Površina: 284,18 km2
Dužina obale: 302,5 km
Koeficijent razuđenosti: 5,06
Najviši vrh: Sveti Vid (349 m)
Broj stanovnika: 8.339
Ostrvo Pag neki ubrajaju u severnodalmatinsku, a drugi u kvarnersku ostrvsku grupu. Zapravo, ostrvo se nalazi između Velebitskog kanala i Kvarnerića, između ostrva Raba, Oliba i Vira, u sasvim neposrednoj blizini kopna.
Ostrvo je vrlo dugačko, gotovo 70 km, a vrlo usko, od 2 km do 9,5 km.
Najstarije ime Paga sačuvano je u I veku u radu rimskog pisca Plinija, a glasi Cissa (Kissa), verovatno je predilirskog porekla, iako ima mišljenja da je to ime nastalo po grčkom kissos – bršljan. Hrvati su to ime pretvorili u Caska, kako se i danas zove naselje u Paškom zalivu. Današnje ime za grad i ostrvo Pag je verovatno nastalo od latinske reči pagus – selo.
Pag je nastao u relativno mlado geološko doba izdizanjem kopna, pa njegovi jugoistočni grebeni i rtovi odgovaraju, naprimer, uvalama na susednom kopnu. More je delovalo i dalje, pa je Pag najrazuđenije jadransko ostrvo. Svaka, pa čak i mala uvala, blago se spušta prema moru i ima peščane plaže, od kojih mnoge imaju izuzetno fini, gotovo kristalno čisti pesak. Tlo se sastoji uglavnom od krečnjaka i lapora. Zanimljivo je da u blizini Kolana ima lignitnih naslaga, a kod Šimuna ima boksita.
Reljef Paga razbijen je sa dve kose koje se pružaju uzduž ostrva. Istočni greben deli se u dve celine, s vrhovima Komorovac (199 m) i Kršina (263 m). Zapadna kosa kreće se između rtova Lun i Škamica, a u sredini se nalazi najviši vrh ostrva Sveti Vid. Paški zaliv deli Novaljsko-casku i Paško-dinjišku dolinu, a zapadno se nalaze Kolansko-vlasička i Povljanska dolina.
Između istočnog i zapadnog dela ostrva postoje vrlo velike razlike. Prema kopnu je ostrvo nerazuđeno, najčešće i vrlo strmo, surovog izgleda, načičkano grebenima i visoko. Taj deo prekidaju uvala Stare Novalje i Paški zaliv. Međutim, ostrvo je na zapadu znatno niže, ali to u većoj meri ne utiče na klimatske promene, jer se i u Lunu (severozapad) i u Pagu (jugoistok) prosečne godišnje temperature kreću oko 15°C. Zimi, najviše zbog bure, temperatura je mnogo niža, ali sneg je retka pojava.
Za razliku od mnogih drugih jadranskih ostrva, Pag ima relativno mnogo izvora pitke vode, a još brojnije su vrulje u moru. Na ostrvu postoje i tri slatkovodna močvarna jezera, Veliko (ili Velo), Malo i Kolansko blato.
Velo Blato
Veliko blato je zaštićeni ornitološki rezervat ptica močvarica na Pagu. Ornitološkim rezervatom proglašeno je 1988. godine. Prostire se na površini od 462 hektra. Nalazi se na južnom delu ostrva Paga između Povljane, Dinjiške i Vlašića. Do Velikog blata može se doći asfaltiranim putem koji vodi prema naselju Vlašići.
Veliko blato velika otvorena vodena površina. To je depresija sa slatkom vodom. Tu je zabeleženo 168 vrsta ptica, između ostalih sive čaplje, bele čaplje, crne liske, mali gnjurci, ćubasti gnjurci, bukavci, ibisi, patke kreketaljke, patke njorke, bele žličarke, eje livadarke, velike ševe i podzviđaće. Veliko blato vrlo je bitno za određene vrste ptica močvarica, jer je poslednje mesto u Evropi na koje mogu sleteti na svom putu prema jugu. Ostalu faunu čine slatkovodne ribe, a ima i jegulja. Zbog tih povoljnih uslova porodica Košćina uredila je Veliko blato u ribnjak, koji je bio jedan od prvih u Evropi. Floru čine trske, šeševi, sitovi i druge močvarne vrste. Južnu stranu blata karakterišu kamenjarske vrste biljaka.
Ribolov je moguć uz dozvolu koju izdaje Turističko društvo.
Planira se proglašenje Parka prirode slivno područje jezera Velo blato i područja do Dinjišćarskog polja, što bi obuhvatilo i Povljansko polje, kao i Malo blato za koje još nije definisano slivno područje.
Početkom septembra 2010. godine doneta je odluka na sednici opštinskog veća Povljane o proglašenju slivnog područja jezera Velog blata rezervatom prirode što je prema izjavi donosioca prvi korak prema proglašenju cele Povljane rezervatom prirode. Namera je da se u budućnosti cela Povljana proglasi parkom prirode. Da bi u opštini videli šta proglašenje parka prirode donosi, a šta odnosi, za početak su proglasili samo područje Velog blata rezervatom prirode.
Iako se klimatske prilike ubrajaju u mediteranske, blizina Velebita jako utiče na biljni pokrivač, što je vidljivo i golim okom. Istočni deo Paga je zbog udara bure i jake posolice sasvim go i stvara pomalo sablasan utisak. Hiljadugodišnje iskustvo uticalo je na stanovnike ostrva, pa su poznati odbrambeni kameni suhozidi, dugi i stotinak metara. Samo mestimično se zadržala autohtona šikara zimzelenog karaktera. Ipak, ima i hrasta, crnike, alepskog bora itd. Fauna je uobičajena kao i na drugim susednim ostrvima, s tim da su ovce u prvom planu zanimanja ostrvljana.
Najstariji tragovi čoveka verovatno zalaze u mlađe kameno doba (oko 2500 p.n.e.). Iz kasnijeg doba poznati su ilirski Liburni. U doba rimske vladavine verovatno su vlasnici pojedinih ostrvskih područja bili pripadnici privilegovanog rapskog i zadarskog sveta, a verovatno i vrlo ugledni stanovnici Rima, koji su uživali plodove rada poljoprivrednika i stočara, a moguće da su iskorišćavali i ostrvske solane. U presudnim vremenima velikih seoba naroda, Sloveni su verovatno rano došli na ovo ostrvo koje se nalazi tako blizu kopna. Od IX veka jača hrvatska država, susedni Nin je jedan od njenih centara, pa je i Pag deo te države. Uskoro, od doba stvaranja hrvatsko-ugarske države, dolazi do jačanja želja dalmatinskih komuna da očuvaju i ojačaju svoj autonomni, komunalni položaj, te da se odupru nasrtajima ugarsko-hrvatskih, mletačkih, zadarskih i drugih snaga. U sukobima tih interesa, naročito između Paga i Zadra, ostrvo je vekovima stradalo. Od XII veka i tokom sledećih vekova, u toku pohoda zaraćenih sila, ostrvo je više puta temeljno opljačkano, a stanovnici su ubijani i surovo masakrirani. Pod uticajem Venecije ostrvo je od sredine XIII veka podeljeno i u administrativno-političkom smislu između Zadra i Raba, a ta podela ostala je i do današnjih dana. Uspostavom županija u Hrvatskoj 1992. godine celo ostrvo je pripalo Ličko-senjskoj županiji, i to je izazvalo protest na južnom delu ostrva, pa je novom podelom 1997. godine južni deo ostrva pripao Zadarskoj županiji.
Posle pada Mletačke republike 1797. godine, na Pag je stigla austrijska vojska. Kada su 1806. godine na Pag stigli Francuzi, oni su temeljitije prodrmali ustaljeni, vekovni život ostrvljana. Snizili su carine na vino, preuredili su solane i povećali proizvodnju soli, započeta je izgradnja puteva, osnovana je prva osnovna škola. 1813. godine na Pag su se vratili Austrijanci i ostrvo je ponovo počelo ekonomski da propada, a počela je i italijanizacija. Prvi svetski rat Pag je dočekao sa proređenim stanovništvom, jer je već od kraja XIX veka počeo jak emigracioni proces. Pažani su sa radošću dočekali raspad Habsburške monarhije i odmah je osnovano veće novoformirane države SHS. Međutim, usledila je italijanska okupacija, ali je nakon Rapalskog ugovora između italijanske i jugoslovenske kraljevine 8. aprila 1921. godine okupator napustio Pag. Nakon formiranja samostalne Hrvatske, Pag je u sastavu Hrvatske.
Proizvodnja čuvenog paškog sira
Pag je poznat najviše po solanama, paškom siru i paškoj čipki. Zanimljivo je da i pored presudnog udela kamenjara u površini ostrva, poljoprivreda vekovima imala veliki uticaj na život ostrvljana, zahvaljujući u prvom redu plodnoj zemlji peskulji. Tako je vinogradarstvo od pamtiveka značajan privredni faktor (naročito je poznata paška žutica). Smokava, bresaka, krušaka i drugih voćaka ima i danas. Računa se da ima oko 30.000 stabala maslina, ali se proizvodnja ulja i maslina za jelo dosta zanemarila. Kod Luna postoji rezervat divljih maslina. U toku godine kao tržni višak značajniji su proizvodi rakija, vino, stono grožđe, paradajz i ostalo povrće, jagnjeće, ovčje i kokošije meso, ovčji i kravlji sir i jaja.
Čipka je čuveni paški suvenir
Stanovništvo
Pag je jedino hrvatsko ostrvo koje je administrativno podeljeno između dve županije! Severni deo ostrva (Grad Novalja) nalazi se u Ličko-senjskoj, a južni (Grad Pag i Opštine Kolan i Povljana) u Zadarskoj županiji.
Novalja
Uspostavom županija 1992. godine celo ostrvo pripalo je Ličko-senjskoj županiji, što je izazvalo otpor na južnom delu ostrva. Pre osamostaljenja Hrvatske, ostrvo je gravitiralo Rijeci i Zadru, s time da su automobili na čitavom ostrvu imali riječke registarske tablice.
Novim zakonom o područjima županija iz 1997. godine ostrvo je podeljeno između dve županije. Veći, južni deo sa Gradom Pagom i Opštinom Povljana, pripao je Zadarskoj županiji. Opština Kolan nastala je 2003. godine izdvajanjem iz područja Grada Paga.
