od 144,9 m.

Zapadna obala ostrva izlazi na severoistočnu stranu uvale Drozdovka, a severna obala na istočnu stranu zaliva Zapadni Nokujevski. Istočna obala ostrva izlazi na zapadnu stranu zaliva Istočni Nokujevski. 

Obale Nokujeva su vrlo razuđene, sa nekoliko zaliva i uskim rtovima u centralnom i zapadnom delu. Uz njih se nalaze i bezimena ostrva i hridi (posebno na severnom kraju i na ulazu u uvalu na jugoistoku). Na ostrvu se nalaze mala jezera (najveće, dugo i usko je u sredini ostrva), a postoje i kraći vodeni tokovi.

Na severu ostrva, na brdu visine 59,8 m, nalazi se svetionik. Po ostalim uzvišenjima ostrva razasuto je šest tačaka geodetske triangulacije.

Najbliža naselja su sela Varzino i Drozdovka (ukinuto uredbom iz 2013. godine zbog nedostatka stanovništva).

Osim malih neimenovanih ostrva koji ga okružuju, u blizini Nokujeva nalaze se:

(1) Ludka (Лудка), 1,2 km zapadno od uskog rta Nokujeva, kao što mu i ime govori, je mala luda (stenovito ostrvo bez vegetacije) dugačko oko 130 m. Nalazi se na kraju uvale Drozdovka i istočno od uvale Varzina. 

(2) Kina (Китай), 4,9 km severozapadno od Nokujeva, nalazi se na zapadnom kraju zaliva Zapadni Nokujevski i na ulazu u uvalu Kruglaja. Ostrvo je dugačko 720 m, a široko 480 m u jugozapadnom delu. Najveće uzvišenje je 41,5 m i na  njemu je tačka geodetske triangulacije. 

(3) Bezimeno ostrvo nalazi se 4,5 km istočno od Nokuјeva; elipsastog oblika sa vrlo razuđenim obalama, dužine oko 630 m i širine 560 m. Visoko je do 26,8 m.

JOKANŠKA OSTRVA

Jokanška ostrva (Йокангские острова) su grupa od osam manjih ostrva duž severne obale poluostrva Kola između rta Korovij i rta Kljatni, u zapadnom delu Svjatonoskog zaliva. Ovo su poslednja ostrva Barencovog mora pored obale poluostrva Kola.

Razdvajaju estuarsko ušće reke Jokange od otvorenog mora, a od kopna su razdvojena moreuzom Jokanški rejd. Prosečna visina plime na obalama ostrva je 3 m. Administrativno pripadaju zatvorenom gradu Ostrovnoj u Murmanskoj oblasti. Ovaj grad je 2002. godine imao preko 5.000 stanovnika, da bi 2017. godine prvi put pao na ispod 2.000 stanovnika.

Ostrva su prvi opisali oficiri fregate “Jevstafij” 1779. godine.

U današnje vreme stalnih naselja na ostrvima nema, a početkom XX veka na ostrvima su se nalazile povremene ribarske naseobine, koje su bile baza za lov na ribe plosnatice.

Spisak ostrva:

	Naziv	Naziv na ruskom	GPS koordinate	Vrh (m)
1.	Čajačij	Остров Чаячий	68°05′37″ N, 39°26′54″ E	50,4
2.	Kekur	Остров Кекур	68°05′13″ N, 39°27′25″ E
3.	Ostrvo Vitte	Остров Витте	68°04′47″ N, 39°30′07″ E	72,6
4.	Saljnij	Остров Сальный	68°03′56″ N, 39°33′12″ E	23,1
5.	Medveđe ostrvo	Остров Медвежий	68°03′28″ N, 39°37′14″ E	36,7
6.	Pervij osušnoj	Остров Первый Осушной	68°03′08″ N, 39°38′58″ E	15,7
7.	Zeleno ostrvo (III)	Остров Зелёный	68°02′20″ N, 39°37′24″ E	8,9
8.	Vtoroj osušnoj	Остров Второй Осушной	68°01′45″ N, 39°37′00″ E

Od severozapada prema jugoistoku ostrva su:

(1) Čajačij je ovalnog oblika, dugačak 1,4 km i širok 940 m u sredini. Maksimalna visina je 50,4 m. Od Ostrva Vitte odvojen je moreuzom Vitte.

