Kornatska ostrva (takođe Kornati) su grupa ostrva u Jadranskom moru. Sastoje se od 140 ostrva, ostrvaca i grebena ukupne površine 69 km², raštrkanih na 300 km² mora. Proteže se u dužini od oko 35 km i širini od oko 13 km, između Dugog otoka na severozapadu i ostrva Žirja na jugoistoku i ostrva Pašmana, Vrgade i Murtera na severu i severoistoku. Građeni su od krednih i paleogenih krečnjaka, dolomita i sedimentnih breča. Ime su dobili po Kornatu, najvećem ostrvu (32,44 km²), na kome po poslednjem popisu živi 14 stanovnika. Ostala ostrva su nenaseljena. Veća ostrva su Žut (14,83 km²), Piškera (Jadra; 2,7 km²), Levrnaka (1,8 km²), Lavsa (1,78 km²), Kurba Vela (1,74 km²), Sit i dr. Sastoji se od dva ostrvska niza: žutsko-sitskog ili Gornjih Kornata i kornatskog ili Donjih Kornata. Gornji Kornati sastoje se od dva niza: Balabra – Sit – Šćitina – Gangarol -Bikarijica (dug 9 km) i Tremuli – Glamoč – Žut – Kamenar (dug 15 km). Donji Kornati takođe se nižu u dva niza: Katina – Kornat – Smokvica – Skrižanja – Vrtlić – Samograd (dug 35 km) i Obručan Mali – Obručan Veli – Levrnaka – Mana – Piškera – Lunga – Kurba Vela – Puh Kameni.

Najsevernije ostrvo Kornatskog arhipelaga je ostrvce Mala Balabra (43°56’50” N), najjužniji je Južnji Opuh ili Puh Gornji (43°40’29” N), najzapadnija je Vela Aba (15°12’42” E), dok je najistočniji Samograd (15°33’42” E). Prosečna površina kornatskog ostrva iznosi samo 0,47 km², ali treba znati da samo na ostrva Kornat (32,5 km²) i Žut (14,8 km²) otpada 70% ukupne kopnene površine. Ukoliko se dodaju još Piškera, Levrnaka, Lavsa i Sit, tada na navedena ostrva otpada čak 88% od ukupne kopnene površine Kornatskog arhipelaga (ukupna površina iznosi 69,452.963 m²). Samo devet  ostrva je veće od 1 km², dok ih je 76 manje od 1 ha. Prema nekim podacima, dužina obalske linije za Donje Kornate (odnosno za NP “Kornati”) iznosi oko 238 km.

Sa jugozapadne, pučinske strane, obale ostrva su vrlo strme (klifovi ili krune); najviši klifovi su na Klobučaru (80 m), Mani (65 m), Rašipu Velome (64 m) i dr. Prosečna zimska (januar) temperatura iznosi 7,3°C, a letnja (juli) 23,9°C. Temperatura ne pada ispod -7°C, a ne raste iznad 33°C. Na ostrvima nema vrela ni vodenih tokova. Slatke i bočate vode ima mestimično u kraškim jamama na više lokaliteta. Vegetacija je oskudna. Preovlađuje pašnjak-kamenjar. Samo na severoistočnoj strani ostrva Kornata nalaze se stabla crnike. U područjima sa crvenicom uspevaju maslina, smokva, vinova loza i južno voće. Tlo su kultivirali stanovnici ostrva Murtera (Murterani i Betinjani; vlasnici pretežnog dela ostrva) i Dugog otoka (Saljani). Oni ga povremeno naseljavaju, a tamo drže i ovce (najviše na Kornatu, Žutu, Situ, Gangarolu i Lavsi). Okolno more bogato je ribom. Na ostrvcetu Sestrica Vela nalazi se svetionik (26 m). Ostrva su zaštićena od 1967. godine, a 1980. godine proglašena su nacionalnim parkom (obuhvata ostrva i more Donjih Kornata), a 1988. godine površina parka smanjena je na 224 km².

Prvi ga spominje rimski pisac Plinije Mlađi u I veku pod nazivom Cratea. Imenom Kornat u lokalnim govorima označava se glavno ostrvo, a pluralni oblik Kornate odnosi se na ceo arhipelag. Etimološki je vrlo verojatno jedino to da sufiks -at u Kornat dolazi od latinskog participskog sufiksa -atus. Na karti G. Gastaldija iz 1546. godine arhipelag je zabeležen pod nazivom Incoronata (latinski in + coronatus: okrunjen), a na karti G. Cartellija da Vignole iz 1684. godine kao Coronata, što bi u narodnom govoru dalo kornat (italijanski cornato) pa odatle ime Kornat, Kornati. Ima i mišljenja da je u mletačkom i italijanskom nazivu reč o narodnoj etimologiji, a da bi se ime ostrva moglo dovesti u vezu s latinskim corrimare=razdrobiti (corrimatu/m/ > kornȁt). Na Ižu se najveće ostrvo naziva i Stomorin otok (1515. godine). Tragovi naselja na najvećem ostrvu Kornatu potiču još iz neolitika, o čemu svedoče ilirske gradine u suhozidu kraj polja Tarac i na brežuljku Trtuša, kao i kameni grobni humci. Iz rimskoga doba sačuvani su ostaci antičke vile u tesnacu Maloj Proversi, tragovi villae rusticae na Trtuši na Kornatu, skladišta soli na Lavsi, ribnjak na Svršati, kao i ribarske kućice u Piškeri (Jadra). Najznačajniji spomenik kasne antike je sačuvana četverougaona tvrđava na brdu Toreti (Tureti) na ostrvu Kornatu. Ispod brda nalaze se, pored srednjevekovne crkvice sv. Marije, i ruševine starohrišćanske crkve sa polukružnom apsidom. Crkvica sv. Marije, koju su podigli ribari zadarskoga područja, jedina je crkva na Jadranu podignuta isključivo za verske potrebe ribara. Na ostrvu Piškeri pronađeno je više tragova kuća iz srednjeg veka, kao i ruševine crkve iz XVI veka. Ostaci mletačke tvrđave i skladišta soli iz početka XVI veka sačuvani su na ostrvu Panituli. U srednjem veku Kornati su bili u sastavu zadarskog distrikta. Zadarske vlasti i crkva davali su zemlju na Kornatima u najam stočarima, o čemu govore zapisi već iz 1289. godine. Od početka XV veka, kada je Mletačka republika stekla vlast nad Zadrom i Kornatima, zadarski plemići dobili su u zakup zemlju na ostrvima i na njima su naselili seljake i pastire. 1635. godine Mletačka republika, zbog finansijskih neprilika, prodala je ostrvo Kornat sa područnim ostrvima pojedinim zadarskim porodicama. Od početka XIX veka vlasnici najvećeg dela arhipelaga postepeno su postali Murterani.

Deo Kornatskog arhipelaga, otprilike dve trećine kopna i akvatorija, danas je nacionalni park. Iz Zakona o uvođenju najvećeg stepena zaštite izostavljeni su Žut i Sit sa svojim ostrvima, iako geomorfološki, geografski i kulturološki pripadaju kornatskoj ostrvskoj grupi. Od proglašenja ostrva nacionalnim parkom 1980. godine, na Kornatima su sprovedena brojna naučna istraživanja, posebno ona koja se odnose na prirodnu baštinu. Ova su istraživanja iznela na videlo brojne informacije o geološkim, meteorološkim, geografskim, biološkim i drugim osobinama arhipelaga. Popisano je do sada 537 biljnih vrsta na kopnu, 226 vrsta bentoskih algi, oko 850 vrsta živih organizama u moru, a među njima 579 beskičmenjaka, 160 vrsta riba, jedna kornjača i tri vrste sisara, od kojih je jedna – morska medvedica – verojatno zauvek izgubljena.

U parku postoje ugostiteljski objekti koji pružaju osnovne usluge posetiocima, služba nadzora i kontrole ponašanja posetilaca, informativni i receptivni punktovi. Posetiocima je dozvoljeno kretanje unutar celog parka, osim područja oko ostrva Purare i hridi Male Purare i Volića koje je proglašeno zonom posebne zaštite. Posetioci Nacionalnog parka “Kornati” uvek moraju uvažavati i poštovati činjenicu da su sva kornatska ostrva, osim što su zaštićena kao prirodna baština, privatno vlasništvo.

Na području Nacionalnog parka “Kornati” postoji osam uređenih i označenih planinarskih staza koje vode do vidikovaca sa kojih je moguće videti Kornate u celini ili neke od njihovih najlepših delova. Te staze označene su i osmišljene pod zajedničkim imenom – Planinarski put Kornati.