Kada se sve sabere, po poslednjem popisu na celom ostrvu zabeleženo je preko 8.300 stanovnika u 25 naselja, od kojih 14 ima više od 100 stanovnika. Jedina naselja sa više od 1.000 stanovnika su Novalja (2.415) i Pag (2.322) i u njima živi skoro 60% populacije ostrva. Sledi Povljana sa 669 stanovnika, jedino naselje u svojoj opštini. U Opštini Kolan najveće naselje je Mandre (467), a tek zatim Kolan (332) i još samo jedno naselje Kolanjski Gajac (16). Ostala naselja sa preko 100 stanovnika su Stara Novalja (281), Metajna (253), Zubovići (180), Lun (148), Kustići (138) i Jakišnica (118) koja pripadaju Gradu Novalji, odnosno Vlašići (212), Šimuni (164) i Dinjiška (111) koji pripadaju Gradu Pagu. Najmanja naselja su Potočnica sa osam i Dubac-Varsan sa 6 stanovnika.
Stadion u Novalji prima oko 1.500 gledalaca
Saobraćaj
Na ostrvo se sa južne strane može stići mostom sagrađenim 1968. godine iz pravca Zadra, tj. Posedarja ili trajektom u Žigljen na severu ostrva iz luke Prizna. Činjenica što se u oba slučaja ostrvu prilazi sa njegove puste, istočne strane, ponekad kod posetilaca koji dolaze prvi put, izaziva šok. Najbliži aerodrom nalazi se u Zemuniku kod Zadra.
Zanimljivo je spomenuti da je Pag početkom XX veka ušao i u više planova za izgradnju železničke pruge u Dalmaciji. Novalja je trebalo da morskim putem prihvata vozove sa severa, a kod Fortice je bila planirana izgradnja železničkog mosta za prugu prema kopnu, ka jugu.
Oni koji dolaze na Pag kolima imaju “večitu” dilemu da li da dođu preko mosta ili trajektom. To može da zavisi i od toga koja im je konačna destinacija na ostrvu. Naravno, ovo važi samo u slučaju kada se na Pag dolazi iz pravca severa (Rijeka, Zagreb, Slovenija i druge države), jer iz pravca juga dileme ne bi trebalo da bude – most je mnogo bolja varijanta. Prednost mosta je što se ne čeka na trajekt. Druga prednost je što se u slučaju korišćenja trajekt sa Autoputa A1 mora isključiti na izlazu Žuta Lokva zatim se vozi do Senja, a odatle je do trajektne luke Prizna put dosta težak. Ukoliko se isključi na izlazu Gospić, vozi se do Karlobaga, pa do Prizne (lošija varijanta, vozi se preko Velebita). Ukoliko se ide na varijantu preko mosta, vozi se oko 100 km duže, ali je put mnogo lakši za vožnju, što takođe može da bude odlučujuće.
U varijanti dolaska preko mosta sa Autoputa A1 se isključuje na izlazu Posedarje, a odatle do mosta ima 20 km.
Paški most je armirano-betonski lučni most koji preko Ljubačkih vrata spaja ostrvo Pag sa kopnom, na državnom putu D106. Pušten je u saobraćaj 17. novembra 1968. godine. Most je dugačak 301 m, a širok je 9 m. Raspon luka iznosi 193 m. Most kod Fortice izgradilo je građevinsko preduzeće “Mostogradnja” prema nacrtu inž. Ilije Stojadinovića. Tokom sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije u više navrata je bombardovan, ali je nedugo nakon rata u celosti obnovljen.
Pored ovog državnog puta postoje (ili su postojali, pa su ukinuti, nije baš jasno) državni putevi D107 i D108. Državni put D107 spaja nekadašnju trajektnu luku u Staroj Novalji sa putem D106. Prolazi kroz Novalju i dugačak je 8 km. Državni put D108 spaja naselje Povljana sa glavnim putem D106 kod naselja Gorica, a dužina ovog puta je 7,6 km.
Najvažniji put na Pagu je državni put D106. Put počinje u trajektnoj luci Žigljen i vodi preko celog ostrva Paga i Paškog mosta do Posedarja, gde se spaja na Jadransku magistralu. Na Pagu prolazi kroz naselja Novalja, Kolan, Šimuni, Pag, Gorica, Vrčići, Stara Vas, Dinjiška i Miškovci. Od ukupne dužine tog puta koja iznosi 73,8 km, na Pagu je 52 km.
Ukupna dužina svih asfaltnih puteva na ostrvu iznosi oko 160 km.
Izlaz sa Autoputa A1 kod Posedarja odakle se skreće za Pag
Iz Novalje i Paga međugradski autobusi voze do Zadra, Splita, Rijeke i Zagreba. Gradski prevoz putnika za područje Grada Novalje vrši se na relaciji Novalja – Gajac – Plaža Zrće, a javni međumesni prevoz na relaciji Novalja – Stara Novalja – Jakišnica – Lun. Takođe su povezani Novalja i Pag. Udaljenost od Novalje do Paga iznosi 27 km, a vožnja autobusom traje oko 30 minuta, u zavisnosti od rute pojedinog polaska, a treba imati na umu i povećane gužve na putevima tokom sezone. Osnovna cena karte je oko 5 €. Iz grada Paga autobusi voze do Povljane i Vlašića.
Neobični saobraćajni znaci na Pagu
Žigljen je nenaseljeno mesto koje se nalazi na istočnoj obali Paga, u istoimenom zalivu. Tu se nalazi trajektna luka gde pristaju trajekti iz Prizne. Oni mogu pristati na obe strane gata, koji ima svetionik koji može osvetliti put do 3 nautičke milje. Osim trajektom, Žigljen je povezan i putem sa 8 km udaljenom Novaljom.
Žigljen ima novu trajektnu luku, koja je zamijenila staru luku u Staroj Novalji. U žigljensku luku pristaju trajekti osim kada duva jaka bura.
U julu i avgustu trajekt saobraća 21 puta dnevno. Prvi polazak iz Prizne je u 4 h, a poslednji je u 23:45 h. Sa Paga prvi polazak je u 4:20 h, a poslednji je u ponoć (zvanično u 0:01 h). Putovanje traje 15 minuta, a cena prevoza za putnike je 3,32 €, a za vozila je 18,46 €.
Trajektna luka Žigljen
Pronašao sam po jedan katamaran i brodić koji voze do Paga. “Jadrolinija” održava liniju Rijeka – Rab – Novalja. U sezoni (od juna do septembra) svakoga dana polazi iz Rijeke je u 17 h, a u Novalju stiže u 19:40 h. Iz Novalje je polazak u 6 h (nedeljom u 9 h) i stiže u Rijeku u 8:40 h (nedeljom u 11:40 h). Cena prevoza od Novalje do Rijeke iznosi 11,68 €, a do Raba je 7,03 €.
Prevoznik “Rapska plovidba” sa brodom “Maslina” organizuje prevoz na relaciji Rab – Lun (luka Tovarnele). Moguće je prevesti najviše 12 putnika i sedam bicikala tim brodićem. U julu i avgustu brod saobraća tri puta dnevno utorkom, sredom, četvrtkom i petkom (polasci sa Paga su u 7:30, 10 i 16 h, a iz Raba u 9, 12 i 17 h), a ostala tri dana u nedelji samo jednom (polazak sa Paga opet je u 7:30 h, a iz Raba u 12 h). Karta za prevoz u jednom pravcu košta 5,31 €, dok je cena povratne karte 8,63 €. Udaljenost Raba i luke Tovarnele je 4,5 nm (oko 8 km).
PLAŽE
Pag raspolaže neverovatnim brojem plaža. I to su plaže u pravom smislu te reči, prostrane i široke. Nisam pronašao nigde podatak o tačnom broju plaža, ali sam zaista bio u prilici da biram koje plaže ću opisati.
Pag je najpoznatiji po plaži Zrće. Ova plaža je širom sveta poznata po nezaboravnim zabavama i upoređuju je sa Ibicom. Mnogi, prevashodno mladi, dolaze na Pag upravo zbog ove plaže. Naravno, mnogobrojni su gosti koji žele mir i tišinu na plaži i za takve goste Pag može da ponudi brojne plaže.
Zbog raznolikog pejzaža Paga, pojedine plaže su u potpunosti bez zelenila, dok je na drugim plažama zelenila u izobilju.
Prosika
Opis plaža Paga počinje od Prosike – gradske plaže grada Paga. Od centra naselja udaljena je svega par stotina metara. Plaža je peščana je, dugačka oko 800 m i posebno pogodna za porodice sa malom decom. Takođe ima prirodan hlad.
Prosika je prepuna ugostiteljskih, sportskih i zabavnih sadržaja – tu su teniski tereni i teren za odbojku na pesku, vodeni tobogan i bazen, igralište za decu, kafići, restoran, moguće je iznajmiti skutere i sandoline.
Mađarica
Plaža Mađarica se nalazi u produžetku plaže Prosika. To je peščana plažasa blagim ulazom u more.
Grad Pag je 2012. godine uložio kako bi napravio moderno opremljenu plažu Mađaricu i uvrstio je u svoju turističku ponudu. Na samoj plaži se nalaze dva ugostiteljska objekta sa brzom hranom i manji bar. Takođe uz navedene objekte plaža ima sanitarni čvor, kabine za presvlačenje, nekoliko tuš kabina sa pitkom vodom i deset posebno opremljenih i platnom natkrivenih VIP paviljona, koji se mogu iznajmiti na ceo dan. Od dodatnih sadržaja valja istaći 60 ležaljki sa suncobranima, ponton dimenzija 2×20 m, 100 m psihološke ograde kupališta, pedaline, sandoline, natkrivena terasa itd. U večernjim satima plaža nudi mirnu atmosferu, za romantične večernje izlaske.
Kompletna plaža ima 24 sata organizovanu službu za održavanje i čišćenje.