(2) Kekur je malo ostrvo dugačko 250 m i široko 180 m, smešteno u južnom delu moreuza Vitte, između ostrva Čajačij i Vitte, 65 m od prvog i 90 m od drugog. 

(3) Ostrvo Vitte se nalazi u sredini grupe, očito je veće od svih ostalih, a ima i najveću nadmorsku visinu. Dugačko je 4 km  i široko 1,25 km. Površina ostrva, mereno na Google Earthu, je oko 3,6 km². Od 1822-1894. godine ostrvo se zvalo Bezimeno (Безымя́нный). Smešteno je u jugozapadnom delu Svjatonoskog zaliva, na udaljenosti 600-900 m od kontinenta.

Naselje Ostrovnoj i Jokanška ostrva

Na maloj udaljenosti od nekoliko desetina metara jugoistočno i severozapadno od ostrva Vitte leže druga ostrva grupe: jugoistočno odvojeno moreuzom Mala vrata ostrvo Saljnij, a severozapadno odvojeni moreuzom Vitte ostrva Čajačij i Kekur.

Vitte je najveće od Jokanških ostrva i jedno je od najvećih ostrva murmanske obale. Južna i jugozapadna obala ostrva je stenovita i strma, ali relativno ravna, dok je severoistočna obala niska i ispresecana malim i uskim zalivima (uvale Burnaja, Pribojnaja, Severnaja i druge).

Veći deo ostrva zauzima greda brežuljaka visina 72,6 m (najviši vrh), 41,3 m i 50,2 m. U sredini ostrva između brežuljaka ima nekoliko jezera bez otoka. Biljni pokrivač je tundra. Dubina mora pored obale kreće se od 0,6 do 10 m.

Ostrvo je nenaseljeno i na njemu nikada nije postojalo naselje. Jedino je na ostrvu bila smeštena divizija PVO u sastavu 100-120 osoba. Od nje je na južnoj obali ostrva ostalo nekoliko napuštenih zgrada (kasarna, dve zgrade za oficire, kuhinja, skladište), od kojih duž obale prema severozapadu postoji tzv. zimski put (put koji se može koristiti samo zimi). Na južnom kraju ostrva postoji svetlosni znak.

Ostrvo je prvi put uneto na kartu 1822. godine pod imenom Bezimeno tokom ekspedicije koju je vodio Fjodor Litke na brodu “Nova zemlja”. Međutim, nakon što je 1894. godine ostrvo posetio tadašnji ruski ministar finansija Segej Vitte, u njegovu čast ga su preimenovali kartografi Ministarstva ratne mornarice.

(4) Saljnij se nalazi 170 m jugoistočno od ostrva Vitte, od koga ga deli moreuz Mala vrata. Ostrvo je dugačko 735 m i široko 490 m. Duž severoistočne obale nalazi se grupa bezimenih stena.

(5) Medveđe ostrvo je drugo po veličini u grupi, dugačko je 2,1 km i široko 880 m. Površina ostrva, mereno na Google Earthu, je oko 1,5 km². Udaljeno je od Saljnog 1,4 km i odvojeno je moreuzom Velika vrata. U jugoistočnom delu ostrva nalazi se malo jezero.

Medveđi rt na Medveđem ostrvu

(6) Pervij osušnoj se nalazi 200 m istočno od Medveđeg ostrva, od koga ga deli istoimeni moreuz, i 130 m od najbliže tačke na kopnu. Smešten je na kraju male uvale Nerpičja i na 350 m od rta Korovij na poluostrvu Nadvolok Ištnjargij. Pervij osušnoj je najistočnije ostrvo grupe, dugačko je 700 m i široko 325 m. Pored severozapadne obale je malo ostrvo i bezimene litice.