Samo još jedan artefakt na kornatskom kršu izaziva jednaku pažnju kao suhozid. To su izolovane ograde – maslinjaci ograđeni širokim suhozidom. Nalaze se na više od sto mesta u arhipelagu, i to na “najneočekivanijim” lokacijama. Na strmim stranama Škulja i Smokvice, na sedlima Smokvene i Gustaca, na blagim pristrancima Njivice, Piškere, Žakna, Lavse, Suhe Punte, Stativala, Pinezela i Grbe, na ravnim platoima od Knježaka do Šipnata.

Kada se ulazi sa jahtom u Nacionalni park plaća se ulaznica. Ulaznicu bi trebalo kupiti dan ranije na jednom od punktova van Parka: u sedištu Uprave u Murteru, Butina 3, ili kod ovlašćenih komisionara, tj. u marinama: Kremik, Šibenik (Mandalina), Tribunj (Danuvius), Betina i Kornati (Biograd n/m). Ako se ulaznica kupi u Parku, koštaće dvostruko više. Na primer, za brod veličine od 11 do 18 m cena ulaznice kupljene van parka za jedan dan iznosi 250 kn (34 €), a ako se kupi u Parku onda košta 500 kn (68 €). Izuzetak je ACI marina “Piškera” – u cenu veza uključena je i ulaznica.

OSTRVA U NACIONALNOM PARKU “KORNATI”

Spisak ostrva u Nacionalnom parku “Kornati”
	naziv ostrva	naziv ostrva na pomorskoj karti	geografska širina	geografska dužina	površina (m2)
	(prema Izletničkoj karti NP “Kornati”)	(ako je različit od naziva na Izletničkoj karti)
1	Kornat	.	43°48,10’N	15°20,00’E	32.463.820
2	Piškera (Jadra)	.	43°46,05’N	15°20,60’E	2.668.046
3	Levrnaka	.	43°49,30’N	15°15,30’E	1.833.883
4	Lavsa	.	43°45,10’N	15°22,50’E	1.756.113
5	Kurba	Kurba Vela	43°41,80’N	15°29,85’E	1.736.793
6	Smokica Vela	Smokvica V.	43°43,70’N	15°28,80’E	1.054.430
7	Škuj	Škulj	43°43,30’N	15°27,60’E	881.017
8	Šilo	Šilo Velo	43°51,30’N	15°14,05’E	676.758
9	Lunga	.	43°43,75’N	15°25,40’E	617.814
10	Mana	.	43°48,10’N	15°16,50’E	395.627
11	Aba Vela	Aba, Aba D.	43°52,00’N	15°13,00’E	383.042
12	Okjuč	Oključ	43°41,70’N	15°28,65’E	358.291
13	Kasela	.	43°44,50’N	15°23,70’E	342.384
14	Žakan Kameni	.	43°43,15’N	15°26,60’E	320.008
15	Žakan Ravni	.	43°43,65’N	15°26,35’E	301.058
16	Gustac	.	43°46,60’N	15°21,25’E	284.502
17	Gustac	.	43°44,85’N	15°23,30’E	284.450
18	Borovnik	.	43°48,70’N	15°15,50’E	273.219
19	Svršata	Svršata Vela	43°51,65’N	15°16,85’E	270.089
20	Gominjak	.	43°43,30’N	15°24,90’E	253.298
21	Rašip	Rašip Veli	43°46,70’N	15°18,60’E	246.069
22	Rašip Mali	.	43°47,35’N	15°17,75’E	154.559
23	Panitula Vela	.	43°45,50’N	15°20,90’E	147.762
24	Garmenjak	Garmenjak V.	43°42,15’N	15°27,90’E	131.858
25	Koritnjak	.	43°46,95’N	15°20,55’E	116.600
26	Kolobučar (Klobučar)	.	43°44,40’N	15°23,25’E	110.003
27	Lucmarinjak	.	43°41,00’N	15°29,30’E	100.503
28	Mrtenjak (Mrtovnjak)	.	43°42,50’N	15°32,40’E	97.928
29	Obručan Veli	.	43°50,10’N	15°13,90’E	96.552
30	Bisaga	.	43°48,55’N	15°17,20’E	92.237
31	Prišnjak	Prišnjak Veli	43°44,30’N	15°24,45’E	91.812
32	Vodenjak	.	43°43,75’N	15°24,20’E	80.964
33	Smokvenjak	.	43°51,00’N	15°14,60’E	79.108
34	Skrižanja Vela	Skrižanj Veli	43°41,95’N	15°31,70’E	71.701
35	Maslinjak	.	43°48,00’N	15°18,00’E	65.363
36	Janjčar	Jančar	43°43,20’N	15°26,15’E	59.309
37	Sušica	.	43°49,70’N	15°15,35’E	58.431
38	Grego (Garmenjak M.)	.	43°42,50’N	15°28,10’E	50.204
39	Balun	.	43°48,40’N	15°15,50’E	49.553
40	Mrtvac	Mrtovac	43°49,55’N	15°14,10’E	48.875
41	Prduša	Prduša Vela	43°42,85’N	15°27,40’E	48.779
42	Samograd	.	43°41,30’N	15°33,65’E	44.894
43	Sika Ravna	.	43°44,80’N	15°25,80’E	40.210
44	Plešćina	.	43°48,50’N	15°16,50’E	39.846
45	Panitula Mala	.	43°45,30’N	15°21,50’E	30.699
46	Strižnjak	.	43°49,15’N	15°17,10’E	26.778
47	Vodenjak (Prduša Mala)	.	43°42,60’N	15°27,40’E	25.333
48	Purara V.	Purara	43°41,85’N	15°26,50’E	24.423
49	Tovarnjak (Veli Prišnjak)	.	43°50,30’N	15°14,70’E	23.841
50	Crnikovac	Šilo Malo	43°50,75’N	15°14,45’E	20.691
51	Dragunarica V.	.	43°51,70’N	15°13,55’E	17.344
52	Svršata Mala	.	43°51,55’N	15°17,50’E	15.159
53	Vesejuh	Veseljuh	43°45,90’N	15°22,20’E	14.888
54	Opuh Zmorašnji	Puh	43°40,60’N	15°29,95’E	13.625
55	Vrtlić	.	43°41,60’N	15°33,00’E	13.525
56	Oršjak (Krpejina)	Krpeljina	43°45,30’N	15°24,65’E	13.449
57	Skrižanja Mala	Skrižanj M.	43°42,10’N	15°31,40’E	12.694
58	Babina Guzica	.	43°42,65’N	15°30,10’E	11.176
59	Rašipić	.	43°47,05’N	15°18,20’E	10.872
60	Golić	.	43°48,80’N	15°16,80’E	10.275
61	Arapovac	.	43°47,75’N	15°18,30’E	9.918
62	Opuh Kameni	Kameni Puh	43°40,60’N	15°31,35’E	9.290
63	Smokica Mala	Smokvica M.	43°43,45’N	15°29,50’E	9.285
64	Vodenjak Mali (Žakanac)	.	43°43,30’N	15°25,90’E	7.343
65	Opuh Južnji	Puh Gornji	43°40,50’N	15°30,20’E	7.175
66	Opuh Vodeni	Vodeni Puh	43°40,70’N	15°30,95’E	6.766
67	Zornik	.	43°51,20’N	15°14,50’E	6.635
68	Prišnjak Mali	.	43°44,20’N	15°24,65’E	6.464
69	Bisaga	.	43°44,75’N	15°25,60’E	6.084
70	Sikica Donja	Buljbaši V.	43°47,95’N	15°17,30’E	5.710
71	Blitvica	.	43°46,35’N	15°21,65’E	5.329
72	Obručan Mali	.	43°50,15’N	15°13,50’E	4.618
73	Sikica Gornja	Buljbaši M.	43°48,05’N	15°17,55’E	3.585
74	Sikica Plitka	Bisagica	43°48,20’N	15°17,70’E	2.594
75	Kaselica	.	43°44,25’N	15°23,95’E	2.469
76	Desetinjak	.	43°42,40’N	15°28,00’E	2.324
77	Purara Mala (Hrid Klint)	.	43°41,60’N	15°26,90’E	2.288
78	Škanj Veli	Hrid Škanj	43°45,35’N	15°21,25’E	2.015
79	Desetinjak Donji	.	43°42,55’N	15°27,80’E	1.260
80	Desetinjak Gornji	.	43°42,65’N	15°28,00’E	1.210
81	Volić Hrid	.	43°42,10’N	15°26,10’E	950
82	Kalahatin        (Hrid Kamičić)	.	43°47,60’N	15°17,20’E	844
83	Škanj Mali	Hrid Škanj	43°45,35’N	15°21,35’E	683
84	Kalahatin	Hrid Prišnjak	43°50,20’N	15°14,45’E	77
85	Kalahatin D.	Hrid Kamičić	43°47,55’N	15°17,20’E	72
86	Dragunarica M.	.	43°51,70’N	15°13,40’E	50
87	Kalahatin od Piškere	Hrid Kamičić	43°46,15’N	15°21,40’E	41
88	Kalahatin od Gustaca	Hrid Grislac	43°46,50’N	15°21,55’E	26
89	Kalahatin od Ropotnice	Hrid Kalafatin	43°46,65’N	15°21,90’E	4
UKUPNA POVRŠINA:					49.667.643

Napomena: ostrva čiji su nazivi podebljani su opisana. Ostrva 1-6 su posebno opisana.