Projekat uređenja plaže Mađarica
Biser (Tartanovo)
Na južnoj strani Paškog zaliva nalazi se gomila plaža prikazanih na karti. Jako je teško i na licu mesta (tako kažu čak i meštani) i prema Google Earthu pronaći tačno plažu o kojoj se radi. Ispod puta od Paga prema Kolanu skriveno je bezbroj plaža, pa treba ukapirati o kojoj plaži se radi. Na samom putu nema putokaza koji bi razjasnio misteriju. Tako da je lako moguće da sam i ja napravio neku grešku u redosledu plaža ili u tačnim fotografijama pojedinih plaža.
Nedoumica je i oko plaže Biser. U opisu plaže stoji da se nalazi u Caskoj, ali se hotel “Biser” nalazi oko 1,5 km od plaže Prosika. Trebalo bi da je ovo plaža Tartanovo.
Plaža je kombinacija peska i šljunka. Smeštena je u neposrednoj blizini istoimenog hotela, u sklopu koga je i kafić u kome se gosti mogu osvežiti.
Plaža Biser nema prirodnog hlada, pa je poželjno da gosti plaže sa sobom ponesu potrebnu zaštitu od sunca. Ova plaža je jako pristupačna, mirna i pogodna je za sve uzraste. Posebno je dobra za dečju igru, kao i za osobe koje slabije plivaju. Dubina vode se polako povećava, a dno je pokriveno kamenim oblucima. Nema straha čak ni za osobe koje uopšte ne znaju da plivaju. Ovo je upravo plaža na kojoj se lako može naučiti plivanje ili ronjenje.
Marijanovo
Marijanovo je plaža sa lepim šljunkom i uređenim pristupom moru.
Nalazi se ispod apartmana poređanih duž starog puta od Paga prema Novalji. Od centra Paga udaljena je 3 km.
Na plaži nema prirodnog hlada, osim ispod zelene trske koja raste na padini ispod puta.
Kozlinjak
Kozlinjak je mala šljunkovito-stenovita uvala. Na ivicama plaže ima drveća koje može pružiti hlad, dok je na obali ima nekoliko stena. Plaža je pogodna je za porodice sa malom decom. Nalazi se blizu oblasti Bošana.
Bošana
Bošana je malo naselje udaljeno tek par kilometara severno od grada Paga ili petanestak minuta vožnje kolima. Specifičan reljef ovog područja krije prelepe plaže, može se reći – nasukane između strmih stena koje uranjaju u more. Sa uzvišenih ravnica gosti imaju prelepi pogled na Paški zaliv, kao i na plaže skrivene u podnožju stena. Posebnu lepotu ovim šljunkovitim plažama daju baš te stene koje ih okružuju i skrivaju kupače od znatiželjnih pogleda. Ko voli manje gužve i osećaj intimnosti, plaže u Bošani su idealne za njih. Plaža u Bošani nema ugostiteljske objekte ili neke rekvizite za zabavu u vodi, ali za miran doživljaj i uživanje u tišini to nije ni potrebno.
Ugostiteljskih objekata u samom naselju nema, ali će grad Pag koji je u neposrednoj blizini ispuniti svaku potrebu za kupovinom ili zabavom.
Dubrava (Dubrava-Hanzine)
Između stena, u maloj uvali smestila se i ova prelepa plaža na Pagu. Odmah pored plaže Dubrava nalazi se plaža Delfinka. Plaža Dubrava smeštena je u prirodnom ambijentu, omeđena stenama sa tri strane, morem i pogledom prema obali Hrvatske. Čisto more ukrašava ovo mesto, a zelenilo upotpunjuje tu lepotu. Iako je plaža obogaćena zelenilom i rastinjem, pravog hlada nema. Trebalo bi na plažu poneti suncobran i dobro se zaštititi od sunčevih zraka. Dubrava je šljunkovita plaža, u sredini, dok na stranama iz mora izranjaju stene pogodne za skakače ili osobe koje se vole sunčati bez okolnih znatiželjnih pogleda. Pogodna je za porodice sa malom decom, kao i za parove koji žele uživati u miru i tišini. U blizini plaže nema ugostiteljskih objekata ili nekih dodatnih sadržaja, pa je sve što može zatrebati potrebno je poneti sa sobom. Ovo je plaža za uživanje i odmor.
Kola se mogu parkirati na nekom manjem parkingu pored puta koji vodi kroz hrastovu šumu. Do plaže vodi peščana staza kroz travu.
Posebni rezervat šumske vegetacije Dubrava – Hanzine je zaštićeni kutak prirode jedini na području grada Paga koji čuva ostatke izvorne šume hrasta crnike. Vegetacija je ovom mestu stvorila imunitet na ostrvsku klimu nemilosrdnu zbog jake bure i posolice i istraživanja su ukazala na postojanje vrednog genetskog materijala nikad pre zabeleženog u šumarstvu.
Rozin Bok
Četiri plaže (Rozin Bok, Konjsko, Sveta Marija i Sveti Marko) su blizu jedna drugoj, a nalaze se na putu koji povezuje Pag i Sv. Duh, blizu mesta gde je obeležen 15. meridijan. Svaka plaža ima svoj zaliv, veći ili manji, sve imaju kamenčiće i lepo zeleno more. Oni koji poseduju čamce rado ih posećuju, na njima nema prevelike gužve, pošto su veća naselja malo dalje. Zbog toga se na ovim plažama uživa u miru i izuzetnoj boji vode, koja se najbolje vidi sa vrha, sa puta, ili čak i više, sa obližnjeg Sv. Vida, najvišeg vrha na ostrvu. Sve plaže su pogodne za decu i igre u vodi.
Rozin Bok leži u prekrasnom širokom zalivu ispod puta. Do plaže se silazi stazom. Obala je šljunkovita sa sitnim kamenčićima, a dubina vode se postepeno povećava. Plaža je odlična za igru i ronjenje. U moru ima nekoliko većih stena, do koji se može doplivati. Plaža se nalazi ispod brda, koje pruža hlad u popodnevnim satima.
Veoma popularna destinacija za bicikliste, planinare i brojne turiste, udaljena je svega 5 km od grada Paga. Primorski put, nekada jedina veza između Paga i Novalje, vodi iznad prelepih zelenkastih zaliva kroz područje Bošana. Šarene šljunkovite plaže se dižu prema litici i nastavljaju do najviše tačke ostrva, Sv. Vida. Put dalje vodi kroz specijalni rezervati šumske vegetacije Dubrava – Hanzine, gde su jedini ostaci nekadašnjih hrastovih šuma, prema plažama Sv. Duh i Zrće. Na putu postoji nekoliko vidikovaca na Paški zaliv.
Zatim će se primetiti veliki krug sa kamenim blokom u sredini. To je 15. meridijan. Linija, kojom je na zemlji obeležen meridijan, je od metala (ne vidi se na priloženoj slici). Na njoj je blok od tamnog kamena, koji stoji usred širokog kamenog kruga. Na kamenu je ucrtano ostrvo, koje preseca 15. stepen istočne geografske dužine. Ovaj meridijan se proteže od Severnog pola preko Severnog ledenog okeana, Evrope, Afrike, Atlantskog okeana i Južnog pola, i zajedno sa 165. zapadnim meridijanom, formira veliki krug oko Zemlje. Ovaj meridijan je glavna osa za izračunavanje srednjeevropskog vremena. Upravo zbog toga je grad Pag je ponosni vlasnik jednog od prvih sunčanih satova u Evropi.
Sveta Marija
Sveta Marija je najzeleniji i najmirniji deo ostrva Paga u kome se nalazi zaštićena hrastova šuma, te najlepše plaže ostrva. Smeštena je oko 6 km od grada Paga u smeru naselja Bošane.
GPS koordinate: 44°28′38.202″N i 15°0′19.569″E.
Sveti Marko
Malo dalje od plaže Sveta Marija je veća, vrlo privlačna šljunkovita plaža sa lepim pogledom na Paški zaliv. To je plaža Sveti Marko, na kojoj se dubina vode postepeno povećava. Plaža je pogodna za porodice sa malom decom. GPS koordinate: 44°28’52.973″N i 14°59′56.086″E.
Elena
Elena je prekrasna plaža sa oblucima, a nalazi se nekoliko kilometara severno od neselja Bošana. Pravo je čudo da ova plaža nije krcata. Razlog verovatno leži u tome da se nalazi ispod strmine i do nje nije lako doći, ali se svakako vredi potruditi. Svakako se preporučuje poseta ovoj plaži.
Plaža je duga oko 150 m, na njoj nema sadržaja, pa je idealna ako se želi malo samoće uz more.
Filino
U blizini naselja Kolan nalazi se mala plaža Filino. Šljunak, plitka voda i stene koje okružuju plažu daju prelepi pejzaž za goste koji se odluče za posetu ovoj plaži. Plaža je mala i zbog toga pogoduje osobama koje ne vole gužvu i galamu. Odlična je za uživanje na letnjem suncu, čitanje knjige ili jednostavno za odmor uz popodnevno dremanje. Povremeno kupanje u slanoj vodi svakome će dobro doći, posebno kada sunce malo jače upeče, jer plaža nema prirodnog hlada. Obavezno bi trebalo poneti kremu sa zaštitnim faktorom ili suncobran, koji će zaštititi od jakog sunčevog zračenja.
Ukoliko se na plažu Filino dolazi od plaže Sveti Duh, moguće je naići na zatvoreni put, ali se pored prepreke ipak može proći. Kola je potrebno parkirati pored puta i zatim se nekom od staza po crvenkastoj zemlji obrasloj travom i trskom spustiti se oko 40 m nizbrdo do plaže. iako su staze dobro utabane, nisu pogodne za starije osobe. Osobenost ove plaže su izvori hladne i čiste vode za piće, tako da se na plaži može uživati ceo dan. Na krajevima plaže ima drveća i žbunja koje pruža hlad tokom dana, dok popodne zbog položaja plaže i brda iza nje polako dolazi senka.
U vodu se jednostavno ulazi, a sa maskom za ronjenje se otkriva raznoliki podvodni svet. Plaža je pogodna za parove i decu. Na plaži nema nikakvih sadržaja.
Pre ove plaže, bliže gradu Pagu, nalazi se plaža Hričinac, ali za nju nisam pronašao slike.
GPS koordinate: 44°29′30.668″N i 14°59′22.097″E.
Sveti Duh
Sveti Duh je plaža koja se nalazi u sklopu istoimenog kampa.