(7) Zeleno ostrvo (III) se nalazi na ulazu u uvalu Jokanga, svega 200 m od matičnog kopna. Severno i severozapadno od njega nalaze se ostala ostrva grupe: Pervij osušnoj (1,1 km), Medveđe ostrvo (1,2 km) i Saljnij (3,3 km), a 640 m južnije je ostrvo Vtoroj osušnoj, koje po ruskim izvorima ne ulazi u sastav Jokanških ostrva. Na udaljenosti od 1 km jugozapadno od ostrva nalaze se uvale Suslova i Lahta. Najbliže naselje Ostrovnoj udaljeno je 3,7 km zapadno od Zelenog ostrva. 4,5 km jugoistočno, na ušću reke Jokange, do 1970. godine nalazilo se naselje Jokanga. Ostrvo je u obliku potkovice, širine i dužine nešto ispod 700 m. Oblik potkovice ostrvu je dao plitki zaliv koji se nalazi na jugu ostrva. Ostrvo se sastoji od niskih brežuljaka prekrivenih vegetacijom (otuda i ime Zeleno ostrvo). Na vrhu brežuljka nalazi se tačka geodetske triangulacije. Na ostrvu ima mnjih jezera. Dubina mora pored obale ostrva kreće se od 1,5 m na severu do 7 m na jugu. Na ostrvu nikada nije postojalo naselje, jedino se na južnoj obali, u predelu zaliva, nalazi ribarska koliba. Ostrvo je otkrila i unela na kartu 1779. godine (bez naziva) posada broda “Jefstafij”. Svoje prvo ime, Ust-Jokanški, ostrvu su dali 1822. godine učesnici naučne ekspedicije Litke. Međutim, posle samo 11 godina dobio je sadašnje ime.

(8) Vtoroj Osušnoj je najjužnije ostrvo grupe i najbliže je kopnu. Nalazi se na ulazu u uvalu Jokanga. To je malo ostrvo, dugačko 315 m i široko 300 m. 

K O R G A

Korga (Корга) se nalazi uz severoistočnu obalu poluostrva Kanin. Od najbliže tačke na kopnu udaljeno je oko 4,5 km.

Administrativno pripada Arhangeljskoj oblasti.

Korga je ostrvo uskog i izduženog oblika, u sredini blago zaobljeno, orijentisano u smeru severozapad-jugoistok. Nalazi se jugozapadno od rta Lajdennij i severoistočno od ušća reke Istočna Kambaljnica, koja je kratkog toka, a nastaje spajanjem reke Pesčanaja sa nekoliko pritoka.

Ostrvo Korga je dugačko približno 5,2 km i ima najveću širinu od 800 m. Pored severne obale dostiže visinu od 15 m.

Ostrvo nije ništa drugo nego dugačka peščana kosa, okružena plićacima. Zapadni kraj ostrva račva se na dve uske trake kopna, koje stvaraju mali zaliv. U sredini ostrva su brojna mala jezera. Svetionik se nalazi severno od područja jezera.

1,1 km severozapadno od ostrva Korga i 3,1 km jugoistočno od rta Lajdennij nalazi se grupa bezimenih ostrva; sastoji se od pet peščanih kosa, od kojih se najveća nalazi u sredini grupe, dugačka je oko 3,5 km i ima najveću širinu od 200 m.

KAMBALJNICKIJE KOŠKI

Kambaljnickije koški (Камбальницкие Кошки) su ostrva smeštena uz severoistočnu obalu poluostrva Kanin. Od najbliže tačke na kopnu udaljena su oko 5,5 km.

Reč koška na dijalektu Pomora znači sprud. Na ruskom jeziku koška znači mačka, pa neki pogrešno tumače naziv, koji u stvarnosti sa mačkama nema nikakve veze. Pomori (помо́ры) su posebna etnička i etnolingvistička grupa ruskog naroda koja predstavlja kolonizatorsku struju koja je naselila obale Belog mora tokom XII veka. 

Kambaljnickije koški su pojasevi peska koji se prostiru lučno u smeru kretanja kazaljke na satu, počinju od zapada i završavaju se prema jugu. Nalaze se istočno od ušća reke Istočna Kambaljnica i jugozapadno od ostrva Korga i rta Lajdennog.