7-Škulj (Škuj)

Škulj se nalazi 970 m južno od rta Opat na krajnjem jugoistočnom delu ostrva Kornat. Okružen je brojnim ostrvima u tom delu Kornatskog arhipelaga: Smokvica Vela je 580 m severoistočno, Kurba Vela je 660 m jugoistočno, Prduša Vela je 460 m južno, Kameni Žakan je 320 m jugozapadno, a Ravni Žakan je 650 m zapadno. Između Škulja, Kurbe Vele, Oključa i Garmenjaka Velog nalazi se niz manjih ostrvaca i hridi koje stanovnici okolnih ostrva nazivaju Desetnjaci.

Ostrvo je položeno u dinarskom smeru (severozapad-jugoistok) i ima ovalni oblik; dugačko je 2,2 km, a široko 600 m. Ostrvo se sužava i izdužuje u rt na severozapadu, na kome je brdo Glavičica (33 m). Širina prevlake koja povezuje rt je samo 60 m. Najviši vrh zove se kao i ostrvo Škulj i visok je 145 m. Tako je Škulj po najvišem vrhu u NP “Kornati” na drugom mestu, iako je po površini tek na sedmom mestu. Severoistočna i južna strana ostrva su veoma strme.

Ostrvo je građeno od krečnjaka kredne starosti.

U dva popisa je zabeleženo stanovništvo na ostrvu: 1900. godine 1, a 1910. godine 2 stanovnika.

Ovce se dovoze na Škulj radi ispaše

U prvom planu je Smokvica Vela, Škulj se nalazi levo u pozadini

8-Šilo Velo (Velo Šilo, Šilo, Šilo Veliko)

  Šilo Velo  (iznad Dragunara)

Šilo se nalazi 320 m zapadno od severnog dela ostrva Kornat, pored koga je paralelno položeno. Bliže rečeno, nalazi se sevrozapadno od uvale Šipnata na tom ostrvu. Šilo je okruženo brojnim ostrvcima: Dragunara je 220 m severozapadno, Aba Mala, Sestrica Vela i Mala su zapadno, Šilo Malo (ili Crnikovac) je u produžetku jugoistočno udaljeno 110 m, dok su Smokvenjak i Zornik istočno, između Šila Velog i Kornata.

Smokvenjak (iznad Zornik)

Dužina ostrva je približno 1500 m, a širina 600 m i ima oblik šila (zbog izduženja u jugozapadnom delu), po čemu je i dobilo ime. Najviši vrh ostrva ostrva je samo 62 m, južnije je vrh visok 50 m. Među 10 najvećih ostrva u NP “Kornati” Šilo Velo je najniže.

Pogled na Šilo Velo sa ostrva Kornat. U njegovom produžetku je Šilo Malo (Crnikovac)

9-Lunga

Lunga je ostrvo nepravilnog oblika koje leži između Gominjaka (320 m), Ravnog Žakana (120 m) i krajnjeg jugoistočnog kraja ostrva Kornata (1870 m).

Dužina Lunge je oko 1,5 km, dok je širina 650 m. Ostrvo se može posmatrati kao sastavljeno iz tri dela, razdvojenih zalivima. Na zapadnom delu najviši vrh je 72 m, na centralnom delu je najviši vrh ostrva, dok je na istočnom delu brdo visine 50 m.

Ostrvo ima četiri zaliva, od kojih je za sidrenje pogodna samo uvala Donja, koja se nalazi na njegovom jugoistoku. Zaštićena je od svih vetrova, sem od južnih. Dno je peskovito, na pojedinim mestima zaraslo sa morskom travom i sidro dobro drži. Sidrenje je moguće na dubinama između 2 i 15 m. Najbliža konoba je na ostrvu Ravni Žakan i od zaliva je udaljena 1300 m.

10-Mana

Mana je udaljena oko 1600 m od najbliže tačkje na ostrvu Kornat, a od Vrulja, “glavnog grada” Kornata, udaljena je oko 2,5 km. Okružena je ostrvcima Borovnik, Balun, Rašip Mali, Plešćina, Bisaga i još nekim manjim ostrvcima. Od većih ostrva tu je Lavernata, udaljena oko 1,5 km prema severozapadu.

Mana je ostrvce nepravilnog, ali izuzetno interesantnog oblika i liči na udicu ili kuku. Dugačko je oko 1,2 km, a podatak za širinu bolje je ne pominjati. Zbog oblika ostrva teško je definisati šta bi bila njegova širina. Ipak, ne računajući vrh “udice” najmanja širina Mane je oko 130 m. Ima zaliv koji je otvoren prema severu (Luka Mana), koga zatvara ostrvce Plešćina, udaljeno 260 m od Mane.

Mana se izdvaja svojom “krunom”, vertikalnom liticom koja se proteže 1350 m njegovom spoljnom, jugozapadnom stranom, okrenutoj prema otvorenom moru.

Još jedan detalj ovo ostrvo izdvaja od svih drugih u kornatskoj niski – to su njegove proslavljene “građevine”. Reč je o lažnom selu, nepostojećem arheološkom nalazištu, pogađate – reč je, ustvari, o filmskim kulisama. Te artificijelne ruševine glume malo grčko ribarsko selo. Mana je upravo zbog tih kulisa verovatno najposećeniji i najviše fotografisan deo Kornata. Posle restorana i gostiona, naravno. Brodovi sa posetiocima pristaju na malu rivu u severnoj uvali i turisti krenu u foto-safari na vrh brda, da bi slikali grčko selo.

Jedna od folmskih lokacija na kojoj sniman film “Uzburkano more” iz 1959. godine sa Marijom Scell u glavnoj ulozi

Na Mani je 1959. godine snimljen film nemačke produkcije i na filmu se govori nemački, iako se radnja filma dešava u Grčkoj, na ostrvu u Egejskom moru! Kod nas se film prikazivao pod nazivom “Uzburkano more”. Prevod nemačkog originalnog naziva filma “Raubfischer in Hellas” glasio bi “Pljačkaški ribolov u Grčkoj”, dok bi se engleski naziv filma “At the Sea Rages” mogao prevesti otprilike “Kao oluja na moru”. Interesantno je da se glavni lik u filmu koji igra Maria Schell zove kao i ostrvo na kome je snimljen – Mana!

11-Aba (Aba Vela, Donja Aba, Aba Donja, Aba Duga)

Aba je najsevernije i najzapadnije ostrvo u NP “Kornati”. Nalazi se između Dugog otoka i Kornata pred ulazom u zaliv Telašćica. Od krajnje severozapadne tačke ostrva Kornat (Suhi rt) udaljena je 370 m, a od rta Vidilica, najbliže tačke na Dugom otoku, 530 m.

Građena je od krečnjaka kredne starosti. U novijim pomorskim kartama nalazi se pod imenom Aba Vela. Administrativno pripada opštini Murter-Kornati u Šibensko-kninskoj županiji i na njemu se nalazi najzapadnija tačka Šibensko-kninske županije.

Ostrvo je interesantnog oblika, a njegov severni kraj liči na rep ribe. Na tom delu ostrva je brdo Kosirić visine 18 m. Dužina ostrva je 1,2 km, dok je najmanja širina prema severnom delu i iznosi samo 50 m. Pored najvišeg vrha od 54,6 m u severnom delu ostrva, u južnom je najviši vrh 41 m. Aba je najniže od 13 najvećih ostrva u NP “Kornati”.

U Kornatima postoji više ostrva koji u svom nazivu imaju reč Aba, pa je potrebno tačno utvrditi o kom ostrvu se radi. Tako je i na donjoj karti ostrvo Aba označeno kao Aba Vela.

Sidrenje je moguće u dva zaliva na istočnoj obali ostrva. Najveće sidrišče je na severu i zaštićeno je rtom ostrva. Sidenje je moguće dubinama između 2 i 5 m. Dno je peskovito i sidro dobro drži. Zaliv je zaštićen od svih vetrova sem od južnih. Zaliv severno od rta je zaštićen samo od južnih vetrova. Sidrenje je moguće na dubinama od 2 do 15 m. Dno je peskovito i sidro dobro drži. U sidrištu nema postavljenih bova i potrebno je koristiti sopstveno sidro. Najbliži restoran je na severu ostrva Kornata u zalivu Tomasovac ili malo dalje na ostrvu Katina.