Plaža je peščano-šljunkovita, dugačka i pogodna za porodice sa malom decom, jer se plićak proteže i pedesetak metara od obale.
Posetioce očekuje kristalno čisto more i spektakularni pogled na Paški zaliv i Velebit.
Do plaže je moguće doći kolima. Udaljenost od državnog puta D106 je oko 800 m, put je asfaltiran, ali je prilično vijugav. Po nekim informacijama plaća se ulaz (ili je to parkiranje), ali samo 5 kn (0,7 €). More je čisto i toplo, a prirodnog hlada na plaži nema.
Specifičnost ove prelepe paške plaže je u tome da jedina ima peščano morskog dno. Pesak je mekan, sitan i veoma prijatan, tako da se plaža preporučuje porodicama sa decom. Sveti Duh spada među najpopularnije plaže, prostor je dovoljan za sve kupače, jer se plaža proteže na prilično velikoj dužini. Plaža je pogodna za sportove na vodi, zabavu i igru, jer je dno peščano i bez ježeva.
Deo plaže koriste naturisti.
GPS koordinate: 44°30′29.952″N i 14°58′9.175″E.
Čista
Na ovoj plaži moglo bi se zabuniti i pomisliti da se radi o Azurnoj obali. Zbog prirodne lepote, nije potrebno baš ništa drugo, ali ako se ipak ogladni, tu je i restoran.
Ime najbolje opisuje ovu plažu. Plaža Čista još je jedna od onih paških plaža koja očarava posetioce. Ova plaža nalazi se u blizini naselja Kolan, na istoj strani gde se nalazi i plaža Zrće. Ipak, reč je o mirnoj plaži pogodnoj za uživanje u tišini, pod suncem, bez svakodnevnih žurki. I ova plaža je jako popularna i privlači brojne goste. Dovoljno je mirna, s obzirom da je smeštena u blizini plaže Zrće, i pogodna za porodični odmor. Pogodna je za decu i igre u vodi, pošto ima peščan morsko dno bez kamenja, a dubina mora se postepeno povećava.
U blizini plaže smešten je bistro, gde se može naručiti omiljeno piće ili neko jelo kada se ogladni. Kao i mnoge druge plaže na Pagu, ni plaža Čista nema prirodnog hlada – trebalo bi se pripremiti za to i poneti potrebne rekvizite za plažu, mada se na plaži mogu iznajmiti ležaljke, suncobrani i pedaline.
Ukoliko se od plaže Čista produži duž obale oko 100 m prema plaži Sv. Duh, doći se do zanimljivog dela, gde se morska voda meša sa svežom slatkom vodom, u neposrednoj blizini izvora oko koga je bujna vegetacija.
Plaža Čista se nalazi na oko 7 km od Novalje, a do nje se dolazi skretanjem na označenom mestu sa državnog puta D106 od Novalje prema Pagu, pre Kolana. Kod plaže se nalazi veliki parking koji se naplaćuje.
Plaža je od sitnog šljunka i peska sa pristupom moru pogodnom i za najmanju decu.
GPS koordinate: 44°31′54.332″N i 14°56′12.995″E.
Prnjica
Prnjica je udaljena oko 2,5 km jugoistočno od plaža Zrće i Katarelac.
Već sam pogled na more na ovoj plaži doneće potrebno letnje osveženje. Neće biti problema da se pronađe mesto za peškir, pošto plaža nikada nije puna, a noge će uživati u hodanju po mekom smeđem pesku (tačnije veoma sitan šljunak, skoro kao pesak).
Na plaži nema prirodnog hlada, more je lepe plave boje i odlično za igre u vodi, jer nema morskih ježeva ili stena. Posetioci neće ostati ni gladni, jer je na usluzi improvizovana ponuda cateringa.
Po nekim informacijama ova plaža je trenutno zatvorena. Moguće da je problem nastao oko prilaznog puta za plažu sa glavnog državnog puta D106. Izgleda da prilazni putevi do plaža Sveti Duh, Čista i Prnjica prolaze kroz privatne posede. Na Google Earthu se vide pokretne kapije kojima su ti putevi zatvoreni, ali su slike uzete van sezone.
Zrće
Plaža Zrće je najpoznatija novaljska, ali i hrvatska plaža. Proglašena je najlepšom plažom na Jadranu za 2002. godinu u akciji Hrvatske turističke zajednice (HTZ) i medija “Plavi cvijet”, a od 2003. godine nosi Plavu zastavu. Od Novalje je udaljena oko 3,5 km.
Plaža je dugačka preko 400 m, šljunkovita je i može primiti više hiljada kupača. Raspolaže sa velikim parkiralištem. Osim kupanja nudi i mogućnost korišćenja raznih sportsko-rekreativnih i zabavnih sadržaja kao što su bungee jumping, jet-ski, parasailing, cageball ili wake-boarding. Ova plaža poznata je širom sveta po nezaboravnim zabavama.
U toku dana može se lenčariti, kupati se ili se uključiti u neki od mnogobrojnih sportova, a uveče kreće žurka. Posebnost ove plaže su klubovi “Papaya”, “Kalypso” i “Aquarius” na kojima zabava traje bez prestanka, a za muziku su zaduženi najpoznatiji svetski di-džejevi za koje su nastupi na Zrću postali stvar prestiža i potvrda kvaliteta.
Plaža Zrće je postala svetski sinomim za letnju zabavu i sa pravom je zovu i hrvatskom Ibizom.
“Papaya” je tip open-air kluba, a udaljena je samo 20 m od mora. Postoji od 2002. godine, a prostire se na 6 terasa ukupne površine oko 3000 m2. Ovde se na dnevnim i noćnim žurkama može čuti vrhunski vocal i latino house kao i r’n’b, uz animaciju atraktivnih plesačica. Poslednjih godina gostovala su brojna velika imena elektronske scene kao što su Armin Van Buuren, DJ Tiesto, Markus Schulz, Arno Cost, Shapeshifters i Funkerman. U klubu postoje jacuzzi bar i dva tobogana.
“Aquarius” se nalazi odmah do “Papaye”. Prostire se na 2500 m2 i može primiti 3.000 ljudi, a žurke animiraju MC i go go plesačice. U sklopu kluba nalazi se restoran u kome se možete jesti tokom dana i pizzerija koja radi od podneva od 6 sati ujutro. Pre nekoliko godina proglašen je za najbolji evropski letnji klub po izboru “Mixmaga”, jednog od najčitanijih časopisa o clubbingu.
“Kalypso” je najstariji klub na Zrću i začetnik je beach clubbinga u Hrvatskoj. Sluša se uglavnom house, a plesni podijumi, kao i ceo klub, okruženi su borovim stablima koja čine atmosferu stvarno posebnom.
Klub “Noa” otvoren je 2011. godine. Prostire se na 2000 m2 i smešten je na pontonu iznad samog mora. Ceo kompleks uključuje klub s bazenom, VIP prostorom na dve etaže, pet šankova, vezovima za jahte i ležaljkama, kao i plažu na kojoj se nalaze šank, fast food, stolovi za masažu i ležaljke.
Jedan od načina prevoza do plaže Zrće
Ima i drugačijih viđenja Zrća. Svakog leta tamo se sjate napaljeni muškarci koji su celu godinu proveli u teretani i koji su, tražeći “seks na eks”, uglavnom naletali jedni na druge.
Nekada se dogodi i to da se tekst počne stihovima narodnjačkog umetnika koji se odaziva na di-džej Krmak: “Skuplj’o sam novce cijelu godinu i dod’o tome babinu mirovinu. Peti mjesec nisam pio, ulio ušteđevinu u hrđavi ‘klio’. Po prsima se brij’o, radio trbušnjake, napamet naučio sve narodnjake. Doviđenja, idem do Zrća skočit’, valjda ću ovog ljeta nešto umočit’.” To je parodija na stvarnost mladih u takozvanom regionu, opijenih legendom zvanom “plaža Zrće, najbolja zabava u Evropi”.
I onda je slika koja se može zateći na dnevnoj žurki u „Papayi”: bar 80 odsto golih muškaraca koji skaču u bazenu gledajući jedni druge. Svi frajeri zapale zbog lakih riba i na kraju ih tamo bude deset na jednu.
Caska
Plaža Caska se nalazi istočno od Novalje, u pravcu sela na Barbatu, najkamenitije delu ostrva. Takođe je u neposrednoj blizini plaže Zrće (postoji staza između dve plaže međusobno udaljene oko 500 m).
Selo Caska (26 stanovnika), po kojoj je plaža dobila ime, zaključuje Paški zaliv Pag. U selu je upečatljiva visoka okrugla kula iz XIX veka, koja je služila za pripremu ribolova, uglavnom na tune.
Posebnost ove plaže su ostaci rimskoga grada koji se mogu naći u neposrednoj blizini plaže i na morskom dnu. Navodno je potonuo nakon zemljotresa u IV veku. Plaža je peščana (po drugim izvorima je šljunkovita), samo u zapadnom delu zaliva u moru ima nekoliko kamenih ploča. Morsko se dno se lagano spušta, što je čini pogodnom za porodice sa decom. Dužina plaže je preko 400 m. Plaža nije među najbolje uređenim na Pagu, ali je veoma popularna.
Na plaži postoji ugostiteljska ponuda (restoran) i nešto rekreativnih sadržaja.
Na glavnom putu nalazi se reklama za restoran “Žal” i na tom mestu je potrebno skrenuti. Automobilom se dolazi vrlo blizu plaže. Od puta koji povezuje Novalju sa trajektnom lukom Žigljen udaljena je tačno 1 km. GPS koordinate: 44°32′59.521″N i 14°55′8.725″E.
Vidalići
3 km od Caske nalazi se selo Vidalići u kome postoji novoizgrađeni apartmanski kompleks. Od velikog parkinga lako je asfaltiranom stazom dužine 100 m doći do plaže, koja je široka 15 m, a dugačka 250 m. Plaža je sa sitnim šljunkom, delimično betonirana. Ima malo prirodnog hlada, ali se mogu iznajmiti suncobrani. U blizini su restoran i kafić, nekoliko klupa i kanti za otpatke. Ima mnogo malih pristaništa za skakanje u vodu i sunčanje. Na plaži se može roniti sa maskom.
GPS koordinate: 44°53′93″N i 14°49′63″E.