Grupu čine tri glavna ostrva i sedam ostrvaca, sva smeštena unutar velikog morskog plićaka. Najveće ostrvo je najsjevernije; dugačko je oko 5,1 km i ima najveću širinu od 850 m. Maksimalna visina cele grupe je samo 2 m.

4,5 km južno od Kambaljnickih koški nalaze se još dva bezimena vrlo duga pojasa peska, paralelna sa obalom poluostrva Kanin. Dužine tih ostrva su 4,8 km i 9 km. 

K O L G U J E V

Kolgujev (Колгуев, staroruski naziv je Калгуев) je ostrvo u jugoistočnom delu Barencovog mora, severoistočno od poluostrva Kanin. Sa severa ostrvo zapljuskuju vode Barencovog mora, na jugu je Pomorski moreuz, a istočnu obalu ostrva zapljuskuje Pečorsko more, koje je deo Barencovog mora. Od kopna je udaljeno oko 75 km. Ostrvo je približno kružnog oblika, prečnika oko 80 km. U različitim izvorima površina ostrva se veoma razlikuje i do neverovatnih 60% (od 3.200-5.200 km²). Kao najtačniji podatak smatram 4.968,2 km², što se dobija i prilikom približnog merenja na Google Earthu. Ovaj podatak se nalazi i na sajtu UNEP-a (The United Nations Environment Programme, Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu). Ostrvo Kolgujev je najveće ostrvo u Barencovom moru, jedanaesto je po veličini rusko ostrvo, a u svetu zauzima 118. ili 119. mesto. Dužina obale je 300,5 km, a koeficijent razuđenosti je samo 1,20, pošto je ostrvo okruglog oblika.

Postoji nekoliko verzija nastanka imena ostrva. Po jednoj, naziv ostrvu dali su Pomori u čast svog poznatog ribara Ivana Kalgova, koji je nestao u vodama oko ostrva. Po drugoj verziji, naziv ostrva je nastao od drevnofinske reči kollague, što se prevodi kao trougao, trouglasti.

Kolgujev administrativno pripada Arhangeljskoj oblasti.

Kolgujev je građen od krečnjaka, glinenih škriljaca i peščara. Na ostrvu postoje male naslage kamenog i crnog uglja, ali i veliko nalazište nafte u istočnom delu ostrva.

Po nastanku Kolgujev se smatra obalskim ostrvom. Po mišljenju stručnjaka ostrvo se formiralo pre 25-26 miliona godina. Otprilike u to vreme formirala su se i susedna velika ostrva Vajgač i Nova zemlja.

Ostrvo je u zoni tundre, praktično je nisko, dok je u centralnom delu brežuljkastog reljefa. Najviša tačka 173 m zove se Paarkov-Sarlopi (mada se u literaturi nalazi podatak o samo 80 m ili 151 m, što je visina brežuljka Arteljnij Sarlopi, ali je na priloženoj karti to ipak kota 173 m). Niži delovi ostrva su izuzetno močvarni i celo ostrvo je isprepletano gustom mrežom potoka, reka i jezera, od kojih su neka slatkovodna, a neka su slana. Najveće jezero je Pesčanoje, a veća jezera su Gusinoje, Slano, Krivo, Hijropsko itd. Od reka se po dužini ističu Podzemna, Velika, Velika Pearčiha, Juročna, Veskina, Kriva, Kitova, Zapadna i Istočna Gusinaja. Obalska linija je prilično prava, ali na nekim mestima formira uvale, od kojih su najznačajniji Remenka na jugu i Promojnaja na jugozapadu. Pored južne obale ima nekoliko manjih ostrva i kosa, od kojih se izdvajaju ostrva Čajačij i Prolivnoj i kose Ploskije koški i Istočna Ploskaja.

Klima je subarktička, surova i hladna, zime su duge i hladne (do -20°C), a leto kratko (do 6°C). Zabeležene su minimalne temperature od -45°C, a maksimalne 30°C. Dužina dana se kreće od 3-5 sati u decembru, odnosno do 18-22 sati u junu. Ostrvo je stalno pod uticajem vetrova, jugozapadnog zimi (od januara do maja) i severoistočnog tokom ostalog dela godine. Prosečna količina padavina tokom godine u vidu kiše, magle i snega, iznosi oko 350 mm.