12-Oključ (Okjuč)

Oključ je jednood najjužnijih ostrvaKornata. Nalazi se oko 550 m jugozapadno od Kurbe Vele, a od krajnje jugoistočne tačke ostrva Kornat udaljen je blizu 4 km. Garmenjak Veli se nalazi 570 m severozapadno, Lucmarinjak je oko 930 m jugoistočno, a Purara je 2,2 km zapadno.

Građen je od krečnjaka kredne starosti.

Oključ ima oblik bumeranga, sa dva rta koja zatvaraju uvalu Oključ, okrenutu prema jugozapadu. Dužina ostrva od jednog do drugog rta duž ostrvskog grebena je 1650 m, a u pravoj liniji je 760 m. Najviša tačka ostrva Veli vrh je na jugu ostrva, dok je na severnom delu najviši vrh 53 m.

13-Kasela

Kasela je ostrvo u jugozapadnom delu NP “Kornati”. Okružena je drugim ostrvima arhipelaga, a na severu izlazi na Kornatski kanal. Kornat je udaljen tačno 2 km, dok su najbliža ostrva Klobučar (180 m), Gustac kod Lavse (350 m), Prišnjak Veli (450 m) i Lavsa (1 km).

Kasela je ostrvce nepravilnog oblika sa zaobljenim rtom koji se proteže na istok; dugačko je oko 1,1 km. Na jugozapadnoj obali ostrva prema otvorenom moru su litice. U blizini litica je i najviši vrh ostrva, dok je na zaobljenom istočnom rtu najviše uzvišenje 31 m.

Ostrvo ima samo jedan pogodan zaliv za sidrenje i on se nalazi na severoistočnoj obali. Sidrenje je moguće na dubinama između 2 i 8 m. Dno je peskovito i na pojedinim mestima zaraslo sa travom. Sidro dobro drži. Zaliv je zaštićen od svih vetrova, sem od južnih. Na ostrvu nema nikakvih sadržaja, a najbliže konobe su na ostrvima Lavsa i Ravni Žakan ili u zalivu Opat na jugu ostrva Kornat. 

14-Kameni Žakan (Žakan Kameni)

Od 30 najvećih ostrva u NP “Kornati” samo je baš to trideseto ostrvo po veličini (Bisaga) niže od Kamenog Žakana. Nalazi se oko 2 km jugozapadno od Kornata, 650 m zapadno od Škulja, dok je Jančar udaljen samo 150 m od zapadne obale. Od Ravnog Žakana je odvojen morskim prolazom Luka Žakan, širokim 280 m širok i dubokim do 8 m. U blizini su još ostrvca Žakanac i Prduša Vela.

Građen je od krečnjaka kredne starosti. Dužina ostrva u smeru zapad-istok je 850 m, dok je širina ostrva u pravcu istok-zapad 730 m. Najmanja širina ostrva je 150 m.

Za sidrenje je najpogodnija zapadna obala ostrva, između Jančara i Kamenog Žakana, gde se dubina mora kreće od 2 do 10 m. Dubine su između 2 i 10 m. Dno je peskovito, ponegde zaraslo sa morskom travom i sidro dobro drži. Sidenje je moguće i u zalivu na jugu ostrva, gde se dubine kreću između 2 i 10 m. Tu je dno zaraslo sa morskom travom.

Na ostrvu postoji jedna kuća! Okružena je prirodom i blizu je mora. Ova kuća se iznajmljuje i idealna je za one koji vole samoću i da provode vreme u prirodi. Prevoz do kuće organizovan je iz Murtera, gde je obezbeđen parking za kola. Najbliža prodavnica i konoba su na susednom Ravnom Žakanu.

15-Ravni Žakan (Žakan Ravni)

Ravni Žakan je po površini tek nešto manji od susednog Kamenog Žakana. Iako bi se to po imenu moglo drugačije zaključiti, Ravni Žakan je nešto više ostrvo od svog suseda, koji se nalazi 280 m južno. Najviša tačka ostrva je na njegovoj severoistočnoj strani i idealan je vidikovac za pogled na Kornatski arhipelag u svim pravcima i vredi je posetiti.

Od ostrva Kornat udaljen je 1400 m, Lunga je samo 120 m zapadno, a Škulj 320 m istočno. Ostrvo je nepravilnog oblika sa jednom malom uvalom Žakan na jugu ostrva. Dimenzije ostrva su 900 x 450 m. Kod uvale Žakan je ostrvo najuže, samo 100 m, i u tom delu ostrva ima obrađenih površina. U zapadnom delu Ravnog Žakana je poluostrvo, na kome se nalazi vrh Osijek.

Na ostrvu postoje dve lučice, odnosno dva zaliuva pogodna za sidrenje. Dubina mora između Lunge i ravnog Žakana je 5 m i omogućava bezbednu plovidbu. Između Ravnog Žakana i Škulja dubina mora je 20 m.

Sidrište Ravni Žakan se nalazi na severozapadnoj strani ostrva. Plovilo se može vezati na kameni mol ispred konobe “Larus”, namenjen prvenstveno gostima konobe ili na neku od bova u zalivu. Ukoliko su sve bove zauzete može se usidriti na dubinama između 5 i 10 m. Dno je kamenito, pa je potreban oprez kod sidrenja. Zaliv je dobro zaštićen od južnih in istočnih vetrova, ali nije od bure i maestrala.

Konoba “Larus”

U konobi “Larus” je sigurno da se more doživljava opušteno i spontano. Toga se drže i u pripremi hrane, koja se uvek pažljivo sprema. Oni žele da se uz njihovu večeru doživi osećaj da će se nautički odmor pretvoriti u superiorni gurmanski doživljaj. Vlasnik konobe kaže da je sa Kornatskim arhipelagom sklopio posebni pakt. Bistro more daje ukuse koje njihova hrana bukvalno citira. Zato se jela pripremaju na jednostavan način uz održavanje specifičnosti i kvaliteta. Pošto se  kuvar školovao u Italiji, kuhinja je tipično dalmatinska sa italijanskim uticajima. Da bi doživelo više autentičnosti, u konobi “Larus” se uvek služi samo domaći hleb iz njihove peći. Za predjelo je uvek na raspolaganju domaći pršut, sir i maslinovo ulje proizvedeno od maslina sa Kornata. Ukoliko se poželi “morsko” predjelo pripremiće mešani riblji tanjir, hobotnicu ili salatu od liganja. Specijalitet konobe je carpaccio od sabljarke, tune, grdobine ili kovača. Takođe se preporučuju kozice Larus, spremljene na prošeku i medu. Za glavno jelo konobar će predložiti nešto od morskih plodova iz dnevnog ulova. Sve ribe koje se u ponudi nekoliko sati ranije su plivale u blizini ostrva. Naravno, ponuda zavisi od dnevnog ulova: brancin, orada, kovač, škarpina, kao i rakovi, škampi i kozice. Takođe se mogu izabrati različite vrste brodeta i buzare. Ko preferira meso uvek je u ponudi najkvalitetnije meso. Od bifteka, raznih vrsta rebara i još mnogo toga. Pripremaju se različite vrste testenina, među kojima se izdvajaju špageti San-Jacques (kapesante), koje su specijalitet kuće. Za kraj ostaje desert. Uz sva jela se nude vrhunska vina domaćih proizvođača. Od belih vina tu su malvazija, pošip, šardone i sovinjon. Od crvenih vina u vinskoj karti su plavac mali, dingač, babić i kaberne sovinjon. Uz desert će biti ponuđeno desertno vino muskat ili prošek. Terasa konobe je u senci borova. Uveče se može uživati u zalasku sunca, koje romantično tone u more i menja boje neba i mora. Konoba je otvarena od 15. aprila do 15. oktobra, a radno vreme je do 10-24 h. Cene su slične kao u ostalim konobama, ali u konobi smatraju da je kod njih najbolji odnos cene i kvaliteta.

U zalivu na južnoj obali ostrva nalaze se prodavnica i konoba “Žakan”, najveća u NP “Kornati”. Ispred prodavnice je mol u obliku slova “L” ukupne dužine oko 70 m. Dubina mora kod mola se kreće od 1,6 do 4 m. Na molu su priključci za struju i vodu.

Restoran “Žakan” je neizostavno mesto koje posećuje hrvatska i svetska elita na krstarenju kornatskim arhipelagom. U vreme doručka i večere ispred konobe se nakupi gotovo pedeset jahti i jedrilica. Dugogodišnji voditelj i glavni kuvar konobe Nikša Bakulić diplomirao je na prestižnoj kulinarskoj akademiji “Le Cordon Bleu” u Parizu.