Zubovići (Veli žal)
Vozeći se dalje po Barbatu, 3 km od Vidalića dolazi se do sela Zubovići, koje se može pohvaliti sa dve plaže.
Glavna plaža se zove Veli žal i ima prijatan lokal u hladovini u kome se može osvežiti, nešto pojesti, uz prijatnu i nenametljivu muziku, a Wi-Fi odlično radi. Zalasci sunca su tu prelepi. Kola se mogu parkirati u selu i zatim se prošetati do obale. Plaža je sa sitnih okruglim šljunjkom. Zaliv završava opasanog brdo na drugoj strani stjenovitom zalivu, gde su videli lepe zalaske sunca.
Između kuća u selu je pristanište, gde se ribari često zadržavaju, sakrivena ispod peščne litice nalazi se plaža Podpećine. Do nje je potrebno samo nekoliko minuta hoda. Litica daje hladovinu. Plaža nije velika i nudi više mira nego glavna plaža. Ima sitne kamenčiće, ulaz u more je jednostavan.
Dražica (Plat)
Deo Zubovića je naselje Dražica, koje takođe ima svoju plažu. Do plaže se dolazi stazom koja počinje kod grupe kuća na brdu. Najpre se prolaze pristaništa i platoi za sunčanje i ulazak u more. Ukoliko se produži stazom, stići će se na plaži Plat. Moguće je do plaže doći i kolima, po prilično strmom putu. Ipak, preporuka je da se krene pešice iz Zubovića (ima oko 15 minuta hoda, pošto je plaža udaljena oko 400 m od poslednjih kuća). Živopisna staza uklesana je u stenu sa predivnim pogledom na Paški zaliv. Ova staza nije za one koji se boje visine, ali je sjajna prečica i jedna od najslikovitijih staza na ostrvu. Sve vreme je ispod zeleno more sa prelepim uvalama za kupanje.
Na širokoj plaži se nalazi toalet i manji lokal sa prijatnom hladovinom. Na kraju plaže je deo za vlasnike pasa. Plaža je veoma popularna, jer je lepa i velika. Možda na prvi pogled izgleda malo divlje, ali se pažljivo održava i čisti i veoma je prijatna za kupanje. Ali bez hlada, kao i većina plaža na ostrvu.
Metajna
Metajna je smeštena u severoistočnom delu Paga u istoimenoj uvali i na 12 km udaljenosti od Novalje – centra severnog dela ostrva. Osnovne privredne aktivnosti iz prošlosti – poljoprivredu i ribarstvo – uspešno je u ovom kraju odnedavno zamenio turizam.
Ovo malo mesto iznenadiće goste svojom živopisnošću. U Metajni je prirodna kamenitost ostrvskog pejzaža ukrašena mirisom aromatičnih biljaka – osnovnom hranom brojnih ovaca koje slobodno pasu tokom letnjih meseci.
Gastronomi će posebno uživati u Metajni – paški sir i jagnjetina, grožđe i smokve, upravo ulovljena riba i školjke, prošek i komovica – ništa neće nedostajati.
O plaži u samom mestu nisam uspeo da pronađem nikakve detalje.
Ručica
Kažu mnogi da je ovo najpoznatija plaža na Pagu. Ko se i ne slaže sa tom tvrdnjom, barem se slaže sa tim da je reč o jednoj od najpoznatiji plaža na ostrvu. Teško da neka plaža parira Zrću, ipak plaža Ručica se iz godine u godinu sve bolje prezentuje gostima širom sveta. Jako je popularna, najviše zbog svoje lepote. Netaknuta priroda, surovo okruženje i pomalo izolovani položaj ove plaže, kombinacija su koja svakako pozitivno deluje. Brojne svetske liste – izbor najboljih destinacija za odmor, spominju ovu plažu na Pagu.
Od ovog putokaza u Metajni do plaže ima oko 1 km
Plaža se nalazi u blizini naselja Metajna. Već sam dolazak na plažu ostavlja bez daha. Stiže se putem koji vodi kroz živopisni predeo zvani Kanjon. Neodoljivi mirisi bilja i mora, jarko sunce i topli povetarac upotpunjuju osećaj da se boravi u srcu Mediterana. Netaknuta priroda ostavlja odličan utisak na sve goste, a plaža će oduševiti podjednako i mlade i one malo starije. More je od sinje plave do tirkizne boje, zbog šljunjkovitog dna. Plaža je zbog toga savršena za igre u vodi i opuštenu dečju igru. U večernjim časovima, kada kamenitu obalu obasja zalazeće sunce, na plaži je prelepo. Uprkos činjenici da je ovo jedna od najudaljenijih plaža na ostrvu, izuzetno je posećena zbog lepote i mira zaliva koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Česti gosti plaže su porodice, kao i mladi parovi. Plaža nema prirodnog hlada, kao i mnoge druge na ostrvu, ali u blizini između stena u uskom prolazu smestio se jedan mali bistro gde se može osvežiti ili nešto pojesti.
Na izlazu iz Metajne na raskrsnici je mali putokaz za Ručicu. Vozi se 1 km do plaže, a na kraju puta postoje dva travnata parkinga, svaki na jednoj strani zaliva. Odatle do plaže ima samo par minuta hoda.
GPS koordinate: 44°30′03″ N, 15°01′14″ E.
Beritnica (Beriknica)
Do plaže Beritnice može se doći pešačenjem od plaže Ručice ili sa nekim izletničkim brodićem. Jedan od tih brodića svakodnevno polazi sa plaže Zrće. Rastojanje između plaža Ručica i Beritnica je oko 1 km, a može se savladati za 15-20 minuta pešačenja. Ne može se doći obalom, već se mora popeti na brdo. Razlog je Stogaj, spektakurna stena za penjanje, koja se nalazi na zapadnom kraju plaže i onemogućava prolazak. Usput se mogu zapaziti amoniti, okamenjeni fosili glavonožaca.
Beritnica je posebna po prirodno složenim stenama u plitkom moru, odličnim za fotografije ili jednostavno za divljenje sa obale. Malo veštiji se mogu se popeti na neku od te tri stene i zabeležiti nezaboravne trenutke sa letovanja. Plaža je okružena stenovitim krajolikom, sa manjim šljunkovitim dijelom. Nema prirodnog hlada, kao ni kafića (najbliži je na plaži Ručica). Iz tog razloga potrebno je poneti sve što može da zatreba. Beritnica je odlično mesto za one koji žele da izbegnu gužvu i galamu. Takođe, plaža je odličan izbor za osobe koje vole adrenalin i spremne su za izazove poput penjanja po stenama u vodi.
GPS koordinate: 44°29′54″ N, 15°01′54″ E.
Slana
Osećaj u uvali Slana vrlo je interesantan. Tamo vlada gotovo mistična tišina koju samo ponekad prekine pokoji zvug galeba. More je čisto i sveže pa se ova plaža preporučuje svima koji ne vole veliki broj kupača u blizini. Do Slane je moguće doći samo čamcem.
I za Slanu se može reći da je jedna od najlepših plaža na ostrvu. Plaža je sa veoma sitnim šljunkom, prijatna za šetnju i sunčanje. Ulaz u more je udoban, nagnut, a u moru se može biti opušten, jer je kamenje pljosnato. Plaža je odlična za decu, jer se mogu igrati i na plaži i u vodi. Na plaži postoji izvor pitke vode. Zbog toga na plažu dolaze paške ovce, koje su zanimljiv dodatak na fotografijama. Prirodnog hlada na plaži nema, osim ispod velikih stena. More je vrlo mirno i izuzetno čisto.
Neki ovu plažu nazivaju i Paška vrata. Upravo oko plaže sa tim imenom su i najveće nedoumice. Po drugom izvoru, plaža Paška vrata se nalazi između plaža Beritnica i Malin. U tom delu Paga postoje plaže Slana i Sušac. Po trećem izvoru plažu Malin bi mogli smatrati Paškim vratima. Jedan opis plaže Paška vrata odgovara plaži Beritnica!? Tako da sam ostao u nedoumici i plaža Paška vrata nije predstavljena.
Nažalost, ova plaža ima mračnu istoriju, pošto je to jedno od mesta gde je postojao ustaški logor tokom II svetskog rata.
Poznato je da su zločinci za logore odabirali najstrašnija mesta, odnosno ona područja u kojima je zbog prirodnih uslova život težak, često gotovo nemoguć. Obično su birali malarična područja, sa mnogo močvara, vlage i komaraca, puste predele bez vegetacije, kontinentalne delove gde su vrlo oštre zime ili južnija područja sa vrlo toplim letom.
Uz gotovo nemoguće životne uslove u surovoj prirodi zlikovci su za genocid odabirali i takva mesta gde su se mogle brzo i bez teškoća uklanjati žrtve. Stoga su birana mesta uz reke ili ogromne pustare.
Područje Slane na Pagu odgovaralo je svim opštim uslovima za organizovanje koncentracionog logora. Ono što su nemački nacisti primenjivali prilikom podizanja koncentracionih logora u Nemačkoj ili porobljenoj Evropi, to su ustaški krvnici jednostavno “prekopirali” u Slani na Pagu.
Predeo Slane zaista je izuzetno surov deo prirode. Na čitavom tom području od nekoliko hektara nema ni jedne veće biljke koja bi pružala bilo kakav hlad. Čak nema ni šake zemlje. Samo goli kamen, uvek oštar kao nož, a leti i usijan kao žar.
Već sam boravak u junu, julu i avgustu u toj kamenoj pustinji predstavlja mučenje. Ako se isključi voda i hrana – u tom kamenom paklu – čovek je osuđen na smrt.
GPS koordinate: 44°29′49″ N, 15°03′01″ E.
Sušac (Donja Slana)
Sušac je jedna od tri plaže u Paškim vratima (Malin, Sušac, Slana).
Do ove plaže može se doći isključivo morskim putem. Iz tog razloga nema gužve, iako je popularna.
U blizini plaže je izvor, oko koga se zeleni trava i obogaćuje izgled ove gole kamenite plaže, kao što je i većina u Barbatima.
Plaža je šljunkovita, more je jako lepo, toplo i ima lepu boju. Naravno da nema prirodnog hlada, a posećuju je i galebovi.