Biljni svet na ostrvu je karakterističan za arktičke i subarktičke regione. Tundra je predstavljena žbunjem i travama. Ona je na ostrvu podeljena na severnu tundru, koja je uglavnom na severnom i zapadnom delu ostrva, i južnu tundru na južnom i istočnom delu ostrva. Zbog surove klime i udaljenosti od kopna, životinjski svet na Kolgujevu je malobrojan, a uz to i nedovoljno izučen. Osim nekoliko kolonija morskih ptica, životinjski svet čine beli medvedi, arktički zečevi i polarne lisice.

Ostrvo je izučavao 1894. godine britanski prirodnjak Trevor-Battye. On se iskrcao na Kolgujev u junu 1894. godine, nameravajući da provede na ostrvu oko mesec dana u proučavanju prirode, naročito ptica. Zbog mehaničkih problema sa brodom ostao je oko tri meseca, a sledeće godine objavio je knjigu.

Krivo jezero

Po mišljenju arheologa, prvi ljudi na Kolgujevu su se pojavili u II veku n.e. Verovatno su došli sa obale prilikom  igracije plemena, koji su praroditelji savremenih Nenaca. Novgorodski trgovci su znali o postojanju Kolgujeva približno u X veku, o čemu postoje pisani dokazi u letopisima tog vremena. Doduše, u tim letopisima ništa ne piše o stanovnicima ostrva, što verovatno znači da je ostrvo bilo ili nenaseljeno ili je imalo veoma malo stanovnika.

Prvi evropljanin koji je opisao ostrvo bio je poslanik engleskog kralja Hugh Willoughby, koji se tokom leta 1553. godine uputio na Vajgač i Novu zemlju. U XV veku ostrvo je pripojeno Velikoj moskovskoj kneževini, o čemu postoje dokumenta. Ruski trgovci su u XVIII veku počeli češće da posećuju ostrvo u cilju kupovine krzna od lokalnog stanovništva.

Detaljno izučavanje i kartiranje Kolgujeva počelo je tek 1941. godine, ali je brzo prekinuto zbog početka II svetskog rata. Nastavilo se tek početkom pedesetih godina prošlog veka.

Na Kolgujevu su otkrivena nalazišta nafte, prirodnog gasa i kamenog uglja. Istraživanja su počela 1980. godine, a 1982. godine pronađena su nalazišta nafte i prirodnog gasa blizu jezera Pesčanoje. Nalazišta su odličnog kvaliteta, sa malim sadržajem sumpora. Postoje 52 bušotine (podatak iz 2002. godine) koje daju oko 100.000 tona nafte godišnje. Transport sirove nafte na ostrvu između različitih mesta proizvodnje, prerade i skladištenja vrši se naftovodom. Izvoz nafte obavlja se morskim putem leti i u jesen: tankeri kapaciteta oko 30.000 tona se spuštaju u more oko 5 km od obale pomoću plutajućeg naftovoda. Sva nafta se izvozi u Roterdam. Prevoz ljudi i opreme sa ostrva na kontinent i u suprotnom smeru obavlja se zimi helikopterom koji povezuje Murmansk, Arhangeljsk i Narjan-Mar sa Kolgujevim, a leti i u jesen brodom, koji povezuje Murmansk i ostrvo. Od novembra 2002. godine kod nalazišta nafte izgrađena je pista koja može da primi avione srednje veličine i koje kompanija “ArktikNeft” uglavnom koristi za sopstvene potrebe, ali i za potrebe ostalih stanovnika ostrva.