Gastronomski pristup je u pravcu modernog, ali sa naglašenim osećajem za mesto na kome se nalazi. Poštuje se tradicionalno pripremanje hrane kornatskih ribara i težaka, ali i nude posebno odabrani specijaliteti svežih namirnica koji pune zahtevna nepca gostiju. Ko prvi put dođe na Žakan, najbolje je da se opusti i proba degustacijski meni šefa Nikše. Restoran “Žakan” idealno je mesto za romantičnu večeru, veselo druženje sa prijateljima, poslovnim partnerima ili team building. Kojim god povodom se dođe, domaćini će učiniti sve da boravak bude nezaboravan.

Šef restorana, tridesetogodišnji Šibenčanin i bivši pomorac Nikša Bakulić, objašnjava na koji način funkcioniše usluga u tom restoranu. On govori engleski, nemački, italijanski i španski jezik, lično upozna svakog gosta i potrudi se da se osećaju ugodno. U svom kompjuteru ima podatke o karakteristikama 50 jahti i o navikama, željama i ukusima njihovih vlasnika. Svi gosti restorana imaju broj njegovog mobilnog telefona i mogu ga nazvati kako bi naručili večeru. Mnogi ga pozovu dok su još kod kuće na kopnu, naprimer u Italiji ili Austriji, pa najave dolazak, rezervišu mesto za brod i omiljeni sto u restoranu.

“Kada se neka jahta usidri u našoj uvali, ja svojim gumenjakom odem do nje i ako nisu naši stalni gosti upoznam se sa vlasnicima, ako jesu javim im se i malo popričam sa njima. Objasnim im šta imamo u ponudi, a oni odaberu šta žele jesti i kažu mi kada žele da im to bude servirano u restoranu. Ako su svi stolovi u restoranu popunjeni ili rezervisani, ponudimo da im pripremimo hranu, ukrcamo je u gumenjak i odnesemo na brod. Stalni gosti uglavnom uživaju u tome da sami dođu do restorana odabrati ribu ili jastoga koga žele pojesti. Sva riba složena je na ledu u frižideru koji je smešten na terasi, gde se nalazi i akvarijum sa jastozima. U kuhinji se tačno zna ko šta jede, za svaku ribu se zna kome ide i kada bi je trebalo pripremiti. Kada gosti sednu u restoran, nema čekanja na hranu. Odmah im se servira predjelo, kada ga pojedu glavno jelo i tako celu večeru tempom koji oni žele. Stalnim gostima na sto se postavi i razglednica sa slikom njihove jahte. Znaju doći sledeće godine sa tom razglednicom u rukama, kako bi nam pokazali da su i prošle godine jeli tu kod nas.”

Jednom su neki gosti, prepričava Nikša Bakulić, u uvali ispred restorana proveli 13 dana: “Probali su sva jela koja imamo i na kraju više ni sami nisu znali šta bi jeli pa smo ih počastili kornatskim brudetom od škarpine i kokota. Oduševili su se. Trebalo je to da bude oproštajni brudet, ali nakon te večere odlučili su da ostanu još dva dana.”

16-Gustac kod Kornata (Metodov Gustac)

U Kornatima postoje tri ostrva koja se zovu Gustac. Štaviše, dva ostrva sa ovim imenom u NP “Kornati” su i vrlo slične površine.

U pozadini je ostrvo Piškera, iza njega Panitula Vela

Ovaj Gustac, za koga sam pronašao da ga zovu i Metodov Gustac, nalazi se u sredini Kornatskog kanala, između Kornata (uvala Ropotnica), od koga je udaljen 280 m i Piškere, od koje je udaljen 700 m. Nepravilnog je oblika i slabo razuđen. Dimenzije ostrva su 800 m dužina i 400 m širina.

Na ostrvu su dva brda, južno visine 43 m, dok je severno nešto niže i dostiže 39 m.

Na jugozapadnoj strani ostrva je jama sa pitkom vodom, a na severoistočnoj strani je jedina uvala na ostrvu – uvala Bok – sa plažom od oblutaka. Pripada maloj ostrvskoj grupi Kalafatima.

17-Gustac kod Lavse (Skračin Gustac)

U prvom planu je Lavsa, Gustac se nalazi desno na slici

Ovaj drugi Gustac nalazi se južno od ostrva Kornat, između ostrva Lavsa i Kasela. Od Kornata je udaljen oko 1800 m, Lavse 250 m, a Kasele 350 m. Ipak, najbliže ostrvo mu je Klobičar, udaljen samo 100m prema jugu.

Gustac je jedno od najviših kornatskih ostrva. Građen je od krečnjaka kredne starosti. Na celom ostrvu je samo jedan greben, sa samo jednim vrhom. Gustac je položen u smeru kao i ostala okolna ostrva, odnosno severoistok-jugozapad. Oblik ostrva je ovalan, dužina je 900 m, a najveća širina 430 m.

Ostrvo je izuzetno slabo razuđeno, bez ijednog zaliva na 2,3 km obale.

18-Borovnik

Borovnik se nalazi južno od Levrnake, severno od Mane i južno od Kornata. Građen je od krečnjaka kredne starosti. Najbliži je Levrnaki, minimalna udaljenost dva ostrva je 175 m. Mana je udaljena 700 m, a Kornat (uvala Kravljačica) 1,5 km. Od manjih ostrva najbliži je Balun, udaljen oko 200 m.

Borovnik je ostrvce nepravilnog oblika. Na južnoj obali ima dve uvale (uvala Lojena i uvala Prisliga). Jugozapadna strana ostrvca gleda na otvoreno more i tu se nalaze litice, dok jugoistočna strana gleda na ostrvo Mana. Dužina ostrva je oko 1 km, a najveća širina je nešto preko 400 m. Najviši vrh je gotovo na sredini ostrva.

19-Svršata Vela (Svršata)

Svršata Vela je sa Svršatom Malom jedino ostrvo u Žutskom kanalu (između ostrva Kornat i Žut) koje pripada NP “Kornati”. Od rta Statival Gornji na ostrvu Kornat udaljena je 200 m. Svršata Mala udaljena je 420 m, a Žut oko 1 km. Dužina Svršate Vele je 950 m, dok je najveća širina 500 m.

Na ostrvu su otkriveni ostaci antičkog ribnjaka. Zidovi su građeni paralelno u razmaku od 30 m, a danas su 3 m ispod nivoa mora. Taj objekat se vidi na donjoj slici.

Ostrvo ima lep zaliv na severnoj obali, koji je dobro zaštićen od južnih vetrova. Talase podižu samo vetrovi iz severnih smerova. Dno u zalivu je peskovito i sidro dobro drži. Sidrenje je moguće na dubinama između 2 i 7 m. U jugozapadnom delu zaliva je jedina kuća na ostrvu, ispred koje je privatni betonski mol, a 20 m severno od njega pa je stari kameni mol, koji je srušen. Između ostrva  Vela Svršata i Kornata (rt Statival Gornje) može se bezbedno ploviti. Dubina u sredini prolaza je sedam metara.

Zaliv na zapadnoj strani ostrva nudi dobru zaštitu od severnih i istočnih vetrova. Dno u zalivu je peskovito i sidro dobro drži. Najbliža konoba je u zalivu Donji Statival.

Interesantno je da na ostrvu postoje dva najveća uzvišenja od 31 m. Jedno je na severozapadnom, a dugo na jugoistočnom kraju ostrva.

20-Gominjak

Gominjak se nalazi 320 m jugozapadno od Lunge, a oko 1,2 km od Ravnog Žakana. 350 m severozapadno od Gominjaka je ostrvce Vodenjak.

Gominjak je ostrvce nepravilnog i izduženog oblika. Dužina ostrva je oko 1300 m, dok je najveća širina 340 m.

Građen je od krečnjaka i dolomita kredne starosti.

U pozadini je ostrvo Lunga

21-Veli Rašip (Rašip Veliki, Rašip)

Rašip Veli je smešten je između ostrva Piškere i Mane zajedno sa Rašipićem i Rašipom Malim.

Na ovom ostrvu je kruna (strmac, litica) dugačka gotovo 1100 m i visoka 62 m. Vrh litice je ujedno i najviši vrh ostrva. Jedna od stena ima oblik ljudske glave, zbog čega je posebno zanimljiva posetiocima.

Od rta Cuf na Piškeri, Rašip Veli je udaljen 380 m, a od ostrva Kornat nešto preko 2 km. Rašip Mali je udaljen 750 m, a Rašipić 220 m.

Oblik ostrva je teško opisati, gotovo kao da se sastoji od četiri dela.

Na dva mesta su uske prevlake od 40 i 30 m.

Dužina ostrva (ukoliko se meri po ostrvskim grebenima) iznosi 1600 m, dok je najveća širina 260 m. Posebno se ističe severoistočni deo ostrva, na kome se nalazi vrh Kosir (24 m).

Na severnoj strani ostrva je prostrana uvala Rašip. Tu je napravljen improvizovani molić za pristajanje turističkih brodića.