GPS koordinate: 44°29′17″ N, 15°2′58″ E.
Malin (Maline)
Malin je plaža od finog šljunka u Paškim vratima.
Do nje se može doći samo čamcem.
U blizini se nalazi izvor, oko koga ima malo trave.
GPS koordinate: 44°29′05″ N, 15°03′26″ E.
Gornja Slana (Baška Slana)
Plaža Gornja Slana nalazi se oko 600 m severno od uvale Slana, putem preko ostrva. Nalazi se na potpuno drugoj obali Paga u Velebitskom kanalu i okrenuta je prema kopnu.
Nova pošta
Uvala Nova pošta nalazi se u Velebitskom kanalu i prilično dobro je zaštićena od bure.
Do plaže se može doći pešice iz Metajne. Krene se u pravcu severoistoka, a rastojanje je oko 2 km.
Staza od Metajne do Nove pošte
Velika luka
Od brojnih uvala u Velebitskom kanalu izdvojio sam još Veliku luku. Nalazi se prekoputa naselja Cesarica na kopnu. Od naselja na Pagu najbliži su Zubovići, udaljeni oko 1,5 km prema jugozapadu.
Jadra
Plaža Jadra nalazi se oko 4 km severno od Stare Novalje. Obale plaže su većinom stenovite, odakle se direktno ulazi u duboku vodu. Ipak se može pronaći i nekoliko šljunkovitih uvala koje mogu poslužiti kao ulaz u more, kao i betonske stepenice koje su sagrađene kako bi olakšale ulaz u more.
More je lepe zelene boje. Pošto se nalazi na nezaštićenom kraju centralnog dela ostrva, plaža je izložena buri i mogu da se jave visoki talasi.
Deo iznad plaže je uređen pre nekoliko godina i posut je peskom pa je ležanje na plaži udobno. Tu je i nekoliko suncobrana za hladovinu.
Na plaža je kiosk sa brzom hranom i toalet. Plaža raspolaže sa parkingom koji se plaća.
Raskrsnica na kojoj se skreće za plažu Jadra
Trinćel (Planjka)
Trinćel ili Planjka je predivna peščana plaža, topla i plitka, smeštena na samom ulazu u Staru Novalju, na jugoistočnoj obali zaliva Stare Novalje.
U akcijama Hrvatske turističe zajednice (HTZ), Hrvatske gospodarske komore i medija “Plavi cvijet” i “Turistički cvijet”, plaža je 2006. godine osvojila nagrade za najlepšu i najuređeniju plažu na Jadranu.
Od leta 2004. godine plaža se ponosi i Plavom zastavom. Plaža je odvojena od puta pojasom drveća i žbunja, što daje hladovinu. Moguće je iznajmiti ležaljke i suncobrane. Odlično je uređena i idealna za roditelje sa malom decom, raspolaže sa ugostiteljskom ponudom (restoran, pizzerija, kafić) i raznim rekreacionim sadržajima (sportsko i igralište za decu, tobogan). U moru se može bezbrižno igrati, pošto nema ni kamenja ni strmih nagiba. Moguće je iznajmiti sportsku opremu i rekvizite.
Na istočnom kraju plaže nalaze se dve slikovite srednjevekovne crkvice Sveti križ i Sveta Marija.
Mata
Tiha uvala Mata u blizini Luna ima skrivene plaže i uvalice okružene stoletnim maslinama. Plaže mestimično prekriva fini kamen, a na nekim su delovima betonirane ili kamene. U uvali nema dodatnih sadržaja.
Iza plaže prolazi asfaltni put koji se na tom mestu i završava.
Od luke Tavrnele udaljena je oko 700 m.
Ovu plažu neko zove i Tavrnele, po drugima radi se o dve različite plaže!
GPS koordinate: 44.6963 N, 14.7347 E.
Mulobedanj
Mirna uvala Mulobedanj okružena je šumom i zelenilom. Od Novalje je udaljena 17 km u pravcu Luna. Postoji putokaz na putu Novalja – Lun koji upućuje na Mulobedanj, udaljen 1,5 km.
GPS koordinate: 44.656459 N, 14.767513 E.
Krcalo
Pristup plaži je otežan, ali tirkizno plavo more nateraće da se ipak pokuša. Hlada ima dovoljno, kao i mesta za prženje na suncu. Plaža se nalazi oko 1 km severno od Jakišnice.
Hladovina se može pronaći ispod drveća koje se nalazi odmah do plaže. Ulaz u more je lagan, ali zbog otežanog pristupa do plaže nije prikladna za decu. Preporučuje se dolazak čamcem. Na plaži nema ugostiteljskih objekata.
Luna
Jakišnica, hotel “Luna”
Jakišnica se smestila na zapadnoj obali otoka Paga između Luna i Potočnice. Od Novalje, sa kojom je povezana dnevnom autobuskom linijom, udaljena je 12 km. Jakišnice nema u popisu stanovnika, tako da nije jasno da li se smatra zaseokom Luna ili nema stanovnika.
U naselju se nalazi peščana plaža, a za one koji žele više privatnosti brojne skrivene šljunkovite i stenovite uvale pružiće mogućnost za idealan odmor. More je kristalno čisto, a bogati podmorski svet može se istražiti roneći uz vođstvo iskusnih instruktora iz obližnjeg ronilačkog centra. Aktivni odmor može se upotpuniti i iznamljivanjem bicikla.
Osim u hotelu “Luna” (4 zvezdice) koji je jedini hotel na ostrvu severno od Novalje, kvalitetan smeštaj može se pronaći i u privatnim apartmanima.
Plaža Luna je lepo uređena.
Do nje se dolazi asfaltnom stazom od 35 m udaljenog hotela “Luna”, pored koga je i parking.
Plaža je betonirana u nekoliko nivoa. Takođe ima malo pristanište, a u more se može ući sa šljunkovitog dela obale.
Ujutru ima nešto hlada od drveća iznad plaže.
Plaža je veoma popularan među porodicama sa decom. Postoje toaleti, hrana i piće u restoranu hotela.
Plaža je pogodna za kupanje, ronjenje, skakanje u vodu i ribolov. Sa plaže su lepi zalasci sunca.
GPS koordinate: 44.6451 N, 14.7751 E.
Jakišnica
U Jakišnici se može kupati u centru sela, u zalivu gde je mala luka.
Duž čitave obale je lepo uređena staza. Voda je plavo-zelena, duž obale je ravno kamenje, a more brzo postaje duboko. Plaža u selu je betonirana, sa hladovinom u apartmanima pored obale.
Tajana
Tajana je mala kamenita plaža, delimično prekrivena šljunkom i peskom sa malo hlada. Pored plivanja može se i roniti. Na plaži nema gužve. Pogodna je za porodice sa decom.
Od Jakišnice je udaljena oko 1 km u pravcu juga. Deo puta mije asfaltiran.
Parking se nalazi 50 m od plaže.
GPS koordinate: 44.6389 N, 14.7828 E.
Potočnica (Kukurina)
Potočnica (10 stanovnika) ima divnu plažu u zalivu okruženom borovima i agavama. Uz obalu između zelenila je betonirana staza od koje se odvajaju stepenice prema moru. Meštani su stenovitu obalu lepo uredili, betonirali su terase i platforme među stenama, pa se na njima može udobno sunčati. Ima više ulaza u more, čak i podijum. More je veoma čisto, zelenkaste boje i ima morskih ježeva. U moru ima ravnog kamenja, a morsko dno se postepeno spušta.
U zalivu je pristanište sa vezom za čamce. Na obali je neka nijansa sa drveća i stoji za sunce. U Potočnici će se odlično provesti svi oni koji vole malu plažu i ne previše gužve. Zbog zelenila svuda okolo, vrlo je prijatno i lepo.
U Potočnici se nalazi tiha i mirna plaža Kukurina, sa peskom i plitkom vodom. Malo i prijatno mesto koje nudi mir i relaksaciju.
GPS koordinate: 44.6162 N, 14.8093 E.
Babe
Plaža Babe je smeštena u plitkoj uvali na samom severozapadnom rubu Novalje. Od centra Novalje udaljena je 2 km. Šljunčana je, a do nje se može doći pešice iz Novalje laganom šetnjom uz more.
Među svim plažama Novalje, Babe su najplića i najtoplija. Uski obalni pojas je sastavljen od sitnih kamenčića.
Na plaži ima restorana i mogućnosti za rekreaciju, kao što su stoni fudbal i pikado. Ispred plaže je veliki parking, delimično u hladu borova. Plaža ima jedan veći i jedan manji zaliv, ulaz u more na nekim mestima je nezgodan zbog oštrog krupnog kamenja i morskih ježeva, što je znak da je voda veoma čista.
Pošto je plaža Babe prilično popularna, jer je dostupna peške (od centra Novalje 10 minuta hoda), više bi se od nje očekivalo u smislu bolje ponude turističkih sadržaja i bolje regulisanog ulaza u vodu.
Lokunje
Lokunje je dobro posećena gradska plaža Novalje. Uz šetalište su zasađeni palme i cveće.
Lokunje je novaljska gradska plaža, smeštena uz južnu ivicu novaljske uvale. Do široke šljunčane plaže udaljene od centra na 300 m (u pravcu jugoistoka), stiže se pešice.
Plaža je u početku prošarana stenama, ali zatim postaje lepa šljunkovita plaža. More je plitko i toplo. Plaža je okružena zelenim pojasom koji je čini prijatnom za odmor i osveženje u vrućim letnjim danima. Dok jedan uzani rt plaže daruje mirnu vodu, uska borova šuma daje ponešto hladovine. Prirodna hladovina na plaži je retka. Na plaži ispred hotela ima nekoliko slamnatih suncobrana. Lokali i restorani na obalskom šetalištu služe piće i hranu.
Do plaže se može doći kolima i autobusom, a parking se naplaćuje.
Na priloženoj karti vidi se da se u Novalji nalazi još nekoliko plaža: Ploče, Punta mira, Škrape, Sunčani sat, Vrtić (slike ove plaže su istovetne sa slikama plaže Lokunje)…
Straško
Plaža Straško smestila se u širokoj uvali 2 km južno od Novalje. Nosilac je Plave zastave od 2004. godine i nalazi se u sklopu jednog od najvećih i najlepših kampova na Jadranu.