Jedna od peščanih kosa

Tipični pejzaž centralnog dela ostrva Kolgujev

Danas se na ostrvu Kolgujev nalaze dva sela Bugrino i Severnij, u kojima ukupno živi oko 450 stanovnika. Poslednji zvaničan podatak o broju stanovnika odnosi se na 2011. godinu, kada je bilo 436 stanovnika. Može se reći da je administrativni centar ostrva selo Bugrino, koje se nalazi u južnom delu ostrva na obali Pomorskog moreuza. Selo Severnij, kako mu i ime kaže, nalazi se na severu ostrva i ima meteorološku stanicu i svetionik. Na etničkom planu približno polovina stanovnika ostrva su starosedeoci Nenci (koje su ranije zvali Samojedi), koji se bave ribolovom, lovom na morža i uzgojem irvasa, dok drugu polovinu čine radnici ZAO “ArktikNeft”, koji rade na naftnim poljima oko 60 km severoistočno od sela Bugrino. Između ovih lokacija postoji neka vrsta puta, obeležena na karti kao traktorska.

Bugrino

Na planu turizma ostrvo Kolgujev je apsolutno besperspekivno. Ne radi se o oskudnoj prirodi i surovoj klimi, nego je problem u udaljenosti od kontinenta. Helikopterom se može doći do sela Bugrino, a lakim avionom do nalazišta nafte. Smeštaj turista je takođe dosta problematično pitanje. Iz navedenih razloga Kolgujev i dalje posećuju samo naftaši, naučnici-prirodnjaci i u poslednje vreme vojna lica.

Danas ruske vlasti Kolgujev koriste samo za dobijanje nafte, što dovodi do pogoršanja ekologije ostrva i nanosi štetu biljnom i životinjskom svetu ostrva.

OSTRVA U PEČORSKOM MORU

Pečorsko more  (Печо́рское мо́ре) je akvatorija u jugoistočnom delu Barencovog mora, između ostrva Kolgujev i Vajgač. Taj hidronim sreće se već na karti sveta Merkatora 1569. godine (Petzorzke morie), gde se odnosio na celo Barencovo more. Termin Pečorsko more zvanično je ustanovljen odlukom vlade SSSR od 28. novembra 1935. godine. Granice mora su Crni rt (Nova zemlja, južni ulaz u uvalu Kostin Šar) – severni kraj ostrva Kolgujev – južni kraj ostrva Kolgujev (Ploskije Koški) – rt Sveti nos Timanskij. Pri tome  moreuzi Karska vrata i Jugorski šar se ne smatraju delovima Pečorskog mora. Sve obale mora pripadaju Rusiji, odnosno Arhangeljskoj oblasti, pa tako i sva ostrva u moru.

Pečorsko more je malih dimenzija: od ostrva Kolgujev do Karskih vrata dugačko je 300 km, a u meridijanskom pravcu od rta Ruski Zavorot do Nove zemlje ima oko 180 km. Površina akvatorije mora je 81.263 km², a zapremina je 4.380 km³.

U predelima Pečorskog mora ima nekoliko zaliva (uvala): Ramenka, Kolokolkova, Pahančeskaja, Bolvanskaja, Hajpudirskaja, Pečorskaja (najveća). Od reka koje se ulivaju u more najveća je Pečora (dugačka 1.809 km).

More je plitko, a dubina se postepeno povećava u meridijanskom pravcu sa udaljavanjem od obale. Duž južne obale arhipelaga Nova zemlja nalazi se rov sa dubinama mora preko 150 m.

Polarna noć traje od kraja novembra do sredine januara,a polarni dan od sredine maja do kraja jula.

Ledeni pokrivač se formira u septembru-oktobru i ostaje do jula.

More na površini se najviše zagreje u avgustu (10-12°C), a u dubinskim slojevima u septembru i oktobru. U najhladnijem mesecu, maju, temperatura vode je negativna od površine do dna.

Salinitet vode u Pečorskom moru menja se tokom godine i u različitim mestima akvatorije. Tokom hladnog perioda godine kreće se od 32-35‰). Leti i ujesen, a naročito u julu, salinitet vode se znatno smanjuje, prvenstveno zbog dotoka slatke vode iz reke Pečore.

Od industrijskog značaja u moru su bakalar, beli kit (beluga) i morž.