Na ovoj slici vidi se u pozadini prevlaka široka 30 m

22-Rašip Mali

Iako Rašip Mali ima za 100.000 m² (ili 10 ha) manju površinu od Rašipa Velog (odnosno oko 40%), ipak je sledeći po veličini u NP “Kornati”, jer se nijedno ostrvo nije “umetnulo” između njih.

Od ostrva Kornat (rt Pivćena) udaljen je 1400 m, a u tom potezu su ostrvca Maslinjak i Arapovac. ostrvo Mana udaljeno je 1200 m.

Rašip Mali ima ovalan oblik, koji je narušen manjim poluostrvom na istočnom delu. Za razliku od Rašipa Velog nema dugačku liticu.

Kraj ostrvca je dopušteno autonomno ronjenje. Pripada maloj ostrvskoj grupi zvanoj Kalafati.

23-Panitula Vela (Vela Panitula, Panitula Velika, Panitula)

Ostrvce Panitula Vela najpoznatije je po tome što se na njegovoj severnoj obali nalazi ACI-Marina “Piškera”. Interesantno je da marina nosi naziv po susednom, mnogo većem ostrvu.

Dva ostrva su vrlo blizu jedno drugom, a razdvaja ih samo 80 m širok i do 1 m dubok kanal. Jugoistočno od Panitule Vele su dve hridi, Škanj Veli i Škanj Mali, kao i ostrvce Panitula Mala.

Dužina ostrva je preko 1 km, dok je najveća širina 270 m. U severozapadnom delu ostrva nalazi se prevlaka širine 20 m (slika gore), koja spaja ostrvo sa poluostrvom dužine 330 m i širine 100 m.

Na najistaknutijoj tački ostrva vijori se ACI-jeva zastava. Marina pruža dobru zaštitu od bure, ali malo slabiju od vetrova iz južnog smera. Otvorena je od 1. aprila do 31. oktobra. U slopu marine nalazi se restoran “Klif”. Od drugih sadržaja tu su recepcija sa menjačnicom, prodavnica i sanitarni čvor.

24-Garmenjak Veli (Garmenjak)

Garmenjak Veli se nalazi južno od ostrva Kornat između Oključa 570 m na istoku, Škulja 970 m na severu i Kurbe Vele 720 m na severoistoku. Građen je od krečnjaka kredne starosti.

Zbog gotovo pravilnog kružnog oblika (približan prečnik je 400 m) i odsustva ikakvog zaliva, koeficijent razuđenosti je neverovatno mali, svega 1,04.

Zajedno sa ostrvom Garmenjak Mali, grebenom između njih, kao i još dva grebena na severu, stvara sidrište, gde se može sidriti na dubinama između 2 i 15 m. Ukoliko se plovi prema sidrištu iz pravca istoka, mora se ploviti između Malog Grmenjaka i hridi Desetinjak Južni, gde je dubina 2 m. Dubina između hridi Desetinjak Južni i ostrva Garmenjak Veli je manja od 1 m. Ukoliko se plovi iz severoistočnog pravca, dubina između Garmenjaka Malog i hridi Desetinjaka Gornjeg je 2,5 m, oko grebena je prostrani plićak. Ukoliko se dolazi iz pravca severozapada mora se obratiti pažnja na hrid Desetinjak Donji, koji je 0,2 nmi istočno od Prduše Male. Na njegovoj južnoj strani je plićak, gde je dubina samo 1 m. Sidrište je slabo zaštićeno od vetrova. Dno je zaraslo sa travom i sidro slabo drži. Ne preporučuje se za prenoćište.

Na ovoj slici napravljena je greška, pa su oba ostrva označena kao Garmenjak Mali. Veće (južnije) ostrvo je Garmenjak Veli. Između dva Garmenjaka je ostrvce Desetinjak Južni.

U levom gornjem uglu slike su hridi Desetinjak Donji i Desetinjak Gornji

25-Koritnjak

Koritnjak leži ispred uvale Koritnica na Kornatu. Od rta Guljak na tom ostrvu udaljen je 270 m. Ostrvo je dugačko 650 m, a široko 260 m. Gotovo je potpuno golo i slabo razuđeno.

26-Klobučar (Kolobučar)

Klobučar se nalazi jugoistočno od Lavse, vrlo blizu ostrva Gustac i Kasela. Na ovom ostrvcetu je najviša litica (klif) na Kornatima (80 m). Sa najvišim vrhom od 83 m, Klobučar zauzima osmo mesto među ostrvima u NP “Kornati”, iako je tek na 26. mestu po površini. Nijedno po površini manje ostrvo od njega nema viši vrh.

Litica se nalazi na jugozapadnoj strani ostrva, okrenutoj prema otvorenom moru. Klobučar se nalazi na samo 85 m južno od ostrva Gustac, a od Kasele je udaljen 165 m. Od većeg ostrva Lavsa, odnosno njenog rta Kruzi, udaljen je 660 m. Dužina ostrva je 530 m (u smeru sever-jug), dok je najveća širina 350 m.

27-Lucmarinjak

Lucmarinjak je usamljeno i jedno najjužnijih ostrva u Kornatima. Nalazi se oko 1,15 km južno od Kurbe Vele, a 850 m jugoistočno od Oključa. U relativnoj blizini je jedino još ostrvce Puh, 940 m jugoistočno. Građen je od krečnjaka kredne starosti.

Lucmarinjak je ovalnog oblika, dužine 500 m i najveće širine 250 m. Slabo je razuđen i bez zaliva.

Ostrvo je bilo ubeleženo na kartama pod imenima Luce Marina, Lusmarigna, Luzmarinach, Lusmarignach i Luccomarignago.

28-Mrtovnjak (Mrtenjak)

Svetionik se jedva vidi skroz levo

Još jedno prilično usamljeno ostrvo je Mrtovnjak. Nalazi se oko 2,4 km severoistočno od rta Mede, krajnje jugoistočne tačke Kurbe Vele. Između Kurbe Vele i Mrtovnjaka nalaze se ostrvca Skrižanj Veli i Mali. Od Smokvice Vele udaljen je 4,4 km u pravcu jugoistoka. Bliži je Žirju (6 km), nego Kornatu (6,5 km). Samo su Vrtlić i Samograd položeni istočnije od njega.

Mrtovnjak je najmanje ostrvo u NP “Kornati” čija površina je veća od 100.000 m² (10 ha, 0,1 km²).

Mrtovnjak je u prvom planu

Građen je od krečnjaka i dolomita kredne starosti. Ostrvo je slabo razuđeno, ovalnog oblika, dužine 430 m, a maksimalne širine 280 m. Mrtovnjakje položen u kontra smeru u odnosu na dinarski smer pružanja: od severoistoka ka jugozapadu.

Na severoistočnom rtu ostrva nalazi se svetionik. To je kvadratni kameni stub visine 8 m, a svetlost je 12 m visine. Svetlost se vidi sa udaljenosti od 10 nmi. Ispred svetionika je manji betonski mol, na koji se može pristati sa pomoćnim plovilom. Dubina mora na tom mestu je 1 m.

29-Obručan Veli

Obručan Veli se nalazi samo 65 m severozapadno od ostrva Levrnaka i oko 1,5 km od ostrva Kornat, odnosno uvale Zakrčje.

Severozapadno od Obručana Velog nalazi se Obručan Mali, a udaljenost dva ostrva je 190 m. Obručan Veli ima oblik nepravilnog kvadrata čije su tri stranice (severoistočna, jugoistočna i jugozapadna) dugačke oko 290 m, dok je severozapadna obala dugačka 450 m. “Dijagonale” kvadrata su 520 m i 380 m.

Jugozapadna obala je okrenuta prema otvorenom moru i na njoj se nalazi visoka litica.

Građen je od krečnjaka kredne starosti.

30-Bisaga

Desno od Bisage je ostrvce Golić

Bisaga se nalazi u Kornatskom kanalu, između ostrva Kornat i Mana. Udaljenost od ova dva ostrva je gotovo podjednaka i iznosi oko 750 m. Najbliže tačke na ostrvu Kornat su rt Strižnji i rt M. Vrulje, koje se nalaze između zaselaka Strižnja i Vrulje, odnosno ispred uvale Modri Bok. Ipak, Bisagi je najbliže ostrvce Golić, udaljeno samo 180 m.

Bisaga ima izdužen oblik, dugačka je čak 850 m. U severnom delu najveća širina ostrva je 130 m i najveće uzviušenje je 16 m, dok je u južnom delu najveća širina 150 m, i u ovom delu je najveće uzvišenje na ostrvu od 21 m. Dva dela ostrva spojena su prevlakom širine 50 m.

Građena je od krečnjaka kredne starosti, a na njenom krajnjem severozapadnom delu nalazi se pećina. U Kornatima postoji i ostrvce Bisaga, obično nazvano Bisaga kod Opata.