Plaža je dugačka preko 1 km. Straško ima kratak kameniti ulaz u more, a zatim sledi peščano dno. Plaža je veoma popularna, jer je cela obala prekrivena borovom šumom i crnikom, što stvara debelu i prijatnu hladovinu. Plaža je pogodna za porodice sa malom decom. Zbog uređenih toaleta i hlada u kampu uvek ima dosta kupača koji nisu gosti kampa (moraju da kupe ulaznicu). Za mnoge je plaža Straško najbolja na ostrvu.
Na raspolaganju gostima stoje brojni sportsko-rekreacioni sadržaji, kao što je odbojka u moru, sauna, lopta za šetanje po moru, pedaline, sandoline, jet-ski.
Celom dužinom plaže proteže se šetalište na kome se nalaze razni ugostiteljski objekti, a u ponudi su i medicinske i relaksirajuće masaže u neposrednoj blizini plaže.
Plaža i kamp imaju i svoj veliki odvojeni naturistički dio sa svim potrebnim sadržajima.
Gajac
Plaža Braničevica – Gajac je blizu Novalje (4,5 km) i plaža Straško i Zrće (2,5 km). To je šljunkovita plaža sa peščanim pojasom tik uz more.
Prostrana je i dugačka nekoliko stotina metara, pa nema prevelike gužve čak i u špicu sezone. Na plaži nema prirodnog hlada, ali se on može pronaći u blizini u borovoj šumici.
Za ulazak u more se preporučuju patike za kupnje, pošto ima morskih ježeva, jer je voda veoma čista.
Gostima je na raspolaganju više ugostiteljskih objekata, a mogu uživati i u sportu (košarka, odbojka, boćanje), medicinskoj masaži ili iznajmiti pedalinu ili ski-jet.
Plaža je prilično popularan, jer je u blizini većih naselja.
Girenica
Ova prelepa šljunkovita plaža nalazi se na severozapadnoj obali Paga, u istoimenom većem zalivu. Plažu odlikuje čisto more i krupni kameni obluci. More je posebno lepo, najviše zbog pomenutih kamenih oblutaka koji daju posebne boje sa dna. Pogodna je za odmor i uživanje na dnevnom suncu.
Plaža je okružena kamenom ogradom. Sa druge strane ograde ima šume i šiblja, ali na samoj plaži nema nema prirodnog hlada, pa je dobro sa sobom poneti kreme sa zaštitnim faktorom ili suncobran.
Do plaže Girenice dolazi se zemljanim putem. On se odvaja od puta Kolan – Mandre na mestu gde stoji tabla za naselje Mandre. Po zemljanom putu vozi se oko 2 km. Na kraju puta je mali parking, a na obali je restoran.
Put do plaže Girenice
Mandre
Mandre se nalazi na zapadnoj obali Paga. Naselje je malo udaljeno od većih naselja na ostrvu. Put za Mandre se od glavnog ostrvskog puta odvaja u naselju Kolan, odakle je potrebno voziti 4,5 km.
Mandre je simpatično rastegnuto naselje sa malom lukom, koje se od centra sa nekoliko kafića i restorana, odvojenih samo putem od plaže i obale, širi gore i dole duž obale. Ima nekoliko kilometara plaža koje se nižu jedna za drugom, kao niz manjih i većih zaliva. Pošto su u principu vrlo slične, opisaće se kao jedna plaža. More je izuzetno čisto, možda najčistije na celom ostrvu, prelepe zelene i modro-zelene boje. O čistoći mora svedoče morski ježevi, koji uglavnom borave samo u najčistijem moru. Međutim, bez straha, sa obućom za plivanje (može se kupiti u obližnjim prodavnicama) može se ući u more, a već nekoliko metara od obale, gde je veća dubina, morski ježevi više ne predstavljaju problem.
Duž obale je put i šetalište, sa brojnim lokalima koji nude piće i osveženje. Odmah ispod puta su brojne uvale i plaže. Svi putevi su asfaltirani, široki samo nekoliko metara. Ima nekoliko molova za skakanje u vodu i sunčanje, a na par mesta postoje stepenice za ulazak u more. Plaža je pogodna za decu koja mogu bezbedno da se igraju u plitkim uvalama. Prirodnog hlada nema. Zalasci sunca su jedni od najljepših na Pagu.
Plaže se zovu Lanterna 1 i 2, Mandre 1-12, Angelica i Mala Mandra (Mandrica). Plaže su većinom široke samo nekoliko metara, ali zbog dužine obale gomila ljudi je podeljena i svako može pronaći svoje omiljeno mesto. Deo plaže je betoniran i poravnat, tako da je prijatan za sunčanje. Hlada na plažama nema, jedino se može pronaći ispod betonskih zidova lokala ili ivice puta i dok drveća ima samo u dubljim uvalama. Za decu je u blizini sladoled, a za odrasle ima nekoliko kafića pored puta, sa pogledom na more. Izvor zabave za decu i odrasle obezbeđen je ogromnom akva zonom sa dušecima na naduvavanje. Malo van centra, kod luke, je dečji park sa toboganom, a iza glavne prodavnice je dečje igralište. Na drugoj strani centra je mali park sa ljuljaškama.
Severozapadno od luke (smer prema Novalji) su plaže Lanterna, pored prelepog šetališta sa lijanderima i cvetnim žbunjem. Ima mnogo novih apartmana, a praktično svaki od njih ima betoniranu plažu i dobar pristup do mora, a pojedini imaju pristanište. Na plaži je nasut sitan šljunak. Takođe ima kiosk sa brzom hranom, pekarskim proizvodima i bar. Udaljavanjem od naselja plaže postaju kamenitije i manje posećene.
Lanterna 2
U večernjim satima lepo je proći šetalištem koje na jednu stranu vodi do novog i lepo uređenog naselja Mala Mandra/Mandrica (u pravcu Šimuna). Tu se nalazi široka kamenita i betonirana plaža, sa borovima koji pružaju hlad, slamnatim suncobranima i ležaljkama. Ulaz u more je lak, čak i sa stepenicama i merdevinama za one koji skaču u vodu sa pristaništa. Tu je i dječje igralište.
Šimuni
Kamp “Šimuni” smešten je u šumovitom centralnom delu ostrva oko 10 km severozapadno od grada Paga. Prelepa plaža kampa dugačka je 4 km i sa površinom od 80.000 m2 najveća je na Jadranu. Posuta je finim sitnim šljunkom i ima uređene ulaze u more.
Jedan deo plaže je namenjen deci i prekriven je peskom, a deo plaže namenjen je i kućnim ljubimcima.
Cela plaža je ograđena i osigurana od naleta skutera, surfera i čamaca.
U sklopu kampa nalaze se brojni ugostiteljski, sportski, zabavni i uslužni sadržaji.
Kamp “Šimuni” su primer lepo uređenog kampa i konkuriše kampu “Straško”, ali nema toliko drveća koja daju hladovinu. Šimuni su idealni za porodični odmor, šetnju i kupanje na predivnim plažama.
Kamp “Šimuni” otvoren je celu godinu, a za dobru zabavu i prijatan boravak gostiju brine se preko sto zaposlenih.
Kamp i marina su udaljeni oko 1 km od naselja.
Urša
Plaža Urša je mala i delimično peščana uvala koja se nalazi na zapadnoj obali ostrva Paga, nekoliko kilometara udaljena od prvih naselja. Pristup ovoj plaži je otežan što je više prednost nego nedostatak plaže jer na njoj nema velikih gužvi. Plaža je idealna za porodice sa decom zbog blagog i peskovitog ulaza u more. Na plaži nema sadržaja, pa sve što je potrebno mora se poneti.
Od Paga se prema Novalji vozi oko 6 km, a zatim se skrene levo na zemljani put kojim se vozi oko 1 km do plaže Urša. Na mestu skretanja nalazi se reklamna tabla “Lukar Projekt”, ali ništa što bi ukazivalo da se tim putem dolazi do plaže Urša.
GPS koordinate: 44.4371 N, 15.0052 E.
Dubrovnik i Mali Dubrovnik
Povljana ima mnoge peščane i šljunkovite plaže sa postepenim pristupom moru. Lokacija je vrlo pogodna za malu decu i neplivače. Izrazito čisto more obiluje brojnim ribljim i drugim morskim vrstama, pa se u obližnjim uvalama mogu naći dagnje, posebno u Starom zalivu. Povljana ima vrlo razuđenu obalu sa brojnim uvalama i plažama, kao što su:
– u centru naselja plaže su šljunkovite i kamenite
– peščana plaža Perilo na putu sv. Nikole sa tuševima i kafićem
– plaže Mali Dubrovnik i Dubrovnik – uvala sa šljunkovitom plažom na kojoj su dva kafića, klupe i tuševi, igralište za odbojku na pesku, a na oko 350 m od plaže nalazi se i područje sa lekovitim blatom
– plaže Livade i Obatnice – nalaze se iza plaže Perilo, u peščanoj uvali i što je najvažnije manje su posećene.
Dubrovnik je glavna gradska plaža. Smestila se u prekrasni široki zaliv sa čistom vodom. Plaža je šljunkovita, na ivici su zasađene palme, koji pružaju hladovinu. Nakon nekoliko metara od ilaska u vodu, dno od kamena i šljunka pretvara se u fini pesak, u kome se može opušteno i bez brige igrati u vodi. Moguće je iznajmiti čamce i sportsku opremu. Plaža je široka.
Odmah iza plaže duž šetališta su restorani i barovi sa osveženjem i okrepljenjem, hranom, pićem i sladoledom, a takođe i nekoliko prodavnica sa rekvizitima za plažu i suvenirima. Parking je odmah pored plaže. Na desnom kraju plaže je borova šuma, koja pruža hladovinu. Duž obale je lepo uređeno šetalište koje spaja dve gradske plaže (misli se na Dubrovnik i Mali Dubrovnik).
Ukoliko se prosuži kroz šuumicu na obali, za nekoliko minuta će se doći do mesta gde se nalazi lekovito blato. More je tu plitko, namenjeno za kupanje pasa.
Plaža 1 =Mali Dubrovnik, plaža 2=Dubrovnik
Perilo
Apartmani su 100 m dalje, na plaži restoran, kafić i poslastičarnica, a pod nogama mekani pesak i predivno čisto more.