Kupanje u Pečorskom moru

Pečorsko more je jedno od područja Rusije koje je najviše istraženo u vezi rezervi ugljovodonika. Upravo je na nalazištu Prirazlomnoje 2013. godine dobijena prva arktička nafta. Ovo nalazište je otkriveno 1989. godine i sadrži više od 70 miliona tona nafte. Dubina mora na mestu bušotine je 19-20 m. Sada su u pripremi još najmanje tri bušotine.

S E N G E J S K I J

Sengejskij (Сенгейский) se nalazi u Pomorskom moreuzu koji razdvaja ostrvo Kolgujev od kontinentalne obale (obala Timana). Ostrvo je nenaseljeno i teško dostupno. Pored toga je u pograničnoj zoni, pa je za posetu neophodna propusnica.

Ostrvo je izduženog oblika, pomalo liči na polumesec, paralelno je sa obalom i odvojeno od nje Sengejskim moreuzom, u koji se uliva reka Sengjaha. Sengejskij ima peskovito-glinovitu formaciju, prekrivenu travom i mahovinom, bez stabala. Ostrvo je dugačko oko 30 km. Širina ostrva se kreće pretežno između 5 i 7 km, a najveća je 9 km. Površina ostrva po približnim merenjima sa Google Eartha iznosi 110 km². Najviša tačka ostrva je u centralnom delu ostrva, zove se Njarmhoj i dostiže 50 m visine. 

Klima je surova, pogotovo zimi, loši vremenski uslovi često prekidaju avionski saobraćaj (koridor prolazi iznad ostrva). Na ostrvu ima nekoliko lovačkih kuća. Poletno-sletna staza na ostrvu ne postoji, ali mali avioni mogu da slete u pojasu oseke. Takođe redovno lete helikopteri (let traje 45-60 minuta, ne piše odakle, verovatno se misli na 120 km udaljeni Narjan-Mar). Postoje podaci o pokušajima da se do ostrva dođe zimi po morskom ledu. Kretanje po ostrvu moguće je pešice ili kvadom. Na ostrvu ima mnogo morskih ptica. Ostrvo je bogato ribom, morskim životinjama, ima polarne lisice, sa kopna doleću patke i guske, koje lovci love u proleće i jesen.

Na kopnu, 25 km od zapadnog kraja ostrva, nalazi se meteorološka stanica Sengejskij Šar (Сенгейский Шар). Po poslednjim dostupnim podacima stanica je aktivna i opslužuju je tri meteorologa. Na suprotnoj strani, ispred istočnog kraja ostrva, na kopnu postoji grupa nenaseljenih objekata koja se zove Nižnij Šar (Нижний Шар). 

U blizini Sengejskog nalazi se više bezimenih ostrva.

GULJAJEVSKIJE KOŠKI

Guljajevskaja koška №1 i Guljajevskaja koška №2

Guljajevskaja koška №3

Guljajevskije koški (Гуляевские Кошки) je grupa od devet niskih manjih ostrva, koja nemaju pojedinačna imena, ali su numerisana od zapada (poluostrva Russkij zavorot) prema istoku: Guljajevskaja koška №1, Guljajevskaja koška №2, Guljajevskaja koška №3 itd. Prva tri ostrva su ujedno i najveća. 

Poluostrvo Russkij zavorot sa ovom grupom ostrva na severu Pečorske uvale čine dug peščani luk. Ostrva Guljajevskije koški odvajaju Pečorsko more od Pečorske uvale.

Unutar Pečorske uvale, južno od ostrva Guljajevskije koški, ima nekoliko ostrva:

(1) Dugo ostrvo (I) (Долгий) je izduženog oblika, sa mnogobrojnim jezercima i maksimalne visine 12 m. Nalazi se 13 km južno od poluostrva Russkij zavorot i na približno sličnoj udaljenosti od ostrva Guljajevskaja koška №1. Dužina ostrva je 9,4 km, a najveća širina je 2,5 km. Po približnim merenjima sa Google Eartha površina ostrva je oko 15 km².

Ne sme se brkati sa Dugim ostrvom koje se nalazi dalje na istoku, severno od uvale Hajpudirskaja.