31-Prišnjak Veli (Prišnjak)

Prišnjak Veli se nalazi između ostrva Kasela (450 m) i Lunga (820 m), oko 2 km od Kornata, od koga je razdvojen Kornatskim kanalom. Ima oblik trougla, čije su stranice 600 m, 530 m i 260 m.

Najbliže ostrvce je Prišnjak Mali, udaljen samo 250 m. U blizini je i Vodenjak, udaljen nešto više od 600 m.

Građen je od krečnjaka kredne starosti.

32-Vodenjak

Vodenjak je ostrvo zaobljenog oblika, okruženo drugim malim ostrvima na severu i jugu, dok se sa jugozapadne strane suočava sa otvorenim morem. Nalazi se između Kasele na severozapadu i Gominjaka i Lunge na istoku. Najbliži mu je Gominjak, udaljen 320 m, Prišnjak Veli 600 m, Lunga 700 m, a Kasela je udaljena 1 km.

Građen je od krečnjaka kredne starosti.

Dužina ostrva je 370 m, a širina 315 m.

33-Smokvenjak

Smokvenjak leži ispred zaliva Šipnata na ostrvu Kornatu i ostrva Šilo Velo. Od Kornata je udalejn samo 120 m, od Šila Velog 240 m, 160 m severno od njega je ostrvce Zornik, a 250 m južno je ostrvce Šilo Malo.

Smokvenjak ima oblik gotovo pravilnog kruga, čija dužina obale je tačno 1 km. Koeficijent razuđenosti je zbog oblika ostrva neverovatno mali, samo 1,03. Dužina ostrva je 370 m, a širina je 270 m. Zanimljivo je da je ceo reljef ostrva, prilično visokog za svoje male dimenzije, u obliku koncentričnih krugova.

34-Skrižanj Veli (Skrižanja Vela)

Skrižanj Veli se nalazi oko 1 km severoistočno od Kurbe Vele, u prvacu ostrva Mrtovnjak, od koga je udaljen 850 m. Samo 60 m ga deli od ostrvca Skrižanja Malog.

Skrižanj Veli ima trouglast oblik. Na jugozapadu ostrva je najveće uzvišenje 18 m, dok je na izbačenom severoistočnom delu prema Mrtovnjaku, najviša tačka osam metara. Dužina ostrva je oko 500 m.

Građen je od krečnjaka i dolomita kredne starosti.

35-Maslinjak

Maslinjak se nalazi jugozapadano od uvale Vrulje i istoimenog sela na ostrvu Kornat. Od rta Pivćena na tom ostrvu udaljen je 540 m. Od okolnih ostrva najbliži su Bisaga, Rašip Mali i Mana, udaljena oko 1,1 km.

Maslinjak je ovalnog oblika, dugačak je oko 400 m, a širok 200 m. Građen je od krečnjaka kredne starosti. Maslinjak je sa vrhom od 39 m viši od svih ostrva u NP “Kornati” koji su manji od njega po površini.

Na starijim kartama imao je nazive Oliveto, Maslignak ili Maslignach.

36-Jančar (Janjčar)

Jančar sa Kamenog Žakana

Jančar je nisko ostrvo (18 m), koje se nalazi samo 150 m zapadno od Kamenog Žakana. Ostala veća susedna ostrva su Ravni Žakan (udaljenost 500 m), Lunga (700 m) i Gominjak (1 km). Veoma blizu Jančara je maleni Žakanac, udaljen 180 m.

Građen je od krečnjaka kredne starosti.

Ovalnog je oblika, dugačak je 400 m, a najveća širina je 180 m.

37-Sušica

Levo je Sušica, desno Levrnaka, u pozadini je Kornat

Sušica je udaljena samo 40 m od severoistočnog dela Levrnake i zatvara sa severa uvalu Anica (po karti se zove uvala Levrnaka). Od ostrva Kornat udaljena je nešto više od 500 m, a na Kornatu joj je najbliža uvala Bele Lučice (ili Bile Lučice). Građena je od krečnjaka kredne starosti.

Sušica sa Levrnake

38-Garmenjak Mali (Grego)

Nalazi se oko 300 m jugozapadno od krajnjeg zapadnog rta Kurbe Vele – rta Kurbe. Građen je od krečnjaka kredne starosti. Slika se nalazi kod prikaza ostrva 24-Garmenjak Veli.

39-Balun

Balun se nalazi južno od Borovnika, najmanje rastojanje između dva ostrva je 170 m, i severozapadno od Mane, od koje je udaljen oko 570 m. Od ostrva Kornat (uvale Strižnja i Kravljančica), udaljen je 2,2 km. To je malo ostrvo u obliku obrnute kapljice vode. Jugozapadna obala ostrva je strma litica sa pogledom na otvoreno more.

Građen je od krečnjaka kredne starosti. Dužina ostrva je 350 m, a najveća širina je 220 m.

U pozadini je ostrvce Borovnik

40-Mrtovac (Mrtvac)

U pozadini se vide ostrva Obručan Veli i Mali sa njihovim liticama

Mrtovac (ili Mrtvac) se nalazi zapadno od Levrnake, od koje ga deli oko 250 m.

Građen je od krečnjaka kredne starosti. Mrtovac ima oblik trougla, a jugozapadna strana okrenuta prema otvorenom moru predstavlja liticu. Dužina te obale je preko 500 m. Pošto je najviša kota ostrva 36 m, verovatno je tolika i visina litice.

Mrtovac je viši od svih ostrva u NP “Kornati” koji su manji od njega po površini.

41-Prduša Vela (Prduša)

Prduša Vela se nalazi 450 m jugozapadno od ostrva Škulja. Od većih ostrva u blizini su Kameni Žakan (610 m) i Kurba Vela (1 km). Ipak, Prduši Veloj najbliža je Prduša Mala, udaljena 250 m.

Ostrvo ima dinarski smer pružanja. Prduša Vela je izuzeno izdužena (555 m), ali vrlo uska (najveća širina je 130 m). Jugoistočni deo ostrva je sa severozapadnim delom spojen uskom prevlakom, širine samo 25 m.

42-Samograd

Samograd je najistočnije ostrvo celog kornatskog arhipelaga. Nalazi se oko 2,8 km istočno od rta Mede na Kurbi Veloj. Od ostrva Žirje udaljen je 3,5 km, a od ostrvca Raparašnjak koje se nalazi između Samograda i Žirja udaljen je 2,2 km. Tako je Samograd mnogo bliži Žirju nego Kornatu od koga je udaljen preko 9 km. Od kornatskih ostrva u blizini je jedino Vrtlić, udaljen oko 750 m prema severozapadu. Po ovom ostrvu nazvan je prolaz između Žirja i Kurbe Vele i zove se Samogradska vrata.

Građen je od krečnjaka kredne starosti. Ostrvo se pruža u dinarskom smeru, ovalnog je oblika, dugačko 370 m i široko 170 m.

Samograd ima neke endemske vrste cveća. 1956. godine M. Radovanović je opisao vrstu pomorskog guštera, koju je otkrio na Samogradu i susednom Vrtliću i dao joj je ime Podarcis sicula samogradi.

Ostrvo posećuju ronioci zbog ronjenja kod litica.

44-Plešćina (Plešćenica)

Plešćina je ostrvo čudnog oblika, koje se nalazi neposredno do ostrva Mana i zatvara sa severa Luku Mana. Severni deo ostrva pruža se u smeru sever-jug i to je veći od dva dela ostrva; dugačak je 360 m, a širok do 120 m. Prevlakom širine samo pet metara spojen je sa južnim delom ostrva, koje se pruža u dinarskom smeru severozapad-jugoistok. Ovaj deo Plešćine dugačak je 150 m i širok do 50 m. Zbog oblika ostrva ima povećan koeficijent razuđenosti.

Od Mane je Plešćina udaljena 270 m, a ostrva Kornat (Strižnji rt) 1,35 km. Ostala okolna ostrva su Bisaga (udaljena 650 m) i ostrvce Golić (udaljen 570 m), koje se nalaze između Plešćine i Kornata, dok su Borovnik (udaljen 800 m) i Levrnaka (udaljena 865 m) zapadno i severozapadno od Plešćine.

45-Panitula Mala

Pored Panitule Male u prvom planu su dve hridi Škanj Veli i Škanj Mali, u pozadini je Lavsa

Panitula Mala se smestila 300 m južno od Piškere, 400 m zapadno od Lavse i 300 m istočno od Panitule Vele. Dimenzije ostrva su 350×150 m. Jugozapadna strna ostrva, okrenuta prema otvorenom moru, predstavlja liticu. Građena je od krečnjaka i dolomita kredne starosti.

46-Strižnjak

Kao što mu ime sugeriše, ostrvo Strižnjak se nalazi ispred uvale Strižnja na Kornatu, samo 200 m od obale tog ostrva. Ostrvo je vrlo nisko i kružnog je oblika. Najveća dužina je 200 m, a širina ide do 160 m. Građen je od krečnjaka kredne starosti.