Perilo je popularna plaža na periferiji Povljane, pored crkve Sv. Nikole. Od centra Povljene udaljena je oko 1 km prema jugozapadu, a to rastojanje je lako prepešačiti. Ukoliko se dolazi kolima, parking je odmah iza plaže, do koje se spušta nekoliko metara stazom kroz travu. Na plaži ima kabina za presvlačenje, a mogu se iznajmiti suncobrani i ležaljke.
Na travnatom platou nekoliko metara iznad plaže se nalazi bar, gde se može osvežiti i okrepiti. Moguće je iznajmiti čamce i pedoline, čak i one sa toboganom za decu na njemu. Plaža je široka samo nekoliko metara, a iznad nje se uzdiže brdašce sa drvećem koje pruža hladovinu (baš se ne bi reklo po priloženoj slici). Plaža je peščana i pogodna za decu. Morsko dno se spušta veoma sporo i savršeno je za igru u vodi. Plaža je veoma popularna.
GPS koordinate: 44.3435 N, 15.1067 E.
Stara Povljana (Bočina)
Do uvale u kojoj se nalazi plaža Stara Povljana dolazi se asfaltiranim putem iz Povljane kroz mesno polje. Rastojanje je oko 4 km.
Sa južne strane plaže su stene, a na severnoj strani plaže su mnoge skrivene manje peščane uvale.
Smokvica
Smokvica se smestila na jugu ostrva Paga, oko 2 km od naselja Vlašići, blizu 20 km od grada Paga. Plaža u Smokvici je peščana i proteže se gotovo celom uvalom.
Na plaži nema dodatnih sadržaja, ali nema ni gužve. Prekrasna priroda nudi potpuni odmor u tišini i izolovanosti.
Uskim putem koji prolazi kroz kamenjar, Smokvica je povezana sa Vlašićima, s kojima deli i infrastrukturu – školu, groblje, mesni odbor i drugo.
Kuće su smeštene na uzvisini, a do mora se dolazi stazicama kroz plodne vrtove, trstiku, smokve i borove… Mir, tišina, čisto more i predivna peščana plaža glavni su turistički aduti Smokvice.
Smokvica ima veoma lepu plažu. Ko želi mir, čisto more, tišinu, lepu plažu i prijateljski nastrojene domaćine osećaće se u Smokvici kao kod kuće. Plaža je takođe popularna među nautičara. Od parkinga u selu do obale ima 30 m. 400 m duga plaža napravljena je od malih kamenčića, a sa pristanište se može skočiti u vodu. Malo prirodnog hlada pruža žbunje i vegetacija koja raste iznad litice. Morsko dno se polako spušta, što ga čini pogodnim za porodice sa decom. Na malom pristaništa je vez za čamce.
Jedna od staza do plaže
Uski put Vlašići – Smokvica
GPS koordinate: 44°31′78″ N, 15°18′64″ E.
Vlašići
Vlašići su smešteni na južnom delu ostrva i udaljeni su oko 15 km od Povljane.
Plaža u Vlašićima duga je 800 m i jedna je od najlepših peščanih plaža na Pagu – posebnost ove prekrasne plaže je u tome da je obrubljena prirodnim zidom od crvenkaste zemlje.
Na plaži se nalazi à la carte restoran.
Vlašići se mogu pohvaliti jednom od najlepših plaža na ostrvu, koja je takođe idealna za porodični odmor.
Plaža je veoma popularna i dobro je posećena. Od parkinga koji se plaća do obale ima 50 m. Uvala je mirna i prostrana, duž obale su i dva restorana, može se iznajmiti čamac ili pedolina. Prirodnog hlada na plaži nema mnogo, nešto malo ga ima od vegetacije koja raste iznad plaže. U suprotnom, u restoranu na kraju zaliva je travnjak u hladu borova, gde se može uživati čitajući knjigu. Do zaliva se može doći čamcem, pošto ima pristanište sa vezom. Pristanište je takođe idealno za sunčanje i skakanje u vodu. Na plaži je tuš na žetone, a u kiosku se prodaje sladoled i piće. More je daleko od obale i dalje plitko, sa peščanim dnom, tako da je idealno za dečje igre i igre sa loptom. U moru su postavljeni golovi za vaterpolo. Na samom kraju plaže je deo predviđen za pse, jer psi na samoj plaži nisu poželjni.
GPS koordinate: 44.3200 N, 15.2117 E.
Dinjiška
Dinjiška, malo živopisno mesto na jugu Paga smestilo se u pitomoj i plitkoj uvali sa mnogo usamljenih plaža. Od Paškog mosta udaljena je oko 7 km.
U samoj uvali nalazi se napušteni pogon solane koja je izgrađena još za vreme francuske uprave. Centrom naselja dominira prekrasna crkvica sv. Maura, koja se prvi put spominje još 1354. godine i jedna je od brojnih zadužbina plemićke porodice Grisogono. Ipak, od prvobitne građevine nije ostalo ništa sačuvano, jer je iz temelja ponovo sagrađena u XVI veku.
Naselje, iako malo, može mnogo toga da ponudi, a blizina kulturno-istorijskih centara i nacionalnih parkova (četiri nacionalna parka) upotpunit će boravak.
Klima je toliko povoljna da je kupanje moguće od maja do oktobra.
Ipak, najveće blago Dinjiške su njeni stanovnici, zbog kojih se gosti ne osećaju kao stranci.
Plaža u naselju Dinjiška nedavno je lepo uređena. Ima igralište za decu i sportski teren. Uz sam put je parking za 30 vozila. Pošto do plaže ima samo 10 m, dobro je posećena.
Plaža je dugačka 100 m, a široka je 10 m. Pretežno je šljunkovita, a delimično je stenovita i betonirana. Ima pristanište za skakanje u vodu, nekoliko klupa i kante za smeće. Na plaži se nalazi restoran.
GPS koordinate: 44.3563 N, 15.1917 E.
Veli Zaton
Do plaža Veli i Mali Zaton (obe se vide na gornjoj slici) može se doći samo čamcem. Nalaze se na zapadnoj strani Paških vrata, oko 3 km severoistočno od grada Paga (vazdušnom linijom).
Plaža je pogodna za one koji vole više privatnosti. Prirodnog hlada na plaži nema. Okolina plaže je stenovita, a sam zaliv sa plažom je šljunkovit.
Kamenitom stazom se može popeti na malo uzvišenje iznad plaže i razgledati Paški zaliv. Tačno u pravcu severa, na udaljenosti od oko 1,7 km nalazi se plaža Malin.
Dubina mora se naglo povećava od ulaska u vodu. Plivanje je veoma prijatno, jer kupače okružuju ribe, a ako se još ponese i maska na plaži će se dodatno uživati.
Stene na plaži nude malo hladovine, a može se uživati i u zalasku sunca.
GPS koordinate: 44°28′07″ N, 15°03′42″ E.
Mali Zaton
Kao što je već rečeno kod opisa plaže Veli Zaton, do plaže Mali Zaton može se doći samo čamcem. Ove dve plaže međusobno su udaljene samo 60 m.
Okolina plaže Mali Zaton je kamenita, ali na samoj plaži je šljunak. Dubina mora se naglo povećava od ulaska u vodu.
Plaža je pogodna za one koji ne vole gužvu i žele više privatnosti.
Prirodnog hlada na plaži nema.
GPS koordinate: 44°28′16″ N, 15°03′16″ E.
Mali i Veli Bok
Put koji vodi od centra grada Pag do svetionika na Paškim vratima, ima na sredini manji parking. Odatle se može spustiti dobro vidljivom, ponekad veoma strmom i širokom stazom oko 100 m naniže do divnog velikog crvenkastog šljunkovitog zaliva, sa nekoliko manjih uvala.
Put prema Paškim vratima
Na plaži nema prirodnog hlada, a sunce na toj strani zaliva najduže sija. Verovatno iz tog razloga plaža je najposećenija u popodnevnim časovima. Iznad plaže rastu samo trava i žbunje na kosini, prekinuti neobično oblikovanim zaobljenim stenama. Na ovoj veoma popularnoj plaži ćete uvek će se pronaći uvala koja najviše odgovara.
Plaža je relativno široka, delom peščana, a delom šljunkovita. Za ulazak u vodu, ali samo na nekim mestima gde je oštrije kamenje, preporučuju se papuče za vodu, inače je u vodi pesak i plosnati kamenčići. Plaža je pogodna za decu. Sa plaže se pruža predivan pogled na drugu stranu zaliva i najviši vrh ostrva Sv. Vid.
Rikova kotica
Rikova kotica je manja plaža ispod crvenkaste litice koje se uzdižu sve do puta koji vodi od centra Paga do svetionika na Paškim vratima.
Do plaže je neophodno spustiti se oko 100 m sa puta ili doći čamcem.
Na plaži nema hladovine, osim ispod ispusta stena, pa je prilično toplo tokom dana. Skoro do same plaže raste zeleno žbunje i malo trave.
Od centra grada Paga udaljena je nešto više od 2 km.
Umesto fotografije plaže, kao ilustracija je prikazana slika Vladimira Srimšeka “Pag – Rikova kotica”, ulje na platnu, 1960. godine.
GPS koordinate: 44°27′44″ N, 15°02′48″ E.
Bašaca
U oblasti gde se nalazi plaža Bašaca ima nekoliko manjih plaža, koji su lako dostupni zbog saobraćajnice koja prolazi pored same obale. Privlači turiste koji vole dugo vremena da provedu u sunčanju i kupanju. U blizini ima nekoliko restorana i sportskih terena. Plaža je šljunkovita i prijatna za sunčanje i kupanje. Od centra grada Paga udaljena je nešto više od 1 km u pravcu severa.
GPS koordinate: 44°27′17″ N, 15°03′03″ E.
Vila Jerka
Vila Jerka je uređena i dobro posećena plaža kod hotela “Belveder” u gradu Pagu. Na plaži je sunce do kasnih popodnevnih sati, za razliku od plaža na zapadnoj obali zaliva. Plaža je šljunkovita. Na plažu je moguće doći i automobilom.
Od centra grada Paga udaljena je oko 800 m u pravcu severa.
GPS koordinate: 44°27′02″ N, 15°03′11″ E.