(2) Loveckij (Ловецкий) se nalazi u južnom delu Pečorske uvale, na ulazu u Korovinskuju uvalu, skoro 70 km jugozapadno od grupe ostrva Guljajevskije koški. Ostrvo se odlikuje velikim brojem jezera. Po približnim merenjima sa Google Eartha površina ostrva je oko 40 km².

Loveckij (skroz desno na karti)

(3) Zeleno ostrvo (IV) (Зелёный) se nalazi 9 km istočno od Loveckоg, na ušću reke Pečore.

Južno od navedenih ostrva, brojna ostrva se nalaze u delti reke Pečore. Tako se između Loveckog i Zelenog ostrva na karti vidi grupa ostrva Nižneglubockije (острова Нижнеглубоцкие).

Zeleno ostrvo (IV)

D U G O   O S T R V O (II)

Dugo ostrvo (Долгий) je, kao što mu ime i kaže, dugačko i usko ostrvo. Dugačko je 38 km, a široko svega 4 km. Površina ostrva je 106 km².

Južni kraj ostrva udaljen je samo 12 km od kopna. Ostrvo je nisko, za njega je karakteristična tundra sa mnogobrojnim malim jezerima i barama. Susedna ostrva su Matvejev i Golec severno, a Veliki Zelenec južno. Ostrvo je u sastavu Nacionalnog parka prirode “Nenec”.

Na ostrvu se nalazi “Sibirsko groblje” hodočasnika sa Solovjeckih ostrva i dva svetilišta Nenaca.

Ostrvce Golec (Голец), maksimalne visine 7 m, nalazi se oko 2,2 km zapadno od rta Sever-Salja, najsevernije tačke Dugog ostrva. 

M A T V E J E V

Matvejev (Матвеев) je manje ostrvo u jugoistočnom delu Barencovog mora, koje se u tom delu zove Pečorsko more.

Matvejev se nalazi 10 km severozapadno od rta Sever-Salja, najsevernije tačke Dugog ostrva. 45 km severoistočno se nalazi ostrvo Vajgač. Matvejev je malo stenovito ostrvo, čije obale su izrezane uvalama. Po približnim merenjima sa Google Eartha površina ostrva je 5,6 km². Matvejev obiluje malim jezerima i prekriven je vegetacijom tipičnom za tundru. Maksimalna visina ostrva je 11 m. U severnom delu ostrva nalaze se dva neaktivna svetionika. Ostrvo je u sastavu Nacionalnog parka prirode “Nenec”.

Matvejev se od XIV veka nalazio na morskom putu Pomora iz Belog mora za Vajgač i Novu zemlju. 1594. godine kod ovog ostrva pred povratak u Holandiju se okupila flotila Willema Barentsza.

30. juna 1924. godine doneta je odluka kojom je između ostalog bila predviđena kolonizacija Matvejeva. Odluka je opozvana tri godine kasnije.

17. avgusta 1942. godine pored ostrva, gde prolazi Severni morski put, nemačka podmornica napala je karavan od pet nenaoružanih sovjetskih brodova. Sve putnike koji se nisu udavili Nemci su pobili iz protivavionskog topa i mitraljeza. Po zvaničnim podacima od 328 ljudi koji su se nalazili na brodovima uništenog karavana, 305 ljudi se utopilo ili je streljano na vodi, a samo njih 23 je uspelo da se spase.

Pogled na ostrvo sa svetionika

VELIKI ZELENEC

Veliki Zelenec (Большой Зеленец) je ostrvo u Pečorskom moru (jugoistočni deo Barencovog mora). Administrativno pripada Arhangeljskoj oblasti.

Nalazi se severno od ulaza u uvalu Hajpudirskaja, 8 km od kopna, a 4,5 km jugoistočno od Dugog ostrva. Ostrvo ima više uvala i malih jezera. Maksimalna visina je 11 m.

Ostrvo je u sastavu Nacionalnog parka prirode “Nenec”. Kolonije morževa naseljavaju ostrvo i celo područje Pečore.

2 km južno od Velikog Zeleneca nalazi se manje ostrvo Mali Zelenec (Малый Зеленец), maksimalne visine 10 m.

Na karti se vide ostrva Veliki i Mali Zelenec