48-Purara

Ostrvo Purara središte je zone posebne zaštite u NP “Kornati”. Na Purari i hridima Klintu (Mala Purara) i Voliću, kao i na prostoru oko njih, zabranjeno je zadržavanje ljudi i plovila zbog očuvanja prirode od bilo kakvog uticaja. Ostrvo Purara i prostor oko njega su pod stalnim nadzorom naučnika koji izučavaju život u moru i na ostrvima. Na Purari živi veliki broj raznovrsnih vrsta ptica i brojne biljne vrste, a ostrvo je posebno slikovito u vreme kada cvetaju smilje i žalfija, kada se na njemu pojavljuju oblaci leptira.

Purara se nalazi u otvorenom moru južno od Kornata i 2,9 km jugozapadno od Kurbe Vele. Koliko je Purara izolovana svedoči podatak da je najbliže ostrvo Garmenjak Veli udaljen 1,75 km u pravcu severoistoka. Kameni Žakan je udaljen 1,8 km, a Oključ 2,2 km. Hridi Volić i Klint nalaze se 600 m severozapadno, odnosno 400 m jugoistočno od Purare, tako da je ona položena između njih.

Purara ima trouglast oblik, sa rtom koji produžava u pravcu jugoistoka. Dužina ostrva je 400 m, a najveća širina je 120 m. Jugozapadna obala predstavlja liticu.

49-Prišnjak (Tovarnjak)

Pogled na Prišnjak sa Levrnake

Zanimljivost ostrva je njegov vertikalan položaj u odnosu na smer prostiranja svih kornatskih ostrva. Smešten je ispred uvale Zakrče (ili Zakrčje) na ostrvu Kornat, 450 m od obale tog ostrva. Od Levrnake je udaljen 700 m.

Ostrvo je ovalnog oblika, dugačko 330 m, a široko 100 m. Plovidba oko ostrva je opasna, zbog hridi i plićaka, koje se nalaze severoistočno i jugozapadno od ostrva.

50-Šilo Malo (Crnikovac)

U neposrednoj blizini najjužnije tačke ostrva Šila Velog, kao njegov produžetak, nalazi se ostrvce Šilo Malo, udaljeno oko 130 m. Smokvenjak se nalazi 240 m severno, a samo 300 m istočno je ostrvo Kornat. Dimenzije ovog niskog ostrva ostrva su 260×80 m.

Slika se nalazi kod prikaza ostrva 8-Šilo Velo.

53-Veseljuh (Vesejuh)

Veseljuh se nalazi se između ostrva Lavse i Piškere, na severoistočnom ulazu u prolaz Vrata od Lavse, koji razdvaja ta dva ostrva.

Udaljen je oko 130 m severoistočno od krajnje istočne tačke Piškere, a 330 m od Lavse. Od ostrva Kornat udaljen je 1,15 km.

Dužina Veseljuha je 240 m, dok je najveća širina 100 m.

Građen je od krečnjaka kredne starosti.

55-Vrtlić

Zajedno sa Samogradom, Vrtlić je usamljeno ostrvo Kornata u njegovom krajnjem istočnom delu.

Od Samograda je udaljen 750 m, u odnosu na rt Mede na Kurbi Veloj je 2,1 km istočno, Mrtovnjak je udaljen 1,6 km, a Skrižanj Veli 1,8 km.

Građen je od krečnjaka i dolomita kredne starosti. Dužina Vrtlića je 150 m, a širina je do 110 m.

57-Skrižanj Mali

Skrižanj Mali leži 60 m severozapadno Skrižnja Velog i oko 1,1 km severoistočno od Kurbe Vele. Građen je od krečnjaka i dolomita kredne starosti.

Slika ostrva nalazi kod prikaza ostrva 34-Skrižanj Veli.

58-Babina Guzica

Ostrvo u Kornatima sa najčudnijim ili najbizarnijim imenom svakako je Babina Guzica.

Ne ostoji tačno objašnjenje ovog naziva, ali sa oblikom ili izgledom ostrva svakako da nema nikakve veze.

Jedan od mogućih odgovora na pitanje o nastanku imena je sledeći. Austrougarska je želela da ima precizne karte, pa je razaslala geometre da premere svaku gomilu kamena i svaku udubinu u Carstvu i da zabeleže lokalni naziv za nju. Svakako da je stanovništvo to pomalo gnjavilo, pa je moguće da se neki slučajni pastir, na pristojno geometrovo pitanje o nazivu našalio i tako je ostrvo ušlo u karte pod tim imenom.

Ostrvo je u kartama zabeleženo i pod nazivima Babinagusizza i Babina Gusizza.

Babina Guzica je izolovano ostrvo oko 1,8 km jugoistočno od Smokvice Vele, a 1,6 km od Smokvice Male. Od Kurbe Vele udaljena je 1,15 km.

Građena je od krečnjaka i dolomita kredne starosti. Ostrvo je ovalnog oblika, dugačko je 150 m. Jedan manji svetionik nalazi se 550 m zapadno od ostrva u otvorenom moru.

59-Rašipić

Veli Rašip i Rašipić

Rašipić je udaljen 220 m od severozapadnog dela ostrva Rašip Veli, a 1,9 km od ostrva Kornat. Od Rašipa Malog udaljen je 670 m.

Dužina Rašipića je 150 m. Pored ostrvca je dopušteno autonomno ronjenje.

61-Arapovac

Arapovac je ostrvce 620 m od rta Pivćena na ostrvu Kornat. Najbliže ostrvo je Maslinjak, udaljen 320 m, dok je Rašip Mali udaljen 700 m.

Za razliku od brojnih ostrva u Kornatima koji su skoro bez vegetacije, Arapovac liči na “zelenu oazu”.

62-Kameni Puh (Opuh Kameni)

Najjužniji deo Kornata čine četiri ostrva koja u svom nazivu imaju reč Puh ili Opuh, zavisno od izvora. Puh Gornji ili Opuh Južnji je najjužnije ostrvo Kornata. Ostala ostrva su Puh ili Opuh Zmorašnji, koje je i najveće, Kameni Puh ili Opuh Kameni i Vodeni Puh ili Opuh Vodeni.

Ostrvca su raštrkana na prostoru od blizu 2 km. Dva istočna ostrvca, Kameni i Vodeni Puh udaljena su od Kurbe Vele 1 km, a međusobno 450 m. Puh i Puh Gornji su zapadnije od njih, a međusobno su udaljeni 265 m. Od Kurbe Vele su udaljeni oko 1,7 km, a najbliže veće ostrvo je Lucmarinjak, od koga je Puh udaljen blizu 1 km.

Kameni Puh je dugačak 120 m i gotovo je bez vegetacije.

63-Smokvica Mala (Smokica Mala)

Nalazi se oko 240 m istočno od južnog dela Smokvice Vele.

Građena je od krečnjaka i dolomita kredne starosti. Smokvica Mala je vrlo izduženo ostrvce, tako da ima 230 m dužine, ali je zato najveća širina samo 65 m.

64-Žakanac (Vodenjak Mali)

Žakanac (desno) sa Kamenog Žakana. Levo je Jančar, a u pozadini Gominjak

Žakanac se nalazi između ostrva Kameni Žakan (udaljenost 600 m), Ravni Žakan (350 m), Lunga (400 m) i Gominjak (880 m), ali je najbliži Jančaru (170 m).

Dužina ostrva je 130 m, a najveća širina je 80 m.

68-Prišnjak Mali

Prišnjak Mali je manji hri, koji se nalzi 230 m jugoistočnood Prišnjaka Velog i 520 m severozapadno od ostrva Lunga. Dužina hridi je 120 m, a najveća širina je 70 m.

71-Blitvica (Blitvenjak)

Blitvica ili Blitvenjak je izduženo ostrvce (140 m) mešteno između Kornata, tačnije uvale Mala Ropotnica (udaljenost 800 m) i Piškere (710 m). Ipak je najbliže ostrvo Gustac, udaljeno 240 m.

Pripada Kalafatima, maloj ostrvskoj grupi smeštenoj unutar granica NP “Kornati“.

72-Obručan Mali

Smestio se 190 m severozapadno od Obručana Velikog. Obručan mali je najmanje kornatsko ostrvo sa liticom (krunom). Zbog toga je u odnosu na malu površinu izuzetno visom, čak 24 m. Dužina ostrva je 150 m.

74-Bisagica (Sikica Plitka)

Bisagica je hrid koja jedva vidi iznad morske površine, a nalazi se ispred uvale Vrulje na ostrvu Kornat. Od tog ostrva udaljena je 750 m, od Bisage, po kojoj je dobila ime, 480 m, a od Maslinjaka 350 m. Najbliži joj je Babuljaš Mali udaljen 250 m.